Pravoslavlje

[TomaD]

Bog s nama i medju nama!

Kratka "Beseda o ništavilu grešničkom pred veličanstvom Božjim" vladike Nikolaja Velimirovića

Uđi u stenu, i sakrij se u prah od
straha Gospodnjega i od slave
veličanstva Njegova (Isa. 2, 10).

Ovo je gorki podsmeh proroka narodu svome, narodu idolopokloničkom.
Narod je bio odbacio veru u jednoga pravoga Boga i počeo se klanjati idolima od kamena i od zemlje.

Šta ćeš činiti, narode zli, kad se pokaže strah Gospodnji? Kud ćeš pobeći, kad se javi slava veličanstva Njegova?
Beži u kamen, od koga si napravio sebi Boga! Beži u prašinu, od koje si napravio sebi Boga! - o kako je jezovit podsmeh proroka vidovitog!
Ko može ući u stenu i sakriti se? Ko može pobeći u prah, i zakloniti se od Svevišnjeg?

No ostavimo, braćo, jevrejsko idolopoklonstvo, za koje su Jevreji dovoljno bili kažnjeni, pa se za čas obazrimo na idolopoklonstvo među nama hrišćanima.
Šta je nagomilano zlato do idol? Šta su zagrabljene njive drugo do idol od prašine?
Šta je raskošno odelo drugo do idol, napravljen od životinjske kože i dlake?
Gde će se sakriti idolopoklonici našeg pokolenja, kad se pokaže strah Gospodnji i kad se javi slava veličanstva Njegova?
Beži u zlato, zlatopokloniče! Beži u zemlju, zemljopokloniče! Sakri se u životinjske kože i zatrpaj se dlakom od lisica
i vlaknom od mrtvog bubinja, idolopokloniče! - O gorka ironijo! Sve će to oganj sagoreti u Dan Gospodnji, u Strašni Dan onaj.
I čovek će stati licem u lice sa Jedinim Veličanstvenim i Neprolaznim.
Svi će idoli ljudski propasti od ognja pre ljudi, i Sudija će besmrtni upitati idolopoklonike: gde su vam bogovi vaši?
Davno je živeo na zemlji Isaija, sin Amosov, prorok Božji, ali je njegovo viđenje i dan danas strašno, i korisno, i opet strašno.

Tebi se mi jedinome klanjamo, jedini živi Gospode. Sve drugo je prolazna prašina.
Pomozi, Gospode, pomozi, da se um i srce naše ne prilepe za prolaznu prašinu, nego za Tebe, samo za Tebe, jedini Živi.
Tebi slava i hvala vavek.
Amin.

brat Toma

 

[tripo 41]

Tebi se mi jedinome klanjamo,

Vi se klanjate ikonama.

 

[TomaD]

Bog s nama, poBožni narode!

Danas se u Crkvi povodom Jevandjeoskog teksta moglo pročitati i ovo:

"Gospod je rekao da u budućem životu da nema ni ženidbe ni udadbe (Mt.22,30), tj. da će se naši zemaljski odnosi i poreci zemaljskog života izgubiti.
Ni nauke, ni umetnosti, ni vlasti, niti ičega sličnog tamo neće biti. Nego šta? Biće Bog sve u svima.
A kako je Bog duh, kako se sa duhom sjedinjuje i duhom dejstvuje – sav život tamo će biti neprekidan tok duhovnih pokreta.

Odatle sleduje jedan zaključak – s obzirom da je budući život naš cilj, a sadašnji samo priprema za njega,
onaj ko sve vreme života posvećuje samo na ono što je korisno jedino za ovaj život – ide protiv svog naznačenja
i sebi u budućem životu priprema gorak, pregorak udeo.

Ne radi se o tome da odmah sve treba napustiti, nego o tome da, radeći koliko je potrebno za ovaj život,
glavnu brigu obraćamo na pripremanje za budući život, starajući se pri tome,
koliko je moguće, da se i grubi zemaljski rad obrati u sredstvo za taj cilj."
Sv. Teofan Zatvornik

brat Toma

 

[tripo 41]

Vi ovdje branite katolike samo zato što su protiv advent. kako ste ujedinjeni u Hristu vidjeli smo po događaju u kafiću blizu Knina.

