Pravoslavlje

[Laodikeja]

Vidiš da je obožavanje religije, a ne Boga, umjesto da kažu da ostanu vjerni Bogu, oni hoće da su vjerni denominaciji.

Tu u tom slučaju nema lične odgovornosti za istraživanje istine, jer se sva odgovornost prebacuje na druge, kao da drugi treba da misle umesto nas, što mi je i potvrdila jedna monahinja kada sam je uputio na reč Božju i na lično proučavanje, ona mi je odgovorila "MOJ EPISKOP MISLI UMESTO MENE"

Tako oni smatraju da rođenjem primaju veru i istinu, i ništa kroz ceo život ne treba da učine po tom pitanju, samo da odrade određene ritual u hramu, a što se tiče proučavanja, istraživanja, i sagledavanja istine iz reči Božje, to nije potrebno, jer sav taj posao su odradili njihovi verski sunarodnici pre njih, Sveti Oci, Episkopi, Vladike, itd..

 

[TomaD]

Pomaže Gospod Bog, Jedini Svezanjući!

Pravoslavni vernici su danas molitveno čitali (minimum) ova dva teksta
Svetog Novog Zaveta: Poslanicu Efescima 5, 25-33, i Jevanđelje
po Luki 4, 1-15. Ovako svoj komentar beleži sveti Teofan Zatvornik:

"Đavo Bogočoveku pristupa sa iskušenjem (Lk.4,1-13).
I od ljudi ko biva oslobođen od toga? Onaj koji vrši volju lukavog ne trpi napade, nego samo biva usmeravan na sve veće i veće zlo. Čim, pak, čovek počne da dolazi k sebi i da pomišlja na novi život po volji Božijoj, odmah se pokreće sva vojska satanska: kako koji zna žuri da raseje dobre misli i namere pokajnika. Ako ne uspeju da ga od toga odvrate, oni se staraju da ometaju dobro pokajanje i ispovest. Ako, pak, ni u tome ne uspeju, trude se da poseju kukolj usred plodova pokajanja i napora u očišćenju srca. Ne uspeju li da uliju svoj duh, pokušavaju da iskrive dobro. Odbijani u unutrašnjosti, napadaju spolja. I tako do kraja života.

Čak ni umreti ne daju u miru. I po smrti jure za dušom dok ne prođe vazdušna prostranstva u kojima lebde i imaju svoje jazbine. „O kako je to neutešno i strašno!“

Za verujuće, međutim, tu nema ničeg strašnog. Jer, nad onim ko je bogobojažljiv oni nemaju nikakve sile, već samo galame unaokolo. Trezvoumni molitvenik pušta strele na njih, i oni se drže daleko od njega, ne smejući da mu pristupe. Jer, oni se boje istinskog poraza. Oni u ponečemu uspevaju samo zbog naših propusta. Ukoliko oslabimo u pažnji, ili dozvolimo da se zavedemo njihovim prizracima, oni počinju da nas smelije uznemiravaju. Ako se na vreme ne opomenemo svog propusta oni nas opkoljavaju, a ukoliko se duša doseti prevare – opet odskaču i iz daleka posmatraju ne bi li opet kako prišli.

Tako dakle, budi trezvouman, bdi, moli se, i neprijatelj ti ništa neće moći učiniti."

brat Toma

 

[DarthShone]

Pomaže Gospod Bog, Jedini Svezanjući!

Pravoslavni vernici su danas molitveno čitali (minimum) ova dva teksta
Svetog Novog Zaveta: Poslanicu Efescima 5, 25-33, i Jevanđelje
po Luki 4, 1-15. Ovako svoj komentar beleži sveti Teofan Zatvornik:

"Đavo Bogočoveku pristupa sa iskušenjem (Lk.4,1-13).
I od ljudi ko biva oslobođen od toga? Onaj koji vrši volju lukavog ne trpi napade, nego samo biva usmeravan na sve veće i veće zlo. Čim, pak, čovek počne da dolazi k sebi i da pomišlja na novi život po volji Božijoj, odmah se pokreće sva vojska satanska: kako koji zna žuri da raseje dobre misli i namere pokajnika. Ako ne uspeju da ga od toga odvrate, oni se staraju da ometaju dobro pokajanje i ispovest. Ako, pak, ni u tome ne uspeju, trude se da poseju kukolj usred plodova pokajanja i napora u očišćenju srca. Ne uspeju li da uliju svoj duh, pokušavaju da iskrive dobro. Odbijani u unutrašnjosti, napadaju spolja. I tako do kraja života.

