Povrtarstvo

[Nostradamus]

​

 

[Nostradamus]

[h=2]Paradajz crnih plodova[/h]

Kumato-Paradajz crnih plodova, bogat vitaminom C i antioksidantima, svojom neobicnom bojom privlaci kupce. Crni paradajz je rezultat stotina godina selekcije, i odabiranja plodova sa tamnijim pigmentom od standardnog crvenog. Nikakve genetičke manipulacije nisu uključene. Crni paradajz nije u potpunosti crn. Naziv "Crni paradajz" podrazumeva opseg od tamno crvene do braon boje sa primesama boje mahagonija. To su, u stvari, veoma tamni primerci, koji se približavaju crnoj boji kojoj selekcija teži​

 

[Nostradamus]

Paradajz-Lycopersicum esculentum Familija : Solanaceae
​

Poreklom je iz Juzne i Srednje Amerike. U Evropi se dugo mislilo da su njegovi plodovi otrovni, pa se stoga koristio samo kao ukrasna biljka. Za razliku od nas, starosedelacki narodi Americkog kontinenta su koristili paradajz u ishrani. Njegovo konzumiranje u Evropi pocinje tek sredinom XVIII veka i to najpre u Portugaliji, Spaniji, Francuskoj i Italiji. Na nasem podrucju gaji se tek od polovine XIX veka.

 

[Nostradamus]

Odlicno sto volis da jedes paradajz u svim oblicima. On je izuzetna namirnica, i nije ni cudo sto je glavna povrcka u svetu. Sadrzi oko 94% vode, 1% proteina, 0.3% biljne masti, 4-5%ugljenih hidrata, i ima samo 23Kalorije, sto je bitno onima koji drze dijete za mrsavljenje i sl. Svoj sastav zadrzava i kada se preradi u kecap ili kad se iscedi,.. Slicnog sastava je i zeleni paradajz. Paradajz takodje sadrzi i oko 10mg kalcijuma, 25-30mg fosfora, 0.6 mg gvozdja, narocito je bogat u vitaminu A 1100 internacionalnih jedinica, ima nesto i vitamina iz kompleksa B grupe, a vitamina C sadrzi oko 20-25mg. Ustaljeno je misljenje da utice preventivno na pojavu nekih malignih oboljenja, jer sadrzi dosta antioksidanasa. Narocito se preporucuje za ishranu ljudima koji imaju visok pritisak, i dobar je za srce.

 

[Nostradamus]

Hemijski sastav paradajza

100 g paradajza sadrži:

17 kcal
73 kJ
94 g vode
0,2 g masnoće
4 g ugljikohidrata
1 g proteina
9 mg kalcijum
14 mg magnezijum
25 mg Vitamin C


Podaci su uzeti iz: USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20 (2007)

 

[Nostradamus]

A zatim da kazem ponesto za te uslove-da, naravno da postoje odredjeni uslovi za uzgajenje ove biljke. Paradajz je termofilna biljka, tj. voli toplotu, pa se upravo iz tih razloga kod nas ne gaji u hladnom periodu godine na otvorenom polju. Medjutim, ljudi su naucili kako se donekle mogu kontrolisati uslovi, pa su poceli da ga gaje u zatvorenom prostoru, u staklenicima, plastenicima i slicno.
Optimalna temperatura za rast paradajza je oko 20-25 stepeni, nocne temperature su nesto nize, i iznose oko 17-18 stepeni. Rastenje prestaje na 6 stepeni, a potpuno izmrzavanje je i na najblazim, pa i kratkotrajnim mrazevima.. No, u pocetnim fazama se preporucuje spustanje temperature na oko 13-15 stepeni, da bi se sprecilo izduzivanje hipokotilnog dela u fazi kotiledona, a noci se spuste cak i do 10 stepeni.Ne treba preterivati sa smanjenjem temperature, jer je paradajz biljka koja pamti, i svaku gresku koju napravimo u njegovom pocetnom razvoju ce za posledicu imati pad prinosa. Oplodnja se najbolje odvija na temperaturama preko 18 stepeni, a ako su temperature 10 stepeni i manje, onda oplodnja izostaje, a plodovi koji su zametnuti ostaju sitni. Sto se boje paradajza tice, ona nastaje pod dejstvom likopena, a formiranje likopena prestaje na temperaturama nizim od 14-15 stepeni, a to ce izazvati zutilo plodova, a ne karakteristicnu crvenu boju paradajza. S druge strane, paradajz ne voli ni pretplo podrucje, i njegov rast i razvoj znacajno narusavaju temperature od 30 i vise stepeni. Na vecim temperaturama pocinje da vene, dobija sunceve opekotine, takodje, likopen prelazi u karoten, pa plodovi postaju zuckasto narandzasti, a potpuni rast biljke prestaje na 35 stepeni.
Sto se tice vlaznosti potrebne za paradajz, to je oko 60-70% poljskog kapaciteta. Zemljiste na kojem se gaji paradajz treba biti humusno, dobro, i lepo pripremljeno. Danas se cak proizvode posebni supstrati. Djubri se obilno, a potrebno je posebnu paznju obratiti na navodnjavanje,djubrenje i zastitu od patogenih gljiva, ali i insekata.
Ono sto bi tebi mozda bilo zanimljivo jeste podatak da je paradajz kod nas u nasim uslovima jednogodisnja biljka, dok u toplim predelima zemlje on to nije, vec je visegodisnja. Paradajz je biljka koja moze rasti neograniceno, medjutim danas se sve sorte paradajza mogu podeliti na sorte determinantnog (ogranicenog porasta kod kojih temeni meristem strada posle odredjenog vremena, pa ostaju niske oko 1.2metra), i indeterminantnog porasta (koje rastu visoko, i prilikom njihovog gajenja potrebne su nam merdevine ako nesto hocemo da beremo, zakidamo ,ili...).

