Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
primate a ne primijenjujete.
Pa vi ne primate svoju braću kako treba kako bi druge.
To su mislili i fariseji.
Pravoslavlje
- Začetnik teme kiza13
- Datum pokretanja
primate a ne primijenjujete.
Pa vi ne primate svoju braću kako treba kako bi druge.
To su mislili i fariseji.
Bog s nama i medju nama!
Ovakav pogled na ovu temu mi se iskreno svideo!
brat Toma
Ovakav pogled na ovu temu mi se iskreno svideo!
brat Toma
Član
- Učlanjen(a)
- 05.09.2013
- Poruka
- 4.465
Za mene,a i za sve ostale Biblija treba da je najveci autoritet jer je Rec Bozja za svakog coveka pa ma gde da zivi.
Sve sto ljudi kazu treba proveriti da li tako pise i u Bibliji i ta provera je za svaku pohvalu.
Da li se igde u Bibliji mogu naci reci bozic,trojstvo,nova godina ??? ja ne videh,pa zasto ih onda ljudi i pominju,a kamoli slave?Ko im je rekao da to rade?? Isus,ili njegovi ucenici,ili pak danasnji fariseji???,ili Konstantin i njegovi fariseji???
Dela ap 17:11
Ovi pak behu plemenitiji od onih što žive u Solunu; oni primiše reč sa svim srcem, i svaki dan istraživahu po pismu je li to tako.
- Učlanjen(a)
- 01.05.2019
- Poruka
- 668
Nisi mi odgovorio na pitanje.
Nisam te pitao ništa o Sv. Pismu niti osporio autoritet istog već te pitam o svetovnim autoritema.
Pismo recimo nepominje Balkan i Konstanina a ti imaš mišljenje o njima koje si formirao na osnovu nečega što si od nekoga čuo ili kod nekoga pročitao.
U suštini pitanje je o epistemološkoj naravi tvog znanja i rasudi a ne o psihološkom opravdanju zbog čega veruješ u ispravnost istog.
Nisam te pitao ništa o Sv. Pismu niti osporio autoritet istog već te pitam o svetovnim autoritema.
Pismo recimo nepominje Balkan i Konstanina a ti imaš mišljenje o njima koje si formirao na osnovu nečega što si od nekoga čuo ili kod nekoga pročitao.
U suštini pitanje je o epistemološkoj naravi tvog znanja i rasudi a ne o psihološkom opravdanju zbog čega veruješ u ispravnost istog.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Bog uvek neka je sa tobom.
Hvala na iskrenim rečima. Zaista i jeste tako kako sam napisao. Bez ikakvog oreterivanja. Zar su reči Boga živoga zaslužile da nama budu oružje? Da li je to ono "poštovanje" na koje pojedini u svom razumu misle da iskazuju? Gde je Ljubav? Gde je poniznost, saslušanje?
Da ne govorim brate o tome da Reči Gospoda nisu recept za kolače ili upustvo da kako da se popravi nešto po kući.
Postavlja se pitanje da li je kod onih koji u Pismu nalaze ono čega u njemu nema moguće razdvojiti to. Vidi, njegovo insistiranje na autoritetu Pisama, bilo bi u neskladu sa autoritetom koji on daje onima na čije se radove i mišljenja poziva, da nije činjenice da su isti autori zadovoljili njegov kriteriujum autoritatativnosti. To je čini se ključno u razumevanju njegovog ponašanja i stvari za koje on veruje da su "istinite".
Autori na čije se anahronizme poziva i za koje veruje da su istiniti, zadovoljili su kriterijum koji uključuje sledeće: Da pripadaju grupaciji koja isključivi autoritet pridaje Pismima. Da su u svom pisanju isključivo anti Crkveno orijentisani. Kao i to da ih "zajednica" kojoj pripada smatra istinitim i referentnim.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Šta je problem sa Jehovinim svedocima?
Problem je što su oni odbacili učenje pravoslavlja samo zato što su primetili da ono odstupa od Svetog pisma, a ne zato što su shvatili smisao Svetog pisma i sukobljenost duha Svetog pisma sa duhom pravoslavlja.
