Ja sam pozvao na postovanje coveka, a ne na toleranciju verovanja. Mi ne mozemo tolerisati necije pogresno verovanje. Ali se coveku koji veruje pogresno moze i treba obratiti sa postovanjem. To sam rekao.
Nije ni Laodikeja pozivom na molitvu imao na umu relativizaciju, vec je polazeci od misljenja da svi verujemo u istog Boga zeleo da mu se obratimo sa zeljom da nas on pouci. Iako on kao rezultat toga prizeljkuje trijumf adventizma, to ne zavisi od Boga, kao da ce on svima objasniti da je adventizam istinit, vec od nas samih koliko smo prijemcivi, da li smo dakle mi molitvi pristupili iskreno ili ne, od toga zavisi. A svi iskreni ce dobiti ono za sta su ga molili a ostali nece. Zato ce i rezultat takve molitve biti dvojak.
Zato mi ne bi trebali da se molimo za nekakvo jedinstvo u dogmi jer necemo to ni postici, prosto nemoguce je. Vec ono za sta treba svi da se molimo je za bolju komunikaciju medju nama.
Pa niko nije to ni trazio, vec postovanje licnosti, komunikaciju bez ismejavanja i izazivanja, komunikaciju koja sa sobom donosi postovanje prema sagovorniku i uvazavanje njegovog prava da misli i veruje drugacije. To je sve.
Mi nastavljamo da diskutujemo o svim teoloskim razlikama i problemima.. ali ovaj put sa postovanjem i ljubavlju. To mora i sa jedne i sa druge strane biti tako da bi razgovor bio moguc.
