Da..
Onda je Jurivaka jedini spas za tebe u potpunoj promeni tvoje sadašnje ideologije, jer ti svesno ograničavač sebe u spoznaji onoga što je tako stvarno i realno kao i svet koji nas okružuje.
Kada bi krenuo putem ove spoznaje - probudio bi se i tada bi se pitao kako si bio tako nesvestan stvari koje sad poznaješ, slično kao onaj čovek u poznatoj Platonovoj priči o pećini.
Dakle, priča kaže da je živela jedna grupa ljudi u pećini celi svoj život.
Ti ljudi nikada nisu živeli izvan pećine, nikada nisu znali za neki drugi svet, ali evo jednoga dana jedan od tih ljudi koji su živeli duboko na dnu pećine uspeo je nekako da izađe iz ove pećine.
Kad odjednom, kad je izašao, pukao je pred njim horizont, sjajna priroda, pejsaži, sunce i on je bio oduševljen, iznenađen ali oduševljen.
Zastao je izustivši sledeće reči: "pa kako je moguće da sam ja celi svoj život proveo u ovoj mračnoj pećini nezajući da postoji jedan bolji svet?"
Posle kraćeg razgledanja odlučio je da se vrati nazad u pećinu i ponovo su se njegove oči prilagođavale na mrak, uskom stazom je silazio dole i mislio: "Ja moram svojim prijateljima reći da postoji jedan drugi svet, jedan lepši svet, jedan potpuniji svet, jedan bolji svet, sjajni svet"
I kad je došao dole kazao im je: "Otkrio sam nešto izvanredno, mi smo živeli u jednom nerealnom svetu"
I kada im je objasnio svoju ideju, oni su ga pogledali i kazali: "Poludeo je"
I onda su ga konačno možda i ubili, po Platonu.
Bez vere, čovek se nalazi u pećini sopstvenog uma i samoobmane - nesvestan realnosti koja se nalazi izvan sveta u kome obitava, hvaleći se stanjem u kome se nalazi.
Što se tiče vere, ona ako se primeni u pravom smislu te reči - nije vera, već realnost koju čovek lično doživljava u svom životu.
On vidi stvari duhovnim očima, oseća, ima veru koja prožima celo njegovo biće, i ima živo iskustvo sa Bogom, gde ga može čak i videti.
U tom smislu - ispričao bih samo jedno iskustvo od nekolicine drugih sličnih u kome mi se otkrio sam Gospod Isus.
Ovo sam doživeo krajem 2010 godine.
Naime, u trenutku kada sam se nalazio u svom krevetu u polusedećem položaju - čitajući jednzu knjigu duhovnog sadržaja - u uglu sobe odnosno tavanice ukazao mi se Gospod Isus Hristos, obučen u čisto belu dugačku haljinu sa zlatnim pojasom.
U tom trenutku u mom srcu se pojavila neka neopisiva nebeska radost, radost koju je teško opisati jer tako nešto na zemlji ne postoji.
Kada se okrenuo i zašao u nešto poput oblaka - ta radost je utihnula.
Ostala je radost koju mi ljudi kao Hrišćani posedujemo na zemlji, ali ta nebeska radost je nešto što će verni doživeti tek na nebu u Božjem carstvu.
Ovo iskustvo sam opisao da bih pokazao - da vera nije samo puko prazno verovanje u nešto za šta ne postoje čvrsti dokazi, već je živa vera iskustvo koje čovek doživljava u ličnom kontaktu sa Bogom i zajednici sa njim, gde se Bog čak i fizički pokazuje čoveku otkrivajući mu svoju slavnu pojavu i daje mu druga različita iskustva.
