Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Premijera ''Ratovi zvezda epizoda I 3D'' 8. februara
Premijera filma ''Ratovi zvezda epizoda I: fantomska pretnja 3D'' - prvi deo priče o junacima iz sage ''Ratovi zvezda" prebačen u 3D tehnologiju, biće premijerno prikazan 8. februara u 20 sati u bioskopu ''Cineplexx".
Ova epizoda sage ''Ratovi zvezda" nikada do sada nije prikazana u našim bioskopima, te će sada publika imati priliku da je vidi ne samo u 3D tehnici, već i prvi put na velikom platnu najavio je danas distributer filma ''Mega Kom film''.
Konverzija filma u 3D tehnologiju uradjena je sa krajnjim poštovanjem prema izvornom materijalu i prema tehnološkim izvedbama i umetničkim zamislima autora, navodi se dalje u saopštenju.
Proces prebacivanja prve epizode nadgledao je reditelj Džordž Lukas, a odgovoran za ceo proces bio je Džon Nol, supervizor vizuelnih efekata u kompaniji ''Industrial Light & Magic". Ceo proces prebacivanja u 3D tehniku uradjen je tako da se sačuvaju svi detalji filma i da film izgleda prirodno, a treća dimenzija omogućava gledaocima da na pravi način dožive svet ''Ratova zvezda".
U filmu glume Natali Portman, Juan Mekgregor, Liam Nison, Džejk Lojd, Ahmed Best.
Priča o univerzumu ''Ratova zvezda" počela je 1977. godine, filmom ''Ratovi zvezda epizoda IV: Nova nada" i odmah postala popularna širom sveta. Glavne teme u priči su univerzalne i svima zanimljive - večita borba izmedju dobra i zla i izmedju čovečanstva i tehnologije. Sagu čini ukupno 6 filmova, a poslednji, ''Osveta Sita", pojavio se 2005. godine.
Pre početka filma od 17 sati ispred bioskopa biće organizovan skup obožavatelja ovog filmskog serijala, a članovi radionice crtanja stripa i ilustracije ''Djodje Lobačev'' crtaće ''Star Wars“ junake.
Sve koji obožavatelje koji dodju pre projekcije filma dočekaće Dart Vejder, Čubaka, imperijalni vojnici i Džedaji.
Projekcija - Britanski „Prorok" otvorio smotru „Sedam veličanstvenih"
Počeo festival dokumentarca
Projekcijom britanskog filma „Prorok" sinoć je otvoren osmi po redu evropski festival dokumentarnog filma „Sedam veličanstvenih"
Svečanosti je prisustvovao i režiser ovog filma Geri Tarn, koji je izrazio oduševljenje što je po drugi put u Beogradu.- Toplina ljudi u ovom gradu ostavila je veliki utisak na mene i to sam pokušao da prenesem u svoj film. Kada god gostujem u nekom nepoznatom gradu, sa sobom nosim kameru i upravo tako sam uspeo da i u Beogradu zabeležim predivne scene - rekao je on. Direktor festivala Zoran Popović naveo je da je ovo festival na koji dolaze velika ostvarenja i na koji su organizatori ponosni. - Posle sedam godina organizacije festivala, i dalje se osećamo se kao da smo opet na početku i da stvaramo nešto potpuno novo - rekao je Popović. Pored filma „Prorok", posetioci su sinoć mogli da vide i film „Žoze i Pilar" autora Migela Gonsalveša Mendeša iz Portugala. Do 29. januara na repertoaru festivala biće film „Ramin" Audrijusa Stonisa iz Litvanije, „Specijalni let" Melgara Fernana iz Švajcarske... A. Gavrilović
[h=1]Montipajtonovci snimaju novi film [/h] Izvor: Tanjug
Postavka britanske humorističke TV serije "Leteći cirkus Montija Pajtona" ponovo će se okupiti radi snimanja novog filma - naučno-fantastične farse, otkrio je u Londonu jedan od "pajtonovaca" Teri Džons.
