"Промена закона" се наставља.
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: contentheading, width: 100%"][h=1]
Брунејски султан најавио казне према шеријатском закону [/h] [/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[TD="class: buttonheading, width: 100%, align: right"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE="class: contentpaneopen"]
[TR]
[TD="class: createdate, colspan: 2"] уторак, 22. октобар 2013. [/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"]
БАНДАР СЕРИ БЕГАВАН - Брунејски султан Хасанал Болкиах најавио је да ће у тој држави за пола године ступити на снагу нови исламски кривични закон који ће укључити и казне попут ампутације због крађе или каменовање због прељубе.
Болкиах је у уторак рекао да шеријатски кривични закон треба посматрати као "специјално вођство" од Бога и да ће бити "део велике историје" те мале, нафтом богате државе на острву Борнео.
Брунејски шеријатски исламски суд је раније обрађивао углавном породичне спорове.
Болкиах се нада да ће спровођење тог закона појачати утицај ислама у Брунеју, где муслимани чине две трећине од 420.000 становника, наводи агенција Асошиејтид прес.
(Бета)
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=1]U Saudijskoj Arabiji prave grad samo za žene[/h] M.A. | 12. 08. 2012. - 21:09h | Foto: Reuters |
Saudijska Arabija namerava da osnuje industrijski grad u kome će živeti i raditi samo žene. Iza ove ideje stoji cilj da se
strogi Šerijatski zakon pomiri sa željom žena da izgrade poslovnu karijeru.
Očekuje se da će opština u gradu Hafufu, na istoku zemlje, privući investicije u iznosu od oko 500 miliona rijala (oko 100 miliona evra) i obezbediti 5.000 radnih mesta u tekstilnoj, farmaceutskoj i prehrambenoj industriji.
Iako Šerijatski zakon ne zabranjuje ženama da rade, statistika pokazuje da žene čine svega 15 odsto radne snage u Saudijskoj Arabiji. Najnoviji plan je rezultat vladine ambicije da omogući ženama da aktivnije učestvuju u razvoju zemlje.
- Siguran sam da žene mogu da budu efikasne u mnogim oblastima i uspešno obavljaju posao koji najbolje odgovara njihovim interesovanjima, njihovoj prirodi i sposobnostima - izjavio je Saleh al Rašid, zamenik generalnog direktora MODON-a, vladine organizacije odgovorne za razvoj i nadzor industrijskih područja, kojoj je poveren projekat.
U želji da omogući ženama da rade, država planira da ih zaposli umesto prodavaca iz inostranstva. Ovog leta, žene su počele da rade kao prodavačice u parfimerijama i drogerijama, a pre pola godine su zamenile muškarce na odeljenjima prodaje ženskog donjeg rublja.
Uprkos izvesnom napretku, ženska prava u Saudijskoj Arabiji i dalje određuje islam i one su lišene osnovnih ljudskih prava.
U septembru prošle godine kralj Abdulah najavio je da će žene moći da glasaju i učestvuju na lokalnim izborima 2015, ali je Saudijska Arabija i dalje jedina zemlja na svetu koja brani ženama da voze kola, a Međunarodni olimpijski komitet je jedva ubedio državu da dozvoli sportistkinjama da učestvuju na Olimpijadi.
Džudistkinja Vodždan Šaherkani postala je prva saudijska sportistkinja koja se takmičila na Olimpijskim igrama.
Sara Atar ostaće upamćena kao prva žena iz Saudijske Arabije koja se takmičila u atletskoj disciplini na Olimpijskim igrama.
37. Неће марити ни за богове својих отаца ни за љубав женску, нити ће за ког бога марити, него ће се узвишавати нада све.
38. И на место Бога Најсилнијег славиће бога ког оци његови не знаше, славиће златом и сребром и драгим камењем и закладама.
39. И учиниће да градови Бога Најсилнијег буду бога туђег; које позна умножиће им славу и учиниће их господарима над многима и разделиће земљу место плате. (
Данило 11)
Ово је скоро највише од свега лоше тумачено. О чему се ради?
Дакле, неће марити за жељу жене, за оно што она воли (за љубав женску, тачније - жељу), тј. гледаће жену као потпуно ништавну. Само једна групација жену тако гледа.
ḥem·daṯ — 4 Occurrences
1 Samuel 9:20
BIB: וּלְמִי֙ כָּל־
חֶמְדַּ֣ת יִשְׂרָאֵ֔ל הֲל֣וֹא
NAS: is all that is
desirable in Israel?
KJV: on them; for they are found. And on whom [is] all the
desire of Israel?
INT: whom is all is
desirable Israel not
2 Chronicles 36:10
BIB: עִם־ כְּלֵ֖י
חֶמְדַּ֣ת בֵּית־ יְהוָ֑ה
NAS: him to Babylon with the
valuable articles
KJV: him to Babylon, with the
goodly vessels
INT: with articles the
valuable of the house of the LORD
Daniel 11:37
BIB: יָבִ֔ין וְעַל־
חֶמְדַּ֥ת נָשִׁ֛ים וְעַֽל־
NAS: of his fathers or for the
desire of women,
KJV: of his fathers, nor the
desire of women,
INT: will show above the
desire of women above
Haggai 2:7
BIB: הַגּוֹיִ֔ם וּבָ֖אוּ
חֶמְדַּ֣ת כָּל־ הַגּוֹיִ֑ם
NAS: and they will come with the
wealth of all
KJV: all nations, and the
desire of all nations
INT: the nations will come the
wealth of all nations
Овде у Агеју каже: "жељу свих народа".
А шта је Шеријат?
[h=1]Шеријат[/h] Из Википедије, слободне енциклопедије
[TABLE="class: toccolours"]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: green, colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: green, colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: green, colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="bgcolor: green, colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="colspan: 2"][/TD]
[/TR]
[TR]
[TD][/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Шеријат као правна норма представља скуп свих прописа из области верског и световног права на основу којих су уређени односи у исламској заједници.
Шеријат је божански закон ислама, и разумевање тог закона јесте фикх, односно судство.
Мухамед није правио разлику између верског и световног закона; страна на коју ће шеријат да превагне у данашњим муслиманским земљама зависи од степена секуларизације у свакој од њих.
Шеријат се односи на сваку димензију живота, укључујући породичне односе, закон о наслеђивању, порезе, прочишћење од загађености и молитву.
Шеријатско право је право које се заснива на исламској религији и Курану као основном извору права, који, поред права, обухвата и основне принципе вере и морала. Оно је један од пет основних великих правних система; остала четири су:
- европско-континентално,
- англо-саксонско (тзв. common law),
- индијско и
- кинеско.
Пошто се сматра објављеном Алаховом вољом тј. скупом Алахових прописа оличених пре свега у стиховима Курана, оно се доживљава као заокружен правни систем, савршено и непроменљиво. У њему је одређено шта је праведно и дозвољено то јест халал, а шта забрањено или ти харам.
Прописи шеријата се могу сврстати углавном у две категорије:
уредбе везане за религију и вршење обреда, тј. верско право у ужем смислу и прописи правног и политичког карактера.
Поред Курана, други извор исламског права је суна, коју чини скуп хадиса, који представљају свако појединачно записано сведочанство о неком догађају из живота Мухамеда, неки његов пропис или савет. Због тога што су инертни и статични, ни Куран ни суна нису извори које у судском поступку примењују судије. Ти извори се стварају помоћу фикха, тј. правне науке чији је задатак њихово тумачење и
обухвата моралне и правне заповести.
АРХИЕПИСКОП АЛБАНСКИ АНАСТАСИОС
[h=1]
ПОЛОЖАЈ ЖЕНЕ У ИСЛАМУ [/h]
(Исламски морални закон)
За ислам је речено да представља најпотпунији морални теизам. Закон је његова јача страна, пре него теологија, а његова снага лежи у теологији као закону. [1] Јако осећање да је Бог апсолутни владар свих светова и човековог живота, те наглашавање дужности потпуног потчињавања Њему, усмеравају пажњу муслимана на придржавање Божијих заповести, а не на бављење тајном Његове личности. Језгро вере су божанске заповести и послушање – ислам (islam).
Муслиманска побожност веома је реалистична и практична; у основи се састоји од усклађивања свакодневног живота према једном обрасцу који је људима дао Бог преко свог Пророка. Ова оријентација придаје нарочиту важност појму закона уопште, одређивању човековог понашања у његовом личном и друштвеном животу.
