Skener: Nezgodan protivnik u pravo vreme za laku pobedu
Nije moglo bolje za početak olimpijskog turnira u košarci, Srbija je odmerila snage i savladala Venecuelu (86:62), veoma, veoma nezgodnu i problematičnu ekipu.
B92
Getty Images
Nisu južnoamerikanci tehnički i taktički prefinjeni, daleko od toga, ali imaju fizikalije koje su spremni da koriste do najvećih granica kako bi napravili rezultat. Srećom, um i dalje caruje, snaga je tek tu da ga pogura, tako da ni u jednom momentu pobeda Srbije nije dolazila u pitanje.
Ponavlja se mantra koju smo često imali priliku da vidimo od naših košarkaša, nešto sporiji početak u kom se razmatra stanje stvari na parketu, procenjuje spremnost protivnika, kriterujum suđenja, ali sve uz koncentraciju i svest o tome da treba igrati svoju igru.
Od starta su protivnici nametnuli visok ritam, videlo se da su mnogo brži od naše startne petorke, ali i da kada se uspore ne znaju šta će i kako će, tako da su u nekoliko navrata napade završavali u poslednjim desetinkama šutevima sa osam metara.
Tok naše igre u napadu su malo poremetile početne greške, trebalo je probiti brdo mišića u reketu, šut sa distance nije bio u opticaju, a kako je Teodosić ostao na klupi bilo je problema u organizaciji napada, na momente je to izgledalo trapavo.
Kada je Đorđević naredio ekspresno prelaženje u presing stvari su polako dolazile na svoje mesto, stigle su izgubljene lopte protivnika, ukupno pet u prvoj četvrtini, a one su pretvorene u laganih osam poena, za konačnih plus četiri posle 10 minuta.
Getty Images
Od početka meča baš nam je pretio korpulentni Gregori Ečenike, razgrtao je sve pod obručem Srbije, imao četiri ofanzivna i svega jedan defanzivni skok, a posebne probleme je pravio kada dobije loptu u ruke na metar, dva od koša.
Naš reket je posebna priča, na trenutke je bio hermetički zatvoren, stizala je pomoć centrima sa spoljnih pozicija, a ponekad je sve izgledalo toliko bušno da se činilo da Vargas kada probije bekovsku liniju može prosto da bira gde će da pošalje loptu.
Ipak, sve je to došlo na svoje kada je ofanziva krenula većom brzinom, posle nekoliko serija od četiri i pet poena, usledila je prava kanonada u finišu druge deonice, veoma lagano se od 33:23 (pošto je prethodno bilo i 28:21 za Srbiju) stiglo na 44:23 i sve je bilo rešeno.
U nastavku je koncentracija padala tek na momente, sve je bilo skoro na mestu, ali treba reći i da ima velikog prostora za napredak, kako individualni, tako i timski. Svakako, najveći problem je veliki broj ofanzivnih skokova protivnika, čak 13, kao i činjenica da je Venecueli dozvoljeno da ima čak i četvrti napad u jednom momentu.
Statistički gledano, osim tog detalja, pobeda Srbije je briljantna, odnos u indeksu je 113 prema 54, skokovima 40 prema 26, asistencijama 22 prema 15. Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na čak 16 izgubljenih lopti i to da je Venecuela imala osam ukradenih.
Getty Images
4 –
Miloš Teodosić – Posledice povrede su veoma primetne, ali je uprkos tome kapiten odigrao više od 25 minuta i uradio sve što treba, ne mnogo, međutim, svaki njegov potez je bio značajan za ekipu. Osim šest izgubljenih lopti… Prvu trojku Srbija je postigla u 14. minutu utakmice, zahvaljujući Teu. Bio je pošteđen prenošenja lopte, upisao je samo jednu asistenciju, ali je bio pametan u defanzivi, koliko je mogao. Uguravali su ga pod obruč, nije se dao, ali su mu problem bile brze noge protivnika. Treba mu još koji dan oporavka, taman za “kada treba”.
5 –
Marko Simonović – Odlična epizodna partija u tipu košarke protivnika koji mu najviše odgovara – ludo i brzo. Defanzivno je bio jedan od retkih košarkaša Srbije koji je mogao da parira Venecueli u agresivnosti, stalno je bio na ivici da ukrade loptu, a u napadu je po jednom pokazao ono što najbolje radi, ubacio je trojku i protrčao uz liniju na dodavanje Jovića. Čini se da je potpuno spreman za specijalne zadatke koje će mu selektor nameniti.
7 –
Bogdan Bogdanović – Veoma bitna utakmica za njega, čisto da bi dobio šutersko samopouzdanje, osetio teren, obruč i proverio koliko je metla dugačka. Nije se libio da uzme šut kad god je mogao, što i treba da radi kao jedina klasična dvojka u timu. Na kraju, 19 poena uz 8 od 12 iz igre.
9 –
Stefan Marković – Ministar odbrane je sada i prvi plejmejker reprezentacije. Teodosića valja sačuvati, a Marković ima dovoljno energije da bude aktivan na obe strane terena. Imao je jednu briljantnu asistenciju za Raduljicu. Statistika je u njegovom slučaju potpuno irelevantna, njegov doprinos u ovom meču je bio veliki, posebno ako se uzme u obzir način košarke koju igra Venecuela.
