Очување ћирилиног писма, изазов времена

Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Имамо прилике да видимо како се ћирилично писмо веома често запоставља под изговором модернизације. Заправо, подсвесно и свесно људи занемарују писмо како би се пратили глобални трендови, да би деловало "светски", а не заостало.

Дакле, ћирилица се у свести оних који је занемарују сврстава у нешто застарело и непрактично, иако модерна технологија подржава све што је потребно. Онда, није проблем технологија, већ појединац. Неки народи немају проблем са својом ћирилицом, неки је прикривају као да се стиде. Наводно не постоји навика. Можемо ли учинити нешто?



НОВАКОВА ТЕМА

Ћирилица у дигиталном добу, све од нас зависи
Тања Њежић/Невен Џодан | 16. 09. 2015. - 19:15h |

Судбина ћирилице у 21. веку је прилично неизвесна јер већина људи има навику да користи латиницу. Иако не постоје никакве препреке да се ћирилица користи чак и у модерном, информатичком свету, она полако губи битку.

667862_miroslavljevo-jevandjelje-foto-a-stankovic_f.jpg

Мирослављево јеванђеље писано је на ћирилици између 1169 и 1197.

Готово да би се могло рећи да у разговорима о ћирилици постоји консензус око две ствари. Треба јој скинути баласт политизације и, друго, не може се говорити о очувању, односно спасавању ћирилице при садашњем односу према писмености и култури као таквима.


Да бисмо спасавали ћирилицу, морамо се побринути за спас културе, слажу се Матија Бећковић и Душан Ковачевић.


На питање како увести ћирилицу у 21. век, Матија Бећковић каже:


645775_matija-beckovic291114ras-foto-aleksandar-dimitrijevic--21_hs.jpg

Матија Бећковић

- Већи је проблем како увести нас у 21. век, а ћирилица је ушла захваљујући Билу Гејтсу. Овде се пуно причало о томе да ћирилица није за нову еру, а испоставило се да нисмо ми.


Људи који познају нове технологије доказали су да су у том технолошком смислу ствари врло једноставне. Кад може кинеско, јапанско и не знам која све писма, зашто не би могла ћирилица. А кад би знали да на свету већи број људи пише ћирилицу него латиницу увидели би да ћирилица неће страдати ако је ми не зарезујемо... Тешко њој кад би од нас зависила - у свом стилу коментарише Матија Бећковић.


Oпстанак

Славни писац Душко Ковачевић је свој исказ о ћирилици насловио “Судбина народног писма”. Он сматра да је питање ћирилице суштински везано за наш кључни, горући проблем.



- Брига да се наше ћирилично писмо очува све је тежа и са годинама и деценијама које долазе та борба ће бити скоро немогућа. Краткорочно гледано, ми данас, у овом очају и беди која нас је као народ снашла, можемо да донесемо неке законе за спас ћирилице, али оно што је суштина проблема нашег писма везано је за опстанак нашег народа који пише и говори та већ поприлично заборављена слова - наводи Душан Ковачевић.



Чувени драмски писац каже да су могуће повећане мере опреза у школству - повећање броја часова српског језика са посебном пажњом посвећеном ћириличном писму.


- То може и то је потребно, али оно што школски систем не може, а што је дужност и брига државе, почива у чињеници о катастрофалној демографској статистици. Подаци говоре да нас је сваке године мање за око 50.000 становника. Преведено на ћирилицу; у односу на укупан број становника који се изјашњавају као Срби (и куну се да пишу ћирилицом) до 2050. године биће нас мање за око 1,5 милиона.


То значи одумирање једне четвртине азбуке. Ако би се то нестајање наставило само том простом прогресијом, за 200, 300 година нестао би цео народ који је некад, не тако давно, писао неким чудним језиком сачуваним у стакленим витринама музеја за изучавање изумрлих језика са посебно издвојеним рукописом романа посвећеног неком каменом мосту, званом ћуприја, романа који је пре 385 година награђен Нобеловом наградом
- објашњава Ковачевић.