 

[Nostradamus]

[h=2]Kalemljenje paprike[/h]

Kalemljenje paprike

Iskalemljene biljke pokazale su izuzetnu otpornost i tolerantnost na uslove sredine, iako se sade na otvorenom polju. Zbog tankog stabla (oko 2 mm) većinom se primenjuje kalemljenje tehnikom kosog reza. Podloga se seče iznad kotiledona, a plemka obično isto iznad kotiledona, ali to zavisi i od izduženosti rasada.

Paprika se svrstava u toploljubive i visokoakumulativne kulture i na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Savremena proizvodnja paprike u zaštićenom prostoru podrazumeva intenzivno korišćenje zemljišta. Intenzivnim korišćenjem zemljišta i nepoštovanjem pravila plodoreda, dolazi do narušavanja njegovog kvaliteta. To se obično odnosi na osiromašenje zemljišta hranivima, zbog jednostranog iskorišćavanja, ali i pojave zemljišnih štetočina kojih se u početku možemo rešiti dezinfekcijom, a kasnije čak ni skupa, hemijska sredstva nemaju nikakvog efekta. U tom slučaju pribegava se kalemljenju. U savremenim sistemima uzgoja kalemljenje će ubrzo postati sastavni deo tehnologije proizvodnje.

Kalemljenje u povrtarstvu najranije je počelo kod bostana. Najduže se zadržalo kalemljenje na obične tikve, a danas se koriste i interspecijski hibridi. Ove iskalemljene biljke pokazale su izuzetnu otpornost i tolerantnost na uslove sredine, iako se sade na otvorenom polju. Ubrzo zatim počelo se da radi na kalemljenju paradajza. Ova mera u intenzivnoj, stakleničkoj, pa i plasteničkoj proizvodnji, zauzima svoje mesto. Otpornost na zemljišne štetočine, otpornost na niske temperature, pojačan vigor biljke, intenzivan rast korenovog sistema i na kraju povećan prinos, bile su osnovne linije vodilje ka širenju kalemljenja i kod drugih vrsta. Danas se ova mera izvodi i kod paprike, krastavca, plavog patlidžana i kupusnjača.

Prednost korišćenja podloge kod paradajza očita je, jer već postoje četiri različite tehnologije orezivanja stabla i načina vođenja biljaka.

Odnedavno je pocelo korišćenje kalemljenja i u komercijalne svrhe kod paprike. Kod nas se, kao velikom potrošaču i proizvođaču paprike ova mera još ne koristi, ali je već naši susedi koriste u komercijalne svrhe.

