Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Po jedan film sa španskog govornog područja biće prikazan svakog martovskog četvrtka sa početkom u 20h u prostorijama "Artistik film-a" u Beogradu u okviru ciklusa "Mesec latino filma".
"Prvog marta očekujte nešto prelepo iz Barselone, narednog četvrta uslediće ekstaza, a 15. marta videćemo kako se Endi Garsija snašao u ulozi reditelja", navodi se u saopštenju organizatora. "Dvadeset drugog marta jedan mališan će da krene u potragu za ženom koja će ga dojiti a Mesec latino filma završavamo rediteljskim prvencem Džona Malkoviča smeštenim u Južnu Ameriku."
Svi filmovi imaju prevode na srpskom jeziku.
"Artistik film" studio (Bulevar Kralja Aleksandra 93) je istorijsko-kulturna lokacija i nalazi se u prostorima prve kinematografske produkcije u Srbiji, osnovane od strane Zarija Đokića, autora filma 'Golgota Srbije'. Kopija ovog filma bila je skrivana od komunističke odmazde upravo na pomenutoj adresi.
Tu su nastali i brojni dokumetarni zapisi beogradskih demonstracija protiv Trojnog pakta 27. marta 1941. kao i snimci Hitlerove odmazde – bombardovanja srpske prestonice 6. Aprila, koji su užasnuli slobodni svet. Oba dokumentarca doživela su bezbroj prikazivanja i ušli u istoriju svetske kinematografije, ali njihov autor Zarije Đokić i studio 'Artistik film' ostali su zaboravljeni.
Studio između ostalog podrazumeva neprekidnu aktivnost Internet radio stanice NOFM, portala čija je zvanična aktivnost počela 1. januara 2012. godine! NOFM radio stanica osnovana je na temeljima prve Internet radio stanice Novi radio Beograd.
[h=1]Tom Henks traži "Izgubljeni simbol" [/h] Poslednji roman Dena Brauna uskoro će biti snimljen u filmskoj verziji.
"Izgubljeni simbol" je u Americi postigao rekord kao najbrže rasprodata knjiga za odrasle, a prati slavnog profesora Roberta Langdona koji se u Vašingtonu bori sa vremenom kako bi zaustavio misterioznog ubicu koji pokušava da otkrije tajnu čuvanu vekovima.
Trebalo bi da Tom Henks reprizira ulogu Langdona, kojeg je već igrao u filmovima "Da Vinčijev kod" i "Anđeli i demoni". Film bi trebalo da režia Mark Romanek, a režiser prethodna dva filma Ron Hauard biće potpisan kao producent.
Život poznate srpske pesnikinje Desanke Maksimović uskoro će biti predstavljen na velikom platnu. Film “Tražim pomilovanje ili velika tajna”, u režiji Milorada Milinkovića i prema scenariju Miloša Paramentića, trebalo bi da bude završen do februara naredne godine, kada se navršava dvadesetogodišnjica Desankine smrti.
Miloš Paramentić
Filmsko ostvarenje će obuhvatiti period od osme godine života naše cenjene autorke pa sve do smrti, a prema rečima Miloša Paramentića, njen lik će oživeti čak četiri glumice.
- Pozne godine Desankinog života predstaviće glumica Renata Ulmanski, dok će period od 43. do 72. godine oživeti Svetlana Bojković. Uvid u treću i četvrtu deceniju života pesnikinje imaćemo zahvaljujući nastupu Nade Šargin, a devojčicu koja će igrati malu Desanku tek treba da izaberemo - otkriva Paramentić za “Blic”.
Milorad Milinković
U pomenutom ostvarenju pojavljuju se i druge istaknute srpske ličnosti, kao što su Bogdan Popović (Voja Brajović), Jovan Dučić (Svetozar Cvetković), Miloš Crnjanski (Vojin Ćetković) i Isidora Sekulić (Milica Mihajlović). Ulogu Desankinog supruga Sergeja Slastikova igraće Dragan Mićanović, dok će se u ulozi njenih roditelja naći Nela Mihajlović i Nenad Jezdić.
Kako objašnjava Paramentić: „scenario je zasnovan na stoprocentnim činjenicama, a cilj filma je pre svega da predstavi život i delo Desanke Maksimović mlađim generacijama“.
- Snimanje počinje u maju, ali će veći deo biti izveden u septembru. Budžet je manji od prosečne cene srpskih filmova i iznosiće oko 350.000 evra - otkrio je on.