399469_proba-predstave-lari-tomson141413ras-foto-safar-zeljko-008a_hs.jpg

Душан Ковачевић

Породица


По његовим речима, очување ћирилице може се остварити једино и само очувањем народа, а то значи породице, а то опет значи да је прва и највећа обавеза и брига државе, брига о младима и њиховим породицама.


- У противном, шта ће нам путеви и коридори који ће се ужелети Срба, али Срба више бити неће. Данашњи уредник „Блица“, велики господин Новак Ђоковић, млад, паметан и за пример и чуђење озбиљан човек, са супругом Јеленом води фондацију која је препознала овај проблем и која посвећује пажњу деци и генерацијама које ће очувати и Србију и ћирилицу - закључује Душан Ковачевић.


419948_kompjuter-ap_hs.jpg

Како увести ћирилицу
у ново дигитално доба



Новак каже: Не само да је ћирилица део нашег идентитета, него је то писмо којим су написане све наше књиге, тапије, крштенице и заклетве. Ако бисмо то писмо заборавили, не бисмо могли прочитати своју личну карту, постали бисмо неко други, рекао је једном Матија Бећковић. Морамо да сачувамо наше писмо, али то неће бити нимало лако.



667865_goran-vorotovic-foto-privatna-arhiva_hf.jpg

Ћирилица без проблема и у информатици


Др Горан Воротовић, стручни сарадник на Машинском факултету, појашњава да оперативни системи не представљају проблем када је реч о коришћењу ћирилице у информатичком свету. За све озбиљније платформе оперативни системи подржавају ћирилицу.


- Технички не постоји никакав проблем да се ћирилица као таква користи у информатичкој сфери. Друга је ствар што људи немају навику да користе ћирилицу и читава та информатичка сфера је углавном обојена латиницом. И не само информатика. Изађите напоље, погледајте излоге, билборде, свуда око нас је латиница, подсећа Воротовић.


Он каже да не мора да буде тако. Као добар пример коришћења ћирилице наводи Машински факултет.


625505_aerodrom2-foto-igor-rankovic_hs.jpg


- Веб-сајт и интернет презентација у на ћирилици. Све апликације, како за нас тако и за клијенте факултета, на ћирилици су. Наравно, постоји и део на енглеском језику, али мислим да је то прави пут како да сачувамо ћирицу. Свака јавна институција би морала да има такав софтвер. Што се тиче неких изузетних ствари, софтвера за рецимо пројектовање или прорачуне, они су на латиници, на страном језику, и то се засад не може избећи, али оно на шта можемо да утичемо јесте да у свим осталим ситуацијама више користимо ћирилицу - закључује Воротовић.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Džordž Bernard Šo (1856-1950) irski pisac, esejista, novinar i književni kritičar, smatrao je da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svijetu i javno se zalagao za reformu engleskog pisma (abecede), po uzoru na Vukovu azbuku. Evo šta o tome stoji u Wikipediji: Сматрао је да је српска ћирилица најсавршеније писмо на свету и један заокружен и логичан систем. У свом тестаменту оставио је новчани износ (£367,233 13s) Енглезу који успе да реформише и упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово један глас).
 
Član
Učlanjen(a)
16.11.2009
Poruka
205
Па вероватно није чуо за Хангул, који је настао давно пре Вука, и у коме такође важи правило "један знак - један глас", а облик слова је урађен у складу са корејском филозофијом. Мада, модерни хангул и није толико "савршен" као у почетку, јер се напретхом технологије и комуникација језик богати, а писмо које се не мења или се не мења довољно радикално једноставно не може то да испрати.

Али то и некако, него што Шо није изгледа чуо за многе друге језике код којих је правило "један знак - један глас" (фонетични правопис или фонетично писмо) веома изражено, а то су нпр. малтешки, фински, албански, грузијски, италијански, турски, бугарски, македонски, белоруски, азербејџански, монголски... већина ових језика има по неколико знакова у писму који се не читају увек исто, али ни код нас не звучи свако слово увек исто ("б" није баш увек "б", јер понекад више звучи као "п", и слично), да не помињем у обичном говору како звуче поједини везници, предлози и сл.


Имамо писмо такво какво имамо и језик такав какав имамо, али треба да познајемо мало шире одређене теме да бисмо о њима могли да дискутујемо.

