UREDNIK
- Učlanjen(a)
- 27.06.2011
- Poruka
- 10.513
U Paraćinu 1.200 porodica čeka pomoć
U dvorištima je još crveni mulj, ispred gotovo svake kuće je izbačen uništeni nameštaj, volonteri dopremaju vodu i hranu.
Gordana Pantić pokazuje dokle je voda poplavila kuću (Foto Rade Krstinić)
Paraćin – Iako na ulicama grada više nema vode, tragovi katastrofe koja je zadesila ovu varoš vide se na svakom koraku. Reka Crnica, mutna i kada je najbistrija, povukla se i ostavila crvenicu za sobom na zgradama, kućama, automobilskim gumama, cipelama...
Narod kaže da je prva dva dana po izlivanju reke Paraćin bio u potpunoj blokadi – nisu imali struju, vodu, nisu radile telefonske niti internet veze. Nisu mogli ni pozvati u pomoć. A onda su u medijima odjeknule nesreće u drugim gradovima i Paraćin je bio skrajnut. Prvi su stigli Bugari, donoseći pumpe za vodu. Najgore je prošlo, ali najteži deo tek predstoji: grad vapi za humanitarnom pomoći, pre svega u hrani i dušecima.
Najgore su prošla naselja Centar 5 i Vrapčane, najniža tačka Paraćina. U dvorištima je još crveni mulj, ispred gotovo svake kuće je izbačen uništeni nameštaj, volonteri dopremaju vodu i hranu. Ovde je kuća i predsednika opštine Saše Paunovića, čija porodica sada živi na spratu, jer je prizemlje potopljeno. I oni su bili evakuisani čamcima Vojske Srbije.
– U Paraćinu je još na snazi vanredna situacija. Imamo tehničku vodu, struje sada ima svuda, osim u kućama koje su vlažne, a od danas rade i sve škole. Videćemo kakav će plan imati vlada.Za sada je pomoć potrebna za još 1.200 domaćinstava i to duže vreme, pre svega u hrani kako bi ti ljudi imali podršku dok pokušavaju da srede kuće. Potrebni su i dušeci sa posteljinom, jer mnogi spavaju kod prijatelja i rođaka ili na spratovima poplavljenih kuća gde nema nameštaja – apeluje Paunović.
U Deligradskoj ulici broj 12 zatičemo Gordanu Pantić (73). Kuća bez vrata i prozora, mulj po dvorištu i sudovima koji stoje naslagani u dvorištu, a u kući tuga. Nema više ničega.Nijedan krevet, nijedan sto, nijedna slika.
– Sve je bujica prevrnula i polomila. Sin i ja smo bili u kući kada je voda počela da nadolazi kroz vrata i prozore, sve se jako brzo dešavalo i dok smo se okrenuli već je bila do struka. Onda smo se popeli na mašinu za pranje veša i kroz otvor u plafonu kupatila, pobegli na tavan. Ja sam bila u šoku, u mrklom mraku, čitavo popodne i noć, dok nisu čamcem došli do nas i evakuisali nas – priča Gordana i pokazuje crvene tragove na zidovima koji svedoče da joj je voda bila iznad glave.
Sada spava kod rođaka, tamo se i kupa, a kaže da je najviše brine zima. Prilikom bega od vodene stihije povredila je nogu, pa sad prima injekcije.
Dok obilazimo naselje susrećemo ekipe volontera. Naš vodič iz opštine Boban Dejanović Bosanac, zadužen za podelu hrane i sredstava za higijenu, objašnjava da ljudi kojima je poplavljena kuća dobijaju i hranu i sredstva za dezinfekciju, a oni kojima su stradali podrumi i sutereni samo sredstva za higijenu.
– Halo, šalji ljude ovde da urade dezinfekciju, više nije mokro, osušilo se – komanduje Bosanac preko telefona.
Vodi nas do zgrade Kulturnog centra i Ekonomsko-trgovinske i Tehnološke škole, koji su bile prve na udaru kada se reka izlila. Srećom, prošlo je bez ljudskih žrtava, jer su se đaci i nastavnici evakuisali samo tri sata pre nego što je krenuo vodeni pakao.
Sablasno je delovalo školsko zvono koje se čulo u momentu kada smo ušli u ono što je ostalo od kabinetskih prostorija Tehnološke škole: tragovi vode do plafona, polomljeni stolovi i školske table, blato na sve strane, jedan plavi globus koji je preživeo bujicu koja se stuštila kroz prozore i vrata škole...
– Ovo je situacija posle čišćenja škole. Niko nije verovao da će Crnica da nas potopi, evo je tu, na dvadesetak metara od učionica. Škola je sređena pre poplave, evo još se vidi boja na zidovima, prošle godine smo otvorili pekaru. Sad su ostali samo goli zidovi i mulj – priča direktor Tehnološke škole Dejan Mišić, čovek koji je, kako nam pričaju nastavnici, poslednji napustio školu, tada mu je voda već bila do struka.
