Poezija i tamna strana coveka

[Gadafi Mitic]

Ovako si napisao: ...i tresnuo od tlo... Kako to?-nije pravilno, verovatno si mislio na nesto drugo.Problem je "od", od tla moze samo da se poleti itd. A na tlo se pada itd... da ne davim vise.I nemoj da mi uzimas za zlo ove ispravke.
TVOJA POEZIJA OSTAVLJA DOSTA PROSTORA ZA RAZLICITA TUMACENJA, I VEROVATNO SAMO TI ZNAS NJEN PRAVI SMISAO I ZNACAJ.
TVOJA POEZIJA JE PO MENI ZBIRKA LEPIH RECI, ALI SAMO TO. JEDNOSTAVNO ME NE DOTICE. NARAVNO OVO JE SAMO MOJE MISLJENJE KOJE UOPSTE NIJE BITNO.
NADAM SE DA SE RAZUMEMO?
SRECNO U DALJEM PISANJU.

 

[Lapidus]

ма ништа лоше, славне, суштина је то да једноставно не разумем твоје песме. о томе смо и причали. ти си ок, човече. ћао

 

[slavn]

Nećemo o tome od, o.Šta da kažem?Hvala.Razumemo se sigurno.Takođe srećno.
lapidus ja nisam ni rekao da ćete ih razumjeti,niti sam to tražio od vas.Važno je da čujemo mišljenja o tome sigurno ako nas zanima.

 

[Lapidus]

па јебига занимало ме је, зато сам се и вратио и прочитао све што је било за читање, али мишљење немогу да ти дам јер не разумем песме и немам мишљење о њима. да бих створио мишљење морам да их разумем. а ко што сам рекао, не разумем их. сувише су апстрактне. ето нека то буде моје мишљење. то је то.

 

[Max 357]

Ulica u noći

*
Aj' kad ste avansovali na lične interpretacije - da saučestvujem:
​

27. IV 1997., 3. školski čas​

Ulica u noći

​

Noć, i u noći ulica jedna ...​

Koračaš, tražiš izgubljeno ...​

Kraj tebe promiču lica bedna ...​

Sam si, tražiš zaboravljeno ...​

Seta te opija, i ... opet ...​

- misli te vraćaju u prošlost ...​

Bol koja te prožima iznutra ... ​

Sve ti se vrti, ... gubiš svest ...

​

Ne veruj noći – laže te kurva,​

oko tebe – ne postoji spas.​

U noći – ti jesi samo mrva.​

Želiš da vrištiš – A... ! – nemaš glas.

​

Želja kao tajna te prži ...​

- ne znaš ni sam da opišeš to ...​

Samo te nemir u lutanju drži,​

sve drugo je – daleko ...

​

Koračaš ulicom, dugom, bez kraja ...​

kuda ideš – ne znaš ni sam.​

Prokleta ulica sa puno sjaja ... !​

... sve izgleda kao loš san.

​

Beznađe ..., nemirne slutnje ...,​

strah od vremena i ... samoće ...;​

koraci – sitni, drhtavi, i ... – mutne​

senke prošlosti koje žute ...​

​

IZLAZ ?: - skreni levo.​

NE, bolje desno i ... sklopi oči ...,​

zastani, udahni duboko i sneno ...​

Sačekaj spas ... – možda će doći ...​

...​

[ napomena: … = kreni, i (npr.)]

I ... – nemoj stišavati korak,​

idi brzo tamo gde je dom,​

jer sjaj u noći ima ukus gorak,​

a spas - ti nećeš naći u njoj.

​

A ulica duga? – stoji i - čeka ...​

Bezlična lica koračaju njom.​

U njoj je sreća tako daleka​

zato – NE IDI VIŠE ULICOM TOM!

autor: Max 357 tj. alijas - Maximilijan Korn aka ja

februar 2000.​

[FONT=&quot] Zar :[/FONT]

Kome svetlost da budem​

kad jesam samo skup senki​

iz kojih izbija studen​

misli, što ko bregovi ledni​

u moru samoće stoje​

i ne vide slične sebi,​

sate i dane ne broje?​

Zar svetlost da budem tebi?

​

Pošalji me u zaborav,​

svetlost da budem ne umem.​

Moj put je, iako prav,​

mračan, na njemu ja trunem.

​

Ne čezni zamnom ni jednog trena.​

U mome svetu osmeha nema.​

Ne, nisam ja žena već sena​

iz spokoja prognanog deteta.

​

Iza mene su bol i tuga,​

koračam a ipak u mestu stojim.​

Ne, nemam ja ni brata ni druga.​

Znam samo da samoće se bojim.

​

Ja shvatam sve grehove svoje,​

I znam da sam ono što jesam,​

gledam u oči sudbine ove​

i shvatam – svejedno je mesto gde sam.

​

Zla kob me u stopu prati,​

samnom putuju te hladne sene.​

Ja postojim u krugu senki​

u kom ne nalazim izlaz za mene.

​

Zaboravi zato ime moje,​

zaboravi da si me ikada znao,​

ako možeš – oprosti mi sve,​

i, hvala što si mi šansu dao.

autor - opet - ja = Max 357...

P.S.: s'godinama - termin samoće iz ovih pesama u kontekstu straha je mutirao u vid zadovoljstva i spokoja , privremeno ga je u tom kontekstu zamenio strah od sreće, da bi se strah kao takav gotovo sasvim izgubio

P. P.S.: imam i jednu (za ovde - a ima ih i više) - obojenu - no - otom - potom - dok se prekuca u word ko sword
​

 

[slavn]

Ta druga pjesma nije loša. Ja lično nikad ne bi rekao skup senki ,jer to ne zvuči kao stvarnost.Dalje ne podudaraju se metafore tokom cjele pjesme, recimo misli i sjene ne idu zajedno.


Траг

Колики је врхова прстију твојих траг
Траг свих ових година на врату моме
Колико лети сан што сам те гледао не затворен да одеш
Или колико ћу да постојим само да сјетим се

Само једног се сјетим додира твога
Само да би отишао до врта пјесама жељних мене
Крепких и сањивих које траже прсте моје
Јер ја не пишем само сјећам се тебе

Испусти ме дах када схватим гдје је моје вријеме с'тобом
Далеко назад у прошлост кренем тамо сваки мој дах јесте
Сваки траг засја красно
И кад помислим да за мене јесте онда за моје пјесме није касно


Кровови туге

То су кровови туге њезине
Точио би тугу
С'врхова њезиних прстију
Све до њених рамена дугу
Видјех те љепоте кровове
Ипак муња сам
Која при земљи остаје

Тражим једно од њих двоје
Које свјест открило је
Све што нађох није горе
Оно на земљи остало је
Дижем поглед навише
Са мном почињу кише
И даље мој сан прелама се
На двоје
Док те туђе кровове
Претварам у плаве болове

 

[vlada84963]

Koliko se ovako na blic sećam Slavn je deo svoje poezije nazvao mudrom (Manje mudrom ili više mudrom nije bitno) , ja mislim da poeziju koju niko ne razume nije teško pisati , treba čovek samo da narodski rečeno bude na nečemu ....

 

[slavn]

Ne znam stvarno da je nešto ne razumljivo. nisam doslovno moju poeziju nazvao mudrom,nego sam rekao da mogu ubaciti manje mudre pjesme ako su ove šta već. Možda je sad i ovo previše mudro.

 

[Gadafi Mitic]

Sta si pusio dok si pisao ove pesme?

 

[slavn]

Jelde da su dobre!?