Tačno je da se nigde u Svetom pismu niko ne moli Mojsiju, Enohu, Ilji kao kakvom zastupniku pred Bogom, niti ima njihovih ikona zabeleženih u Pismu, itd. Ali ako pitamo Jehovinog svedoka zašto je to greh, oni neće znati da odgovore sa razumevanjem smisla na to pitanje. Oni ne shvataju da su ikone i sveci greh zato što pružaju psihološku utehu kojom čovek kod sebe ugušuje svest o potrebi za reformom sopstvenog duha i karaktera.
Oni će reći da za razliku od pravoslavnih vernika drže Božje zapovesti, a ne ljudske zapovesti, a da pri tome uopšte ne razumeju razliku u smislu tih zapovesti.
Ljudske zapovesti su tako površne da njihovo usvajanje ne zahteva reformu srca. Ako držiš pravoslavne običaje, koje jedan pravoslavni vernik smatra esencijom pravoslavlja, tada možeš primetiti da za njihovo držanje uopšte nije potreba reforma motiva tvoga srca. To su zahtevi koji duhovno ne obavezuju i koje je lako telesnoj prirodi da ispunjava svojom moći samokontrole. To su razni rituali, običaji, dobra dela, praznici. No, ako hoćeš da držiš zapovesti Božje, one zahtevaju reformu srca da bi mogle da se ispune, zahtevaju da čovek osvedočen o greh srca padne pred Gospoda i zavapi za oslobodjenjem od sile greha. Takvu veću svetlost Jehovini svedoci ne pružaju pravoslavnim vernicima, već isto kao i pravoslavni propovedaju ljudske zapovesti koje imaju formu Svetog pisma.
Na primer, zabrana slavljenja rodjendana, uzimanja krvi, zabrana farbanja jaja, pa pored toga i razne bibljske zapovesti oni usvajaju slepo, bez razumevanja smisla, pa tako misle da sama ikona ako se dži u stanu, može da prizove demone (kao da sama ikona ima kakvu moć). Svi ti zahtevi ne zahtevaju reformu srca jer u čovekovom srcu zaista ne postoje motivi za farbanje jaja, uzmanja krvi, slavljenje rodjendana, već se te radnje mogu raditi i iz dobri motiva, a mogu i iz loših motiva. Posledica takvog formalizma nije ništa manje loša od posledica pravoslavlja, pa takvi vernici ne umeju da se pokaju za svoje grehe, jer ih kroz ljudske zapovesti nikada ni ne mogu postati svesni. Takav vernik i u pravoslavlju i kod Jehovinih svedoka će da se pokaje što je rekao ružnu reč svom prijatelju, ali se neće pokajati što je takav u srcu.
Bog nas pohodio i vodio!
Danas je u Crkvi bilo čitano ovo, na opomenu, nazidanje i utehu svima nama:
Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu.
Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti.
Jer što zakon nije mogao, zato što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u obličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu,
da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama - koji ne živimo po telu nego po duhu.
Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha, misle na ono što pripada Duhu.
Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru.
Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može.
Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu.
A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Božiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha Hristova, taj njemu ne pripada.
A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo poradi greha, ali je duh život poradi pravednosti.
I ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista (Isusa) oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava.
Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu - da po telu živimo.
Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete.
brat Toma
Danas je u Crkvi bilo čitano ovo, na opomenu, nazidanje i utehu svima nama:
Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu.
Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti.
Jer što zakon nije mogao, zato što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u obličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu,
da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama - koji ne živimo po telu nego po duhu.
Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha, misle na ono što pripada Duhu.
Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru.
Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božijem zakonu, niti može.
Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu.
A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Božiji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha Hristova, taj njemu ne pripada.
A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo poradi greha, ali je duh život poradi pravednosti.
I ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista (Isusa) oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava.
Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu - da po telu živimo.
Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete.
brat Toma
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
"Pravoslavni vernici ne bi trebalo da vežbaju jogu: Da li je ona i koliko opasna po našu veru? Paroh lokalne crkve u Kovilju za televiziju Prva potvrdio je da se obaveštenje nalazilo okačeno na vratima crkve." (IZVOR: B92 SREDA, 21.08.2019.)
