- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Za što bih se pravdao? Ti si podžavatelj svih mogućih svinjarija sa zapada, točnije, američkih svinjarija, a za to se ja ne bih pravdao.
Porijeklo zla
- Začetnik teme kainos
- Datum pokretanja
Za što bih se pravdao? Ti si podžavatelj svih mogućih svinjarija sa zapada, točnije, američkih svinjarija, a za to se ja ne bih pravdao.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
ZAŠTO BOG DOPUŠTA ZLO
Ovo je za ljude koji žive na planeti zemlji na kojoj je zlo prisutno - naizgled vrlo kompleksno pitanje.
A ujedno - odgovor na njega je vrlo jednostavan ako se sagleda u kontekstu prvobitnog greha naših praroditelja Adama i Jeve, i velike borbe između dobra i zla
Biblija govori 'da je Bog u početku stvorio savršen svet u kome nije bilo zla, pa time ni senke prokletstva i smrti.
Bog je stvorio prve ljude sa slobodnom voljom, i u početku im je dao jedan test izbora, iz razloga što Bog ne želi da mu njegova stvorenja služe silom prilika, već iz ljubavi.
Iskušani od palog anđela sotone koji je bio prvo biće u istoriji svemira koje je odlučilo da krši moralne principe date za dobrobit svih stvorenih bića - prvi ljudi su se odvojili od tvorca sa mišlju da žive nezavisno u odnosu na njega, što je dovelo do njihovog pada - čime su oni izgubili prvobitno savršenstvo, i postali smrtna grešna bića pod vlašću sotone, čime je zlo ušlo u svet, i postalo princip svih ljudskih misli i dela.
Zlo se može definisati kao 'protivnički stav prema Božjoj sveobuhvatnoj promisli za čoveka i njegov život, i kao prekršaj Božanskih principa morala koje je on uspostavio za dobrobit svih stvorenih bića i odnosa u Božjem carstvu, kao i svetu koji je stvorio.
Sve posledice zla koje vidimo na zemlji - samo su njihov prirodni proces.
Bog je čoveka obdario slobodnom voljom, i razumom i savešću, i on dopušta zlo u skladu sa čovekovim izborom da živi nezavisno u odnosu na njega.
Iz ljubavi prema čoveku - Bog u svojoj reči otkriva posledice takvog izbora.
Nakon pada on je rekao prvim ljudima:
"A ženi reče: tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar.
Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka;
Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" ( 1 Mojsijeva 3. 16 - 19 ).
Kasnije Bog kaže Izrailjskom narodu:
"Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog da držiš i tvoriš sve zapovesti Njegove u uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te.
Proklet ćeš biti u gradu, i proklet ćeš biti u polju.
Prokleta će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.
Proklet će biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
Proklet ćeš biti kad dolaziš, i proklet ćeš biti kad polaziš.
Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio......." ( 5 Mojsijeva 28 poglavlje ).
I pored prisutnosti zla i njegovih posledica u svetu - Božja reč govori o danu Hristovog drugog dolaska kada će svo zlo zauvek biti uklonjeno, i Bog vratiti sve stvari u provobitno stanje, i od ove zemlje ponovo stvoriti savršen svet ljubavi, radosti, i mira - otkrivenje Jovanovo 20 i 21 glava.
Amin!
Ovo je za ljude koji žive na planeti zemlji na kojoj je zlo prisutno - naizgled vrlo kompleksno pitanje.
A ujedno - odgovor na njega je vrlo jednostavan ako se sagleda u kontekstu prvobitnog greha naših praroditelja Adama i Jeve, i velike borbe između dobra i zla
Biblija govori 'da je Bog u početku stvorio savršen svet u kome nije bilo zla, pa time ni senke prokletstva i smrti.
Bog je stvorio prve ljude sa slobodnom voljom, i u početku im je dao jedan test izbora, iz razloga što Bog ne želi da mu njegova stvorenja služe silom prilika, već iz ljubavi.