E treba da vas zatiru kao pravosl. nas kao narod jer ste se radije udružili sa onima koji vam žele zlo samo zato što mrzite na istinu.

Advent. vam to ne rade.

E ko vam je kriv to ste zaslužili. Jer bi sutra opet svi rekli to je sekta a oni koji vas napadaju za njih bi rekli da je to ipak priznata religija.

 

[TomaD]

Pomaže Gospod i Bog naš!

Mudriji od mene je zapisao ovo:

„Blagodarite Gospodu, ali ne zaboravite i na Njegove velmože, nišče i uboge; oni mnogo mogu u Gospoda Boga."

Ovo su reči znamenitog ruskog podvižnika iz XIX veka, oca Nazarija, igumana Valaamskog.
Ove reči rekao je on ženi jednog visokog činovnika u Petrogradu, koji beše pao u nemilost kod cara zbog neke teške optužbe.
Optuženi činovnik od muke se razboli i legne u postelju. Čuvši da je o. Nazarije doputovao u Petrograd žena toga činovnika požuri se te ga nađe,
ispriča mu bedu koja ih beše snašla i zamoli ga da se on pomoli Gospodu za njenoga muža.
„Imate li sitnog bakarnog i srebrnog novca?" upita je o. Nazarije. Žena mu donese i dade.
I tako se o. Nazarije udalji. Istoga večera navrati se on opet i obraduje ženu ovakvom vešću:
„Slava Bogu, svi bliski Caru obećali su moliti za vas"

Žena je, naravno, mislila na cara Aleksandra Pavlovića i njegove dvorjane, dok je duhovnik mislio na prosjake po ulicama,
kojima je bio razdao onaj sitni novac, i poslao ih da se pomole Bogu za muža one žene.
I zaista dođe vest, da je car naredio, da se stvar tog činovnika uzme ponovo u pretres.
A to je baš taj činovnik i želeo.
Kada žena poče blagodariti o. Nazariju, on reče:
„Blagodarite Gospodu, ali ne zaboravite i na Njegove velmože, nišče i uboge; oni mnogo mogu u Gospoda Boga."

brat Toma

 

[Servius Tullius]

„Jevandjelje navodi dva blazena stanja: stanje spasenja i stanje hriscanskog savrsenstva.

Jedan bogati i uvazeni judejski mladic je pristupio Bogocoveku i zamolio ga da mu kaze koje dobro treba da ucini da bi imao vecni zivot, odnosno spasenje. Judejcu, to jest onome koji pravilno veruje u Boga, Gospod je odgovorio: Ako zelis uci u zivot, drzi zapovijesti. Na mladicevo pitanje koje su to zapovesti, Gospod je ukazao samo na one zapovesti koje odredjuju Bogu ugodne odnose svakog pravovernog prema bliznjem, ali nije spomenuo zapovesti koje odredjuju covekov odnos prema Bogu: one su bile poznate mladom Judejcu, i mladic ih je sve sacuvao, barem po spoljasnjosti. Moralna i religiozna bolest Judejaca za vreme dolaska na zemlju ocovecenog Boga se izmenila.
Bolest je promenila samo svoju spoljasnjost, ali je u sustini ostala isto ono sto je bila i pre: teznja ka otpadnistvu od Boga. Judejci nisu pokazivali onu neodoljivu sklonost ka idolopoklonstvu koja je celi milenijum, od njihovog izlaska iz Egipta do preseljenja u Vavilon, plela zamke da razrusi njihovo duhovno i gradjansko blagostanje. Satana jeste vukao Judejce ka tome da mu se poklone i odstupe od Boga, ali ne posredstvom idola kojima bi se oni klanjali: ne, on je za njih smislio i pripremio drugo, delotvornije lukavstvo, drugu, pogibeljnu provaliju, neuporedivo dublju i mracniju. Satana je ostavio Judejce da samo po spoljasnjosti budu sluzitelji istinskog Boga. I vise od toga: satana ih je odvukao ka pojacanom i nepravilnom uvazavanju obrednih pravila i drevnih predanja, a u isti mah ukrao postovanje Bozijih zapovesti; uvukao ih u veoma detaljno i slozeno izucavanje Bozijeg zakona po slovu, a u isti mah ukrao od njih izucavanje Bozijeg zakona zivotom; poznavanje Bozijeg zakona po slovu satana je upotrebio kao sredstvo za uvlacenje u najuzasniju gordost, u najuzasniju uobrazenost, zbog koje su oni sebe nazivali decom Bozijom, i predstavljali se drugima kao deca Bozija, a u sustini su bili neprijatelji Boga i deca djavola.