1. МОРАЛНА НАЧЕЛА КУРАНА И ПРЕДАЊА
Исламски принципи и друштвене институције утврђене су Кураном, [2] аналитички допуњени традицијом (хадисима), а евентуално и даљим разрадама и установљавањем закона преко шеријата ( sh ari‘a). У ограниченим оквирима овог сажетог прегледа даћемо нацрт само главних начела. Куран је препун практичних одредби законског карактера и упутстава која се тичу породичних односа и друштвених институција. Нашироко обрађује питања породичног, наследног, судског, кривичног права итд. Мухамед је био тај који је врло вешто проценио основне елементе арабљанских предања и адекватно их уобличио.
[3]
а) Породичне институције; положај жене
I. Једну од најимпресивнијих разлика које постоје између ислама и хришћанства несумњиво представља исламско потцењивање жене. [4] Света књига ислама увек директно наглашава надмоћ мушкарца:
„Мушкарци управљају
(и воде бригу о) женама, јер је Алах одликовао
(и уздигао) једне изнад других и јер они
(мушкарци) троше своје иметке
(за издржавање жена) . Добре жене су покорне
(Богу) , чувају тајне
(у одсутности мужа што треба чувати: част и иметак) зато што Алах чува
(њих) . А оне
(жене) за које се бојите да ће бити непокорне, савјетујте их, оставите их у постељама
(не прилазите им) и истуците их; а ако вам се покоре, не изналазите против њих никаква начина
(да им учините насиље) . Заиста је Бог узвишен
(и) велик” (En–Nisa, Жене, 4:34).
Просто поређење ових изрека у вези са оним што је о женама написано у Новом завету (на пример Гал. 3:28, „нема више мушког ни женског”) открива различита поимања двеју вера по овом питању. Ово право јачег пола проширује се на разне видове живота, као што ће се видети у наставку. Без обзира на доброту и љубазност Мухамедову према женама, његово искуство, чини се, било је често непријатно. По предању које се приписује Имран ибн Хусеину (‘Imran ibn Husain), Пророк је рекао: „Приметио сам рај и видео да су већина његових становника сиромашни; и приметио сам пакао и видео да су већина његових становника биле жене”. [5]
Израз ограничавања жене у исламском друштву су и различите обавезе које су наметнуте муслиманки; на пример скривање лица велом које још увек важи у исламским земљама.
[6]
Јака дискриминација жена налази су у куранском законодавству о браку и разводу. Света књига ислама не само да дозвољава већ и освештава
полигамију мушкарца. [7] Што се тиче броја супруга једини цитат који се на то односи и одређује га јесте: „Ако се бојите да нећете бити праведни према сирочади, вјенчавајте жене које вам се свиђају по двије, по три и по четири, ако се будете плашили да
(им) нећете бити праведни
(тада вјенчавајте само) једну или које су у вашој власти” (En–Nisa, Жене, 4:3). Последња реченица подразумева ропкиње из рата или оне које су купљене; (уп. El–Me‘aridz, Успоништа, 70:21). У класичној правној литератури не само да је дозвољена већ се и препоручује полигамија, уколико муж поштује услов једнакости међу супругама. [8] Шиити (погл. I / 3), осим канонских бракова с четири жене, имају могућност склапања привремених бракова. [9] Међутим, треба напоменути да Мухамед није био тај који је увео полигамију, већ је само усвојио важећи режим у арапској заједници и чак ограничио број жена. Занимљива је обавеза мушкарца да не узима више жена него што може да издржава, а у обавези је и да се према свим супругама понаша добро.
Упоредо са законитим женама као што се види и из горе наведеног параграфа,
муслиман може имати неограничен број наложница. [10] Заробљенице из ратова су аутоматски додаване харемима јаких бораца. Ово је наравно снажило ратничку страст и одлучност муслиманских ратника у ратовима против „неверника”. Наложнице ропкиње стављане су на апсолутно располагање свом господару; он је могао да их користи како жели, да их прода када одлучи. Ако би нека ропкиња постала мајка, имала је бољи третман; ако роди сина обично би добијала слободу.
...
Дакле, цела држава подпада под неки закон који није библијски. Ту ми морамо да гледамо.