Али, већини људи је битно да су ЧУЛИ да је неко похвалио наше писмо или језик па да одмах прихватимо да су најбољи.



Најгоре је што се овакви митови умножавају и никако да их неко демантује, слично као што се нпр. укоренила анегдота да је у Конгресу САД било гласање за званичан језик и да је енглески победио за 1 глас.
А предлог је било нешто сасвим друго (да се штампају савезни закони и на немачком), а за један глас је одбијен предлог да се заседање прекине и одложи за касније.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Pa..., biće da je Bernard Šo bio Srbofil, a jadničak nije bio ni obaviješten o drugim fonetičkim azbukama i abecedama! Poznata priča - sve tuđe je bolje!;)
 
Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Можда је човек заиста објективно проценио. Сигурно није своју тврдњу дао без аргумената. Фонетика и правилно акцентовање у потпуности дају другу димензију (тежину) речи, али и говоре о просвећености једног народа. Веома добро је објаснио чињенице један од најобразованијих архијереја који је веома силно заинтригирао студенте и интелектуалце својим речима.

 
Član
Učlanjen(a)
29.03.2011
Poruka
26
Не хвалимо принцип ''Пиши као што говориш'' зато што је наш, него што је, заиста, једини разуман. Просто је невероватно како већина високоцивилизованих народа није успела то да прихвати (почев од грчког па до енглеског, као најгоре варијанте). Наравно да не мислим на ћирилична слова, него на било који знак који одговара једном гласу. А у посту који је написао kobayashi погрешно се наводе албански, италијански, бугарски језик као језици код којих је овај принцип прихваћен.
 
Član
Učlanjen(a)
16.11.2009
Poruka
205
Нисам рекао да је то правило прихваћено, већ да је ИЗРАЖЕНО, а то није исто!

Чак и у старом латинском је то правило било јако изражено.

А, ето, код корејског језика је веома веома изражено.

Јапанци имају хирагану и катакано, које представљају СЛОГОВНА писма, и није баш један знак један глас, већ знаци представљају просте слогове.
Постојала је иницијатива да се кинески карактери избаце из употребе (слично као у Кореји) и да се користе само катакана и хирагана, али је иницијатива одбијена јер би наводно штетила великом културном наслеђу.

У обе Кореје је Хангул створен још у 16. веку, више пута забрањиван од стране каснијих власти и писмене елите (као што су се и код нас ругали Вуку), али је интересантним сплетом околности у школама и практичној употреби наметнут од стране јапанаца за време окупације - а у циљу културног одвајања Кореје од Кине.

У Јапану иницијатива укидања кинеских карактера није заживела, јер је то тешко урадити преко ноћи, а многи имају став да деца учећи писмо уз велики труд стичу радне навике - мада се радне навике могу стећи радећи нешто корисније уместо да се пола живота учи писмо.



Дакле, ниједно писмо није 100% фонетско, па ни наша ћирилица, јер има велики број гласова у језику за које немамо адекватне знакове (нпр. црногорци су увели још два слова за гласове који се и у Србији јављају у неким областима), затим поједини гласови имају више облика у зависности од позиције у слоговима, и сл.


А да је писмо лепо, ту нема шта да се коментарише. Руска ћирилица обилује знацима позајмљеним из латинице, а код нас је највећа жалост кад људи користе руску курзивну ћирилицу уместо наше за које постоје фонтови (Adobe пакети имају подршку за унос лигатура за наша карактеристична слова која се разликују од руксих, ако фонтови то подржавају, а већина Adobe фонтова подржава; такође постоји већи број фонтова из домаће радиности који имају правилно урађена наша курзивна слова).
На сајту Типометар може да се нађе 10 бесплатних фонтова који имају наша курзивна слова урађена како треба, чак има 2 или 3 калиграфска фонта.

Жалосно је што се у државним институцијама одомаћио Times New Roman, који је предвиђен за новинске чланке, а не за озбиљна документа, а који поједини чак користе и за потврде/уверења, па чак и поједини факултети за ДИПЛОМЕ!!!
ОК, бар ће курзивом исписано име власника дипломе или уверења бити читљиво ако се појави негде у Русији...

