Патријарх Павле АНЕГДОТЕ

[Jokshir]

Idući u crkvu na Banovom brdu usred leta bio je uporan da se koristi autobus. Kad je njegov pratilac potegao argument da je vrućina, da su autobusi “prepuni razgolićenog ženskog sveta koji ide na plažu na Adu Ciganliju” i da nije zgodno, patrijarh nije popustio:
- Znate, svako vidi ono što želi.

Istina, samo njegov odgovor ide još dublje. Na sreću ostao je nedorečen. yes3

 

[Kalimerčica]

Kada je prilikom vršenja liturgije u Sabornoj crkvi, na izgovorene reči "glave svoje priklonimo Gospodu", primetio da jedan od sveštenika nije pognuo glavu, posle liturgije ga je upitao zasto ima takav stav? Sveštenik mu je odgovorio da je on to uradio u mislima, a patrijarh ga je ponovo upitao, da li uspeva i da večera u mislima...


Kada je došao u patrijarsiju da fotografiše patrijarha fotograf neznavši kako da mu se obrati, reče Vasa Svetlosti,patrijarh mu odgvori "Kad sam svetlost šta će ti blic?"

 

[Kalimerčica]

Jednom prilikom, uzeo Pavle da napravi stazu između konaka, da se ne bi stvaralo blato kada padne kiša. Dok on kaldrmiše, ostalo bratstvo se odmara ispod trešnje. Iz pravca Bajine Bašte, ukaza se kako, s otežalim koferčetom u ruci, dolazi jedan prota duge i sede brade.
"Eno ga profesor!" Viknu Pavle. I objasni da je to čuveni prota Steva Dimitrijević, nekadašnji rektor Prizrenske bogoslovije i prvi dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Svi krenuše na kapiju da ga sačekaju.
Prota je u Rači ostao nedelju dana. Za to vreme video je šta sve radi njegov bivši student, pa će pri povratku da mu kaže: " Oče Pavle, znam kakav si bio student, svi smo očekivali da budeš na nekom odgovornijem mestu. A ovo što ti radiš može svako..."
"Šta ćete, kaluđer mora sve da radi, ne treba da se izdvaja"...poče da se pravda Pavle.

Na to će Steva poučno i po malo prekorno:
" Kad domaćin čovek ima tri eksera - gvozdeni, srebrni i zlatni, sigurno će da pazi gde će koji da ukuca. Gvozdeni će ukucati tamo gde jedino važno da nešto prikuca. Srebrni će ukucati tamo gde je bitno da nešto ne rđa, na neko bolje, delikatnije mesto. A zlatni će ukucati na najlepše mesto, tamo gde su najvrednije stvari. A šta si ti uradio? Ti si se kao zlatni ekser zakucao ovde gde može da posluži i gvozdeni!".

 

[Kalimerčica]

Matija Beckovic o patrijarhu Pavlu

"Zivot je ziveo kao da ce mu svaki dan biti poslednji. Niko u bucnijem vremenu nije govorio tise, a da se culo dalje. Niko nije govorio manje, a da je rekao vise. Niko u bezocnije vreme nije duze i spokojnije gledao istini pravo u oci. Niko se za svoju slavu nije grabio manje".

 

[joksimovic]

Kada je patrijarh Pavle službovao na Kosovu, kao vladika Raško-Prizrenski, imao je jednoga sveštenika koji je vrlo često tražio premeštaj, (kanonski otpust), u drugu eparhiju. Sveštenik je bio zaista dobar, ali je i bio veselog duha. Jednom prilikom su se zatekli u Pećaršiji, u crkvi, baš kada su neki majstori završavali posao i odnosili svoj alat. Međutim na jednoj polici u oltaru je ostao čekić, koji se moga dohvatiti jedino sa merdevinama. Pošto su majstori već otišli, i merdevine odneli, vladika Pavle i taj sveštenik nisu mogli da dohvate čekić. Pa ipak u crkvi su se našle nekakve stare i rasklimatane merdevine, koje su na insistiranje vladike prislonjene na zid.
-Ja sam lakši, ja ću da dohvatim čekić, a ti oče dobro drži merdevine, jer su klimave-reče Pavle.
Sveštenik je držao merdevine i... Malo ih je zadrmao...
-Vaše Preosveštenstvo, jel mogu da dobijem kanonski otpust?
-Uh, oče... Ja sa ovakve visine o tako prizemnim stvarima ne mogu da govorim. Kada siđem pa ću ti reći.

