Povijest nedjeljnog bogoštovlja

[stvarnoslap]

Da, tebe ipak ne zanimaju istorijske cinjenice, vec je tvoj cilj da u svakom slucaju zadrzis svoje misljenje.

Danas sam razgovarao sa jednim istoricarem poznanikom koji inace pise za odredjene casopise, sa ciljem da vidim misljenje nekoga ko nije Adventista i taj covek je potvrdio sve ono sto sam i ja napisao u prethodnim komentarima.

Kako možeš ovakve neistine iznositi!? Već deset puta tražim od tebe citat sa naznakom autora i knjige, kojim ćeš dokazati svoju tvrdnju. Od tebe ništa. Nakon toga nudiš mi neku ""osnovnu istoriju". Iako nikad čuo za takvo što, tražim od tebe autora i citat iz te "osnovne istorije". Od tebe opet ništa. Zatim mi spominješ nekakve "stvarne istorijske cinjenice". Ja opet, iako ponovo nikad čuo ni za knjigu ni za autora, tražim od tebe autora i citat iz te "stvarne istorijske cinjenice". Od tebe opet ništa, nego mi dolaziš s ovim gore: nudiš mi svoju potvrdu, da si razgovarao s jednim čovjekom i da je taj čovjek potvrdio da si ti u pravu. I onda još kažeš da mene ne zanimaju istorijske činjenice. E pa, što je previše, previše je.

Kada sam napisao OSNOVNA ISTORIJA - nisam mislio na odredjenu knjigu sa tim nazivom, vec da to poznaje i osnovna istorija koju svi poznaju i koja se uci u osnovnim skolama, osnovna, pocetna, koju bi svako trebao da zna.

Zašto si onda tako lijen? Otvori onda taj školski udžbenik, citiraj iz njega i navedi autora. Zar je to tako teško.

 

[spedy12]

poštovani kolega
pripremio sam tekst odakle nedjelja u "nazovikršćanstvu"

U pokretima koji se razvijaju u naše vrijeme u Sjedinjenim Državama, a koji nastoje da ustanove i crkveni običaji dobiju potporu države, protestanti idu stopama rimokatolika. Što više, oni otvaraju vrata vrata papstvu da bi ono u protestantskoj Americi ponovo zadobilo vrhovnu vlast, koju je izgubilo u Starom Svijetu. A to što ovome pokretu daje još veći značaj je činjenica da je njegov glavni cilj da nametne svetkovanje nedjelje, – običaj koji potječe od Rima i koji je, prema njegovom vlastitom tvrđenju, znak njegove moći. Duh papstva – duh prilagođavanja svjetskim običajima i poštovanja ljudskih predanja umjesto Božjih zapovijesti – prodire u protestantske crkve i goni ih da uzdižu nedjelju kao što je i papstvo radilo prije njih.
Ako čitalac želi razumijeti sile koje će djelovati u borbi koja će uskoro izbiti, on treba samo proučiti izvještaj o sredstvima koja je Rim upotrebljavao u istu svrhu u prošlosti. Ako želi saznati kako će rimokatolici i protestanti zajednički postupati sa onima koji odbacuju njihove dogme, neka obrati pažnju na duh koji je Rim pokazao protiv subote i njenih branitelja.
Carski edikti, opći sabori i crkvene naredbe poduprte od strane svjetovnih vlasti, bile su stepenice pomoću kojih je ovaj mnogobožački praznik podignut na svoj počasni položaj u kršćanskom svijetu. Prva javna naredba koja je nalagala svetkovanje nedjelje bio je Konstantinov zakon, od godine 321. poslije Krista.
Ovaj edikt je tražio od stanovnika gradova da se odmaraju u »časni dan sunca«, ali seljacima je dopušteno da obavljaju svoje poljske radove. Iako je ovo bilo prvenstveno mnogobožački zakon, car ga je sproveo poslije svoga formalnog prihvaćanja kršćanstva.
Pošto se carska naredba nije pokazala dovoljno jakom da zamijeni božanski autoritet, biskup Euzebije, koji je tražio naklonost knezova i bio veliki Konstantinov prijatelj i laskavac, tvrdio je da je Krist subotu prenio na nedjelju.
Kao dokaz za ovu novu nauku nije navedeno ni jedno jedino mjesto iz Biblije.
Sam Euzebije nehotice priznaje da je njegovo tvrđenje lažno i ukazuje na stvarne autore ove promjene: »Sve što je trebalo činiti u subotu«, kaže on, »mi smo prenijeli na dan Gospodnji.«311
311 Robert Cox, Sabbath Laws and Sabbath Duties, str. 538
Ali ovaj dokaz u prilog nedjelje, ma koliko da je bio bez osnova, poslužio je ljudima da ih ohrabri da pogaze subotu Gospodnju. Svi koji su htjeli da ih svijet poštuje prihvatili su ovaj opće priznati praznik.
Sa učvršćenjem papstva učvrstio se i autoritet nedjelje.