Pod izgovorom da ostaju verni Bogu, oni su odbacili Boga; pod izgovorom da zajednicare sa Bogom, oni su odbacili zajednicarenje sa Bogom, zarazili se satanskom mrznjom prema Bogu i zapecatili tu mrznju bogoubistvom. Sve se to desilo zato sto su ostavili Bogu ugodni zivot. Sve se to desilo zato sto su ostavili one odnose prema bliznjem koje je Gospod zapovedio, pri cemu, spolja gledano, sacuvani odnosi prema Bogu postaju mrtvi. Zato Judejca koji je pitao kako da ima zivot vecni Gospod uznosi u od Boga zapovedjene odnose sa bliznjima.
Tako i svaki pravoslavni hriscanin, ako zeli da predje iz nemarnog zivota u zivot ispunjen paznjom, ako zeli da se bavi svojim spasenjem, mora prvo da obrati paznju na svoje odnose sa bliznjima. U tim odnosima on mora da ispravi ono sto podleze ispravljanju, da prinese iskreno pokajanje pred Bogom zbog toga sto vec ne podleze ispravljanju, i unapred odredi sebi delatnost blagougodnu Bogu. Pola imanja svoga, rekao je Gospodu carinik Zakhej, dacu siromasima, i ako koga necim ostetih, vraticu cetvorostruko. Zatim je cuo najradosniju odluku sveblagog i svemoguceg Boga, koji je i sada isto toliko blag i isto toliko svemoguc: Danas dodje spasenje domu ovome;jer i ovo je sin Avraamov. Jer Sin Boziji dodje da potrazi i spase izgubljeno. Avramovog potomka po telu Bog je priznao za potomka onda kada je odlucio da vodi Bogu ugodni zivot: iz ovoga sledi da do tada on nije bio priznat, bez obzira na pravo po telu.
Isto vazi i za hriscanina: dok provodi dragovoljni gresni zivot, protivan jevandjelskim zapovestima, on i nije hriscanin, iako ima pravo da se tako zove, jer se krstenjem prikljucio svetom hriscanskom plemenu. Kakva je korist od ispovesti recima, ako se odbacuje ispovest delima?
I tada cu im javno kazati, obecao je Gospod onima koji ne haju za ispunjenje jevandjelskih zapovesti: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji cinite bezakonje.
Ko hoce da se spase, taj mora da ispuni sve jevandjelske zapovesti, ciju potrebnu celovitost cuva jedino sveta Pravoslavna crkva.
Cim je cuo odgovor Gospodnji da je za spasenje potreban zivot po jevandjelskim zapovestima, pomenuti mladic je rekao: Sve ovo sacuvah od mladosti svoje: sta mi jos nedostaje? Rece mu Isus: Ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima, i imaces blago na nebu, i dodji, uzmi krst svoj i hajde za mnom.
Covek moze da se spase i zivljenjem u svetu, i uz ocuvanje imanja; da bi zadobio savrsenstvo, on mora pre toga da se odrekne od sveta.
Svi ljudi treba da budu spaseni; zadobijanje savrsenstva prepusteno je onima koji to sami hoce. Obrazac hriscanskog savrsenstva vidimo u svetim apostolima: tako je sveti apostol Pavle posvedocio o sebi i o njima: Mi, dakle, koji smo savrseni, ovako da mislimo: hriscansko savrsenstvo je zivot u Bogu, beskonacno popriste napredovanja, kao sto je beskonacan Bog. “To savrseno savrsenstvo savrsenih, cijem usavrsavanju nema kraja (kako mi rece jedan covek koji ga je doziveo)” govori sveti Jovan Lestvicnik, “tako osvecuje um i otrze ga iz materijalnog sveta da ga cesto, razume se, posle stizanja u ovo nebesko pristaniste, odvaja od zivota u telu i podize na nebeske visine, do sagledavanja. O tome na jednom mestu govori i psalmist, koji je, mozda, to i sam iskusio: Boziji mocnici zemlje veoma se uzdigose’. O tome je rekao onaj koji je podignut do treceg neba i ostao da zivi tamo osecanjima srca i pomislima: Nase zivljenje je na nebesima.
Savrsenstvo se sastoji u ociglednom ucescu Svetog Duha, dakle u tome da se On nastani u hriscaninu i prenosi sve njegove zelje i celokupno razmisljanje u vecnost.....
Dobrovoljno siromastvo i odricanje od sveta su neophodni uslovi za dostizanje savrsenstva. Um i srce moraju biti potpuno ustremljeni ka Bogu; sve prepreke, svi povodi za rasejanost moraju biti uklonjeni; svaki od vas koji se ne odrice svega sto ima, ne moze biti moj ucenik. Umesto nade u propadljivo imanje imajmo nadu u Boga, a umesto samog imanja imajmo obecanje Boga, koji je rekao: Ne brinite se, dakle, govoreci: sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabosci istu; a zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najprije Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati. Usred svih lisavanja, usred teskog polozaja, u koji dovodi samog sebe time sto se odrekao imanja i svih povlastica koje mu svet pruza, hriscanin, uz sadejstvo Bozije blagodati, stavlja samog sebe u najdostojniji polozaj, u polozaj koji svet nikada ne moze dati svojim slugama. Taj polozaj je sveti apostol Pavle ovako opisao: Nego se u svemu pokazujemo kao sluge Bozije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u tjeskobama; u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdijenjima, u postovima, u cistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemjernoj, u rijeci istine, u sili Bozijoj, sa oruzjem pravednosti desnim i lijevim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo zivimo, kao kaznjavani ali ne ubijani, kao zalosceni a uvijek radosni, kao siromasni a mnoge bogateci, kao oni koji nista nemaju a sve posjeduju.
U takvom polozaju bili su svi sveti apostoli, jer su sve ostavili i isli za Gospodom. Oni nisu imali materijalno imanje, ali su celom svetu, zaglibljenom u propasti, davali neprocenjivo duhovno bogatstvo – bogopoznanje i spasenje. Oni nisu imali materijalno imanje, ali njihov je bio ceo svet: u svakom gradu, u svakom selu kroz koje su prolazili Boziji promisao im je pripremio i stan i sve sto im trebalo, posto svi, koji veruju u Hrista, koji imadjahu njive ili kuce, prodavahu i donosahu novce od prodanoga, i polagahu pred noge apostola. U takvom polozaju bili su sveti mucenici. Pre stupanja u podvig oni su obicno davali slobodu robovima, a svoje imanje razdavali siromasnima.
Cim bi raskinuli sve veze sa svetom, oni su svlacili sa sebe samu odecu – telo – zacetu u bezakonju, i oblacili se u odecu Svetog Duha, u samog Gospoda naseg Isusa Hrista, pretvarali svoju odecu – telo – iz telesne u duhovnu, iz trulezne u netruleznu, iz gresne u svetu, iz zemaljske u nebesku.
Stradanja svetih mucenika bila su narocita: oni nisu stradali kao deca starog Adama, nego kao Hristovi udovi.“