Čak ni umreti ne daju u miru. I po smrti jure za dušom dok ne prođe vazdušna prostranstva u kojima lebde i imaju svoje jazbine. „O kako je to neutešno i strašno!“

Za verujuće, međutim, tu nema ničeg strašnog. Jer, nad onim ko je bogobojažljiv oni nemaju nikakve sile, već samo galame unaokolo. Trezvoumni molitvenik pušta strele na njih, i oni se drže daleko od njega, ne smejući da mu pristupe. Jer, oni se boje istinskog poraza. Oni u ponečemu uspevaju samo zbog naših propusta. Ukoliko oslabimo u pažnji, ili dozvolimo da se zavedemo njihovim prizracima, oni počinju da nas smelije uznemiravaju. Ako se na vreme ne opomenemo svog propusta oni nas opkoljavaju, a ukoliko se duša doseti prevare – opet odskaču i iz daleka posmatraju ne bi li opet kako prišli.

Tako dakle, budi trezvouman, bdi, moli se, i neprijatelj ti ništa neće moći učiniti."

brat Toma

Pomogao ti Jedini Svemogući Bog brate

Takođe, čitaju se i Knjige Mudrih izreka, poslanice, i Evanđelja. Sve je to Bogougodno i na korist čoveku.

 

[tripo 41]

„Treba imati puno poverenje u one koji su u Gospodu na sebe preuzeli staranje o nama, makar i naredili nešto što je suprotno našem mišljenju i što se naizgled protivi našem spasenju“.

(Sveti Jovan Lestvičnik, Lestvica 104)

Znači ništa ne provjeravaj, samo usvajaj.

 

[Laodikeja]

U tom slučaju - prozori kroz koje sagledavaju istinu, ili one koji je objavljuju - su prljavi, ili ih po gore citiranim rečima koje je postavio vredni Tripo - treba zameniti novim.

U tom smislu evo jedne poučne priče:

Jednog jutra žena je ustala, pogledala kroz prozor i videla komšinicu kako prostire veš, a onda rekla mužu "vidi kako joj je prljav veš, zar nije naučila kako se pere, možda bi trebala da promeni prašak.
Posle nekoliko dana komšinica je opet širila veš, ali je on ovog puta izgledao blistaviji.
Žena je potom rekla "vidi kako je ovog puta čist, mora da je promenila prašak, ili konačno naučila od nekoga kako se pere veš, a pitam se ko je to bio?
"Niko" odgovori muž "nego sam ja oprao naše prozore."

Proučavajući izjave različitih autoritativnih ličnosti unutar tradicionalnih crkava, može se zaključiti - da su one često suprodstavljene jedna srugoj.

U pogledu autoriteta, evo jedne izjave za koju smatram da je napoštenija, koju nažalost ne primenjuju ni oni koji se pozivaju na ovu ličnost koja ih je izgovorila.

U pitanju je Jovan zlatousti, a on je izjavio:

"KAD PRIMATE NOVAC DA LI GA VI SAMI BROJITE?
A KADA JE REČ O VEČNIM STVARIMA, VI ZATVORENIH OČIJU PRIMATE MIŠLJENJA DRUGIH"

U jednoj drugoj izjavi on kaže:

"ČITAJTE PISMO JER JE SLAĐE OD MEDA, I MIRIŠLJAVIJE OD BILO KAKVE AROMATIČNE SUPSTANCE.
ČITAJTE DA NE BI STE BILI SLEPI I VOĐE SLEPIMA"

Kako ove izjave spojiti sa gornjom izjavom koju je priložio Tripo, ili nekim drugim.

Jedna druga ličnost, Karl Bart - jedan od najvećih teologa 20 veka je izjavio.

"NAJVEĆI NEPRIJATELJI HRIŠĆANSTVA NISU ONI KOJI SU ODBACILI HRISTA, NEGO ONI KOJI TVRDE DA GA PRIHVATAJU, ALI SU NA OSNOVU SOPSTVENIH UBEĐENJA I KULTURE U KOJOJ ŽIVE - NAPRAVILI SOPSTVENU VIZIJU HRISTA"

 

[DarthShone]

U tom slučaju - prozori kroz koje
"NAJVEĆI NEPRIJATELJI HRIŠĆANSTVA NISU ONI KOJI SU ODBACILI HRISTA, NEGO ONI KOJI TVRDE DA GA PRIHVATAJU, ALI SU NA OSNOVU SOPSTVENIH UBEĐENJA I KULTURE U KOJOJ ŽIVE - NAPRAVILI SOPSTVENU VIZIJU HRISTA"

Karl Bart je bio matematičar i Sola Scriptura teolog. Kada i ako nađeš Istočnog ili Zapadnog teologa koji ovako govori, možemo razgovarati o "prljavim" prozorima. Pre toga ne. Ako želite da dokažete svoju tvrdnju i greške sagovornika, koristite sagovornikovu argumentaciju. Pobijanje argumentacije korišćenjem izvora koji dolaze od strane kojoj i vi pripadate ne donosi ploda.

