Pomaže Bog i ne odustaje!
Danas je u Crkvi Hristovoj i Pravoslavnoj izmedju ostalog bilo čitano i ovo,
iz svetog Jevandjelja po Marku 5, 24-34:
U vreme ono, za Isusom iđaše naroda mnogo, i pritešnjivahu Ga.
I žena neka koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, i mnogo prepatila
od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nije pomoglo,
nego joj je još gore bilo, kad je čula za Isusa, dođe s narodom i dotače se
ostrag haljine Njegove. Jer govoraše u sebi: "Ako se samo dotaknem haljina Njegovih,
ozdraviću." I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
I odmah Isus oseti u sebi silu što iziđe iz njega, i obazrevši se na narod reče:
"Ko se to dotače mojih haljina?" I rekoše Mu učenici njegovi:
"Vidiš gde te narod pritiska, i pitaš: "Ko se dotače mene"?"
I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
A žena, uplašivši se i drhteći, znajući šta joj se dogodilo,
dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
A On joj reče: "Kćeri, vjera tvoja spasla te je; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje!"
Sveti Teofan, izmedju ostalih, ovako komentariše ovaj dogadjaj:
"Kod krvotočive žene odmah presahnu izvor krvi, čim se samo dotače sa verom Gospoda,
i čim joj priđe sila od Gospoda (Mk. 5,29).
Tečenje krvi je slika strasnih misli i zamisli koje neprestano ističu iz srca koje se još nije
očistilo od svakog saosećanja prema grehu. To je naša grehovna bolest.
Nju ocećajy oni koji su se pokajali i rešili da drže sebe u čistoti, i to ne samo spolja,
nego i unutra. Oni vide da iz srca neprestano izlaze zle pomisli, i zbog toga pate
i traže sebi leka. Međutim, taj lek se ne može naći ni kod sebe, ni kod drugih.
On dolazi samo od Gospoda, i to kad ga se duša kosne i kad od Njega iziđe sila u nju.
Drugim rečima, kada proizađe osetno opštenje sa Gospodom, koje se osvedočuje
osobitom toplotom i unutrašnjim gorenjem. Ukoliko se to desi, duša će odmah osetiti
da je ozdravila od bolesti. To je veliko blago. Međutim, kako ga dostići?
Krvotočiva se probijala ka Gospodu i dobila isceljenje.
I mi treba da se probijamo ka Gospodu, da bez lenjosti idemo kroz tesnace unutrašnjih
i spoljašnjih podviga. U početku sve izgleda teskobno i Gospod se ne vidi.
Međutim, odjednom će se i Gospod pojaviti, a sa Njim i radost!
Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način…"
brat Toma
Danas je u Crkvi Hristovoj i Pravoslavnoj izmedju ostalog bilo čitano i ovo,
iz svetog Jevandjelja po Marku 5, 24-34:
U vreme ono, za Isusom iđaše naroda mnogo, i pritešnjivahu Ga.
I žena neka koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, i mnogo prepatila
od mnogih lekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nije pomoglo,
nego joj je još gore bilo, kad je čula za Isusa, dođe s narodom i dotače se
ostrag haljine Njegove. Jer govoraše u sebi: "Ako se samo dotaknem haljina Njegovih,
ozdraviću." I odmah presahnu izvor krvi njezine, i oseti u telu da ozdravi od bolesti.
I odmah Isus oseti u sebi silu što iziđe iz njega, i obazrevši se na narod reče:
"Ko se to dotače mojih haljina?" I rekoše Mu učenici njegovi:
"Vidiš gde te narod pritiska, i pitaš: "Ko se dotače mene"?"
I On se obaziraše da vidi onu koja to učini.
A žena, uplašivši se i drhteći, znajući šta joj se dogodilo,
dođe i kleče pred Njim, i kaza Mu svu istinu.
A On joj reče: "Kćeri, vjera tvoja spasla te je; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje!"
Sveti Teofan, izmedju ostalih, ovako komentariše ovaj dogadjaj:
"Kod krvotočive žene odmah presahnu izvor krvi, čim se samo dotače sa verom Gospoda,
i čim joj priđe sila od Gospoda (Mk. 5,29).
Tečenje krvi je slika strasnih misli i zamisli koje neprestano ističu iz srca koje se još nije
očistilo od svakog saosećanja prema grehu. To je naša grehovna bolest.
Nju ocećajy oni koji su se pokajali i rešili da drže sebe u čistoti, i to ne samo spolja,
nego i unutra. Oni vide da iz srca neprestano izlaze zle pomisli, i zbog toga pate
i traže sebi leka. Međutim, taj lek se ne može naći ni kod sebe, ni kod drugih.
On dolazi samo od Gospoda, i to kad ga se duša kosne i kad od Njega iziđe sila u nju.
Drugim rečima, kada proizađe osetno opštenje sa Gospodom, koje se osvedočuje
osobitom toplotom i unutrašnjim gorenjem. Ukoliko se to desi, duša će odmah osetiti
da je ozdravila od bolesti. To je veliko blago. Međutim, kako ga dostići?
Krvotočiva se probijala ka Gospodu i dobila isceljenje.
I mi treba da se probijamo ka Gospodu, da bez lenjosti idemo kroz tesnace unutrašnjih
i spoljašnjih podviga. U početku sve izgleda teskobno i Gospod se ne vidi.
Međutim, odjednom će se i Gospod pojaviti, a sa Njim i radost!
Carstvo Božije ne dolazi na vidljiv način…"
brat Toma