10 –
Nikola Kalinić – Samo jednom se usudio da pogleda na koš… Jeste on brz, ali su direktni protivnici bili mnogo brži i nikako nije uspevao da se izbori za slobodnu poziciju. U odbrani se pošteno tukao, međutim, u narednim mečevima bi morao da se košgeterski aktivira.
11 –
Nemanja Nedović – Za svega nekoliko minuta u prvom poluvremenu upisao je tri asistencije, na kraju je bio najbolji dodavač ekipe sa četiri spakovana koša za saigrače. Čim je dobio priliku da odigra 1 na 1 proleteo je kroz celu odbranu protivnika, ali može on i bolje, naročito u šutu (3 od 8 iz igre). Čini se da je brži nego ikad, ali da mu treba vremena da se zaleti, naročito u kontranapadima.
12 –
Stefan Birčević – Boljka koja mu je dijagnostifikovana u pripremnom periodu se pojavila i u Riju, novi krilni centar Partizana je igrač koji pravi neverovatno glupe faulove i to gotovo po pravilu nad igračima koji su u dvokoraku i napadaju obruč. U najboljem slučaju to su dva bacanja za protivnika. Ipak, da ne preteramo u kritikama, imao je protiv sebe daleko jače suparnike, a kada je dobio priliku za koš nije je propuštao. Nažalost, teško se izvlačio na šut za tri poena, iako je to njegovo najveće napadačko oružje.
Getty Images
13 –
Miroslav Raduljica – Odigrao je u svom stilu, brutalno efikasno u napadu i pomalo lenjo u odbrani. Za svega nešto više od 15 minuta ubacio je 18 poena, upisao tri asistencije, od toga dva bekdor dodavanja, ali zabeležio svega četiri skoka. Veliku muku je mučio sa venecuelanskim Glenom Dejvisom, a ni Kolmenares mu nije bio baš po meri. Dug je turnir, letargičnost u odbrani mu se u ovoj utakmici ne može toliko zameriti, ali treba obratiti pažnju kada stignu ozbiljniji protivnici. Videli smo šta su Bogut i Bejns uradili Francuzima…
14 –
Nikola Jokić – Zvanični seniorski debi “čiča Joka” će upamtiti samo po ubedljivoj pobedi svoje ekipe. Nije imao previše akcija u ofanzivi, loše je ušao u utakmicu, najpre mu je Ečenike “ukrao” faul u napadu, a potom je i napravio korake. Ipak, zabeležio je sedam skokova i tri asistencije, tako da ne treba sumnjati da će da uđe i u napadački ritam, samo da se malo opusti.
15 –
Vladimir Štimac – Kada ovu junačinu vidite da se raduje sa obe podignute ruke posle postignutog koša na preko 20 razlike za njegovu ekipu mora da vam bude apsolutno jasno zašto ga je selektor poveo na Olimpijske igre. Umeo je da promaši oba bacanja pa da se zaleti i uhvati ofanzivni skok. Za pet i po minuta upisao je pet poena i osam skokova, koliko god to bilo u “garbidž tajmu”, to su statistički podaci koji ostaju upisani i koji moraju da budu poštovani.
24 –
Stefan Jović – Kad ostaneš sam na šutu za tri poena na ovakvom takmičenju, moraš da pogodiš taj šut. Nije Jović to uspeo, ali neka mu bude oprošteno i da se vrati kada bude bilo potrebnije. Nije bio toliko primetan za nešto više od 18 minuta koliko je proveo na terenu, ali je popunio skoro sve statističke kategorije, uz pet poena imao je tri skoka, dve asistencije i dve ukradene i izgubljene lopte.
25 –
Milan Mačvan – Čini se da je ova utakmica posebno teška bila za košarkaša Armanija, iz više razloga. Prvo, premijerna mu je takmičarska posle bizarne povrede zbog koje je propustio skoro cele pripreme, drugo, zbog toga nije toliko utreniran sa ekipom, treće, nije baš da mu je igra Venecuele prirasla srcu, obično je navikao da je on “onaj niži i nezgodniji”. Promašivao je zicere, ali se i ispravljao posle ofanzivnih skokova, zaradio četiri lične, na kraju imao devet poena i pet uhvaćenih lopti, bez šuta za tri poena.
Selektor –
Aleksandar Đorđević – Problemi iz pripremnog perioda se i dalje vuku. Teodosić nije mogao svom snagom da igra odbranu, Mačvan još nije potpuno sjedinjen sa ekipom, Raduljica je lenj u odbrani, Birčević pravi glupe faulove, Jokić se malo zbunio… Sve je to na selektoru da u narednim danima pokuša da reguliše. Značajno je to što je tražio od ekipe da igra presing preko celog terena i na 20 poena prednosti, pratio je razvoj događaja na terenu i pravovremeno reagovao, kako izmenama, tako i pauzama. Sigurno je da ga veoma raduje to što je prvi protivnik bila ovakva ekipa, fizički besprekorna, atipična i veoma nezgodna, kao i to da su njegovi izabranici rešili stvari serijama, ali i imali ozbiljan test snage, živaca i izdržljivosti.
