Šta je novo?

Очување ћирилиног писма, изазов времена

  • Začetnik teme Adrian BG
  • Datum pokretanja
Jurivaka

Jurivaka

MODERATOR
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.466
САЈТ УНС „ЋИРИЛОВАЊЕ“

ТАСОВАЦ И ЋИРИЛИЦА



__________________
Живела Војска Србије, ослободилац ћирилице из казамата Југославије и њене антићириличарске тврђаве ЈНА!
...A, da li je tačno, što sam pročitao u nekim vijestima, da je ova ministarka Joksimović izjavila na tome skupu, da politika vezivanja za Rusiju, zaglupljuje srpsku omladinu, jer je odvraća od Zapada, a time i od zapadnih "civilizacijskih vrijednosti?!"
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
...A, da li je tačno, što sam pročitao u nekim vijestima, da je ova ministarka Joksimović izjavila na tome skupu, da politika vezivanja za Rusiju, zaglupljuje srpsku omladinu, jer je odvraća od Zapada, a time i od zapadnih "civilizacijskih vrijednosti?!"
Ја сам претходни прилог објавио у формату "битмап", и слику и текст сам пренео у целини као слику, ("принт скрин", "скриншот") да бих дословно, без моје "интерпретације" и коментара, пренео сајт Удружења новинара Србије "Ћириловање". Питање Вам је умесно, признајем да нисам упознат са таквом изјавом министарке и да не могу да одговорим на Ваше питање.

Мада, то не би био први непријатељски испад неког нашег садашњег министра према Русији. И Михаиловићка је скресала потпредседнику руске владе Рогозину да "гледа своја посла". Тако се не обраћа пријатељу, него...
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
ШТА СТВАРНО ЗНАЧИ ВУКОВО „Serb. graek“ и „Serb. lat“?


Сазнао сам за постојање форумске теме „Храм Светог Саве...“ и први пут сам је посетио.


http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1706549&page=12


Тамо сам видео нешто што не могу да оћутим. Један учесник је чак два пута помињао „Вукову улогу у уређењу српске латинице“. Поуздано знам да је у питању – просветни радник! Просветни радник који ђацима, студентима и народу проповеда „Вукову српску латиницу“ је пошаст равна полицајцу-кријумчару, ватрогасцу-пироману или лекару сејачу заразе. Изнећу своје мишљење о томе како је у народ ушла та пошаст „српска латиница коју је уредио Вук“.


Године 1978. поводом 150-тогодишњице објављивања Вуковог „Првог српског буквара“ из 1827. године (о томе колико је то заиста био „први српски буквар“ нешто касније!) објављено је „репринт“ (!) издање те књиге. „Саветник“ тог издања је био Голуб Добрашиновић, тада директор Вуковог и Доситејевог музеја у Београду. У том „репринт“ издању објављена је и једна авет – непостојећа Вукова табела „Alphabeti serbici cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“:








Народна библиотека Србије чува оригинално издање тог буквара, које је дигитализовано и доступно народу. Ту се лепо види да оригинални Вуков буквар ту табелу – није имао:


http://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Stara...tefanovica_Karadzica/S-I-0198#page/0/mode/1up


а објављена авет-табела из „репринт издања из 1827.“ је преузета табела из Вуковог „Новог завјета“ који ће бити објављен тек 20 година касније, 1847. г!






Зашто би неко измишљао садржај „репринт“ издања Вуковог буквара осим због смишљене, планиране, организоване, финансиране и контролисане намере Новосадског договора да се у циљу пресловљавања нашег народа ту нешто...плете!


У тој табели Вук јасно прави разлику између српског писма ћирилице и „илирског“, хрватског писма латинице! Ту нема никакве „српске латинице“, коју је касније посејао паор лингвиста Петар Милосављевић у свом делу „Српска писма“ јер је накарадно протумачио оно Вуково „serb. graek“и „serb. lat“. Па да покажемо и ту „српску латиницу коју је уредио Вук“!