Posle višenedeljne pauze nastava je juče počela, ali će 560 đaka koristiti prostorije susedne škole sa kojom dele zgradu. Neki su krenuli na časove, drugi čiste učionice od mulja, nastavnici nose dezinfekciona sredstva... Darka, Jovana, Lazara, Teodoru i Tatjanu, učenike prvog četiri, zatičemo kako sa profesorkom Ivankom Stojanović peru sudove spasene iz poplave. Neki od njih su, poput Teodore, bili evakuisani u sportskoj hali i tek su sad počeli da se vraćaju u kuće i kreću sa čišćenjem.
Pitamo kako će da završe ovu školsku godinu, šta će biti sa maturom, kako će na zimu...
– Biće teško, ali izguraćemo – kažu uglas ne skidajući osmehe sa lica.
Zoricu Đorđević, direktorku Kulturnog centra zatičemo u pozorištu koje je u srećna vremena moglo da primi skoro 400 ljudi. Kompletna scenografija je uništena, prvi redovi sedišta su izvađeni. Sedišta drvena, iz 1968. godine, kada je napravljeno i pozorište, direktorka je ribala koliko je mogla.
– Pet dana nije bilo struje, pa nismo mogli ništa da radimo, mulj je u podrumu i dalje. Tri dana je pozorište mirisalo na naftu, valjda povukla reka neki kanister iz škole, šta li... Čekamo procenu štete i zahvaljujemo pozorištima koja širom Srbije igraju za sanaciju našeg pozorišta, pre svega kolegama u Kikindi, Zrenjaninu, Šapcu – kaže Zorica Đorđević.
--------------------------------------------------------------------------
Ima li medijske blokade
Na društvenim mrežama bilo je mnogo (dez)informacija o tome kako je Paraćin zaboravljeni grad, jer je ovde na vlasti Demokratska stranka, ali i kontrainformacija da republika šalje pomoć, ali je rukovodstvo opštine ne distribuira kako treba. Pitamo Paunovića da li su u medijskoj blokadi i da li država šalje pomoć i evo šta nam je rekao: „Nema nikakve republičke niti medijske blokade, u pitanju je splet okolnosti, jer smo bili dva dana bez telefonskog signala, pa nismo nikoga mogli da obavestimo kakva je nesreća zadesila Paraćin. A mediji su potom počeli da prate neke druge priče. U komunikaciji smo sa ministarstvima, humanitarna pomoć stiže, ali nam je ona i dalje potrebna, pa apelujemo na solidarnost svih građana Srbije.”
politika.rs
U dvorištima je još crveni mulj, ispred gotovo svake kuće je izbačen uništeni nameštaj, volonteri dopremaju vodu i hranu.
Gordana Pantić pokazuje dokle je voda poplavila kuću (Foto Rade Krstinić)
Paraćin – Iako na ulicama grada više nema vode, tragovi katastrofe koja je zadesila ovu varoš vide se na svakom koraku. Reka Crnica, mutna i kada je najbistrija, povukla se i ostavila crvenicu za sobom na zgradama, kućama, automobilskim gumama, cipelama...
Narod kaže da je prva dva dana po izlivanju reke Paraćin bio u potpunoj blokadi – nisu imali struju, vodu, nisu radile telefonske niti internet veze. Nisu mogli ni pozvati u pomoć. A onda su u medijima odjeknule nesreće u drugim gradovima i Paraćin je bio skrajnut. Prvi su stigli Bugari, donoseći pumpe za vodu. Najgore je prošlo, ali najteži deo tek predstoji: grad vapi za humanitarnom pomoći, pre svega u hrani i dušecima.
Najgore su prošla naselja Centar 5 i Vrapčane, najniža tačka Paraćina. U dvorištima je još crveni mulj, ispred gotovo svake kuće je izbačen uništeni nameštaj, volonteri dopremaju vodu i hranu. Ovde je kuća i predsednika opštine Saše Paunovića, čija porodica sada živi na spratu, jer je prizemlje potopljeno. I oni su bili evakuisani čamcima Vojske Srbije.
– U Paraćinu je još na snazi vanredna situacija. Imamo tehničku vodu, struje sada ima svuda, osim u kućama koje su vlažne, a od danas rade i sve škole. Videćemo kakav će plan imati vlada.Za sada je pomoć potrebna za još 1.200 domaćinstava i to duže vreme, pre svega u hrani kako bi ti ljudi imali podršku dok pokušavaju da srede kuće. Potrebni su i dušeci sa posteljinom, jer mnogi spavaju kod prijatelja i rođaka ili na spratovima poplavljenih kuća gde nema nameštaja – apeluje Paunović.
U Deligradskoj ulici broj 12 zatičemo Gordanu Pantić (73). Kuća bez vrata i prozora, mulj po dvorištu i sudovima koji stoje naslagani u dvorištu, a u kući tuga. Nema više ničega.Nijedan krevet, nijedan sto, nijedna slika.
– Sve je bujica prevrnula i polomila. Sin i ja smo bili u kući kada je voda počela da nadolazi kroz vrata i prozore, sve se jako brzo dešavalo i dok smo se okrenuli već je bila do struka. Onda smo se popeli na mašinu za pranje veša i kroz otvor u plafonu kupatila, pobegli na tavan. Ja sam bila u šoku, u mrklom mraku, čitavo popodne i noć, dok nisu čamcem došli do nas i evakuisali nas – priča Gordana i pokazuje crvene tragove na zidovima koji svedoče da joj je voda bila iznad glave.
Sada spava kod rođaka, tamo se i kupa, a kaže da je najviše brine zima. Prilikom bega od vodene stihije povredila je nogu, pa sad prima injekcije.
Dok obilazimo naselje susrećemo ekipe volontera. Naš vodič iz opštine Boban Dejanović Bosanac, zadužen za podelu hrane i sredstava za higijenu, objašnjava da ljudi kojima je poplavljena kuća dobijaju i hranu i sredstva za dezinfekciju, a oni kojima su stradali podrumi i sutereni samo sredstva za higijenu.
– Halo, šalji ljude ovde da urade dezinfekciju, više nije mokro, osušilo se – komanduje Bosanac preko telefona.
Vodi nas do zgrade Kulturnog centra i Ekonomsko-trgovinske i Tehnološke škole, koji su bile prve na udaru kada se reka izlila. Srećom, prošlo je bez ljudskih žrtava, jer su se đaci i nastavnici evakuisali samo tri sata pre nego što je krenuo vodeni pakao.
Sablasno je delovalo školsko zvono koje se čulo u momentu kada smo ušli u ono što je ostalo od kabinetskih prostorija Tehnološke škole: tragovi vode do plafona, polomljeni stolovi i školske table, blato na sve strane, jedan plavi globus koji je preživeo bujicu koja se stuštila kroz prozore i vrata škole...
– Ovo je situacija posle čišćenja škole. Niko nije verovao da će Crnica da nas potopi, evo je tu, na dvadesetak metara od učionica. Škola je sređena pre poplave, evo još se vidi boja na zidovima, prošle godine smo otvorili pekaru. Sad su ostali samo goli zidovi i mulj – priča direktor Tehnološke škole Dejan Mišić, čovek koji je, kako nam pričaju nastavnici, poslednji napustio školu, tada mu je voda već bila do struka.
Posle višenedeljne pauze nastava je juče počela, ali će 560 đaka koristiti prostorije susedne škole sa kojom dele zgradu. Neki su krenuli na časove, drugi čiste učionice od mulja, nastavnici nose dezinfekciona sredstva... Darka, Jovana, Lazara, Teodoru i Tatjanu, učenike prvog četiri, zatičemo kako sa profesorkom Ivankom Stojanović peru sudove spasene iz poplave. Neki od njih su, poput Teodore, bili evakuisani u sportskoj hali i tek su sad počeli da se vraćaju u kuće i kreću sa čišćenjem.
Pitamo kako će da završe ovu školsku godinu, šta će biti sa maturom, kako će na zimu...
– Biće teško, ali izguraćemo – kažu uglas ne skidajući osmehe sa lica.
Zoricu Đorđević, direktorku Kulturnog centra zatičemo u pozorištu koje je u srećna vremena moglo da primi skoro 400 ljudi. Kompletna scenografija je uništena, prvi redovi sedišta su izvađeni. Sedišta drvena, iz 1968. godine, kada je napravljeno i pozorište, direktorka je ribala koliko je mogla.
– Pet dana nije bilo struje, pa nismo mogli ništa da radimo, mulj je u podrumu i dalje. Tri dana je pozorište mirisalo na naftu, valjda povukla reka neki kanister iz škole, šta li... Čekamo procenu štete i zahvaljujemo pozorištima koja širom Srbije igraju za sanaciju našeg pozorišta, pre svega kolegama u Kikindi, Zrenjaninu, Šapcu – kaže Zorica Đorđević.
--------------------------------------------------------------------------
Ima li medijske blokade
Na društvenim mrežama bilo je mnogo (dez)informacija o tome kako je Paraćin zaboravljeni grad, jer je ovde na vlasti Demokratska stranka, ali i kontrainformacija da republika šalje pomoć, ali je rukovodstvo opštine ne distribuira kako treba. Pitamo Paunovića da li su u medijskoj blokadi i da li država šalje pomoć i evo šta nam je rekao: „Nema nikakve republičke niti medijske blokade, u pitanju je splet okolnosti, jer smo bili dva dana bez telefonskog signala, pa nismo nikoga mogli da obavestimo kakva je nesreća zadesila Paraćin. A mediji su potom počeli da prate neke druge priče. U komunikaciji smo sa ministarstvima, humanitarna pomoć stiže, ali nam je ona i dalje potrebna, pa apelujemo na solidarnost svih građana Srbije.”
politika.rs
