Član
- Učlanjen(a)
- 11.01.2010
- Poruka
- 603
Kako se u mnogim postovima ovo pitanje neminovno namece, mozda ne bi bilo lose pojasniti termine i istici u kakvi modeli odnosa religije i nauke postoje:
НАУКА
Интелектуални подухват ради објашњења начина функционисања физичког света, путем емпиријског истраживања изведеног од стране заједнице обучене специјализованим техникама.
РЕЛИГИЈА
Систем веровања који се односи на трансцедентне ентитете, који се тиче смисла и суштине у свету, изражен кроз друштвене праксе.
Четири модела односа науке и религије су:
НАУКА
Интелектуални подухват ради објашњења начина функционисања физичког света, путем емпиријског истраживања изведеног од стране заједнице обучене специјализованим техникама.
РЕЛИГИЈА
Систем веровања који се односи на трансцедентне ентитете, који се тиче смисла и суштине у свету, изражен кроз друштвене праксе.
Четири модела односа науке и религије су:
- КОНФЛИКТНИ МОДЕЛ, који претпоставља да наука и религија стоје у фундаменталној опозицији. Жустри заговорник овог модела је Ричард Докинс. До сукоба нарочито долази када "наука или религија усвоје 'експанзионистичке' тежње, покушавајући да одговоре на питања која очигледно припадају 'супарничком' домену".
- НОМА МОДЕЛ, заснован на идеји о науци и религији као "непреклапајућим царствима духа", коју је популаризовао С.Џ. Гоулд (Non-Overlapping Magisteria – NOMA). По Гоулду, наука се бави чињеницама, а религија питањима етике, вредности и смисла.
- МОДЕЛИ СИНТЕЗЕ. По овим моделима, брише се разлика између религисјког и научног облика знања. Наука се може употребити за конструкцију религијских система мишљења, и обрнуто. Монистичким системима мишљења одговарају модели у којима се ток креће од науке ка религији. Аутор сажето износи разлику између Аврамовских религија и хиндуизма/будизма (са једне стране Бог се схвата као нешто одвојено од онога што ствара, а са друге се целокупно знање види као део једне исте изворне стварности; дакле, у културама заснованим на хиндуистичком/будистичком монистичком систему мишљења нема логичне основе за гледање на науку и религију као одвојене домене
- МОДЕЛ КОМПЛЕМЕНТАРНОСТИ. По овом моделу, наука и религија "сагледавају исту стварност из различитих перспектива, пружајући објашњења која нису у ривалитету". За идеју и језик комплементарности заслужан је и рад физичара Нилса Бора (објашњење везе између таласне и честичне природе материје). Унутар саме науке, разне научне дисциплине су комплементарне, и у својој укупности доприносе разумевању људског бића (биохемија, цитологија, физиологија, психологија, антропологија, екологија...). Слично је и када се сагледава однос ума и мозга.
Poslednja izmena:
