- Učlanjen(a)
- 22.07.2016
- Poruka
- 11.465
Isus je pricao i druge price ,a ne samo tu,radi jasnijeg razumevanja.
Imas pricu o sejacu i o ponasanju semena kad padne na plodno tlo,kad padne u korov ili kad padne na kemen.
U korovu seme mozda i da neki plod ,ali na tvrdoj da ne kazem kamenitoj podlozi brzo vene,gine,bez spasenja.,ili ga mozda Isus spasava? sta pise Isus?
To je drugo. Ova priča o nadničarima je najbliža našoj temi. A priča o semenu je pouka za nešto drugo. Zato je Isus i pričao razne priče da opiše različite stvari. Ne govore sve priče o istoj stvari. Ova o semenu jeste priča o radu Duha Svetoga na srcu čoveka. To "dobro tle" jeste kada deluje Duh Sveti. Ali ta priča ne govori o načinu spasenja već o promeni života pod uticajem Duha Svetoga. Priča o nadničarima ili o bludnom sinu je adekvatna našoj temi.
Inače obe govore o načinu na koji Bog spasava ali isto tako i o načinu na koji se spasenje ne dobija. Vidiš, dobra priča o nadničarima a i o starijem sinu koji je bio ljut na brata što ga je Otac ponovo primio. To je inače znaš kome upućeno prevashodno..farisjeima-samoopravdanicima koji su mislili da su najsvetiji jer se najviše drže slova propisa.
Znaš li u čemu je koren njihove zablude...gde su pogrešili pa su se zato naljutili? Oni su mislili da njiihova dela njih čini statusno u boljem položaju od onih drugih. Pošto su imali takvu lažnu predstavu oni su se razočarali jer su mislili da im njihova požrtvovanost donosi bolji status. Oni nisu shvatili da su i oni pod milošću. Da i njima treba milost. Da svojim trudom ništa ne mogu promeniti u svom statusu. Da njihov rad oni doživljavaju kao ličnu zaslugu. Međutim, i njima je kao i ovim drugima isto potrebno..potrebno je da neko organizuje rad...jer nisu oni sami organizovali rad več nadničar. To je iskustvo verujućih. Oni ne smeju da se zamore od idenja ka putu Božijim. Moraju shvatiti da su svakog trenutka zavisni od Boga i da moraju biti sa Bogom uvek..kada su otpočeli svoj hrišćanski put oslanajli su se potpuno na Boga..znali su da su sami nemoćni. E tako moraju da budu do kraja..ne treba da gledaju na svoje lične zaluge već i posle dugo godina službe da znaju da i tada apsolutno zavise od Boga i Njegove milosti . Tad neće gledati ko je kada došao k Bogu i neće se zbog toga nervirati...jer znaju da su oni svo vreme pod milošću Božijom i da im i posle 30 godina službe milost Božije treba jednako kao i onim što dođoše juče. E tada se neće buniti već se radovati što je Bog doveo i druge u spasnje.
Čim pak okrenu svoj pogled od milosti Božije i počnu da mere svoje zalsuge e tada će se razočarati.
Tako je to brate moj Zaokret.