Pomaže Gospod i Bog naš!
Još jedna kratka i duše-korisna pouka, sv. Teofana, u vezi onog
odeljka Svetog Pisma koje je čitano danas u Crkvi:
"Dok je bio na zemlji, Gospod je ljudima i besima zabranjivao da ga hvale (Mk.3, 12), ali je tražio da veruju u Njega i da ispunjavaju zapovesti Božije.
Taj zakon važi i sada, i važiće i na Sudu: "Neće svako koji mi govori: "Gospode, Gospode", ući u Carstvo nebesko, no koji tvori volju Oca moga koji je ka nebesima."
Otuda slavoslovlje u crkvi započinje: "Slava na visini Bogu", da bi pri kraju ispovedalo: "Isceli dušu moju… nauči me tvoriti volju Tvoju". Bez toga slavljenje Boga nema nikakve vrednosti, budući da ne izlazi iz duše, nego se samo jezikom proiznose tuđe reči. Gospod na to i ne obpaća pažnju.
Treba, naprotiv, biti takav da drugi, videći naša dela, počnu da hvale Gospoda.
Sam naš život treba da bude hvala Bogu. U stvari, On sam u nama sve treba da dela, pri čemu mi ne treba da mu smetamo. Tako hvala za dela prelazi na Njega. Svako treba da postane miris Hristov. Tada će i bez hvale da se vrši slavoslovlje Gospodu.
Ružin cvet ne pušta glas, ali se njegov miris, i pored ćutanja, pruža daleko.
Tako treba da žive i svi Hrišćani."
brat Toma