А ево руског и нашег писма у курзиву, па коме није тешко, нека потражи разлике у појединим словима која постоје у оба језика (нпр. т, д, п, г).

russian_cursive_cyrillic.png

serbian_cyrillic_cursive.png


Ево PDF-а са неколико наших фонтова са Типометра:
http://ge.tt/3PwaNtV2/v/0?c
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
Adrian BG: „Онда, није проблем технологија, него појединац“.

Ја то обично кажем: „Није проблем „у техници“, него у нашим главама“. Однос према писму је ствар личног опредељења, воље и избора и само у почетку делимично зависи и од тренутног стања технике. „Ко хоће, нађе начин, ко неће, нађе изговор“. Ја сам одавно увидео да се ћирилица повлачи из сећања и писаљки наших сународника, али сам и знао где „лежи зец“, и нисам се мирио са тим стањем под разним изговорима, него сам се трудио да или набавим прикладну технику, или да затечену технику прилагодим и припремим за писмо мог народа да бих могао да је користим за језик мог народа. Мој први рачунар играчка ZX Spectrum 48 kB“ је још 1985. године писао ћирилицом:



Моје прве мобилне телефоне – стари, једноставни и јефтини „Сименс А 35“ али и „Самсунг“ и „Сони Ериксон“ – сам сâм припремио и оспособио да писане поруке шаљу на нашој ћирилици још 2007. године, годину дана пре појаве „андроида“ са фабричком ћирилицом:



Мој пркос према „информатичарима“ који су ме убеђивали да „техника не трпи ћирилицу“. Ево, ја који нисам информатичар, чак ни електроничар исписао сам им пет азбука на истом екрану – грчку, ћириличну, јеврејску, арапску, латинску:



Мој први рачунар је био сав на српском језику и на нашој ћирилици:



Већ 45 година имам ћириличну писаћу машину:



Сину сам за техничко цртање у средњој школи набавио рапидографске шаблоне од 3 – 10 мм са нашом ћирилицом (производ тадашња Западна Немачка!):



Унуцима сам за рачунаре набавио тастатуре са нашом ћирилицом на тастерима а уз њу су латинска слова била ситнија од ћириличних:






Моја чековна карта:



Ја сам други на свету, после творца те могућности за српску ћирилицу Звонка Илића, систем администратора на Економском факултету у Нишу, добио адресу електронске поште на нелатиничном писму, ћирилици (пре Путина и свих Руса!) и трећи на свету после Кинеза и Звонка. А Звонко је то остварио преко – америчког провајдера, баш да би се наругао онима који су трврдили да „то није могуће“:



Дакле, ја нисам пристајао да „крај две здраве ноге на силу храмљем“, да „крај два здрава ока на силу чкиљим“, нисам пристајао да „врскам“ („Срецан Бозиц“, „Цеститам венцање“), нисам пристајао да будем – богаљ добровољац!

Кад сам рекао да „знам где лежи зец“, све је кренуло изван српске средине, из Хабсбуршке монархије, преко Краљевине Југославије, партизанске Југославије до данашње постјугословенске Србије, али ћу скратити и директно идем на завршну фазу: Погледајте у каквом инсценираном и диригованом окружењу превласти па и искључивости латинице се рађају и одрастају наша деца! Када се роди беба, сви прехрамбени, хигијенски, одевни предмети, играчке које се због бебе уносе у кућу на себи имају само латинична слова. Цртани филмови на ТВ које деца гледају имају само латинична слова. Рођендански поклони које деци дајемо (бојанке, књиге бајки, бицикли, одевни предмети, фото-апарати, мобилни телефони, рачунари) на себи имају само латинична слова. Када деца изађу у град, на радњама виђају фирме на страним језицима, где по дефиницији нема места за ћирилицу. Када пођу у школу, чик да ми неко покаже свеску са ћирилицом на вињетама и етикетама. ТВ Београд је првих 20 година свог постојања (1958 – 1978) користила искључиво латинична слова, иако су сви други републички ТВ центри слободно користили своја писма. Бројне генерације нашег народа су рођене и одрасле а да на ТВ нису виделе ни једно ћирилично слово. Данас се приватне телевизије такмиче у избегавању ћирилице, а уз њих одрастају бројне нове генерације. Кад су се појавили мобилни телефони, једино Срби нису имали меније, исписе и СМС поруке на свом писму. Бројчано мањи македонски народ тај проблем није имао, јер зна ко је и шта је његово. Појава рачунара је само набацила последњу лопату земље на гроб наше ћирилице. Шта мислите, какво мишљење о „нашем писму“ ће формирати дете рођено и одрасло у оваквом окружењу? А то „српско“ дете је данас већи „чекићар ћирилице“ него они у Вуковару! Ето где „лежи зец“!

