Argumentima, kao i ovo gore. Guglaj
.
U baš si mi dokazao.
Naravno to istorija kaže. U Juž. Ame. su više pobijeni procentualno nego u Sj. u Sj. i nisu osim u nekim sukobima.
NIje bilo genocida. Nego su se u Juž. bavili ratarstvom, pa su se bolje oporavili.
A ja imam dokaz za to.
A evo i katolika putopisca.
Godine 1835. Aleksis De Tokvil piše ovo o Indijancima, proričući njihovu propast:
"Urođenici Severne Amerike ne gledaju na rad samo kao na nešto zlo nego i kao na nešto beščasno, pa se njihova gordost bori protiv civilizacije skoro isto tako uporno kao i njihova lenost. Nema toliko bednog Indijanca, u njegovoj kolibi od kore drveta, da ne gaji visoko mišljenje o svojoj ličnoj vrednosti. Privredne delatnosti smatra on ponižavajućim poslovima; ratara poredi on s volom koji vuče plug, a u svakom našem zanatu vidi samo ropske poslove. I mada uviđa našu nadmoć, ipak veruje da je iznad nas. ... Volne, u svom Prikazu Sjedinjenih Država, str. 423, kaže: "U svim plemenima još postoje generacije starih ratnika, koji, kad vide da neko kopa motikom, poviču kako se kvare drevni običaji, i tvrde da njihovo propadanje potiče od tih novotarija, te da bi bilo dovoljno da se vrate svojim prvobitnim običajima pa da povrate slavu i moć." ... Verujem da je indijanska rasa Severne Amerike osuđena da izumre i ne mogu da se otmem misli da nje više neće biti kad se Evropljani jednom budu nastanili na obalama Tihog okeana." (Demokratija u Americi, 279-284)
Osim toga nigdje nema da se poglavice u SA žale na ubijanje Indij. od strane bijelaca.
Ali ćeš naći ovakve žalbe indijanskih poglavica:
"Sad nam kažete da radimo za život, ali nas Veliki Duh nije terao da radimo, već da živimo od lova. Vi, beli ljudi, možete raditi ako želite. Mi se ne mešamo u vaše poslove, a vi nas pitate zašto ne postanemo civilizovani. Mi ne želimo vašu civilizaciju! Mi želimo živeti poput naših očeva i očeva naših očeva." Poglavica Ludi Konj, Oglala Sioux
"Belci su uvek pokušavali prisiliti Indijance da napuste svoj način života i da žive poput njih – da se bave zemljoradnjom i teško rade. Ali Indijanci nisu znali kako to činiti, a nisu to ni želeli. Da su Indijanci pokušali naterati belce da žive poput Indijanaca, belci bi se opirali, a tako je bilo i s mnogim Indijancima." Veliki Orao (Wamditanka), Santee Sioux
"Tražiš od mene da orem zemlju. Zar da uzmem nož i rasparam grudi svoje majke? Pa kad umrem, ona me neće uzeti na svoje grudi da počivam. Tražiš od mene da kopam tražeći kamenje. Zar da kopam pod njenom kožom tražeći kosti? Pa kad umrem, neću se vratiti u njeno telo da bih se ponovno rodio. Tražiš od mene da kosim travu, sušim seno i prodajem ga kako bih postao bogat kao beli čovjek, ali zar bih se usudio rezati kosu svojoj majci? Želim da moj narod ostane ovde sa mnom. Svi koji su umrli tada će se ponovno vratiti u život. Njihove će se duše ponovno vratiti u svoja tela. Ovde, u domovima naših očeva moramo čekati i biti spremni susresti ih u nedrima naše majke." (Wovoka, Paiute)
Osim toga Indij. su se međusobno ubijali i u SA i U JA. 90% Indija. u SA je nestalo u međusobnim sukobima plemena i usljed bolesti, zbog lošeg načina života.
Na području SAD-a, godine 1800. bilo je prebrojano svega oko 600 000 indijanaca, a 1900. ih je bilo oko 250 000. Oni su bili lovci, i kako su bili gordi da rade, oni su ugrozili svoj opstanak, za razliku od latinoameričkih indijanaca koji su uprkos stradanju od konkvistadora preživjeli i namnožili se jer su bili ratari.
Jedan od faktora je prenošenje bolesti, Evroplkjani su prenijeli bolesti Indijancima i obrnuto.
Ozbiljne studije dokazuju da nije bilo genocida nad Indijancima u SA.
Genocide and American Indian History - Oxford Research