Pravoslavlje
- Začetnik teme kiza13
- Datum pokretanja
Pomaže Gospod i Bog naš!
Vašoj pažnji preporučujem ovaj tekst Vladike Nikolaja Velimirovića.
Sedam Hristovih rečenica izrečenih sa krsta.
Prva rečenica: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.
Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim, čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo, proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu, ali nikada utuvljenu istinu - da zlotvori nikad ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju, dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božji zakon oni ne vide žrvanj, koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje. Rugajući se Bogu, oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine.
Druga rečenica: Zaista ti kažem - danas ćeš biti sa mnom u Raju.
Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Milost je Božja neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Treća rečenica: Ženo, eto ti sina.
Tako reče Gospod Svojoj Svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu, koju svako duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.
Četvrta rečenica: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske, toliko i vidovitost. Jer čovek strada. Ali, ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da razbiju jeres, koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim večni Sin Božji zato se i ovaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u datom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Peta rečenica: Žedan sam.
Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udaralo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata visenja na Krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov, greh rimskoga carstva prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš ti razoriti rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.
Šesta rečenica: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj.
To Sin predaje duh Svoj u ruke Ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao, a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj!
Sedma rečenica: Svrši se.
To ne znači "svrši se život." Ne, nego svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava".
Vašoj pažnji preporučujem ovaj tekst Vladike Nikolaja Velimirovića.
Sedam Hristovih rečenica izrečenih sa krsta.
Prva rečenica: Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.
Ovim rečima Gospod je prvo pokazao milost Svoju prema ubicama Svojim, čija Ga zloba nije ostavljala ni u krsnim mukama. A drugo, proglasio je sa vrha Golgotske stene jednu dokazanu, ali nikada utuvljenu istinu - da zlotvori nikad ne znaju šta čine. Ubijajući pravednika u stvari sebe ubijaju, dok pravednika proslavljaju. Gazeći Božji zakon oni ne vide žrvanj, koji se nevidljivo spušta na njih da ih samelje. Rugajući se Bogu, oni ne vide kako se njihova lica pretvaraju u skotske njuške. Opijeni zlom oni nikad ne znaju šta čine.
Druga rečenica: Zaista ti kažem - danas ćeš biti sa mnom u Raju.
Ova reč upućena je pokajanom razbojniku na krstu. Milost je Božja neiskazano velika. Gospod vrši Svoju misiju i na krstu. Do poslednjeg daha On spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
Treća rečenica: Ženo, eto ti sina.
Tako reče Gospod Svojoj Svetoj Materi, koja stajaše pod krstom duše raspete. A Jovanu apostolu reče: eto ti majke. Ove reči pokazuju sinovsku brigu, koju svako duguje roditeljima. Gle, Onaj koji je dao ljudima zapovest: Poštuj oca svojega i mater svoju, sam ispunjava Svoju zapovest do poslednjeg časa.
Četvrta rečenica: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Ove reči iskazuju koliko nemoć prirode ljudske, toliko i vidovitost. Jer čovek strada. Ali, ima tu jedna tajna ispod bola čovečjega. Gle, jedino ove reči mogle su da razbiju jeres, koja je u docnijim vremenima potresala crkvu, a koja je nepravilno učila, da je Božanstvo stradalo na krstu. Međutim večni Sin Božji zato se i ovaplotio kao čovek, da bi kao čovek telom i dušom mogao u datom trenutku postradati za ljude i umreti za ljude. Jer da je Božanstvo u Hristu stradalo, znači da je Božanstvo u Hristu i umrlo. A to se ne da nikako ni zamisliti. Udubite se što jače u ove velike i strašne reči: Bože, Bože moj, zašto si me ostavio?
Peta rečenica: Žedan sam.
Krv Mu se izlila. Otuda žeđ. Sunce sa zapada već Ga je udaralo u lice, i udruženo sa drugim mukama peklo Ga strašno. Prirodno da je žedan. No, o Gospode, da li si zaista žedan vode ili ljubavi? Da li si žedan kao čovek ili kao Bog, ili i jedno i drugo? Evo legionar rimski dodaje Ti sunđer umočen u sirće. Jedna kaplja milosti, koju si osetio od ljudi za tri sata visenja na Krstu! To rimski vojnik ublažava greh Pilatov, greh rimskoga carstva prema Tebi, ma i sirćetom. Zato ćeš ti razoriti rimsko carstvo, ali ćeš na njegovo mesto novo sazidati.
Šesta rečenica: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj.