Sama tehnologija, odnosno proces kalemljenja, ne razlikuje se mnogo od drugih vrsta. Obicno se obavlja istovremeno setva podloge i plemke. Zbog tankog stabla (oko 2 mm) većinom se primenjuje kalemljenje tehnikom kosog reza. Kao podloga na trzistu nalazi se hibridna podloga Snooker (S&G) koja je izuzetnog porasta, jakog korenovog sistema, otporna na niske temperature i visoku koncentraciju hraniva. Poseduje i visoku tolerantnost prema zemljišnim bolestima i štetočinama. Nakon setve, kada se podloga seje u kontejnere, a plemka u gajbe, dosta gusto (kao za pikiranje), nakon formiranja 4-6 pravih listova, pri debljini stabla od oko 2 mm počinje kalemljenje. Za kalemljenje mora da se obezbedi oštro sečivo (žilet), koji se postavi u specijalan držač tako da nanošenjem stabla na sečivo dolazi do sečenja pod uglom od 45�. Za kalemljenje je idealno ukoliko je rez što precizniji i površina naleganja što veća. Podloga se seče iznad kotiledona, a plemka obično isto iznad kotiledona, ali to zavisi i od izduženosti rasada. Nakon spajanja sa silikonskom štipaljkom, moguće je postavljanje i drvenih štapića, koji će poslužiti kao oslonac biljkama. Idealno bi bilo iskalemljene biljke staviti u komoru za kalemljenje, gde tačno mogu da se kontrolišu klimatski uslovi. Međutim, u priručnim uslovima mogu da se koriste i PVC gajbe. U ove gajbe se poređa iskalemljeni rasad i dobro zalije. Gajbe svojom visinom od 25-30 cm predstavljaju držače, tj. konstrukciju za foliju kojom sve prekrivamo. Prvu foliju čini perforirana folija. Drugi i treći sloj čine obične folije debljine od 80-120 um. Na ova tri sloja folije postavlja se tamna folija ili mreža za zaštitu od grada (zelene ili crne boje) koja ima funkciju da zamrači rasad u prvih 48 časova. Kalemljeni rasad mora da se nalazi u uslovima visoke relativne vlažnosti vazduha i niske osvetljenosti. Nakon 48 sati (dva dana) skida se tamna folija, pa se intenzitet svetlosti povećava. Do tog momenta već je počelo stvaranje kalusa. Nakon 96 časova (4. dan od kalemljenja) skida se druga folija, nakon 144 časa (6. dan od kalemljenja) skida se i posled-nja (perforirana folija). Biljke u gajbama ostaju još 2-3 dana kako bi se navikle na intenzivno osvetljavanje, a zatim se odnose i postavljaju na veći međusobni razmak kako bi nesmetano nastavile svoj razvoj. Kod kalemljene paprike preporučuje se uklanjanje prvog, pa čak i drugog cveta kako bi biljka bila više vegetativna u početnom periodu rasta.

Iskalemljene biljke imaju brži porast korenovog sistema, bolje usvajanje hraniva, veću otpornost i visoku tolerantnost prema zemljišnim štetočinama i bolestima.

Mr Anđelko Mišković, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad​

 

[Nostradamus]

Paprika-Capsicum annuum Familija: Solanaceae

Paprika je poreklom iz Meksika. Izuzetno je vazna u ishrani, i dosta je cenjena kao zacin (aleva paprika), zatim kao konzervirana moze jako dugo ostati u upotrebi preko zime, bez zamrzivaca,...u vidu tursije, kiselih paprika, zatim razni specijaliteti tipa ajvara, pindjura,...bitan je sastojak kecapa, ljutih kobasica, sosova,...
Paprika se izuzetno ceni jer je ona jedna od biljaka sa najvecom kolicinom vitamina C-oko 200mg/100gr.
Paprika sadrzi kapsicin-alkaloid koji joj daje ljut ukus. On se gotovo iskljucivo nalazi u placenti. Odstranjivanjem placente, paprici se znacajno smanjuje ljutina.
Boja paprike je razlicita, od zelene , bele, zute, narandzaste, crvene, i potice od pigmenata.
Paprika poboljsava protok krvi , i olaksava rad srca, a dobra je kao preventiva prehladama, zatim za poboljsanje vida,...

