Ako govorimo (pisemo) o pesimizmu, mraku i zlu, to ne mora da znaci da prihvatamo pesimizam i zlo, to ne znaci da smo i sami zli i pesimisti; To moze da znaci da zelimo da se borimo protiv zla i pesimizma, da ih pobedimo, da ih ukinemo, da ih nema-da ne postoje.
[FONT="]PESMA COVEKA[/FONT]
[FONT="] Nemamo vise ni zene, ni decu.[/FONT]
[FONT="] Starci smo, besmrtni i sami.[/FONT]
[FONT="] Gde smo, da li znamo?[/FONT]
[FONT="] Neznamo koji je dan, godina koja.[/FONT]
[FONT="] Neznamo da li je dan, da li je noc.[/FONT]
[FONT="] Kuce ostavismo, prazne su,[/FONT]
[FONT="] Zivimo u stalama, u svinjcu, u stenari.[/FONT]
[FONT="] Mislimo da smo stoka,[/FONT]
[FONT="] mislimo da smo psi.[/FONT]
[FONT="] Jedemo jedni druge,[/FONT]
[FONT="] mislimo da tako treba.[/FONT]
[FONT="] Vodimo ljubav sa svinjama, sa ovcama,[/FONT]
[FONT="] mislimo da su nase zene.[/FONT]
[FONT="] Ili ne znamo da smo ljudi.[/FONT]
[FONT="] Jedemo lisce i travu.[/FONT]
[FONT="] Pustamo kosu i bradu.[/FONT]
[FONT="] Zubi su nam pokvareni, prljavi,[/FONT]
[FONT="] nokti veliki izrasli.[/FONT]
[FONT="] Ne razgovaramo, vec ricemo[/FONT]
[FONT="] i lajemo jedni na druge.[/FONT]
[FONT="] I slazemo se bolje[/FONT]
[FONT="] nego onda kada smo poznavali reci.[/FONT]
[FONT="] Ne znamo koja je godina.[/FONT]
[FONT="] Ne znamo sta je dan, a sta je noc.[/FONT]
[FONT="] Ludi smo![/FONT]
[FONT="] Poremeceni svi![/FONT]
[FONT="] Ali svi smo se i slozili [/FONT]
[FONT="] da je to normalno.[/FONT]
[FONT="] Koji je ovo dan?[/FONT]
[FONT="] Koja je ovo godina?[/FONT]
[FONT="] A mi, ko smo mi?[/FONT]
[FONT="] O ne, nemojte me ubiti.[/FONT]
[FONT="] Ne stavljajte mi teske okove.[/FONT]
[FONT="] Nemojte me razapeti.[/FONT]
[FONT="] Ne bacajte me u tamnicu samo zato sto[/FONT]
[FONT="] vam ponekad kazem da ste ljudi.[/FONT]
[FONT="] Zato sto znam koja je godina,[/FONT]
[FONT="] zato sto znam koji je dan.[/FONT]
[FONT="] Zato sto znam sta je dan,[/FONT]
[FONT="] zato sto znam sta je noc.[/FONT]
[FONT="] Nisam ja lud, vec samo znam[/FONT]
[FONT="] ko sam, i znam ko ste vi.[/FONT]
[FONT="] Covek sam ja.[/FONT]
[FONT="] Ljudi ste vi.[/FONT]
[FONT="] Ono su nase kuce.[/FONT]
[FONT="] Ona svetlost, ona lepota, onaj jedini spas,[/FONT]
[FONT="] ono su nase zene.[/FONT]
[FONT="] Osecate li miris?[/FONT]
[FONT="] To je njihova kosa.[/FONT]
[FONT="] Vidite li onaj drveni sto?[/FONT]
[FONT="] I onaj hleb na njemu,[/FONT]
[FONT="] i one knjige tamo, i one reci u njima.[/FONT]
[FONT="] I ona dobra dela, i onu radost tamo.[/FONT]
[FONT="] I onu ljubav.[/FONT]
[FONT="] To je nasa hrana.[/FONT]
[FONT="] A onaj smeh tamo, cujete li?[/FONT]
[FONT="] To su nasa deca, to je nas ideal.[/FONT]
[FONT="] Vidite li onaj mrak, tu iza nas?[/FONT]
[FONT="] Tu sasvim blizu.[/FONT]
[FONT="] To je nasa proslost.[/FONT]
[FONT="] A gde je nas razum?[/FONT]
[FONT="] Gde je nase sutra?[/FONT]
[FONT="] Vidim samo maglu koja nam dolazi.[/FONT]
[FONT="] A vi, gde ste vi?[/FONT]
[FONT="] Ne vidim vas vise.[/FONT]
[FONT="] A ja evo gorim, ubiste me ljudi,[/FONT]
[FONT="] Spaliste coveka.[/FONT]
[FONT="] Rece jedan covek, niko ga ne cuje.[/FONT]
[FONT="] JOHN MCDOWN[/FONT]