 

[Kalimerčica]

Za stolom na ručku u Patrijaršijskom dvoru više vladika. Među njima i patrijarh Pavle. Pored ostalog stigla je i činija sa maslinama. Svi znaju da patrijarh drži do onoga stručno stručno utvrđenog proračuna da je ljudskom organizmu optimalno potrebno šest maslinki. Vladika Stefan zahvati tako da se u kašičici našlo osam maslinki. Pogleda u patrijarha i upita:
Vaša Svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim?
Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra dve manje! Odgovori patrijarh

 

[joksimovic]

Nakon svršetka Svete Liturgijie u kapeli Sv. Simeona Mirotočivog, a dok je patrijarh izlazio u predvorije kapele, besedio je u hodu okupljenoj grupi ljudi, među kojima je bilo i puno starijih žena, koje su se vrlo često mogle videti u njegovoj blizini. Neke su i snimale skoro svaku reč, koju bi njegova svetost izustila...
-Kako ste vaša svetosti? Kako zdravlje?-upita jedan čovek.
-Paaa, eto hvala Bogu doro je... Mada i godine su to, i tako... Hvala Bogu na svemu...-oteže patrijarh, onako na nama poznat način.
U tom trenutku ispred njega se pojavi starija, gospodski odevena gospođa, i reče pomalo šaljivim tonom:
-Pa eto vaša svetosti, ja sam isto godište kao i vi... I ne žalim se. Zdravlje me odlično služi. Ne žalim se na godine, a vi vaša svetosti se žalite... (PRIČA KAO NAVIJENA).
Svi su zastali, neki su se smeškali, neki bili ozbiljni, neki začuđeni...
A patrijarh, (niskoga rasta), još više se nekako skupio, kao da se kaje... I ona žena napokon završi svoju "besedu".
-Pa jeste,-reče-Dobro si mi rekla. A ja pak vidim da ti uspešno nosiš svoje godine, i da te zdravlje dobro služi... A iznad svega vidim da te jezik najbolje služi.

 

[Kalimerčica]

Početkom Vaskršnjeg posta došao jedan mitropolit i doneo nekoliko paketa sardina za radnike Patrijaršije. Predaje ih patrijarhu, kao domaćinu u Patrijaršijskom dvoru. Na to će mu Njegova Svetost:
" Hvala, brate, al` niste trebali, daleko su Cveti i Blagovesti!"
Time je skrenuo pažnju da je u vreme Velikog (Časnog) posta dopušteno ribu jesti samo za ova dva velika praznika.

 

[joksimovic]

Nakon završetka projekcije filma "Stradanje Hristovo", (kažu da je patrijarh gledao taj film), neko je iz patrijarhove pratnje prokomentarisao:
-Kažu vaša svetosti da je i papa u Rimu gledao ovaj film.
-Jaaa..., i šta kaže on o filmu?
-Pa kaže da je u filmu sve tačno opisano, do detalja tačno. Sve je, kaže, ovako bilo.
-Pa jeeeste... Zna on to. Pa on je tamo i bio u to vreme.

 

[Kalimerčica]

Ostao je upamćen i jedan slučaj iz vremena kada je Pavle bio u Blagoveštenju. Krene nekoliko monaha čamcem da obrađuju manastirsku zemlju s druge strane Zapadne Morave. Čamac se pod teretom nakrivi i otac Antonije (Đurđević) padne u reku. Kako nije znao da pliva, počne da se davi. Pavle skoči u vodu i izvuče Antonija na obalu.
Kada je posle više od četiri decenije Antoniju, kao blagočestivom arhimandritu manastira Tronoša, pripala čast da izvuče kovertu sa imenom novog patrijarha, i pošto je izvukao upravo onu sa Pavlovim imenom, to je onima koji su znali za slučaj sa Zapadne Morave bio povod za ovakav komentar:
" Pavle je izvukao Antonija iz reke, a Antonije Pavla za patrijarha "