Prvo o najlonazi. Čini mi se da ovako kako je predstavljena navodi ljude na pogrešan zaključak, odnosno da se stvorilo nešto novo što ranije nije postojalo. Ovo je odlomak sa Uvod u evoluciju
Ako u populaciji postoji samo jedna jedinka koja nosi slabu, neefikasnu najlonazu, šansa da se baš toj jedinki desi mutacija koja će proizvesti jaču i bolju najlonazu je veoma mala (baš toj jedinki bi morala da se desi baš prava promena na baš pravom mestu). No, ako imamo milijarde ili trilione bakterija sa ovom slabom, neefikasnom najlonazom, u svakih par generacija, nekoliko njih će doživeti dalje mutacije koje omogućavaju bolju i efikasniju funkciju najlonaze. A kada se ova bolja funkcija razvije, njeni nosioci imaju selektivnu prednost, i ona se samim time širi kroz populaciju
Na ovaj način, selektivni pritisak ne samo što vodi do širenja nove osobine kroz populaciju, od njega takođe zavisi njen dalji razvoj.
Iz ovog teksta nevidim da išta ukazuje da je stvoreno nešto što nije postojalo. To mi više liči na ono "Deca sportista će vremenom biti generalno jača od dece kancelarijskih službenika". A dupliranje gena posebno nerazumem. Da li se ovde tvrdi da je odjednom DNK lanac dobio parče viška? Ako ne, nazovite ga nekako drugačije.
Daću ja jedan primer mutacije kod ljudi (izvor je knjiga "Genom" Met Ridlija).
AB krvna grupa je imuna na kugu. A i B grupe pojedinačno poseduju ograničenu otpornost, a 0 krvna grupa je potpuno neotporna. U vreme zaraze svi zaraženi sa 0 grupom su umrli ( i određen procenat A i B grupe). Sa druge strane 0 grupa je otporna na malariju i (ako se dobro sećam) na koleru. Analogno tome, na ove dve bolesti AB grupa je neotporna. Tako da tokom epidemije selekcija samo jedne grupe može da izgleda korisno. Ali na duge staze, populacija je oslabljena.
Imamo primer Američkih indijanaca gde apsolutno svi imaju 0 krvnu grupu (Ovo važi za oba kontinenta). Poznato je da su u ratovima belci istrebljivali Indijance ali to ni izbliza nije bilo toliko efikasno kao kada su počeli da se razboljevaju od Evropskih bolesti, tako da je malo nedostajalo da potpuno nestanu.
Mutacije bakterija otporne na antibiotike problem za medicinu? Možda ću zvučati malo paranoično, ali s obzirom da znam koliki novac se vrti u farmaceutskoj industriji, verujem da se njima ne isplati da svet ima manje bolesti. Inače, baš je "zgodno" da ti uvek trebaju novi lekovi koje uvek iznova moraš da plaćaš. Sećam se kada je naša zemlja odbila kontigent vakcina protiv svinjskog gripa, odmah je usledila pretnja. Firma koja ih je proizvodila ( sada nemogu da se setim kako ) je tvrdila da će sledeće epidemije sigurno biti, i da će onda naša zemlja biti na dnu prioriteta ( drugim rečima, neće nam isporučivati). Zgodno, zar ne?
Što se tiče HIV-a, verujem da je to veštački stvoren virus, ali nema veze, argument je validan. Za ovo ću takođe morati da se podsetim, jer sam davno učio u srednjoj školi, ali koliko se ja sećam, otporni na virus su bili ljudi sa jednim oblikom anemije. Ipak, sudeći po procentu obolelih od AIDS od ukupne populacije, šansa da se čovek zarazi je veoma mala ( osim ako nije idiot ). Sa druge strane HIV je veoma lako iskoreniti. Nemoj da se bodeš u venu, i nebudi promiskuitetan ( a ako baš moraš, koristi kondom ). Ali ipak se ljudi i dalje ponašaju nebezbedno, što govori da HIV nije toliko zabrinjavajuća bolest koliko su ljudi idioti.
Što se tiče to su ljudi koji su napravili kompromis svoje vere i bitnije im je carstvo zemaljsko od carstva nebeskog. Drugim rečima, to je registrovana institucija koja je deo Ekumenskog pokreta. Od tridesetak argumenata koji oni navode da nebi trebalo da se koriste ja bih se složio sa možda dve ili tri, dok su nekoliko navoda smešni (Paluksi reka, Arheopteriks) a posebno ovo 8.No new species have been produced. U Engleskoj bibliji stoji da je Bog stvorio životinje po vrstama (kinds a ne species). Takođe i Noje je poveo sa sobom životinje po vrstama (kinds). Tako da u okviru kind imamo mnogo species, ali to je i dalje ista kind. U našem jeziku obe ove reči se prevode kao vrsta i tu nastaje nesporazum.