Slap je koristio Luterove i izjave EGW da bi osnažio svoje argumente,

 

[tripo 41]

Slap je koristio Luterove i izjave EGW da bi osnažio svoje argumente,

Pa ni korištenje Biblije nije nikakva garancija istine, sotona je koristio kada je Isusa kušao.

Tako da i vaše korištenje naših izvora nije garancija istine.

Ali zato jeste garancija odgovor Pismom na izvrtanje Pisma.

PC je promijenila 4. zapov. izbacila je subotu, šta ih čeka onda neko ono što im se dešava.

Znamo šta je Bog rekao za one koji oduzmu ili dodaju riječi Njegovoj.

Još kažu pravo slavlje Boga.

 

[DarthShone]

Pa ni korištenje Biblije nije nikakva garancija istine, sotona je koristio kada je Isusa kušao.

Tako da i vaše korištenje naših izvora nije garancija istine.

Ali zato jeste garancija odgovor Pismom na izvrtanje Pisma.

PC je promijenila 4. zapov. izbacila je subotu, šta ih čeka onda neko ono što im se dešava.

Znamo šta je Bog rekao za one koji oduzmu ili dodaju riječi Njegovoj.

Još kažu pravo slavlje Boga.

Opet izvrtanje, Kada sam ja napisao da se vi sotonski koristite biblijom, napali su me da sam hulio. A ovo sada nije hula?! Šta je Bog rekao za oduzimanje ili dodavnja? U Apokalipsi je rekao za TU KNJIGU, inače vama omiljenu. NE ZA BIBLIJU. Jer ona u ceoslti još uvek nije postojala kao takva.

 

[tripo 41]

Opet izvrtanje, Kada sam ja napisao da se vi sotonski koristite biblijom, napali su me da sam hulio.

Pa ja uvijek imam adekvatan odg. na tvoje primjedbe, ako se ti pozoveš na Bibliju, onda ja dam to. I još stihova za odbranu od tvog izvrtanja.

A ovo sada nije hula?! Šta je Bog rekao za oduzimanje ili dodavnja?

Naravno da nije, jer se Isus branio Biblijom, a ja sam iznio činjenicu da će onaj ko oduzme ili doda biti kažnjen.

U Apokalipsi je rekao za TU KNJIGU, inače vama omiljenu.

To znači za sve, a pošto si ti formalista, tebi onda znači samo za Otkriv. iako piše da je SVO Pismo nadahnuto od Boga. Što bi onda važilo samo za Otkriv.

Jer ona u ceoslti još uvek nije postojala kao takva.

Jeste u smislu nauke, zato stoji da je svo Pismo od Boga nadahnuto.

A PC je izvrnula mnoge stihove Biblije. U Otkriv. su napisali Dan Nedeljni iako piše Dan Gospodnji.

 

[TomaD]

Pomaže Bog naš, Jedini!

Pravoslavni vernici su danas, izmedju ostalog, čitali i ovaj poučni tekst
svetog Teofana Zatvornika, povodom Novozavetnog čitanja za današnji dan:

"Gospod govori da su blaženi siromašni, gladni, oni koji plaču, osramoćeni (Lk.6,20-23), premda pod uslovom da se trpljenja drže Sina Čovečijeg radi.

Blaženim se, dakle, naziva život koji je ispunjen nevoljama i lišavanjima svake vrste. Uteha, sitost u svemu, počast, po ovoj reči, ne predstavljaju nikakvo blago. A tako i jeste. Međutim, dok boravi u njima, čovek toga nije svestan. Tek kada se oslobodi od očaranosti njima, on vidi da ne predstavljaju nikakvo blago, već da samo nose njegov prizrak.

Duša ne može bez uteha, ali njih ne treba tražiti u čulnome; ona ne može bez vrednosti, ali one nisu u zlatu i srebru, u raskošnim kućama i odećama, niti u spoljašnjoj punoti; ona ne može bez časti, ali se ona ne sastoji u ropskom ljudskom klanjanju. Postoji druga vrsta uteha, drugo izobilje, druga počast – duhovne prirode, koja je srodna duši. Ko ih nađe, više neće hteti ono spoljašnje. I ne samo da ga neće hteti, nego će ga i prezirati i mrzeti budući da sprečava javljanje i viđenje onog duhovnog, i budući da dušu drži u mraku, opijenosti i grehu.

Zbog toga oni iz sve duše pretpostavljaju siromaštvo, nevolje i svoju neznatnost. Oni se u njima osećaju dobro, kao u nekoj sigurnoj ogradi od očaranosti obmanama sveta.

Međutim, šta da rade oni koji sve to spoljašnje imaju bez vlastite želje? Oni treba da se, po reči svetog apostola, prema svemu tome odnose – kao da ništa nemaju (1.Kor.7,30)."

brat Toma