SLOVO O SPASENjU I O HRIŠĆANSKOM SAVRŠENSTVU
SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

I gle, neko pristupivši reče mu: učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni?
A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.
Reče mu: koje? A Isus reče: da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svjedočiš lažno;
Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe.
Reče mu mladić: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.
Matej 19. poglavlje

 

[DarthShone]

„Jevandjelje navodi dva blazena stanja: stanje spasenja i stanje hriscanskog savrsenstva.

Jedan bogati i uvazeni judejski mladic je pristupio Bogocoveku i zamolio ga da mu kaze koje dobro treba da ucini da bi imao vecni zivot, odnosno spasenje. Judejcu, to jest onome koji pravilno veruje u Boga, Gospod je odgovorio: Ako zelis uci u zivot, drzi zapovijesti. Na mladicevo pitanje koje su to zapovesti, Gospod je ukazao samo na one zapovesti koje odredjuju Bogu ugodne odnose svakog pravovernog prema bliznjem, ali nije spomenuo zapovesti koje odredjuju covekov odnos prema Bogu: one su bile poznate mladom Judejcu, i mladic ih je sve sacuvao, barem po spoljasnjosti. Moralna i religiozna bolest Judejaca za vreme dolaska na zemlju ocovecenog Boga se izmenila.
Bolest je promenila samo svoju spoljasnjost, ali je u sustini ostala isto ono sto je bila i pre: teznja ka otpadnistvu od Boga. Judejci nisu pokazivali onu neodoljivu sklonost ka idolopoklonstvu koja je celi milenijum, od njihovog izlaska iz Egipta do preseljenja u Vavilon, plela zamke da razrusi njihovo duhovno i gradjansko blagostanje. Satana jeste vukao Judejce ka tome da mu se poklone i odstupe od Boga, ali ne posredstvom idola kojima bi se oni klanjali: ne, on je za njih smislio i pripremio drugo, delotvornije lukavstvo, drugu, pogibeljnu provaliju, neuporedivo dublju i mracniju. Satana je ostavio Judejce da samo po spoljasnjosti budu sluzitelji istinskog Boga. I vise od toga: satana ih je odvukao ka pojacanom i nepravilnom uvazavanju obrednih pravila i drevnih predanja, a u isti mah ukrao postovanje Bozijih zapovesti; uvukao ih u veoma detaljno i slozeno izucavanje Bozijeg zakona po slovu, a u isti mah ukrao od njih izucavanje Bozijeg zakona zivotom; poznavanje Bozijeg zakona po slovu satana je upotrebio kao sredstvo za uvlacenje u najuzasniju gordost, u najuzasniju uobrazenost, zbog koje su oni sebe nazivali decom Bozijom, i predstavljali se drugima kao deca Bozija, a u sustini su bili neprijatelji Boga i deca djavola.

Pod izgovorom da ostaju verni Bogu, oni su odbacili Boga; pod izgovorom da zajednicare sa Bogom, oni su odbacili zajednicarenje sa Bogom, zarazili se satanskom mrznjom prema Bogu i zapecatili tu mrznju bogoubistvom. Sve se to desilo zato sto su ostavili Bogu ugodni zivot. Sve se to desilo zato sto su ostavili one odnose prema bliznjem koje je Gospod zapovedio, pri cemu, spolja gledano, sacuvani odnosi prema Bogu postaju mrtvi. Zato Judejca koji je pitao kako da ima zivot vecni Gospod uznosi u od Boga zapovedjene odnose sa bliznjima.
Tako i svaki pravoslavni hriscanin, ako zeli da predje iz nemarnog zivota u zivot ispunjen paznjom, ako zeli da se bavi svojim spasenjem, mora prvo da obrati paznju na svoje odnose sa bliznjima. U tim odnosima on mora da ispravi ono sto podleze ispravljanju, da prinese iskreno pokajanje pred Bogom zbog toga sto vec ne podleze ispravljanju, i unapred odredi sebi delatnost blagougodnu Bogu. Pola imanja svoga, rekao je Gospodu carinik Zakhej, dacu siromasima, i ako koga necim ostetih, vraticu cetvorostruko. Zatim je cuo najradosniju odluku sveblagog i svemoguceg Boga, koji je i sada isto toliko blag i isto toliko svemoguc: Danas dodje spasenje domu ovome;jer i ovo je sin Avraamov. Jer Sin Boziji dodje da potrazi i spase izgubljeno. Avramovog potomka po telu Bog je priznao za potomka onda kada je odlucio da vodi Bogu ugodni zivot: iz ovoga sledi da do tada on nije bio priznat, bez obzira na pravo po telu.
Isto vazi i za hriscanina: dok provodi dragovoljni gresni zivot, protivan jevandjelskim zapovestima, on i nije hriscanin, iako ima pravo da se tako zove, jer se krstenjem prikljucio svetom hriscanskom plemenu. Kakva je korist od ispovesti recima, ako se odbacuje ispovest delima?
I tada cu im javno kazati, obecao je Gospod onima koji ne haju za ispunjenje jevandjelskih zapovesti: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji cinite bezakonje.
Ko hoce da se spase, taj mora da ispuni sve jevandjelske zapovesti, ciju potrebnu celovitost cuva jedino sveta Pravoslavna crkva.
Cim je cuo odgovor Gospodnji da je za spasenje potreban zivot po jevandjelskim zapovestima, pomenuti mladic je rekao: Sve ovo sacuvah od mladosti svoje: sta mi jos nedostaje? Rece mu Isus: Ako hoces savrsen da budes, idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima, i imaces blago na nebu, i dodji, uzmi krst svoj i hajde za mnom.
Covek moze da se spase i zivljenjem u svetu, i uz ocuvanje imanja; da bi zadobio savrsenstvo, on mora pre toga da se odrekne od sveta.
Svi ljudi treba da budu spaseni; zadobijanje savrsenstva prepusteno je onima koji to sami hoce. Obrazac hriscanskog savrsenstva vidimo u svetim apostolima: tako je sveti apostol Pavle posvedocio o sebi i o njima: Mi, dakle, koji smo savrseni, ovako da mislimo: hriscansko savrsenstvo je zivot u Bogu, beskonacno popriste napredovanja, kao sto je beskonacan Bog. “To savrseno savrsenstvo savrsenih, cijem usavrsavanju nema kraja (kako mi rece jedan covek koji ga je doziveo)” govori sveti Jovan Lestvicnik, “tako osvecuje um i otrze ga iz materijalnog sveta da ga cesto, razume se, posle stizanja u ovo nebesko pristaniste, odvaja od zivota u telu i podize na nebeske visine, do sagledavanja. O tome na jednom mestu govori i psalmist, koji je, mozda, to i sam iskusio: Boziji mocnici zemlje veoma se uzdigose’. O tome je rekao onaj koji je podignut do treceg neba i ostao da zivi tamo osecanjima srca i pomislima: Nase zivljenje je na nebesima.
Savrsenstvo se sastoji u ociglednom ucescu Svetog Duha, dakle u tome da se On nastani u hriscaninu i prenosi sve njegove zelje i celokupno razmisljanje u vecnost.....
Dobrovoljno siromastvo i odricanje od sveta su neophodni uslovi za dostizanje savrsenstva. Um i srce moraju biti potpuno ustremljeni ka Bogu; sve prepreke, svi povodi za rasejanost moraju biti uklonjeni; svaki od vas koji se ne odrice svega sto ima, ne moze biti moj ucenik. Umesto nade u propadljivo imanje imajmo nadu u Boga, a umesto samog imanja imajmo obecanje Boga, koji je rekao: Ne brinite se, dakle, govoreci: sta cemo jesti, ili sta cemo piti, ili cime cemo se odjenuti? Jer sve ovo neznabosci istu; a zna i Otac vas nebeski da vama treba sve ovo. Nego istite najprije Carstvo Bozije i pravdu njegovu, i ovo ce vam se sve dodati. Usred svih lisavanja, usred teskog polozaja, u koji dovodi samog sebe time sto se odrekao imanja i svih povlastica koje mu svet pruza, hriscanin, uz sadejstvo Bozije blagodati, stavlja samog sebe u najdostojniji polozaj, u polozaj koji svet nikada ne moze dati svojim slugama. Taj polozaj je sveti apostol Pavle ovako opisao: Nego se u svemu pokazujemo kao sluge Bozije: u trpljenju mnogom, u nevoljama, u bedama, u tjeskobama; u ranama, u tamnicama, u bunama, u trudovima, u bdijenjima, u postovima, u cistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemjernoj, u rijeci istine, u sili Bozijoj, sa oruzjem pravednosti desnim i lijevim, u slavi i sramoti, u grdnji i pohvali, kao varalice i istiniti, kao neznani i poznati, kao oni koji umiru a evo zivimo, kao kaznjavani ali ne ubijani, kao zalosceni a uvijek radosni, kao siromasni a mnoge bogateci, kao oni koji nista nemaju a sve posjeduju.
U takvom polozaju bili su svi sveti apostoli, jer su sve ostavili i isli za Gospodom. Oni nisu imali materijalno imanje, ali su celom svetu, zaglibljenom u propasti, davali neprocenjivo duhovno bogatstvo – bogopoznanje i spasenje. Oni nisu imali materijalno imanje, ali njihov je bio ceo svet: u svakom gradu, u svakom selu kroz koje su prolazili Boziji promisao im je pripremio i stan i sve sto im trebalo, posto svi, koji veruju u Hrista, koji imadjahu njive ili kuce, prodavahu i donosahu novce od prodanoga, i polagahu pred noge apostola. U takvom polozaju bili su sveti mucenici. Pre stupanja u podvig oni su obicno davali slobodu robovima, a svoje imanje razdavali siromasnima.
Cim bi raskinuli sve veze sa svetom, oni su svlacili sa sebe samu odecu – telo – zacetu u bezakonju, i oblacili se u odecu Svetog Duha, u samog Gospoda naseg Isusa Hrista, pretvarali svoju odecu – telo – iz telesne u duhovnu, iz trulezne u netruleznu, iz gresne u svetu, iz zemaljske u nebesku.
Stradanja svetih mucenika bila su narocita: oni nisu stradali kao deca starog Adama, nego kao Hristovi udovi.“