[h=1]Žućko - Priča za buduće generacije [/h] Izvor: Tanjug
Reditelj i pisac scenarija dokumentarno - igranog filma o Radivoju Koraću Gordan Matić rekao je u Kruševcu, nakon projekcije, da je film o "Žućku" napravljen za buduće generacije kako bi mladi mogli da vide kako su "počele mnoge stvari" na ovim prostorima - od sporta do kulture
Gordan Matić (Foto: Tanjug)
"Cilj nam je bio da ostavimo priču svima koji nisu znali ko je bio Radivoje Korać, a čuli su od starijih da je postojao. Želeo sam da ostavim nešto za buduće generacije, a pre svega mislim da je Žućko bio jedna harizmatična ličnost o kome nažalost nije ranije napravljen film", rekao je Matić.
U izjavi Tanjugu, Matić je kazao da bi sigurno bilo lakše da je ovakav film pravljen pre deset ili 20 godina, jer bi tada bilo mnogo više živih svedoka, svežijih sećanja, a bilo bi i više arhivskih snimaka koji vremenom nestaju.
"Mislim da smo iscrpeli sve moguće izvore, kako bih, kao autor mogao da upoznam ko je bio Radivoje Korać. Tri godine živite, spavate i budite se sa tim, kako biste napravili priču koja bi bila zanimljiva mlađim generacijama, a s druge strane film nije smeo biti ni previše brz i moderan zbog starijih koji su ga poznavali", dodao je on.
Matić je kazao da u Srbiji postoji određena vrsta publike koja voli priče po istinitim događajima i dodao da se publika udaljila od domaćeg filma, upravo zbog izmaštanih likova.
"U poslednjih desetak godina, kod nas su se filmovi bavili izmaštanim likovima i situacijama koje su nam govorile kako mi živimo. Mislim da je to odbilo publiku, jer ona zna šta jeste, a šta nije i zato je bolje da se ispričaju priče o tome šta se zaista desilo", rekao je Matić.
[h=1]Ko sinhronizuje “Ledeno doba 4?” [/h] Izvor: Tanjug
Četvrti nastavak popularnog animiranog serijala "Ledeno doba" na redovnom repertoaru domaćih bioskopa biće od 5. jula, a u sinhronizaciji učestvuje već uigrana ekipa, koju čine Nikola Ðuričko, Srđan Miletić, Vojislav Brajović, Isidora Minić, Goran Jevtić, Lako Nikolić, saopštio je distributer "MegaKom film".
Nikola Ðuričko pozajmljuje glas mamutu Maniju, Srđan Miletić lenjivcu Sidu, Vojislav Brajović tigru Dijegu, Isidora Minić mamutu Eli, a Goran Jevtić i Lako Nikolić oposumima Krešu i Ediju.
Njima se pridružuju Maša Dakić,Dušanka Stojanović, Katarina Marković i Viktor Savić.
Novi nastavak serijala - "Ledeno doba 4: Pomeranje kontinenata" uvodi nekoliko novih zanimljivih junaka, za koje su u sinhronizaciji izabrani novi domaći glumci.
Manijeva i Elina ćerka, Breskvica, sada je već buntovna tinejdžerka i njena uloga u sinhronizaciji dodeljena je Maši Dakić.
Lenjivac Sid otkriva da u šarenolikoj porodici ima i nezgodnu Baku, kojoj će glas pozajamiti Dušanka Stojanović.
Sabljasti tigar Dijego konačno će se susresti sa ženkom Širom, pođednako opasnom kao što je i on sam. Glas tigrice sinhronizovaće Katarina Marković.
Viktoru Saviću poveren je lik kapetana Trboseka, opasnog vođe gusarskog broda.
Preminuo Robert Šerman, kompozitor Diznijevih filmova
Preminuo Robert Šerman, kompozitor Diznijevih filmova
Pisac pesama Diznijevih filmskih klasika Robert B. Šerman preminuo je u Londonu u 86. godini.
(L-D) Robert Šerman, glumica Debi Rejnolds i Ričard Šerman
Sa svojim bratom Ričardom, Šerman je komponovao pesme za brojne Diznijeve filmove, među kojima su "Knjiga o džungli", "Aristokrate", "Meri Popins" i "Čiti Čiti Beng Beng".
Njih dvojica napisali su i pesmu "It's a Samll World After All", koja je izvedena na Svetskoj izložbi 1964. godine u Njujorku.