Pojedini teolozi pokušavaju svoje stado vjerničko zavesti nesuvislim tvrdnjama da je nedjelja dan posvećen za kršćane, jer je Isus uskrsnuo u taj dan. Međutim, za tu tvrdnju ne navode NITI JEDAN JEDINI DOKAZ IZ BOŽJE RIJEĆI BIBLIJE! Dapače, priznaju DA JE CRKVA PROMIJENILA SUBOTU I UVELA SVETKOVANJE NEDJELJE.
"Početkom ČETVRTOG STOLJEĆA pojavljuje se CRKVENA ZAPOVIJED o svetkovanju nedjelje." (Rimokatolički crkveni leksikon, Weltzer-Welte)
Nedjelja je kao dan bogoštovanja bila uobičajena u poganskim narodima. U svim istočnim narodima, pa i u cijeloj Rimskoj lmperiji. Nedjelja je bila štovana kao DAN BOGA SUNCA ili "Sol dei". Od tuda, iz latinskog jezika i današnji naziv nedjelje u Engleskom i Njemačkom i mnogim drugim jezicima, gdje se lijepo vidi da je to "sunčev dan". Nedjelju su u crkvu unijeli lažno obraćeni pogani koji su zauzeli mjesta teologa i crkvenih vođa u 4. i 5. stoljeću. Dugo se vodila borba oko nedjelje i subote. Na kraju su iskreni vjernici bili kažnjavani, progonjeni i lažno predstavljani od strane velike crkve koja je zasjela u kraljevske dvorove Rima. Nedjelju kao dan štovanja svojih kipova i "uzvisina" - "Dies solis" - dan sunca, u pogana, uveo je u kršćanstvo Car Konstantin 321. godine poslije Krista i to državnim nasilnim aktom, što potvrduje da je narod bio podijeljen i mnogi su odbijali da krše jasnu zapovijed Božju, za ljubav LJUDSKE IZMIŠLJOTINE, taj zakon glasi:
"Svi stanovnici gradova, suci, trgovci i zanatlije neka se odmaraju u slavni dan sunca. Ali oni koji se bave poljodjelstvom mogu sasvim slobodno obavljati svoje poslove, da ne propadnu blagoslovi koje Nebo daje."
(In the Codex of Justinian, lib. 3., tit. 12, leg.3/Navod Dr. J.A.
Hossey u svojim predavanjima o nedjelji. Također, Mosheim, Institutes of Ecclestias. History. "Encyclopaedia Britanica" 9th itd)
Taj zakon donesen je pod utjecajem već tada otpale kršćanske crkve i lazno obraćenih teologa, u stvari pogana koji su se UVUKLI U CRKVU da bi je razarali iznutra. Od tih vremena traju borbe kroz dugačka stoljeća mraka srednjeg vijeka protiv Subote Božje od strane otpale kršćanske crkve. Ali dovoljno je otvoriti BIBLIJU i pročitati ŠTO JE ISTINA. A ona je samo jedna, jer nema više istina, jedanje Bog, jedna je ISTINA!
A jedan od onih koji su učestvovali u ovom strašnom bezbožnom djelu izmjene 4. Božje zapovjedi svetkovanja svete Subote, jest biskup Euzebije koji sam kaže: "Sve što je trebalo činiti subotom MI SMO PRENIJELI NA NEDJELJU..." Dakle, ljudi a ne Bog su izmjenili zapovijed Božju, svjesno time sebe uzdižući iznad Svemogućega Boga Zakonodavca "Jehove". Sam Isus je poštivao Subotu i jasno kazao svojim učenicima i to do kraja svijeta: "I govoraše im: "Subota je stvorena radi čovjeka, a nije čovjek radi subote. Dakle, Gospodar i od Subote je Sin Čovječji." (Evanđelje Marko 2:27-28) Po BIBLIJI subota je od zalaska sunca petkom do zalaska sunca subotom. Po Bibliji to je jedan dan.