To Sin predaje duh Svoj u ruke Ocu Svome. Da se zna, da je od Oca došao, a ne samovlasno, kako su Ga Jevreji optuživali. No još su ove reči izgovorene i zato, da bi čuli i razumeli budisti, pitagorejci, okultisti i svi oni filosofi koji basnoslove o seljenju duša umrlih ljudi u druge ljude, ili u životinje, ili u biljke, ili u zvezde i minerale. Odbacite sve ove fantazije pa pogledajte, kuda odlazi duh umrlog pravednika: Oče, u ruke Tvoje predajem duh Moj!
Sedma rečenica: Svrši se.
To ne znači "svrši se život." Ne, nego svrši se misija iskupljenja i spasenja roda ljudskog. Svrši se, i zapečati se krvlju i smrću na zemlji, božansko delo jedinog istinitog Mesije ljudi. Svrši se muka, a život tek nastaje. Svrši se tragedija, ali ne i drama. Na redu je poslednji, veličanstveni čin: pobeda smrti, vaskrs, slava".
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Šta to vredi kada to nije ostavilo nikakav utisak na narod ili vrlo slab, što vidimo po raskolima i napetostima između samih pravoslavaca.
Bog s nama i medju nama, familijo moja duhovna!
Na današnji dan, izmedju ostalih, Crkva Hristova se seća svetog Papatija.
Rođen i vaspitan u veri i strahu Božjem u gradu Tivi Misirskoj od roditelja blagovernih.
Rano uvide i prezre sujetu ovoga sveta i udalji se u pustinju Misirsku, gde se predade podvigu očišćenja srca svoga
od svih svetskih želja i pomisli radi ljubavi Božje. No kada se dobrodetelj njegova proču među ljudima, počeše mu ljudi dohoditi
i od njega utoljenja svojim mukama iskati.
Bojeći se slave ljudske, koja um ljudski pomračava i od Boga odvaja, Patapije pobeže iz te pustinje u Carigrad.
Jer, mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji.
Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravi sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavi svoj prekinuti isposnički podvig.
No svetlost se ne da skriti. Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, dođe svetom Patapiju i zamoli ga za molitvu Bogu,
da bi progledao i video tvar Božju, te još većma Boga proslavio. Smilovao se Patapije na stradalnika, pomoli se Bogu i dečko progleda.
To čudo otkri bogougodnika celoj prestonici, i ljudi povrveše njemu za lek, utehu ili pouku.
Jednog znamenitog čoveka isceli Patapije od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga uljem.
Jednoga mladića oslobodi od duha nečista, koji ga ljuto mučaše, oslobodi ga napravivši znak krsta rukom po vazduhu.
I izađe zli duh iz stvorenja Božjeg kao dim, s krikom velikim. Ženu neku, koja imaše ranu na grudima, ispunjenu crvima,
prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa projavi sveti Patapije sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem.
U starosti dubokoj upokoji se i pređe u Carstvo nebesko, u VII veku.
brat Toma
Na današnji dan, izmedju ostalih, Crkva Hristova se seća svetog Papatija.
Rođen i vaspitan u veri i strahu Božjem u gradu Tivi Misirskoj od roditelja blagovernih.
Rano uvide i prezre sujetu ovoga sveta i udalji se u pustinju Misirsku, gde se predade podvigu očišćenja srca svoga
od svih svetskih želja i pomisli radi ljubavi Božje. No kada se dobrodetelj njegova proču među ljudima, počeše mu ljudi dohoditi
i od njega utoljenja svojim mukama iskati.
Bojeći se slave ljudske, koja um ljudski pomračava i od Boga odvaja, Patapije pobeže iz te pustinje u Carigrad.
Jer, mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji.
Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravi sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavi svoj prekinuti isposnički podvig.
No svetlost se ne da skriti. Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, dođe svetom Patapiju i zamoli ga za molitvu Bogu,
da bi progledao i video tvar Božju, te još većma Boga proslavio. Smilovao se Patapije na stradalnika, pomoli se Bogu i dečko progleda.
To čudo otkri bogougodnika celoj prestonici, i ljudi povrveše njemu za lek, utehu ili pouku.
Jednog znamenitog čoveka isceli Patapije od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga uljem.
Jednoga mladića oslobodi od duha nečista, koji ga ljuto mučaše, oslobodi ga napravivši znak krsta rukom po vazduhu.
I izađe zli duh iz stvorenja Božjeg kao dim, s krikom velikim. Ženu neku, koja imaše ranu na grudima, ispunjenu crvima,
prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa projavi sveti Patapije sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem.
U starosti dubokoj upokoji se i pređe u Carstvo nebesko, u VII veku.
brat Toma
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
"Ako Zakon prođe, moguć je građanski rat"
Govoreći o Zakonu o slobodi vjeroispovijesti, mitropolit SPC Amfilohije je ocijenio da u Crnoj Gori može izbiti građanski rat ako dođe do usvajanja tog zakona.