Године 1964. поводом стогодишњице смрти Вука Караџића објављена су репринт издања његових сабраних дела. И данас имам такав „Српски рјечник“ из 1818. године. У њему је заиста Вук објавио табелу „Alphabeti serborum cum viciorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis“. У тој табели Вук наводи два српска писма – „serb. graek“ на ћирилици и „serb. lat“ на ТАДАШЊОЈ ДУБРОВАЧКОЈ латиници, а даље и хрватску латиницу:






Е, овде почиње кухиња и плетење! Овде ће 150 година касније бити рођена „српска латиница“! Вук је у почетку свог реформаторског рада на српској ћирилици сматрао да српски језик користи 28 гласова. Није унео слова за гласове „ф“ и „х“. Приликом свог боравка међу Дубровчанима, које је он – и не само он него и сами Дубровчани – сматрао Србима, чуо је гласове „ф“ и „х“ и видео тадашњу дубровачку латиницу (после вишевековне употребе западне верзије јужнословенске ћирилице, „босанчице, хрватице“, што Вуку није било познато!) – па је у своју азбуку унео и слова „ф“ и „х“ и тадашњу дубровачку латиницу приписао Србима католицима! Зато је ћирилицу сматрао за писмо „serb. graek“ – Срба грчког обреда, православаца – а латиницу за „serb. lat“ – Срба латинског обреда, католика! Ако би оно „serb.lat“ заиста значило „српска латиница“, онда би оно „serb. graek“ морало да значи некаква „српска грковица“! А није то значило, него „Срби православци“ и „Срби католици“, „Срби православци“ и „Дубровчани Срби католици“! А сви ви добро знате да одавно не постоје католици и муслимани који себе сматрају за Србе. Са Дубровчанима Србима католицима исцурила је и дубровачка српска латиница!


А што се тиче „првог српског буквара“, и Вук се овде истрчао и себи приписао „први српски буквар“, што му не можемо замерити, јер у његово време није било Интернета и људи нису знали оно што данас знају. Слагао је Вук, али данас још масније лажу они који му приписују оно што човек једноставно није урадио. Ватикан је Дубровчане, али и све јужнословенске католике српског језика приморао да временом напусте глагољицу и ћирилицу као „ђавоља дела“ и прихвате латиницу, али им је и „објаснио“ да они по народности нису више Срби, него – Хрвати! Дубровчани су подлегли присили својих вероучитеља и прешли на латиницу и без Вука! Вук ту није „ни лук јео, ни лук мирисао“. Ево како су се рађали „први српски буквари“:


1- Први српски буквар инока Саве из манастира Дечани 20.5.1597. Венеција:


http://www.in4s.net/prvi-srpski-bukvar-inoka-save-iz-1597-godine-foto/


http://klubglasnik.net/c797d7dd-d48...3cf/ПРВИ-СРПСКИ-БУКВАР-ИНОКА-САВЕ-(1597).aspx



2- Рукописни први српски буквар Гаврила Стефановића Венцловића 1717.

3- 1724. г. у Москви Прокопович на рускословенском језику штампа 400 примерака буквара „Началное учение человеком, хотјашчим учитисја книг божественаго писанија“. Из овог буквара су Срби у Аустрији учили читање и писање када је Српска црква од 1726. г. српскословенски језик заменила рускословенским да би православне Србе заштитила од насилног унијаћења и притиска католичке цркве да Србе одвоји од православне Русије. Убрзо су изашла још два српска издања овог рускословенског буквара.
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
Електронско издање „Политике“

ИМА ЛИ СМИСЛА ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ СЛАВИТИ ЋИРИЛИЦУ?

Јуче у САНУ обележен Дан Св. Ћирила и Методија. Празник словенске писмености био је прилика да се размисли о потискивању ћирилице и уништавању књига у нововековној историји


Са чиме ми данас излазимо пред Св. Ћирила и Методија и колико смо достојни њиховог рада. Има ли смисла једном годишње славити ћирилицу, а затим писати углавном латиницом, занемаривати писмену баштину, препуштати је пропадању и отимању, више пажње посвећивати учењу страног језика, него језику свог народа, злоупотребљавати и скрнавити језик на стотине начина – истакао је академик Предраг Пипер у свом поздравном говору, одржаном у Српској академији наука и уметности, где је јуче обележен Дан Св. Ћирила и Методија.

