Tako je.. idolske žrtve, i savest jedenja idolske hrane, o tome govori Pavle, ne govori o grehu kao pojavi da ništa navodno nije greh.
I te kako je greh praviti sliku ili kip Boga, bilo Hrišćanskog ili mnogobožaćkog, i cela biblija, kao i druga zapovest govore o tome.
Ovo gore se dakle odnosi na jedenje u domu neznabožaca, jer su Jevreji striktno odbijali da imaju bilo kakav kontakt sa neznabošcima, da se sa njima druže, da odlaze u kuće neznabožaca, i da sa njima jedu.
Ovo je lokalnog karaktera, i odnosi se na jedno određeno vremensko razdoblje, i prilike koje su tada vladale u Rimskom i Grčkom mnogobožačkom carstvu, gde je hrana od strane mnogobožaca imala obredno kultni karakter, i koristila se kao žrtva bogovima, i same gozbe su bile posvećene u čast tih bogova.
Zato su Jevreji odbijali da ulaze u kuće neznabožaca i da sa njima jedu, i zato apostol Pavle bez obzira na te prilike savetuje - da ako se ko nađe u situaciji da mu u kući neznabošca bude ponuđena hrana, da slobodno jede, ali napominje - da nekima to nije po savesti, i da se sablazne ako vide da neko ko veruje u Hrista jede u kući neznabožaca, i da u tom slučaju treba biti oprezan, i ne činiti tako nešto da drugima ne bi bili na sablazan.
Ja lično verujem na osnovu konteksta biblije - da apostoli nikada nisu učestvovali u bilo kakvim mnogobožačkim svetkovinama, prisustvovali mnogobožačkim gozbama, i jeli hranu posvečenu bogovima.
Ovo se isključivo odnosi na predrasude koje su Jevreji imali prema neznabošcima, da su odbijali bilo kakvu hranu koju bi im neznabožac ponudio u svojoj kuči, u trenutcima posete njegovoj kući.