Novinarka FTV iz BiH je pitala Amfilohija, šta može da se desi ako Zakon o slobodi vjeroispovijesti bude usvojen.
"Može da se desi građanski rat", kazao je Amfilohije.
"Može da dođe do građanskog rata?", pitala je iznanađeno novinarka FTV-a u intervjuu.
"Apsolutno", odgovorio je Amfilohije.
Fosmedia
Bog Mnogoljubazni medju svima nama!
Oh, kako je velika radost kada imaš odredjeno versko osećanje i razmišljanje,
a onda nadješ potvrdu da to jeste od Boga, od Duha Svetoga, tebi dato!
Evo, ovo je zapisano a ja ovako verovah i pre no što pročitah!
"Posle greha Evinog i Adamovog Bog je izrekao kaznu.
Nije izrekao kaznu odah nego posle izvesnog vremena očekujući pokajanje njihovo.
To pokazuje razgovor, u koji Bog stupi s Adamom posle greha."
Eto, u Ovakvog Boga imam poverenja! Boga Strpljivog,
Koji stupa u dijalog sa mnom grešnim, i Koji mi pomaže u mom pokajanju!
brat Toma
Oh, kako je velika radost kada imaš odredjeno versko osećanje i razmišljanje,
a onda nadješ potvrdu da to jeste od Boga, od Duha Svetoga, tebi dato!
Evo, ovo je zapisano a ja ovako verovah i pre no što pročitah!
"Posle greha Evinog i Adamovog Bog je izrekao kaznu.
Nije izrekao kaznu odah nego posle izvesnog vremena očekujući pokajanje njihovo.
To pokazuje razgovor, u koji Bog stupi s Adamom posle greha."
Eto, u Ovakvog Boga imam poverenja! Boga Strpljivog,
Koji stupa u dijalog sa mnom grešnim, i Koji mi pomaže u mom pokajanju!
brat Toma
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Šta vredi ako se ne primenjuje.
Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
Tako je! Moze izbiti gradjanski rat. Jer se velik broj ljudi, ako ne i vise od polovine crnogoraca oseca pravoslavnima, i oseca se srbima, te smatra otimanje imovina i svetinja Srpske Pravoslavne Crkve ravno zlocinu i skrnavljenju! Sta vise smatraju to napadom na Bozju instituciju!
I sta sad hoces? Da likujes?
Zelis da crkva ne pokusa da mirnim i zakonskim sredstvima odbrani svoju imovinu?
Crkva ne podrzava nerede, nikoga ne dira i ne ugrozava. Poziva na red i mir, i moli vlast da se urazumi. Dok rezim u CG nasu crkvu karakterise, citiram iz njihovog saopstenja - "cuvarom velikosrpskog nacionalizma".
Dakle, za njih je nasa crkva opasna po rezim i brana je za vestacko formiranje crnogorskog naroda. Uz koje naravno ide i vestacko stvaranje novog jezika, pa zato SPC mora biti uklonjena!
Crnogorska Pravoslavna Crkva ni zvanicno ne postoji, a moze biti osnovana jedino blagoslovom i odlukom SPC, i nikako drugacije.
Carigradski Patrijarh nema vlast da se mesa (sto Milo Djukanovic naravno ocekuje) , mozda ce se kasnije i umesati, jer se u ukrajini umesao, potkupljen od strane amerikanaca da izigrava novog papu!
Mi nemamo papu! A autokefalnost moze dodeliti jedino ona crkva od koje nastaje nova, a to je u ovom slucaju Srpska Pravoslavna Crkva.
To je inace, unutar crkveno pitanje! I niko spolja ne sme da se mesa! Svaki takav akt ce biti prepoznat, a oni koji su to radili ce biti izopsteni. Carigradski Patrijarh ce biti izopsten, ako to vec i nije odlukom ruske crkve!
Dakle, proglasenje nezavisne Crne Gore, ne moze imati apsolutno nikakvog uticaja na odluke SPC. Jer crkva ne zavisi od politike i rezima. A ne bi smela sebi dozvoliti da bude podeljena politickom voljom vlastodrzaca! I nece to dozvoliti!
Ono sto se desava, je zapravo atak i na pravoslavnu crkvu u globalu, te pokusaj njenog rastakanja! A na lokalu je to vidljivo iz nastajanja tkz. 'novih pravoslavnih crkava' i formiranja novih nacija.
