Pomaže Bog - Ljubalju Svojom!
Još jedna propoved, tumačenje, sv. Nikolaja Žičkog, namenjeno Pravoslavnim vernicima,
i onima koji razmišljaju o svom spasenju, pa su voljni da dozvole Bogu da ih menja.
"Ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati (Lk. 11, 42)
Ovde se misli na zakon i milost. U duši fariseja i sektanata ne stoje ovo dvoje, tj. oni ne mogu i da vrše propise zakona i da čine milost,
nego prepirući se o tome šta je važnije od ovoga dvoga, jedno ispuštaju a drugo drže. Fariseji su formalno strogo držali propise zakonske,
ali su bili sasvim napustili milost i čovekoljublje. Sektanti pak laskaju sebi da oni drže pravdu Božju, no sasvim odbacuju propise crkvenih zakona.
Pravoslavlje predstavlja punoću vere. Ono zapoveda, da se čini ovo i da se ne ostavlja ono.
Ono je pažljivo prema spoljašnjim propisima vere, kao čovek kad ide između lonaca pa čuva da ih ne razbije.
No ono je još više pažljivo prema pravdi i milosti Božjoj, kao čovek koji idući između zemljanih lonaca ceni ove i čuva ne zbog zemlje,
od koje su lonci napravljeni, nego zbog skupocene sadržine koja je u njima.
Prazni lonci, koji se nikad nikakvim pićem ne pune, bez vrednosti su kao i prazne zakonske forme farisejske.
Piće pak koje se sipa u vetar, rasipa se i gubi, jer se ne sipa u određene za nj sudove.
I tako u Pravoslavlju nema jednostranosti, kao što je nije bilo ni u Gospodu Isusu.
Gospod govori Jovanu Krstitelju, koji diše pravdom i milošću Božjom, da treba ispuniti zakon;
a farisejima, praznim paragraflijama, bez pravde i milosti Božje, govori: milosti hoću a ne priloga!
Očigledno je da je važnije ono što treba činiti od onoga što ne treba ostavljati.
No ni malo ne znači da je ono što je manje važno — nepotrebno.
U čovečjem organizmu ima puno važnijih i puno nevažnijih organa, no svi oni ukupno čine telo čovekovo.
O Gospode sveobuhvatni, ne daj nam da budemo jednostrani, no pomozi nam da ispunimo svu volju Tvoju.
Tebi slava i hvala vavek.
Amin."
brat Toma