Iskušani od palog anđela sotone koji je bio prvo biće u istoriji svemira koje je odlučilo da krši moralne principe date za dobrobit svih stvorenih bića - prvi ljudi su se odvojili od tvorca sa mišlju da žive nezavisno u odnosu na njega, što je dovelo do njihovog pada - čime su oni izgubili prvobitno savršenstvo, i postali smrtna grešna bića pod vlašću sotone, čime je zlo ušlo u svet, i postalo princip svih ljudskih misli i dela.
Zlo se može definisati kao 'protivnički stav prema Božjoj sveobuhvatnoj promisli za čoveka i njegov život, i kao prekršaj Božanskih principa morala koje je on uspostavio za dobrobit svih stvorenih bića i odnosa u Božjem carstvu, kao i svetu koji je stvorio.
Sve posledice zla koje vidimo na zemlji - samo su njihov prirodni proces.
Bog je čoveka obdario slobodnom voljom, i razumom i savešću, i on dopušta zlo u skladu sa čovekovim izborom da živi nezavisno u odnosu na njega.
Iz ljubavi prema čoveku - Bog u svojoj reči otkriva posledice takvog izbora.
Nakon pada on je rekao prvim ljudima:
"A ženi reče: tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš djecu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvojega, i on će ti biti gospodar.
Pa onda reče Adamu: što si poslušao ženu i okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe; s mukom ćeš se od nje hraniti do svojega vijeka;
Trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko;Sa znojem lica svojega ješćeš hljeb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti" ( 1 Mojsijeva 3. 16 - 19 ).
Kasnije Bog kaže Izrailjskom narodu:
"Ali ako ne uzaslušaš glas Gospoda Boga svog da držiš i tvoriš sve zapovesti Njegove u uredbe Njegove, koje ti ja danas zapovedam, doći će na tebe sve ove kletve i stignuće te.
Proklet ćeš biti u gradu, i proklet ćeš biti u polju.
Prokleta će biti kotarica tvoja i naćve tvoje.
Proklet će biti plod utrobe tvoje i plod zemlje tvoje, mlad goveda tvojih i stada ovaca tvojih.
Proklet ćeš biti kad dolaziš, i proklet ćeš biti kad polaziš.
Poslaće Gospod na tebe kletvu, rasap i pogibao u svemu za šta se prihvatiš rukom svojom i šta uzradiš, dok se ne zatreš i ne propadneš na prečac za zla dela svoja kojima si me ostavio......." ( 5 Mojsijeva 28 poglavlje ).
I pored prisutnosti zla i njegovih posledica u svetu - Božja reč govori o danu Hristovog drugog dolaska kada će svo zlo zauvek biti uklonjeno, i Bog vratiti sve stvari u provobitno stanje, i od ove zemlje ponovo stvoriti savršen svet ljubavi, radosti, i mira - otkrivenje Jovanovo 20 i 21 glava.
Amin!
- Učlanjen(a)
- 27.03.2023
- Poruka
- 737
Sedam gnusoba
Šest je stvari koje Gospod mrzi,a sedam ih je gnusoba njegovu biću:
ohole oči, lažljiv jezik,
ruke koje prolijevaju krv nevinu,
srce koje smišlja grešne misli,
noge koje hitaju na zlo,
lažan svjedok koji širi laži
i čovjek koji zameće svađe među braćom.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
KO MOŽE DA SPASI SVET
Biblija otkriva da je Bog tvorac u početku stvorio savršen svet, i prve ljude kao dva fizički, moralno, i duhovno zdrava bića, koja su obitavala u neposrednoj prisutnosti Božjoj, i u zajednici sa svojim tvorcem.
Planeta zemlja u trenutku kada je ižašla iz Božjih ruku - bila je idealno mesto za život, sa rajskim uslovima i uravnoteženom klimom.