Овај празник словенске писмености и културе био је прилика да се са више пажње него обично размисли о делу Солунске браће у њиховом и у нашем времену. Присутни су чули реферате Јасмине Грковић Мејџор, Ирене Шпадијер и Виктора Савића; представљен је и зборник радова са научног скупа о Ћирилу и Методију, у издању Института за српски језик САНУ, чији су уредници Јованка Радић и Виктор Савић.

Према речима Предрага Пипера, незнање или недовољно познавање онога што смо баштинили од Ћирила и Методија простире се и тамо где га не би смело бити, имајући у виду да данас „много више Словена зна арапска, јапанска или кинеска слова, него што има оних Словена који знају неупоредиво лакша слова глагољице”.

– Солунску браћу и њихове сараднике и ученике, поред оспоравања која су долазила од франачког свештенства пратиле су денунцијације, сплетке и клевете, фалсификати, хапшења, прогонства, убиства, и уништавање књига написаних словенским писмом. Добро је знано да су се испаштања због одбране вере, уверења, језика или писма наставила кроз све потоње векове до нашег времена, до страшних затвора и логора 20. века, све до систематског затирања споменика и гробова због ћириличких слова на њима и све до рушења православних крстова и храмова у овом делу Европе у освит трећег миленијума од рођења Христовог, и то под прећутним покровитељством и пред телевизијским камерама света који себе сматра врхом данашње цивилизације – рекао је Предраг Пипер.

А да ли данас можемо рећи да је уништавање словенске књиге давна, ружна прошлост? – Нажалост, не можемо – сматра овај академик.

– Као што је знано, после утамничења, убистава и прогона ученика Солунске браће, у Великој Моравској је словенско писмо сразмерно брзо замењено латинским. Међутим, покушаји потискивања ћириличког словенског писма у корист латинице на делу су и у наше време. Поред низа других примера уништавања књига и у нововековној историји, у српско културно памћење је утиснуто, поред осталог, не само масовно страдање српских и словенских књига у оба светска рата, када је са умишљајем уништено огромно културно благо српске и словенске писане и штампане речи. Стотине хиљада примерака књига штампаних ћирилицом уништене су у рату деведесетих година 20. века, највише у Хрватској и на Косову и Метохији, али и другде, нпр. у Немачкој – истакао је Пипер.

За њега је и свођење дела Солунске браће на стереотип о словенским просветитељима једностран и непотпун.

– Они су делали, пре свега, као светитељи па стога и просветитељи и то, разуме се, не у смислу нововековног просветитељства. Када се у светлу те чињенице погледа на то колико је данашња словенска, и не само словенска, просвета заиста просветљена, колико васпитање претходи образовању и прожима га, не можемо рећи да се сада широко остварују благородни циљеви Светих Ћирила и Методија. Данас и у словенском свету постоји инфлација писане речи и пошаст празнословља и сваковрсних других скрнављења и злоупотребе речи – рекао је Пипер и додао да би имало, и требало би, и много лепога да се каже о словенској писмености на почетку 21. века.

У свом говору академик је подсетио да се на свим словенским језицима сваке године објављују стотине хиљаде предивних књига поезије и прозе, енциклопедистике и лексикографије, научних истраживања и одличне публицистике, све је више духовне литературе, и изворне и преведене, словенско писмо је на интернету; на сајмовима књига, који нису само вашари таштине.


Аутор: М. Сретеновић, среда 25.5.2016. у 09:19
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
Пошто се у горњем прилогу помиње „Велика Моравска“ то ме је подсетило на епизоду из моје службе у ЈНА.

„СРПСКИ КНЕЗ РАСТИСЛАВ“!


„Велика Моравска“!


Треба знати шта је то, што није увек случај. У време када сам ја 1984. г. покренуо питање непостојеће „равноправне“ ћирилице у ЈНА, из команде армије су нам послали пуковнике Илић Видака и Илић Михаила да старешинама „објасне“ мој подривачки рад на „поткопавању борбене готовости ЈНА“. Пуковник Илић Михаило је тада имао једну објављену књигу, па су га сматрали за књижевника способног да људима помогне да схвате о чему се ту ради. Пуковник Видак као политички орган је рекао да ја „скрнавим успомену на 1.706.000 жртава НОР-а“, а пуковник Михаило као књижевник је почео објашњавање да је „српски кнез Растислав позвао солунску браћу да му помогну“... Пошто је тада моја глава била на пању а пуковници су у рукама држали секиру, морао сам да реагујем и да непристојно прекинем књижевника да није у питању „српски кнез Растислав“ него моравски кнез Растислав! Да би људи видели колико су „секираши“ потковани и колико се „секирају“ за познавање прилика о којима су дошли да пресуђују!


Књижевник је негде чуо за „моравског кнеза Растислава“, па не знајући о чему се ту ради закључио је да би то морао бити неки „кнез са Мораве“, а пошто је Морава у Србији, онда би то „ваљда“ морао да буде неки „српски кнез“.


Али док волу објасниш да ниси зец, одоше јајца, фике-фике!
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕМИЈЕРУ ВУЧИЋУ


Приликом представљања нове владе у Скупштини премијер Вучић је први пут јавно говорио о ћирилици. Нишки чувари ћирилице су му упутили ово отворено писмо.

http://чуварићирилице.срб/свитак_42.Срб
 
mejb

mejb

Član
Učlanjen(a)
22.12.2012
Poruka
235
Svasta.

Kada su Englezi osvajali svet Srbi su smatrali da je najbolje drzati se svoga plota.
Englezi osvojise svet i stvorise nove svetove...stavise cirilicu u enciklopediju a Srbi ne obezbedise ni posao svojoj deci, ompladina masovno i dalje napusta Srbiju dok Srbi pevaju "Boze pravde..." Imucni Srbi salju svoju decu u engleske skole po belome svetu ali im ne smeta da i dalje mlate o cirilici...

Svasta...
Zbogom.
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
Svasta.

Kada su Englezi osvajali svet Srbi su smatrali da je najbolje drzati se svoga plota.
Englezi osvojise svet i stvorise nove svetove...stavise cirilicu u enciklopediju a Srbi ne obezbedise ni posao svojoj deci, ompladina masovno i dalje napusta Srbiju dok Srbi pevaju "Boze pravde..." Imucni Srbi salju svoju decu u engleske skole po belome svetu ali im ne smeta da i dalje mlate o cirilici...

Svasta...
Zbogom.
Енглези су освајали свет као колонијални окупатори, а ми смо се за то време „држали свога плота“ јер смо таквог окупатора имали и у својој кући и идеал нам је био ослобођење. Енглези су ћирилицу ставили у енциклопедије, али моја ћирилица је плански нападнута и угрожена, и ја не желим ћирилицу у енциклопедијама и на музејским полицама него – у животу мог народа! Ја не желим да моја деца и унуци уче школе по беклом свету него – у нашој земљи.


Саветујеш нам да и ми кренемо у освајање света (то у спорту већ радимо!) и да ћирилицу ставимо у енциклопедије и да на њу заборавимо.


Свашта...

Збогом. Што даље одеш, бићеш ми милији...
 
Poslednja izmena:
Bazlik

Bazlik

Učlanjen(a)
20.09.2014
Poruka
1.863
Ja kad recimo gledam Dejana Lucica na televizoru i kazem mojima, pogle sto pametan covek - hajde da preduzmemo nesto. Moji odma ripnu i kazu ma ne k si *ebu mater, to se nas ne tice.
U dubini srca ipak znam da nas se tice, jer ove sto *ebu mater danas mogu da zaustavim pravnim sretstvima, a sutra cu morati da vozim tenk da argumentijem svoj stav.
Sto ce reci bitangu mora zaustavis odma u startu, a kad pusti korene onda mora da ga sa asovom izriljujes sa sve zemljom, sto je mora se priznati izuzetno naporan posao.
Izvinjavam se Читач sto ne upotrebljavam cirilicu, ja sam od onih sto se uvlace neprijatelju pod kozu, pa se mora maskiram.
Sto se mene tice, voleo bih da znam sve jezike sveta, pocev od Sanskrita, pa na ovamo ko onaj Danijel iz StarGejta, e vala svaka mu cast.
 
Читач

Читач

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
ЕКОНОМСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ – ЛЕДОЛОМАЦ ЗА КРЧЕЊЕ ПУТА У ИСТОРИЈУ СРПСКОГ ШКОЛСТВА


Економски факултет у Нишу је заузео долично место у историји школства у Србији. Постао је прва установа која има ћириличну адресу електронске поште, прва установа која имавишеод 8ћириличних адреса на Интернету, а од сада и прва образовнаустанова која има ћирилични сертификат, квалификовани електронски потпис. То је заслуга систем администратора факултета Звонка Илића и руководства факултета које је имало разумевања и дало подршку за остварење ових могућности. У финансијском општењу факултета са Пореском управом показало се да систем функционише и да је први ћирилични сертификат положио испит. Дакле, више нема области пословања у којој ћирилица не може да се користити! „Техничке сметње“ постоје само тамо где су сами информатичари сметња и препрека за њено коришћење! – у Народној банци Србије, у платном промету Србије, у српским банкама.Информатичари који немају довољно знања за решавање ових питања у свом незнању су стекли уверење да је „ћирилица превазиђена и неупотребљива за рачунаре и друга савремена средства везе“. „Кисело грожђе“! Овај пример најбоље показује колико систем администратори могу да буду локомотива и ледоломац за отварање пута ћирилици за примену у дигиталној техници, али и сметња и кочница за њену примену! Ево како је „ледоломац“ кренуо у разбијање леда и са каквим проблемом се срео на том путу.


ИНФОРМАТИЧАРИ – ГРОБАРИ И ЛЕДОЛОМЦИ





Пошто је видео да Пошта „заслугом“ својих информатичара дискриминише ћирилицу, обратио им се директно:





Дакле, до скора су баш информатичари уређивачи сајтова многих установа унапред онемогућавали грађанима коришћење ћирилице за обраћање тим установама. У почетку су користили страна софтверска решења за израду сајтова и примењивали их у затеченом облику са свим њиховим недостацима и сметњама за коришћење српског језика, а сами или нису знали или су били лењи да засуку рукаве и те недостатке отклоне. Година по годину, генерација по генерацију, сајт по сајт, и народ је легао на руду и помирио се са схватањем да је „ћирилица превазиђена и неупотребљива за рачунаре“!Да „мора бити латиница због Гугла и претраживања“. Ту свест – заправо заблуду – су формирали, закуцали и бетонирали баш информатичари из магареће клупе, информатичари са две леве руке, они које је мрзело да ваде руке из џепова, информатичари – гробари ћирилице! Када би им грађани упућивали примедбе на немогућност коришћења ћирилице, они би из својих заклона спремно истурали штит – „техничке сметње“! А онда се појавио информатичар који је срећом имао и леву и десну руку, укрцао се на ледоломац и кренуо да ћирилици прокрчи пут ка Интернету а грађанима покаже да ћирилица уопште није „шугава“, да није „тринаесто прасе“, и да је досадашње веровање у „непогодност“ ћирилице уствари било само заблуда, па чак и подвала! Нажалост, ова заблуда је дубоко укорењена у свест људи и требаће доста времена да народ престане да се боји ћирилице, да се осмели да извири из својих досадашњих латиничних скровишта и да почне да користи ћирилицу и на Интернету без страха да ће му нешто „пасти на главу“!















На Економском факултету у Нишу има око 3000 студената и запослених. И сваком од њих Факултет по аутоматизму шаље рођенданску честитку исписану фонтом „Патријарх Павле“, тако да свако може да види своје име и презиме како би га руком писао патријарх Павле! А као „ћирилични шлаг на торту“ је што се та честитка шаље са факултетског ћириличног налога електронске поште.






Надајмо се да је ово крај порођајних мука српске ћирилице на њеном путу по Интернету. После овога све је само ствар воље, опредељења и личног избора корисникâ рачунара. Свако навођење било каквих „техничких сметњи“ остаће само – изговор.


Жељко Филиповић,

„Чувари ћирилице“

Ниш.
 
Top