„Hic Rodos, hic salta“! Ево вам слика да видите и сами да није проблем „у техници“ него у опредељењу, вољи и – личном избору! Ко је хтео, могао је. Све остало су само изговори.

А не искључујем ни – зле намере!
 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
НОВИ ЋИРИЛИЧНИ ФОНТ РТС

Супруга ме је обавестила да ће на РТС бити "емисија о ћирилици". Знао сам да то неће бити оно што бих ја очекивао, и тако је и било. Немам ништа против посебних фонтова, мени је довољно да РТС користи ћирилицу, јер га памтим и по друкчијој пракси. Нека је са срећом новом фонту, као и било којем евентуалном новом фонту у будуће. Али, ми старији памтимо некадашњу "ТВ Београд" по врло ружним стварима, па бих желео да млађе генерације упознам са тиме. Из понашања и водитељке и гостију у емисији се види да они о томе не знају ништа, а сасвим сигурно ни највећи део наших данашњих сународника.

"Телевизија Београд" (данас "РТС") је свој рад почела 1958. године. ТВ Љубљана је емитовала програм на словеначком језику на латиници; ТВ Загреб на хрватском језику на латиници; ТВ Сарајево на српскохрватском/хрватскосрпском језику на оба писма у уједначеном односу; ТВ Титоград (данас Подгорица) је користила стриктно ћирилицу; Тв Скопље македонски језик и ћирилицу; а ТВ Београд - искључиво латиницу. Дакле, сви су имали слободу да користе своје, само је ТВ Београд имала слободу да користи - туђе! И тако је то трајало све до 1978. године, када је под притиском јавности српски дрматор Дража Марковић замерио што ТВ Београд користи "само латиницу уместо И ЋИРИЛИЦУ"! Тиме је "чича Дража" (из другог табора!) уместо да буде ослободилац ћирилице, само додао још једну лопату земље на гроб ћирилице.

Желим да скренем пажњу на три момента из емисије.

1) Клинка водитељка подругљиво поставља питање "хоће ли овим новим фонтом РТС спасти ћирилицу". Дете је прекасно рођено да би се лично сећало да је баш њена кућа РТС - односно њен деда "ТВ Београд" - сахранила ћирилицу. Голица је спасавање ћирилице, а не зна ништа о сахрањивању ћирилице. Да ли сте свесни колики проценат становништва је за тих 20 година (58-78) рођен и одрастао а да на ТВ није видео ни једно ћирилично слово? Данашње приватне телевизије се утркују у изврдавању ћирилице, а под њима се рађају и одрастају бројне нове генерације нашег народа! Шта мислите, какав закључак о "нашем писму" ће формирати те генерације рођене и одрасле у окружењу превласти па и искључивости латинице?

2) Млађи гост у емисији каже "сачувајмо двоазбучје као предност и богатство", и тиме попут "чича Драже" додаје још једну лопату земље на гроб ћирилице.

3) Старији гост у емисији (отац једног од аутора награђеног фонта") спонтано се излајао да је уз ћирилицу израдио "у пакету" и латиницу. Наручили су му ћирилицу, а он израдио и латиницу!
 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
САЈТ УНС „ЋИРИЛОВАЊЕ“

ТАСОВАЦ И ЋИРИЛИЦА



__________________
Живела Војска Србије, ослободилац ћирилице из казамата Југославије и њене антићириличарске тврђаве ЈНА!
 
Natrag
Top