Neposlušnošću prvih ljudi i odvajanjem od tvorca koji su doveli do njihovog pada - zlo je ušlo u svet, i poremetilo Božji prvobitni savršeni rajski poredak, što je za posledicu imalo različite poremećaje u čoveku i na planeti zemlji.
Usled prisutnosti zla i greha - došlo je do smene godišnjih doba i poremećaja klime.
Životinje koje su do tada bile pitome - postale su divlje, i počele su da se plaše čoveka i jedna druge, i da ubijaju jedna drugu radi ishrane.
Sa smenom generacija - u ljudskom biću su nastupile drastične promene.
Ljudi su postali zli i sebični, i sve su činili u cilju zadovoljenja svojim ličnih sebičnih prohteva.
Obolevali su od različitih bolesti, i umirali.
Tako od tog prvobitnog greha do danas - imamo istoriju ratova i zločina izazvanih sebičnošću i mržnjom čoveka prema čoveku, kriminala, različitih bolesti izazvanih nepoštovanjem zdravstvenih načela, kao i ljudskim faktorom i poremećajima u mikro i makro kosmosu, prirodnih katastrofa, nesreća..itd..
Od početka ljudske civilizacije do danas, oduvek su postojali pojedinci koji su težili da svet učine boljim mestom za život.
Katkad su te težnje bile praćene najplemenitijim mislima i delima ljudi koji su radili na poljima medicine, nauke i naučnih otkrića, umetnosti, filozofije, humanitarnog rada..itd..
Ali, nažalost - bilo je i onih koji su te težnje stvaranja nekog boljeg sveta pokušavali da ostvare silom i oružjem, pokretanjem međunacionalnih sukoba i ratova, uglavnom iz sebičnih ciljeva da oni kao nekakva superiornija nacija od drugih kreiraju zemaljski poredak po svojoj sopstvenoj volji i zamisli.
I svi ti ratovi u istoriji su se na kraju završavali potpisivanjem međunarodnih mirovnih sporazuma, i ako su se sve te nacije koje su radile na stvaranju mira u svetu - u međuvremenu iznova naoružavale novim savremenijim naoružanjima, i to čine do današnjeg dana.
Realnost pokazuje da sva ljudska težnja da se na bilo koje načine stvori jedan bolji i pravedniji svet - pada u vodu, i to vidimo iz iskustva istorije.
Razlog je duhovne prirode, a ona podrazumeva činjenicu da se u kosmosu i na zemlji vodi jedan nevidljivi rat između Boga tvorca i njegovih pristalica nebeskih anđela, i Božjeg suparnika palog anđela sotone i njegovih pristalica palih anđela ili demona.
Ovaj rat se vodi u cilju prevlasti nad čovekom i ovom planetom.
Čovek je neposredni učesnik u ovom ratu, i on sam svesno ili pak nesvesno odlučuje kojoj će se od ovih dve strane prikloniti.
Bogu i njegovom carstvu pravde, ljubavi i mira, ili pak sotoni i njegovom carstvu mržnje, i haosa.
Prihvatanjem Božanskih načela pravde, ljubavi, i mira - čovek se stavlja u službu Bogu.
U suprotnom - on pada pod vlast druge strane čak i ako je neopredeljen, jer Isus je rekao " Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onoga koga slušate, ili grijeha za smrt, ili poslušanja za pravdu? ( Rimljanima 6. 16 ).
Na drugom mestu Isus napominje "Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa" ( Matej 12. 30 ).
Vekovno iskustvo je pokazalo - da sve težnje o nekakvom svetskom miru, kao i svi svetski mirovni sporazumi - ne mogu doneti trajni mir i spasenje ovog sveta.
Spasenje i mir se nalaze jedino u Bogu.
I ako mu se čovek preda i počne da živi u zajednici sa njim - Bog to spasenje i mir usađuje u biće čoveka.
Isus je rekao u pogledu ovog mira:
"Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji" Jovan 14. 27 ).