Ako u populaciji postoji samo jedna jedinka koja nosi slabu, neefikasnu najlonazu, šansa da se baš toj jedinki desi mutacija koja će proizvesti jaču i bolju najlonazu je veoma mala (baš toj jedinki bi morala da se desi baš prava promena na baš pravom mestu). No, ako imamo milijarde ili trilione bakterija sa ovom slabom, neefikasnom najlonazom, u svakih par generacija, nekoliko njih će doživeti dalje mutacije koje omogućavaju bolju i efikasniju funkciju najlonaze. A kada se ova bolja funkcija razvije, njeni nosioci imaju selektivnu prednost, i ona se samim time širi kroz populaciju
Na ovaj način, selektivni pritisak ne samo što vodi do širenja nove osobine kroz populaciju, od njega takođe zavisi njen dalji razvoj.
Iz ovog teksta nevidim da išta ukazuje da je stvoreno nešto što nije postojalo. To mi više liči na ono "Deca sportista će vremenom biti generalno jača od dece kancelarijskih službenika". A dupliranje gena posebno nerazumem. Da li se ovde tvrdi da je odjednom DNK lanac dobio parče viška? Ako ne, nazovite ga nekako drugačije.
Daću ja jedan primer mutacije kod ljudi (izvor je knjiga "Genom" Met Ridlija).
AB krvna grupa je imuna na kugu. A i B grupe pojedinačno poseduju ograničenu otpornost, a 0 krvna grupa je potpuno neotporna. U vreme zaraze svi zaraženi sa 0 grupom su umrli ( i određen procenat A i B grupe). Sa druge strane 0 grupa je otporna na malariju i (ako se dobro sećam) na koleru. Analogno tome, na ove dve bolesti AB grupa je neotporna. Tako da tokom epidemije selekcija samo jedne grupe može da izgleda korisno. Ali na duge staze, populacija je oslabljena.
Imamo primer Američkih indijanaca gde apsolutno svi imaju 0 krvnu grupu (Ovo važi za oba kontinenta). Poznato je da su u ratovima belci istrebljivali Indijance ali to ni izbliza nije bilo toliko efikasno kao kada su počeli da se razboljevaju od Evropskih bolesti, tako da je malo nedostajalo da potpuno nestanu.
Mutacije bakterija otporne na antibiotike problem za medicinu? Možda ću zvučati malo paranoično, ali s obzirom da znam koliki novac se vrti u farmaceutskoj industriji, verujem da se njima ne isplati da svet ima manje bolesti. Inače, baš je "zgodno" da ti uvek trebaju novi lekovi koje uvek iznova moraš da plaćaš. Sećam se kada je naša zemlja odbila kontigent vakcina protiv svinjskog gripa, odmah je usledila pretnja. Firma koja ih je proizvodila ( sada nemogu da se setim kako ) je tvrdila da će sledeće epidemije sigurno biti, i da će onda naša zemlja biti na dnu prioriteta ( drugim rečima, neće nam isporučivati). Zgodno, zar ne?
Što se tiče HIV-a, verujem da je to veštački stvoren virus, ali nema veze, argument je validan. Za ovo ću takođe morati da se podsetim, jer sam davno učio u srednjoj školi, ali koliko se ja sećam, otporni na virus su bili ljudi sa jednim oblikom anemije. Ipak, sudeći po procentu obolelih od AIDS od ukupne populacije, šansa da se čovek zarazi je veoma mala ( osim ako nije idiot ). Sa druge strane HIV je veoma lako iskoreniti. Nemoj da se bodeš u venu, i nebudi promiskuitetan ( a ako baš moraš, koristi kondom ). Ali ipak se ljudi i dalje ponašaju nebezbedno, što govori da HIV nije toliko zabrinjavajuća bolest koliko su ljudi idioti.
Što se tiče to su ljudi koji su napravili kompromis svoje vere i bitnije im je carstvo zemaljsko od carstva nebeskog. Drugim rečima, to je registrovana institucija koja je deo Ekumenskog pokreta. Od tridesetak argumenata koji oni navode da nebi trebalo da se koriste ja bih se složio sa možda dve ili tri, dok su nekoliko navoda smešni (Paluksi reka, Arheopteriks) a posebno ovo 8.No new species have been produced. U Engleskoj bibliji stoji da je Bog stvorio životinje po vrstama (kinds a ne species). Takođe i Noje je poveo sa sobom životinje po vrstama (kinds). Tako da u okviru kind imamo mnogo species, ali to je i dalje ista kind. U našem jeziku obe ove reči se prevode kao vrsta i tu nastaje nesporazum.
Poslednja izmena od urednika:
Zasto ? Pa konstruisan je tako.