Zasto se ljudi toliko vredjaju kad ih drugi kritikuju, a vole kad ih hvale?
Blez Paskal je rekao: "Otkuda dolazi da nas svaki covek ne gnevi, a da nas sakat
um gnevi? Zato sto svaki covek priznaje da idemo pravu, a svaki um veli da smo mi ti koji hramljemo; kad tog ne bi bilo , osecali bismo prem njemu, ne gnev nogo sazaljenje... Zasto se ne ljutimo kad nam kazu da nas boli glava, a ljutimo se kad nam kazu da lose rasudjujemo, ili da pravimo rdjav izbor?
Uzrok lezi u tome sto smo sigurni da nas ne boli glava, i da nismo sakati, ali nismo tako sigurni da biramo istinu."Misli str. 19.
Kad govori o samoljublju, Paskal nastavlja:
"Prirodno svojstvo samoljublja i ljudskoga ja sastoji se u tome da covek gleda samo sebe. Covek nije u stanju da spreci da taj objekat koji on voli ne bude pun nedostataka i bede: Covek hoce da bude velik, a vidi da je mali; hoce da bude srecan, a vidi da je jadan; hoce da bude savrsen, a vidi da je pun nedostataka; hoce da ga ljudi vole i postuju, a vidi da njegove mane zasluzuju samo njihov prezir i mrznju. Ta nezgoda u kojoj se nalazi radja u njemu najgoru i najneprivlacniju strast koja se moze zamisliti: U njemu se zacinje smrtna mrznja protiv te istine koja ga ukorava i koja mu ukazuje na njegove nedostatke. On bi zeleo da je unisti, i posto ne mooze da unisti nju samu, on je koliko god moze, unistava u svom saznanju i u saznanju drugih; to jest, cin sve sto moze da skrije svoje pogreske. od sebe i od drugih I NE MOZE PODNETI DA MU IKO NA NJIH UKAZUJE, NITI DA IH VIDI.
Dosita je veliko zlo biti pun mana, ali je jos vece ne hteti to prizantij jer se na taj nacin pridodaje jos jedna mana - svesno samoobmanjivanje.
Mi necemo da nas drugi ubmanjuju, nalazimo da nije pravo ako traze da ih postujemo vise nego sto zasluzuju, nije onda pravo ni da mi njih obmanjujemo i da od njih zahtevamo da nas postuju vise nego sto zasluzujemo." Isto ste 26
"Mi bismo rado bili kukavice, samo kad biu se moglo procuti da smo heroji."
