Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

[h=1]Pčelinje larve[/h]

Generalno, pčelinja larva je beba iliti mladunče različitih vrsta pčela. Imamo posla sa mednom pčelinjom larvom, ili preciznije, muškom larvom i to prvenstveno kratko posle izleganja. One izgledaju kao mesnati crvi čiji sluzavi izgled zavarava jer su, sudeći po ljudima koji su ih probali, veoma ukusne.
U Kini, ljudi već dugo jedu larve.Takođe, u određenim delovima Japana (Nagano, Gifu i Yamanaši okruzi) ljudi pronalaze pčelinje košnice originalnim metodom i iskopavaju ih iz zemlje da bi nasli pčelinje larve kao izvor hrane, od zemne ose (ili crnog stršljena). Ponekad na televiziji, programi u vezi sa takvim temama bivaju zastupljeni, tako da su verovatno neki od vas možda videli ovo.

Osnovni metod jedenja je poznat kao "Tsukadani", prokrčkano u sojinom sosu sa nekoliko začina, obožavano kao delikates u nekim brdskim selima. Takođe, larve od džinovskog i žutog stršljena, koje su izabrane iz košnice, veličine su palca odraslog čoveka pa ima njih za pojesti, ne bojte se. One su izvrsne propržene u buteru, ali su propraćene sa značajnom opasnošćcu, odnosno hvatanja besnih stršljenova što nije lak posao složićete se. Trajna zaliha divljih pčela je teška, i ograničena im je sezona. Ali u slučaju pčelinjih larvi, dovoljna i stalna zaliha je moguća, bez ikakvih određenih opasnosti, kao rezultat planiranog pčelarenja mužjaka pčela.
Pčelinja larva može ojačati telesne funkcije, smanjiti pritisak, izlečiti bolest, rešiti umor, zaustaviti opadanje kose, vrtoglavicu, lumbago, bol u ramenu itd.
Pčelinja larva je idealna hrana sa visokim sadržajem belančevina, malo masti, raznim vitaminima sa malim hemijskim elementima. Pčelinja larva je, naravno, zavisna od meda i polena. Ali med postaje izvor kalorija, tako da je moguće da je hranljivi element izveden iz polena, istog kao i mleč. Sledeći spisak je opšti pregled hranljivih komponenti pčelinje larve, na 100g,sudeći po Japanskoj laboratoriji za istraživanje hrane:

• Amino kiselina 42. 25%
• Vitamina C 488 mg
• Vitamina A 20 IU
• Fosfor 451 mg
• Vitamin D 8250 IU
• Kalcijum 83.1 mg
• Vitamin B1 0.71 mg
• Gvozđe 7.72 mg
• Vitamin B2 1.83 mg
• Cink 68.3 mg
• Pantotenička kiselina 2.37 mg
• Selen 0.07 ppm

Najvazniji element pčelinje larve je amino kiselina. Kao što se vidi u spisku gore, skoro polovina hranljivih elemenata su amino kiseline. Radije nego proteini, amino kiseline su karakteristične za pčelinje larve, ali kada larva postane odrasla (imago) sve amino kiseline postaju proteini. Iako još dobra, manja količina amino kiseline je korisnija nego protein zato što protein prvenstveno mora biti razložen na amino kiselinu da bi bio upotrebljiv.
Osim toga, pčelinja larva sadrži sve osnovne amino kiseline (8 vrsta za odrasle i 9 vrsta za decu) , kojima je jedini izvor unos hrane, kako je telo u nemogućnosti da ih proizvede. Takođe, pčelinja larva obiluje vitaminima i mineralima, koji pomažu u održavanju i regulisanju tela, posebno gvoždje koje je delotvorno protiv anemije, cink koji poboljšava čulo ukusa, i takođe cink i selen koji su poznati zbog duboke veze sa muškom seksualnom sposobnošću.
Nutriciona vrednost ishrane pčelinjim larvama nije mala, puna je vitamina A, slično kao u govedini, kao što riba obiluje proteinima, dok vitamina D ima 10 puta više u ribi. Moja preporuka, kao čoveka koji je probao suši, je da probate ovo jer nisu ti Kinezi i Japanci ludi, jedu dobru hranu pa zato i žive po 100 godina…

 

[Nostradamus]

[h=1]Pčelinji otrov[/h] Pčelinji otrov je čist proizvod organizma pčele. To je sekret žalčanog aparata, čija je biološka namena da štiti pčelinje društvo od neprijatelja.
Pčelinji otrov štiti kapilare, povećava priticanje krvi ka bolesnom organu i smanjuje bolove. Lekari kliničari ističu takođe da pčelinji otrov blagotvorno deluje na hemopoetični sistem: povećava količinu hemoglobina, povećava broj belih krvnih zrnaca, kako lokalno tako i uopšte. Pčelin otrov ima povljno dejstvo na srčanu muskulaturu, snižava krvni pritisak, deluje na izmenu materija; ima povoljno dejstvo na opšte stanje bolesnika: povećava mu opšti tonus i radnu sposobnost, poboljšava san i apetit. Efikasan je naročito kada su u pitanju reumatske i alergijske bolesti.
Dobro poznata svojstva otrova izaziva bol, otok i crvenilo na mestu uboda, direktno su povezana sa njegovom biološkom namenom. Otrov treba samo da protera neprijatelja koji napada hranu pčelinjeg društva, ali da ga ne umrtvljuje, jer bi to pogoršalo higijenu i normalan život društva. Ta osobina biološke uloge pčelinjeg otrova je, po mišljenju sovjetskog naucnika, prof. Artjomova, doprinela evolucionom formiranju njegovih toksičnih svojstava. Organizam sisara, uključujići čoveka reagovao je, sa svoje strane, zaštitno na delovanju otrova mobilizacijom i reorganizacijom svojih hormonskih, imunoloških i nervnih faktora radi očuvanja vitalnih funkcija i regulatornih mogućnosti. Tako je,po mišljenju prof. Artjomova, pčelinji otrov dobio dragocena farmakološka svojstva,od kojih je čovek neka koristio još u drevnosti.
Namena pčelinjeg otrova je ne samo da direktno utiče na napadača, već i da izaziva "alarmnu reakciju" radi mobilisanja aktivnosti pčela-radilica pri iskrsloj opasnosti. To se postiže lučenjem lako isparljivih materija iz otrova koje brzo stižu do mirisnih ćelija pčela i naglo povećavaju agresivnost pčelinjeg društva.

 

[Nostradamus]

barMed


Boja ukus i aroma meda

Boja meda je usko povezana sa ukusom i aromom. Svetlije vrste meda obično su blažeg ukusa i blaže arome. Od naših vrsta meda poznate su sledeće svetle vrste: bagremovhttp://www.pcelica.co.rs/proizvodi/med/vrste/med-bagremov.php, detelina lipahttp://www.pcelica.co.rs/proizvodi/med/vrste/med-lipov.php, vrbolika, malina. Tamnije vrste su:livadski med, zlatosipka http://www.pcelica.co.rs/proizvodi/med/vrste/med-zlatosipkin.php, metvica i mnoge druge vrste. Tamne su: heljda, crnuša, medljikovac i dr. Kada smo govorili o nektaru rekli smo da boja, ukus i aroma potiče od nektara, odnosno od sastojaka koji se nalaze u nektaru dobijen od biljaka sa kojih je sakupljen. I obilke medenja utiče na boju i aromu meda. Kada je medenje obilno, med će biti svetliji, i aroma blaša, a kada je medenje oskudnije, boja je tamnija aroma je jača
Da su boja i aroma usko povezani, vidi se po tome što se preteranim grejanjem medu pokvari ne samo boja već i ukus i aroma. Pregrijan med potamni, ukus mu postaje gori, a fina aroma nestane. Zato pčelari moraju paziti kada griju med, bilo da sprečavaju kristalizaciju, bilo da otapaju već kristilizirani med, da ga ne ugriju preko 55ºc, i da ga čim postignu tu temperaturu, što pre ohlade. Tako će se sprečiti kvarenje boja i ukus meda. Boja meda potiče od: biljnog pigmenta, tanina, koloida, hlorofila i sl. Ceđenjem meda vrlo gustih filtera ukloni se iz meda veći deo sastojaka koje daju boju meda i med postaje svetliji. Ukus i aromu medu daje eterična ulja koja vrlo lako nestaju iz meda. Pčelari znaju da med posle vrcanja je najukusniji i najfiniji

 

[Nostradamus]

Med - najprirodniji zaslađivač za decu

Med je prirodna hrana, tj. složen prirodni proizvod, prijatnog mirisa i ukusa. Sadrži proste šećere, vitamine i minerale, i deluje pozitivno na apetit i peristaltiku. Treba ga upotrebljavati umesto šećera u ishrani starije odojčadi i male dece.
Zbog mogućnosti pojave alergije u opštoj populaciji, potrebna je opreznost pri uvođenju u jelovnik odojčadi iz porodica sa alimentarnim alergijama. Iz tih razloga med se daje odojčetu tek posle 6. meseca starosti, kaže zvanični stav jednih naučnika, ne daje se u prvoj godini života, zvaničan stav drugih naučnika.
A evo i šta kažu naučnici širom sveta, i to oni koji se bave pčelinjim proizvodima kao hranom i kao lekom:
Dr Lutingen, pedijatar iz Njujorka preporučuje med za ishranu odojčadi jer on ne izaziva acidozu, brzo se resorbuje u tankom crevu i sprečava alkoholnu fermentaciju,a njegove slobodne kiseline potpomažu "usisavanje" masnoće.
Knot je utvrdio da med koji se dodaje dečijoj hrani pomaže brzom iskorišćavanju kalcijuma. Poznati pedijatar Dr Kobi, ugledan naučnik iz Pariza, preporučuje da se deci u mleko ne stavlja fabrički šećer, već isključivo med. "Prokuvajte dobro mleko", savetuje Dr Kobi "i kada se rashladi, ne suviše, tada ga zasladite medom. Time dajete dečijem organizmu i ugljene hidrate, i vitamine, i mineralne materije i gvožđe". Metoda Dr Kobija "regeneracija mleka" uspešno se primenjuje u sanatorijumu Amden u Švajcarskoj. Upotreba meda kao sredstva za zaslađivanje (od 6 do 15 %) u veštačkoj hrani odojčeta je veoma korisna.
I Dr Marta Černejits, rukovodilac pedijatrijskog odeljenja bolnice u Mariboru davala je deci kašu od jabuka i meda. Ovakvom hranom u toku 6 meseci hranjeno je oko 200 novorođenčadi od kojih je polovina bila prerano rođena, pa je takva hrana davana kao lek. "Kaša od jabuka kojoj smo dodavali pčelinji med", izjavila je Dr. Černejits, "bila je takva da je u svom sastavu imala isceđene i osušene aromatične jabuke, a kasnije je dodavan pčelinji med. Mislim da je dovoljno ako kažem da su sve analize do danas pokazale da nije bilo nikakvih poremećaja u varenju, kada su deca hranjena ovakvom kašom".
Uopšteno uzevši, med je za decu idealna slatka hrana. Obzirom na to da je lako probabljiv i sladak, malo koja deca ga ne prihvataju. Veliki značaj meda za normalan razvoj dečijeg organizma utvrđen je kako empirijski, tako i naučno - eksperimentalnim putem. Savremene hemijske i biološke analize meda pokazuju da povoljna kombinacija hranljivih materija u njemu ne opterećuje i ne angažuje probavni sistem dečijeg organizma dodatnom preradom. Za decu med predstavlja gotovu hranu koja se 100 % iskorisćava u organizmu i uključuje u njegove životne funkcije.
MED U ISHRANI ODOJČETA
Med se može uvesti u jelovnik odojčeta posle navršenih 6 meseci života, ukoliko se ispune sledeći uslovi:

1. Odojče nema izraženo alergijsku manifestaciju (ekcem, atopski dermatit, alergiju na proteine kravljeg mleka, ili alergiju na neku drugu hranu).
2. Nema alergijskih reakcija na med, ili neku drugu hranu u porodici.
3. Može se uzeti isključivo prirodni (nektarski) med - BAGREMOV.
4. Med mora biti zdravstveno bezbedan (proizvođač poseduje potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti meda).
5. Dnevna količina meda je 1g/kg TM - podeljeno u 2 ili 3 puta.
6. Uvodi se u ishranu, tako što se počinje sa 1/4 kafene kašičice, uvek rastvorene u tečnosti (voda, čaj, sok, voćna kaša...). Nakon prvog davanja, u tečnosti, sačekati 4 dana, ukoliko nema znakova nepodnošljivosti (osip, svrab, povraćanje, proliv) nastaviti sa postepenim povećanjem, tako da se tokom 2 nedelje unese dovoljna njena količina. Tek nakon toga može se dati svakog dana.

Ukoliko se bilo kad pojave znaci nepodnošljivosti, prekinuti uzimanje i javiti se pedijatru. Med je najbolje davati ujutru i to na razne načine: med, maslac, hleb; napici sa medom (čaj, mleko, limunada), kompoti sa medom.
MED U ISHRANI MLADOG DETETA
Ako vaše dete ima više od 12 meseci, tj. staro je 1,2 godine, još nije probalo med, postupite na isti način kao što je savetovano za ishranu odojčeta. Naravno, starije dete je teže, pa će njegova dnevna količina meda biti veća, shodno onoj preporuci 1 g/kg TM.
Ako je dete starije od 2 godine, pri izboru vrste meda ne morate se ograničiti samo na bagremov med, iako je on i dalje broj jedan, deca ga najradije uzimaju. Detetu se može ponuditi i livadski med, med od lipe ili nane.
Kulinarske veštine u upotrebi meda za stariju decu svakako su mnogo maštovitije i raznovrsnije. Setite se samo medenih kolača, kohova i drugih poslastica sa medom koji uz mleko, limunadu ili biljni čaj mogu biti odlična užina za decu.
KOMBINACIJA MEDA I JABUKA
Kaša od jabuke i meda: očistiti 1 krupnu jabuku, sitno naribati, dodati 1 kafenu kačičicu meda, izmiksati. Ovoj kaši može se dodati i pola banane.
Kaša od jabuka, meda i zobenih pahuljica: mešavina od kuvanih jabuka, zobne kaše, meda i jogurta. Sve se miksa dok se ne dobije izgled šlaga. Ovo je naročito bogata hrana za starije odojče.
Krem od jabuka, sira i meda: sastojci: 200 g mekog kravljeg sira, 2 kafene kašike meda, kisela jabuka, šlag. Sir izgnječiti viljuškom, dodati med i izmešati. Jabuku oljuštiti, izrendati, ukrasiti šlagom i služiti kao zdravu i ukusnu poslasticu.

 

[Nostradamus]

[h=1]Zašto je med toliko poseban[/h] Biljke sakupljaju vlagu i hranljive materije iz zemlje i atmosfere i ovo ima uticaja na proizvodnju nektra. Ova tečnost izlučena sadrži velike količine nektara i male količine proteina, soli, kiselina, enzima i aromatičnih sastojaka. Stvaranje meda ne zavisi samo od biljke, već i od geografske pogodnosti i vremena. Ukratko, teško da ćete ikad dobiti isti nektar a samim tim i med, što ga čini posebnim. Nektar varira u ukusu i količini i vrsti šećera. Npr. nektar lipe sadrzi 32-35%, bele deteline 40% a mazurana 70% šečera. Da li ste se ikad zapitali zašto jabuka ima vise plodova na sunčanoj strani drveta? To je zbog toga sto se nektar na sunčanoj strani koncentrisaniji, a samim tim i mnogo atraktivniji za pčele. Veća poseta pčela je i bogatije oprašivanje za biljku.
Kada se jednom sakupe, to se nosi natrag do košnice u saće sa pčelinjim medom, u nesvarljivi deo, i onda se prenosi u košnicu gde je skladište. Dve stvari moraju da budu urađene da se nektar pretvori u med, prvo vodeni sastojci moraju biti smanjeni do ispod 20% da se izbegne fermentacija. Pčele to postižu izlažući male količine tečnosti toplim i dobro provetrenim delovima košnica. Drugo,saharoza u nektaru je pretvorena u glukozu i fruktozu dodavanjem enzima preoblikovanim proizvodima pčelinjih žlezda. Krajnji rezultat je hrana napravljena od dehidriranog nektra-meda koji je smešten u zapečaćenim voštanim saćima. Pčelar uzme samo višak na kraju sezone i ponekad ih hrani slatkim tečnostima.
Kada su zapečaćene u voštano saće med je čista tečnost i njegovo skladištenje je model higijenske zaštite hrane. Sav med će se na kraju postaviti i granulirati, i ovaj proces može biti preokrenut blagim zagrevanjem meda da se on otopi. Neki medovi su prirodno napravljeni i imaju ukus kao granulirani šećer u medu. Neki su napravljeni kao Kraljevski Preliv veoma čvrsti. Da bi prevazišli ovaj problem, pčelari mešaju male količine meda sa trunjem pre no što ga postave i onda nežno premeštaju med pre nego što on pomocu toga postane mekan. Neki medovi nemaju aditive i korisniji su i stabilniji nego oni koji ih imaju.
Zahvaljujući velikom sadržaju prostih šećera (voćnih i grožđanih), vitamina, mineralnih materija i dr., med je dragocena , prirodna, lako svarljiva hrana, koja posle unošenja u organizam, direktno prelazi u krvotok. Med je vrlo pogodna hrana za decu i sportiste, stare i iznemogle, kao i za sve one koji se bave fizičkim ili intelektualnim radom. Med ima antibakterijsko i antifungicidno dejstvo. Takva svojstva meda, uz njegova hranljiva i lekovita svojstva, doprinose da je med izvanredna hrana, da obnavlja tkiva, da uklanja bol, da stimuliše i poboljšava rad srca, da uklanja zamor, da ublažava razne upale, da povećava otpornost organizma, da deluje umirujuće na nervni sistem, da u mnogim slučajevima trovanja ima protiv otrovno dejstvo, da reguliše krvni pritisak, da ublažava tegobe u slučaju oboljenja štitne žlezde hroničnih i akutnih oboljenja disajnih organa, da jača organizam dece, iznemoglih i obolelih osoba, da smanjuje staračke slabosti, da pospešuje oporavak od raznih oboljenja jetre, bubrega, prostate, nervnog sistema, da jača umne i fizičke sposobnosti, itd.
Da li je komercijalni med bolji od lokalnog? To sve zavisi od toga odakle dolazi i kako je bio tretiran i napravljen. U nekim zemljama pčele se hrane šećernim sirupom da se poveća količina meda. Da bi ubrzali proces filtriranja i prekinuli granulaciju, neki proizvođaci greju med na veoma visokim temperaturama. To uništava elemente koji štete medu,kao i čestice polena i sve ostalo što nije dobro po med.

 

[Nostradamus]

[h=1]Osobine meda[/h] Priroda je bogata ogromnom količinom biljaka cvetnica (samoniklim i kultivisanim) čiji cvetovi pomoću specijalnih žlezda nektarija na svojim cvetovima ili izvan njih izlučuju slatku i mirišljavu tečnost - nektar. Nektar svojim mirisom, a cvet svojom bojom privlači pčele kako bi bio izvršen proces oprašivanja.
Tom prilikom pčele prikupljaju i nektar. Prikupljeni nektar u mednom mehuru pčele sekretom svojih pljuvačnih žlezda otpočinju razlaganje složenih na proste šećere (fruktozu i glukozu). Taj proces razlaganja nastavljaju i prihvateljice unutar košnice u svom želucu. Kad prerada bude delimično završena u mednom želucu prihvateljica nektar biva deponovan u ćelije. Tako med postaje jedina hrana u prirodi koja je već prerađena, te organizam čoveka tu materiju može iskoristiti na najadekvatniji način. Zato je i moguće da se gotovo svi hranljivi sastojci koje med sadrži apsorbuju još u ustima tj. bez odlaska u želudac. Pri ovome treba znati da se u toku pretvaranja nektara u med u organizmu pčela i sam nektar dodatno obogaćuje raznim fermentima, organskim kiselinama, hormonima i drugo. Zato i med u sebi sadrži više od stotinu raznih sastojaka koji su potrebni za život pčele pa i za ljudski organizam.
Iako je med izvanredna hrana on se u našim uslovima veoma slabo koristi u te svrhe. Dobro bi bilo kad bi se bar koristio kao dopuna hrane tj. kad bi ga čovek u različitim dobima, posebno u detinjstvu i starosti, koristio svakodnevno u malim dozama i na taj nacin u organizmu bi se obezbedila dovoljna količina svih hranljivih sastojaka koja mu je svakodnevno potrebna. Sve napitke i slatkiše bolje je zaslađivati medom nego šećerom. Znači i profilaktičkom dozom meda možemo nadoknaditi svaki nedostatak u ishrani.
Potrebno je poznavati sastav i kvalitet svih vrsta meda jer samo oni koji poznaju njegovu vrednost znaju zašto ga treba svakodnevno upotrebljavati. Med je jedna od retkih namirnica čiste prirodne hrane koja raspolaže mineralnim sastojcima u onim količinama koje su dovoljne da se sačuva organska ravnoteža.
Med je takođe jedna od retkih namirnica koja svoje sastojke ne gubi dugo što nije slučaj sa voćem i povrćem. On je i izvanredan posrednik-prenosna veza između različitih vitamina.
Med je pre svega gradivna hrana puna sastojaka potrebnih za normalan razvoj, posebno dečijeg organizma. On je istovremeno sa svojim šećerima (ugljeni hidrati) i energetska hrana koja veoma brzo daje potrebnu snagu i energiju svakom organizmu.
Med kao zaslađivač životnih namirnica ima ogromnu prednost nad šećerom. Te prednosti su sledeće:

• ne nadražuje zidove želuca i creva,
• brzo i lako se asimiluje tj. glukoza i fruktoza se bez varenja absorbuju u krv,
• upotrebljen med brzo čoveka čini snažnim,
• pri lečenju obezbeđuje veoma brži oporavak organizma,
• najlakši je za pravilan rad bubrega,
• ima laksativno (opuštajuće, smirujuće) dejstvo i
• deluje smirujuće na nervni sistem.

Ono što mu daje posebnu prednost u upotrebi predstavlja činjenica da ima visoko kaloričnu vrednost i kad se uzima u malim dozama. Treba da bude omiljen i zato što se može koristiti na mnogostruke načine u kombinacijama različitih namirnica kako za jelo tako i za piće.
Na osnovu rečenog da se zaključiti da redovno korišćenje meda omogućuje valjano življenje od rođenja do duboke starosti. A da bi se med mogao koristiti treba razlikovati pravi nektarski od falsifikovanog meda. Prvi grade pčele od nektara, a drugi grade pčele i "pčelari" od šećera. Prirodni - nektarski med se prepoznaje na više načina. Jedan od njih se sastoji u tome što pravi med prilikom prosipanja pravi neprekidnu nit sve dok poslednja kap ne iscuri što falsifikovani med nema. Prirodna osobina nektarskog meda je kristalizacija. Pravilno se kristališe samo nektarski med. On se kristališe u najsitnije čestice koje su homogene u celoj količini meda. Brzina kristalizacije meda zavisi od ujednačenosti temperature prostorije u kojoj je med smešten.
Postoji više vrsta medova, zavisno od vrste medonosne flore sa koje je nektar ubran. Najpoznatiji medovi su:bagremov, šumski, livadski, lipov, suncokretov itd. Treba da se zna da kvalitet meda, kao i ostalih pčelinjih proizvoda, zavisi od kvaliteta tla sa koga se nektar ubere. Nektar ubran sa degradiranih površina (u blizini velikih dimnjaka, zemljište zatrovano hemikalijama...) ne može dati kvalitetan med. Najkvalitetniji su oni koji su pčele ubrale na ekološki čistim područjima kao što su udaljenija područja, šume, livade na većoj nadmorskoj visini kao i one koje nisu degradirane. Pošto med uglavnom sadrži one sastojke koje sadrži i tlo prirodno je očekivati da će kvalitetniji med u pogledu sadržaja mineralnih sastojaka biti na arealima koji se nalaze iznad banja, mineralnih voda i slično. To dalje znači, kvalitet meda kao i kvalitet ostalih pčelinijh proizvoda umnogome zavisi od već postojećeg primarnog opterećenja zemljišnih površina, kao i od svakodnevnog, permanentnog sekundarnog opterećenja zemljišta (degradiranje istog na različite načine), o čemu se u budućem radu sa pčelama mora voditi računa. Kvalitet meda zavisi i od broja različitih vrsta biljaka sa kojih je ubran nektar. Tako livadski i šumski med spadaju među najkvalitetnije, jer je ubran sa više od stotine različitih biljaka. Med ne gubi svojstva i može se čuvati veoma dugo

 

[Nostradamus]

[h=1]Sastav meda[/h] Nauka je ustanovila da med sadrži preko 70 dragocenih sastojaka, od kojih su najvažnije aromatične materije (etarska ulja), biljne boje (određuju ukus, aromu, i boju meda) i kiseline (mravlja, jabučna, vinska, mlečna). Ove materije, uz određene fermente, prirodni su konzervansi meda.
Energetska vrednost 100 g meda je oko 1,5 kJ. Jedan kilogram meda ima hranljivu vrednost kao: 50 komada jaja, 3 kg ribe, 1 kg šunke, 2,5 kg telećeg mesa, 6 kg pomorandži ili 10-12 kg povrća.
Rok upotrebe meda je praktično neograničen.
Med može da bude tečan ili kašaste konzistencije, delimično ili potpuno iskristalisan.
Med, kao što je već rečeno, sadrži dosta vitamina. U 100 g meda nalazi se:

• vitamin B1.... oko 5 mg
• vitamin B2.... oko 40 mg
• vitamin B3.... oko 0,5 mg
• vitamin B6.... oko 10 mg
• vitamin C...... oko 10 mg, itd.

Med se, uglavnom sastoji od različitih vrsta šećera, polenovih zrnaca i vode. Prisutni su i enzimi. Sledi prosek od 490 ispitanih uzoraka uglavnom nekristalizovanog meda.

• Voda(%).... 17.2
• Fruktoza(%). oko 38.19 mg
• Dekstroza(%).... oko 31.28
• Saharoza(%)... oko 1.31
• Maltoza(%)...... oko 7.31
• Viši šećeri(%).... 1.50
• Neodređeno(%)..... 3.1
• pH......... 3.91
• Laktoza (%)...7.11
• Pepeo (%)..... 0.169
• Azot (%).... 0.04

Med kao produkt pčela ima veoma bogat i složen sastav i kao namirnica mesto mu je na granici između hrane i leka. Glavni sastojci meda su šećeri koji čine oko 79% ukupnog sadržaja. Na osnovu ovog podatka se i zaključuje da je to pre svega složena energetska hrana. Od šećera najznačajniji su fruktoza , glukoza, saharoza, a na maltozu i druge disaharide otpada samo oko 7%. Med se zato i može brzo apsorbovati u organizmu jer sadrži visok procenat prostih šećera. Viših šećera ima oko 1, 5%.Vode u medu ima od do jedne petine. U sastav meda ulaze i kiseline: glukonska, mravlja, sirćetna, jabučna, limunska, ćilibarna i mlečna. Njih je 0, 57%. U sastav meda ulaze i min.materije: gvožđe, bakar, mangan, silicijum, hlor, kalcijum, kalijum, natrijum, fosfor, aluminijum, magnezijum.Iako ih ima u malim količinama svaki pojedinačni je od značajnog uticaja za poneke od vitalnih funkcija u čovečijem organizmu. Na primer: prisustvo kalijuma i natrijuma omogućuje normalnu jonizaciju i poboljšava rad nervnog sistema. Dalje, većina mikroelemenata koji se nalaze u medu nalaze se u čovekovoj krvi. Dokazano je da od 24 mikroelementa u krvi 22 sadrži med. Ne unošenjem nekih od ovih elemenata (vanadij, gvožđe, kobalt...) narušava se proces krvotoka. Navedenih mikroelemenata ima i u voću i u povrću. Međutim, med je jedina prirodna tvorevina koja sadrži gotovo 91% svih potrebnih materija za čovekov krvotok. Zato se i njegovim malim količinama postižu izvanredni rezultati

 

[Nostradamus]

[h=1]O čemu voditi računa pri kupovini meda?[/h] Naravno da niste u mogućnosti da uvek znate da li med koji nameravate kupiti ima sve dole navedene osobine. Razgovarajte sa prodavcima o medu koji prodaju i pokušajte doznati što više podataka kako biste sami procenili njegov kvalitet.

• Kupujte samo prirodne proizvode bez hemijskih dodataka i izbegavajte industrijski med od šećera i dodatnih aroma.
• Najznačajniji sastojci u medu gube se na temperaturi većoj od 40ºC. Zato je potrebno da on bude "hladno" obrađivan.
• Filtrirani med je bistriji i izgleda čistije, ali se filtriranjem gube i važni sastojci meda. Zato izbegavajte ovaj med.
• Kako ga sačuvati: Med treba da stoji u staklenoj ili keramičkoj posudi i to na sobnoj temperaturi.

MED KOJI JE VISOKOG KVALITETA MORA DA ISPUNJAVA SLEDEĆE USLOVE:

• da sadrži najmanje 65% redukovanuh šećera (računato kao invertni šećer), osim za medljikovac koji mora da sadrži najmanje 60% redukovanih šećera;
• da ne sadrži više od 10% saharoze, pri čemu cvetni med sme da sadrži do 5,5% saharoze, med od kadulje i ruzmarina do 8%saharoze, a med od bagrema , lavande i medljikovac do 10% saharoze;
• da ne sadrži više od 21% vode;
• da ne sadrži više od 0,6% mineralnih materija, osim medljikovca, koji može da sadrži najviše do 1% mineralnih materija;
• da ne sadrži više od 0,1% materija nerastvorljivih u vodi, osim muljanog i topljenog meda, koji mogu da sadrže do 0,5% takvih materija;
• da ima ukus i miris(aromu) karekterističan za određenu vrstu meda;
• da nema miris drugih supstanci;
• da mu nije dodavan šećer(saharoza) ili drugi proizvodi koji su po izgledu i sastavu slični medu;
• da nisu dodavana sredstva za konzerviranje i promenu boje;

 

[Nostradamus]

[h=1]Kako upotrebljavati med[/h] [h=3]Dnevne doze meda i kako ga uzimati[/h] Normalne dnevne količine meda su:

• za odrasle: 60-100g, podeljene u 3-4 doze u toku dana;
• za decu: 30-50g, 3-4 puta u toku dana.

Med i razne kombinacije meda sa ostalim pčelinjim proizvodima (preparati) ne jedu se, već se rastvoreni piju. Zbog toga, najbolje je da se med i preparati sa medom uzimaju rastvoreni u toploj vodi, toplom mleku, toplom čaju i sl. Međutim, med i preparati sa medom mogu se uzimati i tako što se drže u ustima dok se ne rastvore.
Potrebno je da se posebno istakne da je najgori način uzimanja meda, kao i preparata sa medom, kada se med proguta i zatim popije voda.
Jedna kafena kašičica sadrži oko 10g meda, a supena kašika oko 30g meda.
[h=3]Kako čuvati med?[/h] Med se čuva najbolje u staklenoj ambalaži sa odgovarajućim poklopcem. Međutim, med se danas sve više prodaje i u plastičnoj ambalaži. Iako sve veći broj stručnjaka smatra da se med može uspešno čuvati i u plastičnoj ambalaži, treba biti oprezan s obzirom na različite vrste plastične ambalaže na tržištu, i koristiti onu za koju postoje postoje pozitivna iskustva

 

[Nostradamus]

LEKOVITOM POGAÈOM PROTIV NOZEMOZE

U ovom napisu govori se o primeni pelina i ljute paprike u suzbijanju nozemoze. Takva preporuka se do sada mogla èuti više puta na predavanjima i proèitati u literaturi. Najsvežiji primer je predavanje Sergeja Luganskog iz Rusije održano u Kragujevcu gde je afirmisao ljutu papriku kao sredstvo borbe protiv nozemoze, ali i u napisu slovenaèkog veterinara Boruta Preinfalka koji je stalni saradnik njihovog nacionalnog èasopisa, gde je pelinu dao visoko mesto u borbi protiv nozemoze u julskom broju èasopisa Pèelar za 2005. godinu na 304. strani.