Robert Šerman (L) i Džordž Buš
Za "Meri Popins" osvojili su dve nagrade Oskar i jednu nagradu Gremi, a dobili su i zajedničku zvezdu na Holivudskoj stazi slavnih.
Braća su objavila ukupno 23 zlatna i platinasta albuma i jedini su Amerikanci koji su ikada pobedili na Moskovskovskom filmskom festivalu, sa filmom "Tom Sojer" 1973. godine.
Šermanov sin Džefri napisao je na Fejsbuku da je njegov otac "želeo da svetu donese radost, u čemu je bez sumnje uspeo".
Besplatan ciklus mađarskih filmova iz šezdesetih godina “Pogled izvan gvozdene zavese“ počinje danas, 7. marta, a završava se 22. marta u Velikoj Sali Doma kulture Studentski grad.
Film Tako sam se vratio - tako sam došao
U Mađarskoj kinematografiji posleratna situacija je podsećala na onu u Italiji. Kada je 1948. na filmskom festivalu u Kanu prikazan film “Negde u Evropi“ mađarskog reditelja Geze Radvanjija, kritičari širom sveta su govorili o mađarskom neorealizmu.
Od početka šezdesetih godina pa naredne tri decenije Mađarska je postala jedna od najuspešnijih kinematografija - po broju nagrada na svetskim festivalima drži svetski rekord. Mađarski reditelji su uglavnom radili umetničke ili angažovane filmove, navodi se u saopštenju.
Biće prikazano šest ostvarenja, a ciklus počinje 7. marta filmom “Kuća pod stenom“ Karolja Maka. Film prati Ferenca Koša se vratio s ratišta bolestan i umoran. Dok je bio tamo njegova žena je umrla. Sina je negovala ženina sestra, grbava Tera. Ona je u tajnosti volela Ferenca. Ali Ferenc ipak dovodi novu ženu u kuću, lepu Žužanu. To se ne dopada Teri, koja joj želi zlo. Ferenc samo nemo posmatra kako mu prolazi životna sreća.
Dva filma ovog ciklusa je režirao Zoltan Fabri, reditelj akademskog stila čiji je opus prvi predstavljen van granica zemlje. Reč je o filmu “Zver” koji će biti prikazan 12. marta. Drugo ostvarenje je “Mrak usred dana“ koji prati pisca Gabora Nadaia. U avgustu 1944. godine upoznaje se s Agnešom, a uskoro će se i zavoleti. Kada Nadai saznaje da je njegova ljubavnica Jevrejka, gonjena od strane vlasti, hoće da joj pomogne. Negde joj nalazi legitimaciju i nadalje se predstavljaju kao otac i ćerka, preselivši se u selo pokraj Balatona. Posle par dana Agneš će biti uhapšena zbog rasturanja ilegalnih letaka. Pisac sve priznaje posle ispitivanja u policiji, ispriča istinu, međutim Agneš i dalje tvrdi da je njegova kćerka..Ovaj film će imati projekciju 19. marta.
Tu su zatim dva filma Mikloša Janča, stilski najzanimljivijeg reditelja ove generacije, koji eksperimentiše s koreografijama u masovnim scenama, složenim mizanscenskim rešenjima unutar kadrova-sekvenci, kao i do tada neviđenim vizuelnim rešenjima i tretmanom prirode kao dramskog elementa u filmovima.
Reč je o filmu “Tako sam se vratio- tako sam došao“ koji će biti prikazan 13. marta. Poslednjih dana Drugog svetskog rata sedamnaestogodišnji dečak luta
po prirodi. On je zarobljen od strane sovjetskih trupa, zatim pušten, a onda zarobljen još jednom - kada je obukao uniformu nemačkog vojnika da se zagreje –zatvoren u udaljenoj kasarni, gde je stekao neobično prijateljstvo s mladim ruskim vojnikom. Njegovi pokušaji da se vrati kući čine srž ovog filma koji obuhvata sve teme ovog reditelja: psihološko značenje pejzaža, slučajnost nasilja, arbitrarnu prirodu moći.
“Zvezde i vojnici“ Mikloša Janče imaće projekciju poslednjeg dana ciklusa, 22. marta. Mađarski komunisti pomažu boljševicima u sukobu s carističkim trupama – belim, 1919 godine. U blizini Volge jedan manastir-bolnica biva osvojen čas od jedne čas od druge strane. Zarobljenici su pogubljeni ili poslati goli u šumu. Nijedna strana nema plan, likovi koje kamera počinje da prati uskoro umiru.
