U petak, 22.04.2016. održan je koncert povodom ponovnog otvaranja renoviranog stadiona "Tašmajdan". Nastupilo je pet starih bendova.
Da krenemo redom. Koncert je bio u dobrotvorne svrhe, a počeo je dečjim horom "Čarolija".
Posle njih, nastupio je "Električni orgazam". Ništa posebno, ali eto, jedno lepo podsećanje na poslednji koncert koji sam čula na ovom stadionu pre dvadesetak godina, takođe koncert "El.Org", posle izlaska albuma "Letim, sanjam, dišem". Pristojan nastup.
Onda je izašao "Van Gogh". Hm! Jedan od bendova koji nikad nisam volela, ali ih cenim zbog neke originalnosti. Mada mi Đuletovo urlanje definitivno ne prija.
Zatim su došli "Piloti", koji mi nekako nikad nisu delovali kao naročito ozbiljan bend.
Nikada ih nisam slušala samostalno, ali na ovakvim koncertima, više puta. Oni zvuče kako zvuče, uvek pristojno, i to je sve što mogu da kažem.
Uh! Onda je na red došla "Riblja Čorba" koja me strašno razočarala. Već godinama unazad ne idem na njihove koncerte i više bih volela da ni ovo nisam čula, pa da pamtim neke divne od pre 20-tak godina, kao onaj na sajmu, posle izlaska albuma "Ujed za dušu".
Što se repertoara tiče, bilo je nekih pesama koje stvarno ne izvode često, ali zvučalo je jako loše. Na stranu to što Bora čita sopstvene tekstove koje je zaboravio, malo su mu postradale sive ćelije od života koji je vodio, pa je i razumljivo. Ali zvučali su kao da instrumente ni pogledali nisu bar godinu dana. Ispadaju iz ritma, kao da ne čuju jedan drugog, sve nekako raštimovano, ma strašno! Izvlačenje na staru slavu i to je to. Beogradska publika ih voli, ali ovo je užasno.
A onda je došla "Galija", koja mi je jedina i bila bitna, i održala čas ostalim rokerima.
Najviše me je oduševilo to što je na njihovom nastupu bilo zasita mnogo mlade publike. Nisam to očekivala. Tinejdžeri koji znaju sve pesme, koji divljaju kao mi nekad, a presladak je bio jedan klinac od 17-18 koji je stajao pored mene u parteru i koji je posle druge ili treće pesme rekao drugu s kojim je bio: "Vidi bre, Šone ima 150 godina, a pogledaj kako roka".
Zaista je tako.
Prvo, Čaki posle Vicka nije mogao 10 min. da naštimuje bubnjeve (Vicko očigledno nije ni primetio da su raštimovani), ceo bend je zvučao perfektno, organizacija nije dozvolila bis, a oni su mogli da nastave do jutra koliko su bili inspirisani. Zaista sjajan nastup. Ako nađem snimke sa jednog drugog, napisaću pričicu o "Galija" maratonu koji sam doživela početkom '90-ih, kad su počeli u 20 a završili oko 02:30h. Mislim da to nikada neću zaboraviti.
U svakom slučaju, "ispeglali" su sve prethodno, tako da se ja smeškam već dva dana k'o blesava.