To što neki pokušavaju meditacijom i jogom, pravoslavni mistici i savremeni "evanđeoski" hrišćani pokušavaju molitvom. Ista zabluda pod različitim formama, a iza te zablude se kriju sebični hedonistički hirovima koji su samo preusmereni sa opijanja muzikom i narkoticima na opijanje osećanjima koja se izazivaju molitvom, meditacijom ili jogom. Zašto je to pogrešno? Zato što prijatna osećanja nisu u stanju da zadovolje žeđ duše, već jedino mogu da uguše čovekovu svest o unutrašnjoj ispraznosti.
Nije isto osećati sreću i biti srećan. Da bi čovek postao srećan, treba mu promena, ne onoga što oseća, već onoga što jeste.
A to se postiže zajednicom sa Bogom, a ne doživljajima Boga koji zapravo jesu samo oblik idolopoklonstva.
Kada čovek upozna biblijskog Boga kroz zahteve zakona, tada postaje svestan potrebe za reformom unutrašnjh motiva srca, a ne za reformom osećanja koja treba uvek da ostanu adekvatna životnoj realnosti. I kada svestan potrebe za oslobođenjem od sebičnosti, gordosti i telesnosti zavapi Bogu: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.” (Psalam 51,10) dobiće odgovor Neba: “I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Sam.10,6) “I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,26-27)
Za razliku od te unutrašnje reforme, opijanje osećanjima samo hrani ljudski Ego i osobu čini emotivno zavisnom, preosetljivom, ranjivom i zato depresivnom.
Miloš B.
To što neki pokušavaju meditacijom i jogom, pravoslavni mistici i savremeni "evanđeoski" hrišćani pokušavaju molitvom. Ista zabluda pod različitim formama, a iza te zablude se kriju sebični hedonistički hirovima koji su samo preusmereni sa opijanja muzikom i narkoticima na opijanje osećanjima koja se izazivaju molitvom, meditacijom ili jogom. Zašto je to pogrešno? Zato što prijatna osećanja nisu u stanju da zadovolje žeđ duše, već jedino mogu da uguše čovekovu svest o unutrašnjoj ispraznosti.
Nije isto osećati sreću i biti srećan. Da bi čovek postao srećan, treba mu promena, ne onoga što oseća, već onoga što jeste.
A to se postiže zajednicom sa Bogom, a ne doživljajima Boga koji zapravo jesu samo oblik idolopoklonstva.
Kada čovek upozna biblijskog Boga kroz zahteve zakona, tada postaje svestan potrebe za reformom unutrašnjh motiva srca, a ne za reformom osećanja koja treba uvek da ostanu adekvatna životnoj realnosti. I kada svestan potrebe za oslobođenjem od sebičnosti, gordosti i telesnosti zavapi Bogu: “Učini mi, Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni.” (Psalam 51,10) dobiće odgovor Neba: “I sići će na tebe Duh Gospodnji i postaćeš drugi čovek.” (1.Sam.10,6) “I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašega, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.” (Jezekilj 36,26-27)
Za razliku od te unutrašnje reforme, opijanje osećanjima samo hrani ljudski Ego i osobu čini emotivno zavisnom, preosetljivom, ranjivom i zato depresivnom.
Miloš B.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Mislim na pisanu rec Bozju staroga i novoga zaveta.
Ne mislim na slike koje je Rim uveo mnogo vekova posle Hrista iz mnogobostva, a sto je suprotno 2 zapovesti koja zabranjuje slikanje i klanjaje slikama.
Ti ne znas sta pricas.
Kanonizacija nije magicni cin koji pisanu rec cini Bozjom, jer ona je Bozja od trenutka svog nastanka.
Ja nikoga ne napadam vec vi.
Rec Bozju nisu kanonizovale Rimokatolicka i Pravoslavna crkva, vec su stari zavet kanonizovali starozavetni Jezdra i Nemija, a novi zavet je vec postojao nakon 100 godine i citao se po svim crkvama.