To je isti scenario kao iz ukrajine. To je mesanje politicara, potkupljivanje pojedinaca u crkvi (konkretno carigradkskog patrijarha) , da izglasavaju autokefalnost bilo ukrajinske bilo crnogorske crkve. A sve sa ciljem zaokruzivanja politike cepkanja i rastakanja nacionalnog bica bilo srpskog bilo ruskog naroda, te formiranje novih nacija, koje ce biti poslusnicke u odnosu na americki rezim!
Zar bi vi adventisti cutali da vama neko otima imovinu, da vas proglasava opasnim po drzavu i deli vasu imovinu nekoj izmisljenoj novoj crkvi?
Znaci od sada kada odemo u Crnu Goru, molicemo se u drzavnoj crkvi Mila Djukanovica, u kojoj ce stojati i njegova slika, a on ce biti proglasen za svetaca?
Boze me sacuvaj!
Ja se u takvoj crkvi necu moliti, u crkvi koju je osnovala americka agentura, koja je unistila i jugoslaviju, napravila haos posvadjala sve narode balkana i uzrokovala ratove mrznju i podele medju nama!
Vatikan i sam Papa, takodje nece priznati nikakvu crnogorsku ili ukrajinsku crkvu. A hvala mu sto cuva i stiti Hriscanstvo i nas je prijatelj.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.303
Sa tim otkrivaju da obožavaju hramove, isto kao i otpali Jevreji pre 2000 godina.
Naravno da mi je drago da barem neki shvate da hram nije Bog, građevina.
Pa pravi hrišćani su se mirili sa tim da im se uzmu životi. Dakle kod vas je klasično idolopoklonstvo.
Formalno sve religije zagovaraju mir, a istinski truje svoje vernike.
Već sam o tome davao da ne ide iz istog izvora i gorko i slatko.
Ko odvraća uho svoje od zakona i molitva je njegova mrska. Neće im Bog uslišiti kao što i nije, zakon je ipak donesen.
Ja za razliku od tebe tačno sam predvideo da će biti donesen zakon, sada neće odmah uzeti hramove dok se ne smiri situacija. Onda verovarno hoće.
Ti to ne možeš da predvidiš jer ne vidiš pravu sliku otpada kod većine ljudi.
To i jeste, njima je Bog dozvolio da vide jedan deo istine o SPC, ali oni su ostali zatrovani u mržnji.
Naravno da jeste opasna, bila je i po druge narode i biće pred dolazak prema istinskim vernicima.
Oni us isti kao i vi, samo ne mrze druge narode, ali mrze Srbe i SPC. Dakle samo su svoj otrov usmerili prema SPC.
U Ukrajini je pokazao da ima. Kako nema kada je on i dao samostalnost SPC pre 800 godina.
On hoće ako se stvar promeni, nebitno da li je to zavera Amerikanaca ili nekog drugog, on samo konstatuje stvar na terenu.
Zato ne da CPC samostalnost jer ima svega 5% vernika pravoslavaca, a kada bude blizu pola, onda će dati.
A stvar na terenu je očigledno rasulo i raskol.
Zato imate raskole, ali opet kod katolika su neke druge nevolje.
To mi je poznato, reci mi nešto što ne znam.
Nebitna stvar da li se neko meša ili ne, to je dokaz da vas Hrist uopšte ne objedinjuje.
Ali se bavi politikom.
Ali ne zbog toga što ima istinu, nego zato to nema Hrista u globalu. Pa vi imate sve iste zablude kao i katolici i muslimani, one glavne.
Što bi vas neko napadao radi istine.
To je dokaz da ste loši iznutra, tu je obostrano mešanje. A to samo proizvodi katastrofu. Dokaz da se ne oslanjate na Boga nego na polit. silu.
I hoće samo pred dolazak Isusov i mi ćemo se radovati zbog toga, skupićemo se kod nekog od vernika kući i molićemo se Bogu i radovati.
E tako pravi hrišćani reaguju, tako je bilo pre 2000 gdoina tako će biti i sada.
Ako nas i iz kuće proteraju otićemo u šumu, ako i o tamo ond au planinu, tamo gde ih ima i u pećine i kolibe i u kanjone itd.
Bog nije ostavio SPC bez rešenja, patrijrah Irinej bi to sigurno rešio svojom blagošću. lepim rečima, ali kod vas se vladike sve pitaju i Amfilohije stavlja klipove u kola.
Pa njegova freska već stoji, ako je nisu izbrisali u hramu u PG jer je on jedan od ktitora velikog hrama u PG.
tJ. ON JE na fresci.
Nebitna stvar u koju ćeš PC ići nijedna nema silu Božju.
Neće formalno, ali su itetako radili na razbijanju PC.
vidimo kako ga štiti po onim krajevima gde dominantna KC. A u njima je rasulo, haos, kriminal, korupcija.
Poslednja izmena: