Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

Stupna košnica​

​

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"]

Kako dugo godina radim sa LR košnicom dodijalo mi je nošenje košnica u kombi i napolje, dizanje teških nastavaka itd. Došao sam do ideje da isprobam nešto novo. Pošto već godinama imam malu auto prikolicu sa 24 košnice razmišljao sam kako da otklonim gubitak prostora koji zauzima LR košnica.​

Došao sam na ideju da napravim sanduk za LR košnicu ali u obliku stupa ta. Ta košnica bi iskljucivo bila postavljana na kamionske prikolice ili šlepe. Ova košnica bi trebalo biti izrađena od osb ploče (vodootporne iverice) jer je jeftina i kvalitetna, podnice imam već 10 godina napravljene od nje i još nisu trule). ​

Košnica je napravljena tako da možemo u nju smjestiti više društava ili višematicna društva u jednom stupu. .Zajednice mogu biti razdvojene lesonitom ili matičnim
rešetkama. Prednost ove košnice je ta što imamo veliku zapreminu prostora a svi znamo da kod nedostatka prostora u košnici dolazi do rojenja. Primjer ako nam je doljnja zajednica prejaka jednostavno podižemo leglo sa ramovima u gornju zajednicu i pojačavamo je. Ako dođe do te mjere da se cijeli stup toliko ispuni pčelom potrebno je rasteretiti zajednice u stupu kako ne bi došlo do rojenja.​

​

[/TD]
[TD="width: 63%, align: center"]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"][/TD]
[TD="width: 63%, align: center"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"] [/TD]
[TD="width: 63%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"]

[/TD]
[TD="width: 63%, align: center"]

Zanimljivo je to da u ovoj košnici koristimo LR ramove, ne moramo podizati teške nastavke da bi došli do plodišta, zajednicu lagano kontroliramo otvaranjem zadnje stranice košnice pri čemu možemo bez vađenja i jednog okvira videti da li je zajednica zarojena. Kad hoćemo vrcati jednostavno ramove odlažemo u LR košnicu i vrcamo ih odmah u prostoru koji se nalazi u prikolici ili šlepi. Isto tako možemo koristiti razne visine ramova pa tako mogu ići u nju i polu ramovi, fararovi ramovi itd. što znači visina ramova nije bitna jer ih možemo po potrebi mjenjati.​

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"] [/TD]
[TD="width: 63%, align: center"] [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 37%, align: center"]

[/TD]
[TD="width: 63%, align: center"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Košnica - mamac za prirodne rojeve​

Ove godine (2010) pokušah da proverim tekstove o privlaćenju prirodnih rojeva iz pčelarskih knjiga objavljenih pre II svetskog rata (1).
U njima se govori da košnice treba podići na visinu od 1 do 2 metara na neko drvo. Pokušah da to proverim u praksi pošto imam neke košnice koje su mi nekada, kada mi je pčelinjak bio bliži, služile samo za puštanje prirodnih rojeva, koje sam hvatao. Kako mi je sada pčelinjak udaljen od mesta rada, te košnice nisu u funkciji i odavno im je moljac pojeo većinu voska. Pošto nisam imao šta da izgubim, posle bagremove paše sam podigao dve takve košnice na obližnje drvo - topolu. Uticalo je i što sam čuo da su se mnogim pčelarima izrojila društva i da su rojevi pobegli, iako su imali prazne košnice na pčelinjaku.

Primetio sam da oko tih podignutih košnica lete neke pčele, prepostavio sam da su izvidnice roja ali nisam tome pridavao značaj. Međutim, jednog dana primetim na jednoj od njih baš jak rad pčela, priđem bliže i podignem poklopac: roj.

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%"]
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Pošto se već orjentisao i počeo da gradi saće, odmah stresem roj u košnicu alpinku (Rože Delon) ispod samog stabla, gde je sada, a onu košnicu –mamac, u koju se naselio sutradan vratim na svoje staro mesto na drvetu.

Tako je bilo i na drugom drvetu, međutim da stvar bude još bolja, isto se ponovilo još jednom u svakoj od njih, tako da sam ove godine prihvatio ukupno četri roja. To me ne bi toliko čudilo da su to čiste košnice, kakve postoje na pčelinjaku, sa novim satnim osnovama, iznutra opaljene plamenom, neke sa izvučenim saćem, doduše bez meda. Pčele su izabrale polu- trule košnice, sa ramovima u kojima su ostaci crnog saća i na čijem podu se nalazila poveća gomila trunja.

Moram napomenuti i da rojevi nisu bili sa mog pčelinjaka i da su to rojevi drugenci i trećenci, što se vidi i po njihovoj veličini i po tome kada je matica počela sa zaleganjem jaja.
Svaki od pridošlih rojeva sam 4-5 dana prihranjivo razređenim medom tako da su oni prvi sada već na dva - tri nastavka.

Ovo pišem kako bih pčelarima skrenuo pažnju da pčele nisu čistunice u onakvom smislu kako to mi zamišljano, da imaju neka svoje kriterijume i želje što se visine naseljavanja roja tiče i da ih podstaknem da na pčelinjaku podignu neku staru manju košnicu tek da se nađe, roj uvek dobro dođe.

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 100%"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 100%"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Mirka P]

[h=2]Optimalan broj košnica za pčelare početnike[/h]
Autor-Obren Zivkovic




Prisećajući se svojih početaka, saveta pčelara i koristeći sadašnje iskustvo, pokušaću da pomognem mladim pčelarima kako da krenu da se bave ovom granom poljoprivrede. Svaki početak je težak, pa i ovaj, zahteva u početku, a i kasnije, stalno učenje i napredovanje.

Kada ste rešili da krenete sa pčelarstvom, prvi korak je nabavljanje košnica, ili tako zvanih društava. Na samom početku, s obzirom da mladi pčelari nemaju velikog iskustva, savet je da se ne počinje sa puno košnica. Ali isto tako je loše i početi samo sa jednom. Mislim da je idelan broj izmedju 2 i 5 društava. Pet društava neka budu neki maksimum, a dva minimum. Ja sam počeo sa dva, ali mislim da je idealno početi sa 3.

Zašto ne valja početi sa mnogo košnica ? Pa prvenstveno zato što ste mlad i neiskusan pčelar, a voditi brigu o puno košnica nije jednostavno. Da bi što bolje naučili, potrebno je vrlo često boraviti na pčelinjaku i pratiti šta se dešava. Ukoliko je broj društava veliki, to je znatno teže.

Ukoliko pak krećete samo sa jednom košnicom, to takođe može imati nedostatke, jer moguće je da vam ta jedna košnica probadne što zbog bolesti, napasti grabljivica, ljudskom nepažnjom ili pak ne prezimljavanjem. Često propadaju košnice i iskusnijim pčelarima, tako da je taj procenat kod pčelara početnika dosta veći. Ukoliko vam ugine jedno društvno, a vi ste samo njega i imali, vrlo je moguće da ćete želeti da posle prvog pokušaja odustanete.

Ništa u svetu pčelarstva nije garant, tako vam jedno društvo ne garantuje da će te sigurno propasti, niti 10 društava da će te sigurno uspeti. Važna je volja, upornost i naravno ljubav prema pčelama, ostalo će samo doći.....

Danima sam na NET-u, vec me glava pocela boleti od citanja o pcelarstvu. Sve mi se zbrkalo, na samom pocetku sto sta mi nije bilo jasno, izrazi, pojmovi, znam da moram da ucim, planiram da sa suprugom kupim par kosnica, znam da je to od 3-5 kosnice najbolje za pocetnika, ali otvara se pitanje sa kojim kosnicama da krenemo, posto smo pocetnici a sa kojima je najlakse najdenostavnije raditi, da bi nam pcelinja drustva opstala, dok ne bi stekli znjanje i sigurnost u tom poslu. Sto se tice pcelara koji bi nam pomogao, pa imamo jednog komsiju koji na placu nije cesto, kao i mi na vikendici, i on je poceo pre dve godine, ali u svakom slucaju verovatno da ce biti od pomoci.

Kako krstarim po forumima, trezeci tektove na tu temu, uvek nailazim na ovako slicne tekstvoe, gde dosta ne pise, sta bi to pocetnik na samom pocetku trebao da zna i na sta da obrati paznju.

U svakom slucaju, ovde na ovoj Vasoj temi sam nasla dosta zanimljivih tekstova, naravno sve ih skupljam...valjda cu nesto i nauciti do proleca

Srdacan pozdrav

 

[Nostradamus]

Vidim da se polako uključujete u temu......i drago mi je zbog toga...i sam sam ove godine počeo da se bavim pčelarstvom.Dugo sam vagao slušao razne priče i bivših i aktivnih pčelara....presudila je moja volja i htenje da se bavim nečim novim...u životu volim izazove a ovaj je složićete se pravi izazov.Normalno je da sam se i sam dobro potkovao teoretskim znanjemali sve to bez prakse pada u vodu.
Za početnika pčelara veoma bitno je da uza sebe ima iskusnog pčelara koji će ga uvesti u tajne pčelarstva.Ja sam imao tu sreću da uz mene bude moj Kum koji je aktivni pčelar i čiji saveti su mi mnogo pomogli.Uz njegov savet počeo sam da radim sa DB(Dedan Blatovom)košnicom desetoramnom sa mrežnom podnjačom.Imam jedno društvo koje je formirano baš kao po udžbenicima......Veoma je važno za pčelara da vodi dnevnik ,gde će beležiti sav rad u pčelinjaku....

 

[Nostradamus]

Sklapanje ramova za polunastavak i običnih ramova za DB košnicu........

 

[Nostradamus]

Da bi dobili ovakav ram u par fotografija pokazaću vam kako da sklopite ram..........

prvo sklopite delove rama

 

[Nostradamus]

zatim ekserićima pričvrstite ramove,to se radi zbog toga da ramovi ostanu pričvršćeni kada na njima bude bilo meda..........

 

[Nostradamus]

Isto to odradite i sa donje strane........

 

[Nostradamus]

Kada ste pokovali ekseriće sada sledi obeležavanje rupica radi žičanja ramova.......To se radi pomoću određenih čapova za velike ramove koristi se čap sa 4 rupe aza ram za polunastavak sa dve rupe....