 

[Nostradamus]

Paprika (Capsicum annuum L.) je jedna od najznačajnijih povrtarskih kultura u svetu i kod nas. Postoji veliki broj sorti paprika koje se razlikuju po boji, obliku, veličini, aromi, stepenu ljutine itd. Plod paprika se prvenstveno konzumira kao sveže povrće, ili osušen kao začin, ali je opseg primene veoma širok (prehrambena, farmaceutska, kozmetička industrija). Značajno mesto u proizvodnji ima industrijska paprika, namenjena proizvodnji mlevene začinske paprike koja se dobija sušenjem i mlevenjem posebnih sorti crvene paprike.
Boja mlevene začinske paprike je njeno osnovno merilo kvaliteta. Može se sagledati sa tri različita aspekta: kao površinska boja, ekstrahovana boja i profil karotenoida (kvalitativni i kvantitativni sastav). Površinska boja je merilo vizuelnog opažanja boje od strane posmatrača, dok je ekstrahovana boja merilo ukupnog sadržaja pigmenata i važan je pokazatelj kvaliteta.
U plodovima paprike identifikovano je preko 25 različitih pigmenata: zeleni hlorofili (a i b); žuto-narandžasti lutein, zeaksantin, violaksantin, anteraksantin, β-kriptoksantin i β-karoten. Crveni kapsantin, kapsorubin i kriptoksantin, karakteristični su isključivo za rod Capsicum i određuju boju paprike. β-, α-, γ-karoten i β-kriptoksantin imaju i provitaminsku aktivnost. Oksigenovani karotenoidi (ksantofili) imaju antikancerogena svojstva.
Mlevena začinska paprika je podložna mikrobiološkoj kontaminaciji, stoga, prehrambena industrija primenjuje i njene ekstrakte. Oleorizini sadrže pored hemijski definisanih masti (glicerida), i druge supstance (voskove, složene lipide, slobodne masne kiseline, sterole, vitamine, eterična ulja, pigmente i dr.). Svojim mirisom, ukusom i bojom mogu u potpunosti da zamene mlevenu začinsku papriku u domaćinstvu, proizvodnji gotovih jela i kao dodatak nekim proizvodima u cilju korekcije organoleptičkih osobina.
Ekstrakti mlevene začinske paprike mogu se proizvesti:
- konvencionalnom metodom po Soxhlet-u – ekstrakcija mlevene začinske paprike pomoću n- heksana kao rastvarača, do obezbojenja uzorka;
- superkritičnom ekstrakcijom pomoću CO[SUB]2 – [/SUB]pogodnim izborom pritiska i temperature može se ostvariti selektivna ekstrakcija prirodnih aktivnih supstanci.
Cilj ovoga rada bio je da se u sirovini ispita mikrobiološka aktivnost, sadržaj ekstrahovane boje (ASTA 20) i sadržaj mineralnih materija, da se u dobijenim oleorizinima ispita mikrobiološka aktivnost i sadržaj ekstrahovane boje (ASTA 20), a sve u cilju ispitivanja zdravstvene ispravnosti.
.

 

[Nostradamus]

[h=3]Poreklo i rasprostranjenost paprike[/h] Paprika je zeljasta biljka, pripada rodu Capsicum, familija Solanaceae.
Botaničko ime Capsicum dobila je od grčkih reči kapso, kaptein (ljutina, gutati) i kapsakes (mahuna).
Srpski naziv paprika vodi poreklo od grčkih i latinskih reči peperi-piper, koje znače crni biber, kojima je dodat slovenski nastavak “ka” i dobijen prvi naziv piperka odnosno paprika (Marković, Vračar, 1998).
U literaturi se mogu naći razne nomenklature: hot pepper, bell pepper, red pepper, pod pepper, cayene pepper, chile, chilli/chillies (odnosi se na sitnoplodne, ljute sorte), capsicum (na krupnije, umereno ljute sorte), paprika (na mlevenu papriku koja se koristi za kuvanje), pimento, pimiento.
Najstariji istorijski podaci o gajenju paprike su pronađeni u Peruu, od pre više od 3000 do 4000 godina, koji ukazuju na tačnost mišljenja da je paprika poreklom iz Amerike.
U našu zemlju preneta je iz Turske u XVII veku, dok je u severnim krajevima poreklom iz Mađarske. Najviše se gaji u okolini Horgoša, Novog Kneževca, a kao veći centri se pojavljuju Futog, Leskovac i Stara Moravica. U svetu, paprika se najviše gaji u Aziji, Evropi i Americi, uglavnom u zoni umerenog pojasa, nešto u tropskim predelima, a u Evropi je to kultura južnih delova (Marković, Vračar, 1998).
.