O pravednicima i grešnicima
- Začetnik teme watcher12
- Datum pokretanja
LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.09.2009
- Poruka
- 8.464
Ovo može biti zanimljiva tema. Šteta je što nisi dao malo opširniji uvod.
U ovoj Paskalovoj misli sažeta je razlika između hrišćanstva i farisejstva. Opravdava sebe onaj ko shvata i priznaje da je grešan, uz molitvu za oproštaj. Ove fariseje ne možeš navući ni konopcima na hrišćanski stav. Mislim da kod pravoslavnih i katolika ima mnogo više svesti o sopstvenom grehu nego kod drugih hrišćanskih zajednica. Ne mislim tu na crkvenu hijerarhiju, već na obične vernike. Ako neko misli da je pravedan jer drži zapovesti, šta će mu onda Hristova molitva kojom se moli oproštaj za sopstvene grehe? Ako, pak, govori "Oče naš",, priznaje da je grešan, čemu onda zapovesti? Istina je paradoksalna.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Čemu zapovesti? Da čoveku pokažu da je grešan. Eto čemu. Ispunjavanje istih ne znači da je onaj koji ih drži bezgrešan. Njih je naime nemoguće ne prekršiti, a tu već ulazimo u definiciju greha.
- Ja sam Gospodin, Bog tvoj, nemaj drugih bogova uz mene!
- Ne izusti imena Gospodina, Boga svoga, uzalud!
- Spomeni se da svetkuješ dan Gospodnji!
- Poštuj oca i majku da dugo živiš i dobro ti bude!
- Ne ubij!
- Ne sagriješi bludno!
- Ne ukradi!
- Ne reci lažna svjedočanstva!
- Ne poželi tuđeg ženidbenog druga!
- Ne poželi nikakve tuđe stvari!
Posmatraj ovako. Prvo postaviš sebe na mesto Boga, i uglađaš samom sebi i jedino sebi, svojim nagonima. Zatim Boga kriviš za svoje neuspehe, ili ga da bi se opravdao pozivaš, ili ga psuješ, Setiš ga se dakle samo kada ti je potreban ili kada želiš da ga okriviš, služeći sebi i drugim ljudima za novac, ili šta god to bilo zaboravljaš na odmor, i na molitvu, uostalom ne moliš se ikome osim sebi. Roditelje često zaboravljamo, odbacujemo ih kada više ne mogu da ispunjavaju naše želje i prohteve, što nas opet vraća na prvu zapovest, koju kršimo tako što sebe pravimo bogom. Ne ubij, ovde se radi o tome da je svako ubistvo počinjeno sa jasnom namerom, bilo iz mržnje, koristoljublja preuzimanje uloge boga i odlučivanje šta je dobro a šta zlo. Isto važi i za blud, krađu, laganje protiv drugoga a u korist sebi. Isto je i sa ostalim zapovestima.
Vidiš kako nije baš paradoksalno. Oni koji se mole za oprost, iako su možda i prekršili bilo šta od ovoga, svesni su da su grešni, i to Bog i zahteva od čoveka, svesnost o grehu. Sa druge strane, oni koji mašinski poštuju zapovesti, i pravednost zasnivaju na takvom tumačenju, nisu ni svesni da su prekršili sve. Oni i dalje krše, jer uslovljavaju Boga. Ne govore mu "oprosti nam", nego mu u lice sasipaju "Gledaj pravedni smo!!"
Veliki Blez Paskal je dakle u potpunosti u pravu.
VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Ovo je dobra tema, i smatram jedna od centralnih koje su zapisane u svetom pismu koje obrađuju pojam spasenja.
Šta znači biti "grešan" ili sa druge strane "pravedan" i kako se ta grešnost ili pravednost manifestuju u ove dve grupe ljudi.
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, treba pogledati biblijski koncept greha, odnosno - šta biblija govori o tome šta je greh, a sa druge strane šta je pravda.
U Božjoj reči greh je okarakterisan kao prekršaj Božanskih principa morala zapisanih u Božjim zapovestima, a ove zapovesti su date da regulišu čovekov odnos prema Bogu, i sa druge strane prema bližnjima:
"Svaki koji čini grijeh i bezakonje čini: i grijeh je bezakonje" ( 1 poslanica Jovanova 3. 4 )
Na drugom mestu Božja reč kaže da je posledica činjenja greha smrt:
"Jer je plata za grijeh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 )
Greh je po bibliji mnogo više od samih grešnih čovekovih dela koja čini, a koja predstavljaju prekršaj Božanskih moralnih principa zapisanih u njegovim zapovestima.
To je stanje čovekovog bića bez Boga, iz koga prirodno proističu grešna dela suprotna Božanskim principima morala.
Da bi čovek prešao iz stanja grešnosti i postao pravednik on treba učiniti određene korake, koji između ostalog podrazumevaju prestanak činjenja greha i grešnih dela.
Pošto čovek nema u sebi moći ni sile da to učini sam od sebe, da prestane da greši - jer se u njemu bore različite strasti njegove grešne prirode, on tu moć i silu treba potražiti od Boga, koji putem čovekove vere, pokajanja, i predanja sebe u Božje ruke - čini promenu u čovekovom biću.
Bitno je naglasiti - da pokajanje o kome biblija govori nije samo jedan formalni čin ispovedanja greha svojim usnama, nakon čega čovek nastavlja da živi po starom do sledeće prilike u kojoj će se ponovo formalno pokajati.
Biblijsko pokajanje predstavlja čovekovo potpuno okretanje i odricanje od greha i grešnih dela i misli, promenu pravca kretanja u suprotnom smeru od onoga kojim je do tada išao, prestanak činjenja greha putem promene koju Bog kroz čovekov čin pokajanja, predanja Bogu, i obraćenja - vrši u njegovom biću, u srcu i umu, dajući mu silu da više ne greši, već da živi u skladu sa Božjom voljom.
Na pitanje okupljenih ljudi u Jerusalimu u pogledu svog spasenja "šta će mo činiti ljudi braćo?" Apostol Petar odgovara:
"A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;
Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš" ( Dela apostolska 2. 37 - 39 )
Na drugom mestu kaže:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg" ( Dela apostolska 3. 19 )
U drugoj prilici, u razgovoru sa jednim Jevrejskim rabinom po imenu Nikodim, Isus ovom čoveku upućuje sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 3 )
Misleći da govori o fizičkom rođenju ovaj čovek pita Isusa:
"Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 4 ).
Isus ovom čoveku potom objašnjava da on ne govori o fizičkom - već o duhovnom rođenju, koje predstavlja promenu koju Duh Sveti čini u čoveku, koja je presudna za njegovo spasenje:
"Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jevanđelje po Jovanu 5. 3 - 8 ).
Novorođenje Duhom Svetim, ili promena koju Duh Sveti čini u čoveku - je proizvod koraka koje čovek preduzima u cilju svog spasenja, a to su "pokajanje, predanje, i obraćenje" i ono je praćeno čovekovom odlukom da obavi obred krštenja, što je samo vidljivi čin te promene koja se u njemu dogodila, i odluke da od tog trenutka živi po načelima Svete Božje reči, i u neprekidnoj zajednici sa Bogom.
Amin!
Šta znači biti "grešan" ili sa druge strane "pravedan" i kako se ta grešnost ili pravednost manifestuju u ove dve grupe ljudi.
Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, treba pogledati biblijski koncept greha, odnosno - šta biblija govori o tome šta je greh, a sa druge strane šta je pravda.
U Božjoj reči greh je okarakterisan kao prekršaj Božanskih principa morala zapisanih u Božjim zapovestima, a ove zapovesti su date da regulišu čovekov odnos prema Bogu, i sa druge strane prema bližnjima:
"Svaki koji čini grijeh i bezakonje čini: i grijeh je bezakonje" ( 1 poslanica Jovanova 3. 4 )
Na drugom mestu Božja reč kaže da je posledica činjenja greha smrt:
"Jer je plata za grijeh smrt" ( Rimljanima poslanica 6. 23 )
Greh je po bibliji mnogo više od samih grešnih čovekovih dela koja čini, a koja predstavljaju prekršaj Božanskih moralnih principa zapisanih u njegovim zapovestima.
To je stanje čovekovog bića bez Boga, iz koga prirodno proističu grešna dela suprotna Božanskim principima morala.
Da bi čovek prešao iz stanja grešnosti i postao pravednik on treba učiniti određene korake, koji između ostalog podrazumevaju prestanak činjenja greha i grešnih dela.
Pošto čovek nema u sebi moći ni sile da to učini sam od sebe, da prestane da greši - jer se u njemu bore različite strasti njegove grešne prirode, on tu moć i silu treba potražiti od Boga, koji putem čovekove vere, pokajanja, i predanja sebe u Božje ruke - čini promenu u čovekovom biću.
Bitno je naglasiti - da pokajanje o kome biblija govori nije samo jedan formalni čin ispovedanja greha svojim usnama, nakon čega čovek nastavlja da živi po starom do sledeće prilike u kojoj će se ponovo formalno pokajati.
Biblijsko pokajanje predstavlja čovekovo potpuno okretanje i odricanje od greha i grešnih dela i misli, promenu pravca kretanja u suprotnom smeru od onoga kojim je do tada išao, prestanak činjenja greha putem promene koju Bog kroz čovekov čin pokajanja, predanja Bogu, i obraćenja - vrši u njegovom biću, u srcu i umu, dajući mu silu da više ne greši, već da živi u skladu sa Božjom voljom.
Na pitanje okupljenih ljudi u Jerusalimu u pogledu svog spasenja "šta će mo činiti ljudi braćo?" Apostol Petar odgovara:
"A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha; i primićete dar svetoga Duha;
Jer je za vas obećanje i za djecu vašu, i za sve daljne koje će god dozvati Gospod Bog naš" ( Dela apostolska 2. 37 - 39 )
Na drugom mestu kaže:
"Pokajte se dakle, i obratite se da se očistite od greha svojih, da dođu vremena odmaranja od lica Gospodnjeg" ( Dela apostolska 3. 19 )
U drugoj prilici, u razgovoru sa jednim Jevrejskim rabinom po imenu Nikodim, Isus ovom čoveku upućuje sledeće reči:
"Odgovori Isus i reče mu: zaista, zaista ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 3 )
Misleći da govori o fizičkom rođenju ovaj čovek pita Isusa:
"Reče Nikodim njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u utrobu matere svoje i roditi se?" ( Jevanđelje po Jovanu 3. 4 ).
Isus ovom čoveku potom objašnjava da on ne govori o fizičkom - već o duhovnom rođenju, koje predstavlja promenu koju Duh Sveti čini u čoveku, koja je presudna za njegovo spasenje:
"Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi.
Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha" ( Jevanđelje po Jovanu 5. 3 - 8 ).
Novorođenje Duhom Svetim, ili promena koju Duh Sveti čini u čoveku - je proizvod koraka koje čovek preduzima u cilju svog spasenja, a to su "pokajanje, predanje, i obraćenje" i ono je praćeno čovekovom odlukom da obavi obred krštenja, što je samo vidljivi čin te promene koja se u njemu dogodila, i odluke da od tog trenutka živi po načelima Svete Božje reči, i u neprekidnoj zajednici sa Bogom.
Amin!
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
To nije 3. zapov. nego 4.
Grešnici u širem smislu su svi ljudi, a u užem smislu oni koji i dalje nastavljaju da krše Božji zakon zapisan u BIbliji.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Stavljajući sebe na mesto Boga, čovek pada u greh i krši svih deset zapovesti Dekaloga. Papagajsko ponavljanje i mehaničko poštovanje istog ne čisti od greha, nego je i greh samo po sebi. Otkupljujemo se po milosti, a ne po poštovanju "zakona". Svako ko ne moli za oprost svojih grehova, ko nije svestan da je grešan, nego misli da ga faksativno poštovanje Dekaloga, posebno jedne od zapovesti, čini pravednim u očima Boga, vara se. Bogu je miliji onaj ko je svestan svoje grešnosti, nego li onaj koji se paranoično plaši da ne povredi Dekalog.
"Prvi koji je bez greha, neka baci kamen", Govori Gospodin.
Isto kao što je rekao da molimo:
Oče naš, Koji jesi na nebesima.
Sveti se ime tvoje,
dođi Kraljevstvo Tvoje
Budi volja Tvoja
Kako na Nebu, tako i na Zemlji
Kruh naš svagdašnji daj nam danas,
I otpusti nama dugove naše, (grehe, pogreške, prekšaje)
Kako i mi otpuštamo dužnicima našim (onima koji su sagrešili protiv nas, pogrešili, učinili nam zlo)
I ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla
Jer Tvoje je Kraljevstvo, moć i slava u vjeke vjekova.
Amen
Ova Molitva nad Molitvama, je pored poniznog moljenja Onoga Koji Jeste, ujedno i kletva. Jer,od Boga tražimo da nam oprosti onako kako mi praštamo. Dakle, ako ne praštamo, ni nama oprošteno biti neće. Ako li sebi za pravo damo da ne praštamo, onda ni Bog neće nama oprostiti. Oprost zahteva svesnost da smo pogrešili, spremnost za praštanje, a ne "poštovanje" pravilnika.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
A to je tebi izgovor da se krši zakon. Neće biti otkupljeni koji krše zakon.
To je rekao farisejima kada su htjeli da ubiju preljubnicu, a njima je rekao da su sinovi đavola.
I Jovan Krst. im je to rekao.
"Ko odvraća uho svoje da ne čuje zakona i molitva je njegova mrska".
Ne oprašta nama Bog grijehe zato što mi drugima opraštamo, već naša spremnost da drugima opraštamo, jeste pokazatelj da nam je Bog oprostio.
Samo onaj kome je Bog oprostio, može drugima da iskreno iz srca oprašta.
- Učlanjen(a)
- 11.02.2009
- Poruka
- 8.070
Prvo vi ne možete znati da li ja kršim zakon ili ne. Drugo, spasenje putem zakona je doktrina EGWizma, kao Hrišćanin nisam obavezan da je poštujem i da verujem u nju.
Za razliku od vas, mi se molimo za oprost grehova. Ne mašemo svojim "zakonoljubljem". Ne stavljamo sebe na mesto Boga, još manje verujemo da obožavanjem i služenjem "zakonu" služimo i obožavamo Boga. Da sada ovde ne ponavljam ono o Abrahamu i Lazaru. To ionako vama nije ništa više od parabole, jer se kosi sa vašim verovanjima. Bogataš iz te priče je poštovao zakon na isti način na koji ga neo fariseji poštuju. Ali, nije mu oprošteno. A tu je još i psalm Asafov. Veoma ilustrativan o tome šta Bog stvarno traži od čoveka.
Član
- Učlanjen(a)
- 03.06.2010
- Poruka
- 14.301
Naravno da mogu jer znam kriterijum Biblije.
To je po tebi, a ne po advent. zato ga i ne držiš jer da ga držiš onda bi ga držao kao i fariseji.
Tebi nije poznato da se zakon drži iz ljubavi prema Bogu.
Zato vas snalaze nevolje.
Većina lažno, statistika je pokazala da velika većina pripadnika tradicionalnih vjera nije spremna da oprosti.
Tebi je samoobožavanje što neko propovijeda Zakon, pa to rade apostoli.
Pa ti ne znaš šta zakon predstavlja.
Nisi shvatio pouku te priče, to se uči u školi.
Pa baš ta priča negira vaša vjerovanja da se može preći iz pakla u raj. Negira i zagorbni život.
Pa to je tvoje shvatanje zakona, kao i kod fariseja.
A vi učite da mu može biti oprošteno.
Opet tvoj formalizam vrlo važno čiji je.
A vi ne ispuinjavate, još se hvalite kršenjem zakona.