Свети Вид (лат. Vitus) је један од најзначајнијих ранохришћанских светитеља. Рођен је на Сицилији, а погубљен у Риму 303. године у време прогона хришћана под царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Римокатоличка црква га прославља 15. јуна.
Према делу
„Мучеништво Св. Вида“ написаном крајем 6. века, Св. Вид се родио крајем 3. века у богатој многобожачкој породици на југозападу Сицилије. Хришћанство је као дете примио од свог тутора Модеста и његове жене Крешчентије, која је била Видова дадиља. Бежећи од свог оца који је на силу желео да га одврати од хришћанства, Вид са својим тутором и дадиљом бежи у Луканију, где су све троје касније ухапшени као хришћани и спроведени у Рим. Према легенди, у Риму је млади Вид учинио много чуда, међу којима се наводи и исцељење Диоклецијановог сина.
Упркос свему, са својим пратиоцима је осуђен на смрт и погубљен 303. године бацањем у котао са врелим уљем. Према легенди, из тог котла га је још живог извео анђео који га је вратио у Луканију, где је коначно умро.
Године 756, мошти Св. Вида су пренете у Париз, одакле су 836. предате бенедиктанском манастиру Корвеј у Немачкој, који постаје средиште поштовања овог светитеља. Катедрала Светог Вида у Прагу, једна од највелелепнијих катедрала изграђених у готском стилу, највећа и најзначајнија црква у данашњој Чешкој и седиште Чешке надбискупије, изграђена је у славу Св. Вида након што је Свети Вацлав, чешки кнез, пренео део његових моштију из Корвеја у Праг 925. године.
Википедија
Дакле, нема ни говора о паганском божанству, већ о ранохришћанском свецу. Код Срба је Видовдан јако битан због још неких дешавања, али то је већ на самом човеку да ли му је битан народ или секта и безбожништво.
По овим сектуринама, нема ни једног свеца и ми њих не треба да спомињемо уопште. Све је то пагански, а њихове "пророке" и видовњаке треба да уздижемо као свеце. Ту не виде култ личности, виде само ако спомињеш ранохришћанске мученике или анђеле Божије. Њихова имена нису битна, битна су секташка.