Hristos jeste rec Boozja, ali Hristos i apostoli upucuju na pisanu rec Bozju:
REČ BOŽJA - BIBLIJA NAPISANA I NADAHNUTA SVETIM DUHOM BOŽJIM DUHOM:
"I imamo najpouzdaniju proročku riječ, i dobro činite što pazite na nju, ako na vidjelo koje svijetli u tamnome mjestu, dokle dan ne osvane i danica se ne rodi u srcima vašima.
I ovo znajte najprije da nijedno proroštvo književno ne biva po svome kazivanju;
Jer nikad proroštvo ne bi od čovječije volje, nego naučeni od svetoga Duha govoriše sveti Božiji ljudi" ( 2 poslanica Petrova 1. 19 - 21 )
DATA ZA ČOVEKOVO DUHOVNO USAVRŠAVANJE:
"Ali ti stoj u tome što si naučio i što ti je povjereno, znajući od koga si se naučio,
I budući da iz malena umiješ sveta pisma, koja te mogu umudriti na spasenije u Hrista Isusa.
Sve je pismo od Boga dano, i korisno za učenje, za karanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, Da bude savršen čovjek Božij, za svako dobro djelo pripravljen" ( 2 poslanica Timotijeva 3. 16 - 17 )
"Jer šta se napred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom pisma nadu imamo" ( Rimljanima poslanica 15. 4 )
REČ BOŽJA JE IZVOR ISTINE KOJOM NAS ON POSVEĆUJE:
"Osveti ih istinom svojom: riječ je tvoja istina" ( jevanđelje po Jovanu 17. 17 )
BOG NAS DUHOVNO PREPORAĐA VEČNOM REJU BOŽJOM:
"Kao prerođeni ne od sjemena koje truhne, nego od onog koje ne truhne, riječju živoga Boga, koja ostaje dovijeka.
Jer je svako tijelo kao trava, i svaka slava čovječija kao cvijet travni: osuši se trava, i cvijet njezin otpade;
Ali riječ Gospodnja ostaje dovijeka. A ovo je riječ što je objavljena među vama" ( 1 poslanica Petrova 1. 23 - 25 )
REČ BOŽJA - SVEDOĆANSTVO ZA POSLEDNJE VREME:
"A on reče: idi Danilo, jer su zatvorene i zapečaćene ove riječi do pošljednjega vremena, mnogi će pretraživati, i znanje će se umnožiti....
Mnogi će se očistiti, ubijeliti i okušati; a bezbožnici će raditi bezbožno, niti će koji bezbožnik razumjeti, ali će razumni razumjeti" ( knjiga proroka Danila 12. 4 - 10 )
REČ BOŽJA OSTAJE DOVEKA:
"I doći će izbavitelj u Sion i k onima od Jakova koji se obraćaju od grijeha, veli Gospod.
A ovo će biti zavjet moj s njima, veli Gospod: duh moj, koji je u tebi, i riječi moje, koje metnuh u usta tvoja, neće otići od usta tvojih ni od usta sjemena tvojega, ni od usta sjemena sjemena tvojega, veli Gospod, otsele i dovijeka" ( knjiga proroka Isaije 59. 20 - 21 )
REČ BOŽJA - SVEDOĆANSTVO O ISUSU:
"I On im reče: O bezumni i sporog srca za verovanje svega što govoriše proroci!
Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?
I počevši od Mojsija i od svih proroka kazivaše im šta je za Njega u svemu pismu" ( jevanšelje po Luki 24. 25 - 27 )
"I reče im: Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši šta je za mene napisano u zakonu Mojsijevom i u prorocima i u psalmima.
Tada im otvori um da razumeju pismo.
I reče im: Tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvih treći dan;
I da se propoveda pokajanje u ime Njegovo i oproštenje greha po svim narodima počevši od Jerusalima.
A vi ste svedoci ovome" ( jevanđelje po Luki 24. 44 - 48 )
NE MENJATI REČ BOŽJU:
"Jer svjedočim svakome koji čuje riječi proroštva knjige ove; ako ko dometne ovome, Bog će nametnuti na njega zla napisana u knjizi ovoj;
I ako ko oduzme od riječi knjige proroštva ovoga, Bog će oduzeti njegov dijel od knjige života, i od grada svetoga, i od onoga što je napisano u knjizi ovoj" ( otkrivenje 22. 18 - 20 )