 

[stvarnoslap]

poštovani kolega
pripremio sam tekst odakle nedjelja u "nazovikršćanstvu"

Ne znam ja što si ti pripremio, ali ovdje si donio hrpu smeća. Ako imaš bilo kakav dokaz, iznesi ga.
Već sam objašnjavao Laodikeji, ali nije mi teško pa ću ponoviti i tebi.
Dokaz se iznosi tako da citiraš tekst, navedeš knjigu (ili drugi izvor) i navedeš autora. Izvoli sada jedan po jedan svoj dokaz.

 

[spedy12]

poštovani kolega
pitam ja tebe gdje su ti oči, nevidiš ili se praviš da nevidiš
ili
želiš da ti ja osobno donesem enciklopedije gdje se jasno vidi da rimokatolički biskup priznaje podmetanje i falsificiranje
ili
možda čekaš da te za ruku odvedem da provjeriš i osobno se uvjeriš
imaš gore toliko neoborivih dokaza, pa ....
kad stigneš probaj zaista pročitati što sam napisao

svako dobro želim

 

[Isabeleta]

Vodi ih kući! Što ćeš s njima ovdje u ovoj temi.

Stvarno, genijalan si, Slape!
Istina trpi, ali Istina ostaje. Tako reče sv. Tereza.

 

[Laodikeja]

Naravno, svaka enciklopedija ili dobro napisana istorijska knjiga govori o ovim stvarima.

Ja bih preporucio jedno delo koje podrobno obradjuje ovu temu Subote i Nedelje sa svim referencama i delima odakle su uzeti pojedini citati.

Slika je starijeg izdanja.

http://static.limundoslike.com/orig...ELIGIJI-I-ISTORIJI-MIRKO-GOLUBIC-50479473.jpg

 

[stvarnoslap]

poštovani kolega
pitam ja tebe gdje su ti oči, nevidiš ili se praviš da nevidiš
ili
želiš da ti ja osobno donesem enciklopedije gdje se jasno vidi da rimokatolički biskup priznaje podmetanje i falsificiranje
ili
možda čekaš da te za ruku odvedem da provjeriš i osobno se uvjeriš
imaš gore toliko neoborivih dokaza, pa ....
kad stigneš probaj zaista pročitati što sam napisao

svako dobro želim

Ono gore ne samo da nisu neoborivi dokazi, ono gore uopće ti ni nisu dokazi.

Evo, nacrtat ću ti:

1. Laodikeja je trebao, a onda si i ti uskočio pomoći mu, dokazati da su neki pogani još prije kršćana imali redovitu praksu da se nedjeljom sastaju i štuju svoje bogove. A onda su pogani, kada su pokršteni, tu praksu prenijeli u kršćanstvo.

2. Tada sam ja tražio od Laodikeje da dokaže svoju tvrdnju kako su postojali neki pogani koji su nedjeljom štovali svoje bogove. Lijepo sam mu i objasnio što je to dokaz - citat + izvor citata (knjiga ili neki rad) + autor. Na to Laodikeja najprije nudi nekakvu "osnovnu istoriju" i potom nekakve "stvarne istorijske cinjenice". Pokazuje se da je i jedno i drugo najobičnija magla, i kada sam ga uhvatio kao "prodavača magle" on proglašava kako mene ne interesiraju povijesne činjenice. I pazite, nudi mi potvrdu, da je on razgovarao s jednim čovjekom i da je taj čovjek potvrdio njegovu tvrdnju. Da čovjeku pamet stane.