Ovaj univerzalni mir u bibliji je izražen rečju "Šalom" koji označava mir sa Bogom, sa samim sobom, i sa bližnjima"
Bog će na kraju konačno i vidljivo spasiti ovaj svet i doneti i trajni mir na planeti zemlji.
A to će se dogoditi prilikom Hristovog slavnog drugog dolaska u nebeskoj slavi, kada će on na ovoj planeti stvoriti svoje carstvo ljubavi, radosti, i večnog mira.
Biblija otkriva da je Bog tvorac u početku stvorio savršen svet, i prve ljude kao dva fizički, moralno, i duhovno zdrava bića, koja su obitavala u neposrednoj prisutnosti Božjoj, i u zajednici sa svojim tvorcem.
Planeta zemlja u trenutku kada je ižašla iz Božjih ruku - bila je idealno mesto za život, sa rajskim uslovima i uravnoteženom klimom.
Neposlušnošću prvih ljudi i odvajanjem od tvorca koji su doveli do njihovog pada - zlo je ušlo u svet, i poremetilo Božji prvobitni savršeni rajski poredak, što je za posledicu imalo različite poremećaje u čoveku i na planeti zemlji.
Usled prisutnosti zla i greha - došlo je do smene godišnjih doba i poremećaja klime.
Životinje koje su do tada bile pitome - postale su divlje, i počele su da se plaše čoveka i jedna druge, i da ubijaju jedna drugu radi ishrane.
Sa smenom generacija - u ljudskom biću su nastupile drastične promene.
Ljudi su postali zli i sebični, i sve su činili u cilju zadovoljenja svojim ličnih sebičnih prohteva.
Obolevali su od različitih bolesti, i umirali.
Tako od tog prvobitnog greha do danas - imamo istoriju ratova i zločina izazvanih sebičnošću i mržnjom čoveka prema čoveku, kriminala, različitih bolesti izazvanih nepoštovanjem zdravstvenih načela, kao i ljudskim faktorom i poremećajima u mikro i makro kosmosu, prirodnih katastrofa, nesreća..itd..
Od početka ljudske civilizacije do danas, oduvek su postojali pojedinci koji su težili da svet učine boljim mestom za život.
Katkad su te težnje bile praćene najplemenitijim mislima i delima ljudi koji su radili na poljima medicine, nauke i naučnih otkrića, umetnosti, filozofije, humanitarnog rada..itd..
Ali, nažalost - bilo je i onih koji su te težnje stvaranja nekog boljeg sveta pokušavali da ostvare silom i oružjem, pokretanjem međunacionalnih sukoba i ratova, uglavnom iz sebičnih ciljeva da oni kao nekakva superiornija nacija od drugih kreiraju zemaljski poredak po svojoj sopstvenoj volji i zamisli.
I svi ti ratovi u istoriji su se na kraju završavali potpisivanjem međunarodnih mirovnih sporazuma, i ako su se sve te nacije koje su radile na stvaranju mira u svetu - u međuvremenu iznova naoružavale novim savremenijim naoružanjima, i to čine do današnjeg dana.
Realnost pokazuje da sva ljudska težnja da se na bilo koje načine stvori jedan bolji i pravedniji svet - pada u vodu, i to vidimo iz iskustva istorije.
Razlog je duhovne prirode, a ona podrazumeva činjenicu da se u kosmosu i na zemlji vodi jedan nevidljivi rat između Boga tvorca i njegovih pristalica nebeskih anđela, i Božjeg suparnika palog anđela sotone i njegovih pristalica palih anđela ili demona.
Ovaj rat se vodi u cilju prevlasti nad čovekom i ovom planetom.
Čovek je neposredni učesnik u ovom ratu, i on sam svesno ili pak nesvesno odlučuje kojoj će se od ovih dve strane prikloniti.
Bogu i njegovom carstvu pravde, ljubavi i mira, ili pak sotoni i njegovom carstvu mržnje, i haosa.