SLOVO O SPASENjU I O HRIŠĆANSKOM SAVRŠENSTVU
SVETI IGNjATIJE BRJANČANINOV

I gle, neko pristupivši reče mu: učitelju blagi! kakovo ću dobro da učinim da imam život vječni?
A on reče mu: što me zoveš blagijem? niko nije blag osim jednoga Boga. A ako želiš ući u život, drži zapovijesti.
Reče mu: koje? A Isus reče: da ne ubiješ; ne činiš preljube; ne ukradeš; ne svjedočiš lažno;
Poštuj oca i mater; i ljubi bližnjega svoga kao samog sebe.
Reče mu mladić: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje; šta mi još treba?
Reče mu Isus: ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom.
A kad ču mladić riječ, otide žalostan; jer bijaše vrlo bogat.
Matej 19. poglavlje

Pogledajmo ovo, tako piše neko ko Hrista u sebi nosi, ko svedoči veru u Uskrslog.

 

[tripo 41]

Eksperti Svetske banke smatraju da su pravoslavni narodi, među kojima i Srbi, osuđeni na siromaštvo, jer je njihova vera "staromodna i ne prihvata nove ideje".
- Postoje ogromne razlike između katoličkih i protestantskih naroda i onih pravoslavnih, poput Rusa, Srba ili Bugara. Zapadne religije se zasnivaju na racionalnom i praktičnom, dok se pravoslavlje oslanja na mistiku, a ne na razum. Zbog toga je logično da su katolici i protestanti ekonomski napredniji, ali i srećniji od pravoslavaca - kažu autori u uvodu, a onda iznose skandalozne teze o pravoslavlju:
- U pitanju je staromodna religija, pravoslavci teško prihvataju nove ideje, retko preuzimaju rizik, skloni su poniznosti i slepoj poslušnosti. Zbog toga se ljudi te vere loše uklapaju u velike kompanije. U ekonomskom smislu, pravoslavlje je za istočnoevropske narode bilo pogubnije čak i od komunizma -
Informer

Tačno religija koja zaustavlja svaki razvoj.

Samo je netačno da je katolička religija put za napredak, vidimo koji u Brazilu i Meksiku.

 

[mire000]

Okomio se lik na Pravoslavlje pa to ti je! I jos laze da je bio Pravoslavac, a nije bio nikada, vec Adventista svo vreme!!! - Milos Bogdanovic = Tripo!

I sta onda takvom verovati, zar mu treba ukazati ikakvo poverenje, a svi znamo da nas je lagao i ko je i sta je!

Ma uzas!!!

 

[tripo 41]

Okomio se lik na Pravoslavlje pa to ti je! I jos laze da je bio Pravoslavac, a nije bio nikada, vec Adventista svo vreme!!! - Milos Bogdanovic = Tripo!

Nije tačno išao sam u PC i u manastire, razg. sa pravosl. duhovnicima kako da pobedim gordost, jedan mi je čak rekao da je 50 god. u manastiru i još nije pobedio neke grehe.

Bio sam u PC i žena me isterala jer nisam ljubio ikonu i ja je poslušam odem iz PC i pobedim greh.

I išao sam kada je bio komunizam što sam i rekao.