3. Tada nastupaš ti i činiš isto što i Laodikeja. Kao dokaz da je nedjelja u kršćanstvo došla iz poganstva nudiš, pazite, tvrdnju jednog subotara da je nedjelja u kršćanstvo došla iz poganstva. Ponovo magla, i ponovo da čovjeku pamet stane. To je isto kao da ja od Laodikeje tražim dokaz, a onda on citira tebe. Nakon toga ja tražim dokaz od tebe, a ti citiraš Laodikeju. To je isto kao da ste citirali Pinokia.

P.S. I dalje čekam dokaz. Bez dokaza ste obojica notorni lažovi.

 

[spedy12]

poštovani kolega
kako ti možeš reći ovdje javno pred cijelim forumom da je rimokatolički biskup euzebije subotar??
kad
upravo on sam priznaje da je rimokatolička crkva promijenila svetkovanje subote na nedjelju
vidim
ima ovdje više ljudi koji neznaju što govore niti razumiju što uporno tvrde

ima kolega laodikeja video dokaz gdje rimokatolici sve ovo priznaju
svako dobro želim

 

[stvarnoslap]

poštovani kolega
kako ti možeš reći ovdje javno pred cijelim forumom da je rimokatolički biskup euzebije subotar??
kad

U samo jednoj rečenici dvije notorne laži:

1. Nisam ja za Euzebija rekao da je subotar. Subotar je Robert Cox kojega si ti citirao.

2. Nije Euzebije "rimokatolički" biskup. Euzebije je biskup Crkve (Kristove Crkve). Ne samo da nije "rimokatolički" biskup, nego nije ni rimski biskup, i nema nikakve veze s Rimom. Euzebije je bio biskup u Palestini. I Kada Euzebije govori o tome što je Crkva učinila onda je riječ o jednoj jedinoj - sveopćoj Crkvi - Katoličkoj Crkvi - apostolskoj Crkvi = Kristovoj Crkvi.
Dok je Euzebije živio uopće ne postoji "rimokatolička crkva".

Ova tvoja tvrdnja jednaka je tvrdnji da je netko živio u kući koja je sagrađena nakon njegove smrti!!!
Imaš li ti nekoga dobronamjernog blizu sebe? Zašto te ne upozori da ne pišeš ovakve gluposti? (ispričavan se uredniku)

upravo on sam priznaje da je rimokatolička crkva promijenila svetkovanje subote na nedjelju

Ne rimokatolička crkva, nego je Crkva (apostolska i Kristova Crkva) uvela praksu okupljanja kršćana u prvi dan (nedjelju). Evo ti pa čitaj: Dj 20,7: U prvi dan tjedna, kad se sabrasmo lomiti kruh, Pavao im govoraše i kako je sutradan kanio otputovati, probesjedi sve do ponoći.

A je li apostolska Crkva ovlaštena uvesti tu praksu? Naravno da je ovlaštena, evo pa ponovo čitaj: Dj 15,28: Zaključismo Duh Sveti i mi ..... . Tko su oni, pa tko si i ti, koji se uporno i grčevito protivite Duhu Svetome i onome što je uz Njegovo prisustvo zaključeno??? Jednako su tako apostoli i Duh Sveti zaključili i uveli praksu brojnijih i svečanijih okupljanja kršćana u prvi dan tjedna (nedjelju), zato imamo i svjedočenje te prakse koju nam je sveti Luka ostavio - citirao sam gore.

vidim
ima ovdje više ljudi koji neznaju što govore niti razumiju što uporno tvrde

ima kolega laodikeja video dokaz gdje rimokatolici sve ovo priznaju
svako dobro želim

Vidim i ja da ima i onih koji se i Duhu Svetome suprotstavljaju. Rade li to iz neznanja ili nekog drugog razloga neka Bog prosudi.

 

[Adrian BG]

Недеља је за хришћане битан дан у недељи. Не зато што замењује суботу из Старог завета, како лажу и варају јеретици, већ што Господ Васкрсе у први дан недеље.

То што мнообошци, који убијаше хришћане без милости, славише своје идоле и што приносише жртве њима у недељу, никакве везе нема са нашом недељом. Не верујмо наукама које саблажњавају верне да одступе од истине и разума. Да прихватимо та изврнута и неблагодарна недела безумних варалица, лажних пророка и јеретика.


Света мученица Анисија

Доневши такву одлуку, погани цар одмах разасла на све стране наређење: да сваки који жели, може убијати хришћане, без икакве бојазни, не бојећи се ни суда ни казне за убиство. - И стадоше убијати хришћане без броја свакодневно и у свима покрајинама и градовима и селима, на трговима, на путевима, и по кућама. Сваки који је срео и само распознао хришћанина, могао је одмах не говорећи ни речи ударити га чиме било, или га пробости ножем, или посећи мачем, или убити каменом, мотком, као скота. И испуњаваху се речи Светога Писма: Убијају нас за тебе сваки дан, поступају с нама као с овцама које су за клање (Псал. 43, 23; Рм. 8, 36).

У то опако и убитачно за хришћане време света Анисија, свом душом горећи од жеље да умре за Христа, изађе једном из свога стана са намером да иде у храм Господњи. А када она улажаше на такозвану Касантриотијску капију, разлеже се граја народа, јер тога дана незнабошци празноваху празник сунца и приношаху своје погане жртве. Утом један царски војник, идући према светој Анисији, када је угледа онако лепу заустави је, и нахушкан самим ђаволом, рече јој: Стани, девојко, и кажи ми куда идеш. - А она, видећи његову бестидност и дрскост и држећи да је то вражје искушење, прекрсти се на његове очи. Међутим војник се не застиде целомудреног ћутања девојчиног, него сматрајући да га она тиме срамоти и понижава, дохвати је као вук овцу, па је љутито и бесно упита, ко је она и откуда иде. А она, јагње Христово, желећи да се кротким одговором избави из свирепих руку његових, рече му: Слушкиња сам Христова, и идем у цркву. - Но бестидни војник, подстицан бесом који беше у њему, узврати јој: Нећу те пустити да идеш тамо, него ћу те одвести к жртвенику где приносе жртве боговима нашим, јер данас ми празнујемо бога сунца.

Говорећи то он покуша да јој силом скине мараму с главе, да би јој потпуно открио лице. Но она се јуначки противљаше, не допуштајући му да јој скине мараму с главе. И одгурнувши га, она му пљуну у лице, и рече: Нека ти, ђаволе, запрети Господ мој Исус Христос!

Тада војник, сав бесан, и не подносећи име Христово, извуче мач, удари њиме свету Анисију испод ребара и прободе је скроз. Света девица паде на земљу, и заједно са крвљу која се лијаше из ње предаде своју свету душу у руке Христа Бога свог, којега љубљаше и за кога свим срцем у све дане живота свога умрети жељаше. А пролазници видевши то окружише је мртву и у крви: и једни оплакиваху њену младост и љуту смрт, а друга роптаху на безбожнога цара који издаде неправедан закон да се убијају невини људи. Неки пак хришћани узеше чесне мошти њене, чесно их спремише и погребоше на две стадије далеко од Касантриотијске капије, с леве стране народнога пута. Доцније над чесним моштима свете Анисије би подигнут молитвени дом.

Ово се догоди за владавине на земљи цара Максимијана, док над нама царује у бесконачне векове Господ наш Исус Христос, коме са Оцем и Светим Духом част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Црквени календар​

Света мученица Недеља
Из Википедије, слободне енциклопедије


Света мученица Недеља - бугарска икона
Света Недеља, позната и као Киријака Никомидијска (грч. Κυριακη εκ της Νικομηδειας), ранохришћанска је мученица и светитељка.

Према њеном житију, рођена је у хришћанској породици у Малој Азији. Њени родитељи Доротеа и Јевсевије били су дуго без деце и када су је након много молитава и суза добили дали су јој име Недеља.

Она се од своје младости заветовала на службу Христу и одбијала да се уда. Један просаца које је Недеља одбила оптужио је њу и њене родитеље цару Диоклецијану као хришћане. Цар је наредио да муче њене родитеље, и протерао их је у град Мелитину, где су у мукама умрли. Свету Недељу је послао цару Максимијану Галерију на суд.

Тамо је била мучена, паљена и бачена зверима. Видећи чудесно спасење Недеље од звери и пламена многи незнабошци У Никомидији и шире, поверовали су у Христа. На крају је посечена мачем. Њено страдање се десило око 289. године.

Православна црква прославља Свету Недељу 7. јула по јулијанском календару.