Na programu je i film Petera Bača “Zaljubljeni biciklisti“ (15. mart), reditelja najpoznatijeg po filmu “Krunski svedok“, snimljenom šezdesetih, a premijerno prikazanom tek osamdesetih godina.
Članovi poznatog benda „Metalika“ angažovali su mađarskog režisera Nimroda Antala da snimi tri-de film o njima. U pitanju je kombinacija dokumentarnih i koncertnih snimaka koja bi u bioskope trebalo da stigne sredinom 2013. godine. Legendarni bend „Metalika" na leto počinje snimanje filma koju su opisali kao kombinaciju naracije i koncerata.
Film će biti urađen u tri-de tehnici, a za reditelja su izabrali mađarskog umetnika Nimroda Antala. Antal je poznat po ostvarenjima poput Predators iz 2010. i Vacancy iz 2007. ali je bubnjaru „Metalike", Larsu Ulrihu zapao za oko sa filmom Kontrollprikazanom na Kanskom festivalu 2004.
Lars Ulrih
Ostvarenje o jednom od najpoznatijih metal bendova trebalo bi da se nađe u bioskopima sredinom sledeće godine.
[h=1]Farhadi snima novi film van Irana [/h] Izvor: B92
Iranski reditelj Ašgar Farhadi, koji je svojoj zemlji doneo prvog Oskara za film “Razvod: Nader i Simin”, najavio je da će kroz nekoliko nedelja početi snimanje novog filma, ali ovoga puta u inostranstvu
Foto: Beta
“Volim svoju zemlju i nikad je ne bih zamenio za bilo koju drugu u svetu”, kazao je reditelj iranskoj agenciji IRNA po dolasku u Teheran. Ipak, Farhadi je najavljujući sledeći projekat priznao da će snimati u inostranstvu, dodajući da nikada neće emigrirati iz svoje domovine. Reditelj je najavio da će krajem marta i početkom aprila početi u Francuskoj snimanje filma, koji će govoriti o ljubavi između mlade Iranke i mladića poreklom iz severne Afrike.
Farhadi je poslednjih mesci aktuelan zahvaljujući odličnom uspehu njegovog filma “Razvod: Nader i Simin”. Osim Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja, ova porodična drama osvojila je brojne nagrade poput Zlatnog Medveda u Berlinu i Zlatnog globusa. U Iranu je njegov uspeh dočekan uz brojne pohvale a svi u zemlji slavili su prvog Oskara koji je dobio neki iranski film. "Iranska kinematografija je ušla u istoriju", prenela je nakon dodele Oskara agencija IRNA, dok studentska agencija ISNA konstatuje da je "iranska zastava zabodena na vrh Amerike".
[h=1]Film "Reka života" u Kinoteci [/h] Izvor: Tanjug
Film "Reka života" Olivera Fojkara, priča o Dunavu kao najmoćnijoj reci Evrope, premijerno će biti prikazan u utorak, 13. marta u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.
Foto: KCNS
Dugometražni dokumentarni film biologa i filmskog stvaraoca Fojkara predstavlja, kako je saopšteno iz Kinoteke, putovanje kroz prostor i vreme srpskog najlepšeg dela Dunava, kao i putovanje kroz život malog čoveka, ribara, od dečačkih dana pa do zrelog doba.
Film, koji je četiri godine sniman u prirodi i kulturnim dobrima duž Dunava u Srbiji, je suptilna priča o najmoćnijoj reci Evrope, njenom čudesnom svetu flore i faune i tvrđavama i kulturnoj baštini.
Producent projekta je Akademsko Društvo za proučavanje i zaštitu prirode Novi Sad, a suorganizatori na projektu su bili Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Sufinansijeri filma su Vlada AP Vojvodine, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine kao i Fond za zaštitu životne sredine Republike Srbije.
"Prvog marta očekujte nešto prelepo iz Barselone, narednog četvrta uslediće ekstaza, a 15. marta videćemo kako se Endi Garsija snašao u ulozi reditelja", navodi se u saopštenju organizatora. "Dvadeset drugog marta jedan mališan će da krene u potragu za ženom koja će ga dojiti a Mesec latino filma završavamo rediteljskim prvencem Džona Malkoviča smeštenim u Južnu Ameriku." 
