ШТА СТВАРНО ЗНАЧИ ВУКОВО „Serb. graek“ и „Serb. lat“?
Сазнао сам за постојање форумске теме „Храм Светог Саве...“ и први пут сам је посетио.
http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1706549&page=12
Тамо сам видео нешто што не могу да оћутим. Један учесник је чак два пута помињао „Вукову улогу у уређењу српске латинице“. Поуздано знам да је у питању – просветни радник! Просветни радник који ђацима, студентима и народу проповеда „Вукову српску латиницу“ је пошаст равна полицајцу-кријумчару, ватрогасцу-пироману или лекару сејачу заразе. Изнећу своје мишљење о томе како је у народ ушла та пошаст „српска латиница коју је уредио Вук“.
Године 1978. поводом 150-тогодишњице објављивања Вуковог „Првог српског буквара“ из 1827. године (о томе колико је то заиста био „први српски буквар“ нешто касније!) објављено је „репринт“ (!) издање те књиге. „Саветник“ тог издања је био Голуб Добрашиновић, тада директор Вуковог и Доситејевог музеја у Београду. У том „репринт“ издању објављена је и једна авет – непостојећа Вукова табела „Alphabeti serbici cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“:
Народна библиотека Србије чува оригинално издање тог буквара, које је дигитализовано и доступно народу. Ту се лепо види да оригинални Вуков буквар ту табелу – није имао:
http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara...tefanovica_Karadzica/S-I-0198#page/0/mode/1up
а објављена авет-табела из „репринт издања из 1827.“ је преузета табела из Вуковог „Новог завјета“ који ће бити објављен тек 20 година касније, 1847. г!
Зашто би неко измишљао садржај „репринт“ издања Вуковог буквара осим због смишљене, планиране, организоване, финансиране и контролисане намере Новосадског договора да се у циљу пресловљавања нашег народа ту нешто...плете!
У тој табели Вук јасно прави разлику између српског писма ћирилице и „илирског“, хрватског писма латинице!
Ту нема никакве „српске латинице“, коју је касније посејао паор лингвиста Петар Милосављевић у свом делу „Српска писма“ јер је накарадно протумачио оно Вуково „serb. graek“и „serb. lat“. Па да покажемо и ту „српску латиницу коју је уредио Вук“!
Године 1964. поводом стогодишњице смрти Вука Караџића објављена су репринт издања његових сабраних дела. И данас имам такав „Српски рјечник“ из 1818. године. У њему је заиста Вук објавио табелу „Alphabeti serborum cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“. У тој табели Вук наводи два српска писма – „serb. graek“ на ћирилици и „serb. lat“ на
ТАДАШЊОЈ ДУБРОВАЧКОЈ латиници, а даље и хрватску латиницу:
Е, овде почиње кухиња и плетење!
Овде ће 150 година касније бити рођена „српска латиница“! Вук је у почетку свог реформаторског рада на српској ћирилици сматрао да српски језик користи 28 гласова. Није унео слова за гласове „ф“ и „х“. Приликом свог боравка међу Дубровчанима, које је он – и не само он него и сами Дубровчани – сматрао Србима, чуо је гласове „ф“ и „х“ и видео тадашњу дубровачку латиницу (после вишевековне употребе западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“, што Вуку није било познато!) – па је у своју азбуку унео и слова „ф“ и „х“ и тадашњу дубровачку латиницу приписао
Србима католицима! Зато је ћирилицу сматрао за писмо „serb. graek“ –
Срба грчког обреда, православаца – а латиницу за „serb. lat“ –
Срба латинског обреда, католика! Ако би оно „serb.lat“ заиста значило „српска латиница“, онда би оно „serb. graek“ морало да значи некаква „српска грковица“! А није то значило, него „Срби православци“ и „Срби католици“, „Срби православци“ и „Дубровчани Срби католици“! А сви ви добро знате да одавно не постоје католици и муслимани који себе сматрају за Србе.
Са Дубровчанима Србима католицима исцурила је и дубровачка српска латиница!
А што се тиче „првог српског буквара“, и Вук се овде истрчао и себи приписао „први српски буквар“, што му не можемо замерити, јер у његово време није било Интернета и људи нису знали оно што данас знају. Слагао је Вук, али данас још масније лажу они који му приписују оно што човек једноставно није урадио.
Ватикан је Дубровчане, али и све јужнословенске католике српског језика приморао да временом напусте глагољицу и ћирилицу као „ђавоља дела“ и прихвате латиницу, али им је и „објаснио“ да они по народности нису више Срби, него – Хрвати! Дубровчани су подлегли присили својих вероучитеља и прешли на латиницу
и без Вука! Вук ту није „ни лук јео, ни лук мирисао“. Ево како су се рађали „први српски буквари“:
1- Први српски буквар инока Саве из манастира Дечани 20.5.1597. Венеција:
http://www.in4s.net/prvi-srpski-bukvar-inoka-save-iz-1597-godine-foto/
http://klubglasnik.net/c797d7dd-d48...3cf/ПРВИ-СРПСКИ-БУКВАР-ИНОКА-САВЕ-(1597).aspx
2- Рукописни први српски буквар Гаврила Стефановића Венцловића 1717.
3- 1724. г. у Москви Прокопович на рускословенском језику штампа 400 примерака буквара „Началное учение человеком, хотјашчим учитисја книг божественаго писанија“. Из овог буквара су Срби у Аустрији учили читање и писање када је Српска црква од 1726. г. српскословенски језик заменила рускословенским да би православне Србе заштитила од насилног унијаћења и притиска католичке цркве да Србе одвоји од православне Русије. Убрзо су изашла још два српска издања овог рускословенског буквара.
