Previd koji se pravi prilikom priče o vremenu i Bibliji najčešće počiva na činjenici da zaboravljamo kako je Biblija koju hrišćani koriste neka vrsta „dajdžest“ izdanja Jevrejskih spisa. Znači po principu „redaktori su izabrali za vas...“
Pogledajmo šta kažu takodje jevrejski spisi o nastanku sveta, a to su Babilonski talmud (Baba Bathura 74a, Šabbat 151,b, Erubin 18.a id r.) Palestinski talmud, Genoisis Rabba, Tanhuma Buber i dr.
Bog je svet stvarao više puta i uništavao nezadovoljan svojim delom. Svet je na ravnoj ploči koja je na četiri sutuba što stoje na planini koja je na Božijem dlanu. Adam je stvoren od crvene prašine, aprva žena od nanosa blata i nečistoće i zvala se Lilit, te nije htela da bude podređena Adamu, niti da radja. Zato je prognana pored Crvenog mora. Adam je neko vreme bio sam i pokušao je da „obleži“ sve životinje u Raju, te je Bogh odlučio da mu ponovo napravi ženu i toje činio još četiri puta, svaki put odlazeći u krajnost po pitanju neke osobine. Na kraju je sačinio Evu i to ne od rebra već od repa, pri čemu je samo nejno ime moguće prevesti „ona od repa“ ili „ona koja život daje“-što je tačnije i ispravnije. Nije sačinjena od zemlje jer su ranije žene sačinjavane od iste materije kao Adam i bile mu neposlušne...
Ima toga još, ali ne bih da izlažem „alternativnu“ Bibliju.
Elem, nadbiskup irski Ašer 1654 godine sračunao je proučavajući Sveto pismo da je svet nastao 4004 godine pre nove ere. To je bilo prihvaćeno sledećih vekova i svako drugo mišljenje smatrano je za jeres. Njemu se suprostavio biskup Lajtfut, i to zbo nepreciznosti, tvrdeći kako je svet natao tačno 23 oktobra 4004 godine pre nove ere u 9 sati ujutro. Znači, ne za čest dana nego momentalno.
I sve to bez analize starosti zemlje raspadanjem uranijuma ili proučavanjem starosti svemira putem doplerovih efekata i crvenog pomaka...
Pravoslavna crkva posredno priznaje da je starost zemlje veća od 6000 godina (cirka). U prilog tome govori intervju pok. Patrijaha Pavla dat pre 10-tak godina BK Televiziju, u kom je pričao o julijanskom i gregorijanskom kalendaru. Tom priliko je objasnio da se u SPC ima računati po julijanskom kalendaru, zbog pomičnih praznika koji su unapred izračunati i dok se taj kalendar ne potroši, SPC će koristiti julijanski kalendar (nema tu metafizike: jasno je objasnio da je Iguman jednog manastira u srednjem veku bio zadužen da svake godine dostavlja kad pada Uskrus i drugi praznici, pri čemu su morali biti ispunjeni određeni uslovi, ta kako nije bilo zgodno sa se po kuriru šalje to svim crkavama, on je sračunao za par stotina godina unapred i do se to ne „potroši“ nema novog kalendara) A taj isti zadatak da to sračuna od Vaseljenskog sabora, dobio je M. Milanković negde 20 tih godina prošlog veka. Taj kalendar je zvanično najsavršeniji i podjedine pravoslavne crkve su prešle na njega a i SPC će, kad dođe vreme.
Dakle, crkva je imala proverenja da tako ozbiljan posao poveri čoveku koji je napisao „Kanon osunčavanja“ i koji tvrdi upravo da je zemlja stara milionima godina. Isti taj čovek tvrdio je daje ledeno doba prirodno stanje za planetu zemlju (duže je pod ledom nego bez) a da mi živimo ukratkom intervalu izmedju dva ledena doba. Milenkovi ciklusi traju po 20.000 godina. Ne 100 ili 200 ili 6.000 godina.
I sračuna ga čiča bez alata i Biblije...