Prihvatanjem Božanskih načela pravde, ljubavi, i mira - čovek se stavlja u službu Bogu.
U suprotnom - on pada pod vlast druge strane čak i ako je neopredeljen, jer Isus je rekao " Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslušanje, sluge ste onoga koga slušate, ili grijeha za smrt, ili poslušanja za pravdu? ( Rimljanima 6. 16 ).
Na drugom mestu Isus napominje "Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, prosipa" ( Matej 12. 30 ).
Vekovno iskustvo je pokazalo - da sve težnje o nekakvom svetskom miru, kao i svi svetski mirovni sporazumi - ne mogu doneti trajni mir i spasenje ovog sveta.
Spasenje i mir se nalaze jedino u Bogu.
I ako mu se čovek preda i počne da živi u zajednici sa njim - Bog to spasenje i mir usađuje u biće čoveka.
Isus je rekao u pogledu ovog mira:
"Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svijet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji" Jovan 14. 27 ).
Ovaj univerzalni mir u bibliji je izražen rečju "Šalom" koji označava mir sa Bogom, sa samim sobom, i sa bližnjima"
Bog će na kraju konačno i vidljivo spasiti ovaj svet i doneti i trajni mir na planeti zemlji.
A to će se dogoditi prilikom Hristovog slavnog drugog dolaska u nebeskoj slavi, kada će on na ovoj planeti stvoriti svoje carstvo ljubavi, radosti, i večnog mira.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
I? Je li onda Isus Bog? Bog Stvoritelj i Spasitelj, koji se Židovima objavio kao Jahve i darivao im "Šalom"?
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Isus je imao mir sa Bogom, i taj mir je obećao i onima koji veruju u njega.
Da li je taj mir sam po sebi prirodno svojstvo njegovog bića, ili je proizvod delovanja Oca - to je diskutabilno.
I da jeste - to ne menja stvari, jer Isus je jednak Bogu i po telu i po Duhu.
A šta bi ti rekao na Isusovu sledeću tvrdnju:
"OČE, HOĆU DA I ONI KOJE SI MI DAO BUDU SAMNOM GDE SAM JA, DA VIDE SLAVU MOJU KOJU SI MI DAO, JER SI IMAO LJUBAV K MENI PRE POSTANJA SVETA" ( Jovan 14. 24 ).
Da li Isus ovde tvrdi da je slavu koju je imao na nebu pre postanja sveta on dobio Od Oca.
Kako to ako je to već bilo njegovo kao Bogu jednakom Ocu.
A on kaže da mu je Otac to dao iz ljubavi.
Da li je taj mir sam po sebi prirodno svojstvo njegovog bića, ili je proizvod delovanja Oca - to je diskutabilno.
I da jeste - to ne menja stvari, jer Isus je jednak Bogu i po telu i po Duhu.
A šta bi ti rekao na Isusovu sledeću tvrdnju:
"OČE, HOĆU DA I ONI KOJE SI MI DAO BUDU SAMNOM GDE SAM JA, DA VIDE SLAVU MOJU KOJU SI MI DAO, JER SI IMAO LJUBAV K MENI PRE POSTANJA SVETA" ( Jovan 14. 24 ).
Da li Isus ovde tvrdi da je slavu koju je imao na nebu pre postanja sveta on dobio Od Oca.
Kako to ako je to već bilo njegovo kao Bogu jednakom Ocu.
A on kaže da mu je Otac to dao iz ljubavi.
- Učlanjen(a)
- 07.07.2014
- Poruka
- 18.400
Je li Isus Bog?
Ovo je očito tvoj odgovor na moje gornje pitanje. I prema ovome Isus za tebe nije Bog. Po tebi je Bog jedino Bog Otac. OK, budi onda iskren dokraja i izreci - Isus nije Bog. Samo znaj, Isus onda ne može biti ni tvoj Spasitelj, jer je samo Bog, samo Jahve, Spasitelj.
