Михаил Александрович Новоселов
ПИСМА ДРУГОВИМА
ПИСМО ЈЕДАНАЕСТО
"Ја сам пут, истина и живот" (Јн. 14:6).
"А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину... Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам" (Jн. 16:13-14).
"Да вам Бог Господа нашега Исуса Христа, Отац славе, даде Духа мудрости и откривења да га познате... и Њега постави (Исуса Христа)... за главу Цркви" (Еф. 1:17,22).
"Црква Бога живога, стуб и тврђава истине" (1 Тим. 3:15).
"Вјерујем у једину, свету, саборну и апостолску Цркву".
Ово су мисли на којима бих хтио да зауставим вашу пажњу, другови моји. Замислите се над њима, разјасните себи везу између њих и донесите одговарајући закључак. А ја ћу издалека да заподјенем бесједу, и чак нећу ја сам са вама разговарати, него ћу вас упознати са једним изузетно интересантним човјеком, који ће вам испричати једну поучну причу о себи, и из ње извући веома душекористан закључак.
Тај се човјек зове Јуриј Александрович Колемин, и био је секретар наше амбасаде у Мадриду, да би потом био секретар канцеларије министра иностраних послова. Док је боравио у Мадриду, он је садејствовао обраћању из католичког раскола у Православље начелника одјељења генералног штаба Шпанске краљевске армије, Викентија Гарсију Рјуи-Переса.
Интересантне су подробности заједничких богословских занимања Ј.А.Колемина и његовог ученика. Они су заједно простудирали литургију светих Василија Великог и Јована Златоустог, катехизис и дјела о. Владимира Гетеа[1], дјела А.С. Хомјакова, која је специјално за Викентија на шпански превео Ј.А. Колемин, православни молитвослов и много другог. Након повратка у Русију, г. Колемин је објавио крупно (преко 300 стр.) дјело под насловом: "Римски Духовни Цезаризам пред лицем Саборне Православне Цркве" (СПб., 1913. г.).
[svetosavlje]
Владика Николај
ИСТОК И ЗАПАД
Запад је у конвулзији, Исток је у резигнацији. Запад непрестано гризе Дрво Познања, и осећа све већу глад за знањем, Исток седи под Дрветом Живота, но не може да се маши за плод. Запад је махнит за организацијом, Исток је махнит за организмом. Запад неуморно уређује спољашње ствари, док унутрашње вредности једна за другом ишчезавају, Исток неуморно култивише унутрашње вредности, док спољашње падају и пропадају. Запад зида чудовишне вавилонске куле, но пошто се те куле зидају од неотесаног камена и увек нагнуте на једну страну, куле се брзо сурвавају; Исток знојно глача камен по камен, но никако не може да га сложи у једну грађевину.
На Западу се култивишу ствари, и ствари се блистају, а човек све више дивља и покрива се мраком, на Истоку се култивишу поједини људи, и поједини људи се блистају, а ствари стоје у дивљини и расту у корову.
Запад верује у дела човечја на првом месту, па у дела Божја на другом месту, па у Бога на трећем месту; Исток верује у Бога, али ниподаштава дела Божја и одбацује дела човечја. Зато Запад нема јединства нити може да дође до јединства, јер јединство је само у Богу; и зато Исток има јединства унутрашњег, али неће да га спроведе и споља. И зато активности Запада прелази тако често у рат и мир Истока у резигнацију.
А зашто је то све тако, питаш, дете моје? Зато што Запад не може да усвоји Христа, а Исток не може да усвоји Исуса. Или, зато што Запад признаје човека а не признаје Бога, док Исток признаје Бога а не признаје човека.
Зато је Запад у конвулзији, а Исток у резигнацији. А Исус Христос шири обе руке да загрли у један загрљај Исток и Запад, али не може; не може да загрли Исток због нирване нити Запад због мачева.
Гле, Исток и Запад су у души твојој. Конвулзија и резигнација су зрна на истом гумну. Дрво познања и Дрво Живота расту једно уз друго. Исток и Запад се сударају у сваком човеку. Они не значе суседство но двобој. Кад би Исток и Запад значили суседство а не двобој, мир би царовао у човеку, и у свету; конвулзија и резигнација тада би биле замењене позитивним и благим силама.
Познај Дрво Живота, и излечићеш се и од болести Запада и од болести Истока. И бићеш здрав и потпун човек. А здрав и потпун човек је оптимист. Тада ће се рад и вера - антиподи поменутих болести - расцветати на ђубрету конвулзије и резигнације.
[svetosavlje]