"Apsolutno sve" (Absolutely Anything) neće biti pravi pajtonovski film, ali će na njegovom snimanju raditi cela ekipa - Džon Kliz, Majkl Palin i Teri Gilijam, kazao je Džons koji će režirati film.
Pridružiće im se i američki komičar Robin Vilijams koji će pozajmiti glas jednom od crtanih junaka filma koji će biti kombinacija animiranog i igranog ostvarenja.
Još jedan bivši pajtonovac Erik Ajdl, kojeg producenti pokušavaju da privole projektu, trebalo bi da dopuni filmsku ekipu.
"To nije Montipajtonovski film, ali svakako ima tu atmosferu", izjavio je Džons holivudskom listu "Verajeti", dodajući da bi snimanje trebalo da počene za nekoliko meseci u Velikoj Britaniji.
Kultna serija "Leteći cirkus Montija Pajtona" prvi put je emitovana u Velikoj Britaniji 1969. godine. Grupa je tokom godina snimila i dugometražne filmove kao što su "Potraga za Svetim Gralom" i "Žitije Brajanovo", a poslednji put su se svi zajedno okupili 1983. godine oko projekta "Smisao života po Montiju Pajtonu".
[h=1]Filmska nagrada za Džona Herta[/h] Izvor: Beta
Britanski glumac Džon Hert (John Hurt) dobiće nagradu za izuzetan britanski doprinos filmu na ovogodišnjoj dodeli BAFTA nagrada, objavio je magazin Varajeti.
Nagrada će mu biti uručena 12. februara.
Među Hertovim značajnim ulogama su Vinston Smit ("1984"), Rič ("Čovek za sva vremena"), Džon Merik ("Čovek slon") za koju mu je uručena nagrada BAFTA i Maks ("Ponoćni ekspres") za koju je dobio BAFTA nagradu i Zlatni globus.
Hert je između ostalog imao četiri nominacije Britanske akademije među kojima i za sporednu ulogu u "Osmom putniku", kao i dve nominacije za Oskara.
Noviji filmovi u kojima je igrao su "Dečko dama kralj špijun" i serijal filmova o Hariju Poteru.
Dobitnici nagrade za izuzetan britanski doprinos filmu su Majk Li, Kenet Brana, Derek Džerman, Meri Selvej, Ridli i Toni Skot, kompanija "Working Title Films" i Luis Gilbert.
[h=1]Novi Šotrin film:Kako su stasali najveći Srbi [/h] Film "Šešir profesora Koste Vujića" u režiji Zdravka Šotre istorijski je vremeplov u devetnasti vek, kada je Srbija doživela svoju intelektualnu eksploziju. Film na komičan način portretiše srednjoškolce koji su postali najveća imena naše istorije i svetske nauke i umetnosti.
Film je snimljen prema istoimenom romanu Milovana Vitezovića koji je i školska lektira, a premijerno će biti prikazan u sredu, 1. februara u Centru "Sava". Na repertoaru bisokopa je dan kasnije i cela glumačka ekipa, kao i svi oni koji su bili iza kamere kažu da od rekacija publike imaju tremu.
Ideja za film se "krčakala" skoro 15 godina, a prva verzija sa Pavlom Vujisićem u glavnoj ulozi, po Šotrinom mišljenju je bila prekratka, pa ga je u novom ostvarenju snimanom prošle godine zamenio legendarni Aleksandar Berček. Sada su umesto profesoru više prostora dali njegovim učenicima koji su obeležili našu istoriju.
"Još od 'Lajanja na zvezde' mi čekamo da ovaj film uradimo. Koliko smo mogli i znali mi smo napravili i na publici je da nam sudi da li smo to dobro uradili. Većini glumaca ovo je prva uloga što je čest slučaj u mojim filmovima. Volim mlade i talentovane ljude i mislim da im treba odmah pružiti šansu da se pokažu i dokažu", rekao je Šotra posle novinarske projekcije filma.
Aleksandar Berček kaže da je možda i bolje što se film desio sada i što je akcenat upravo na đacima, odnosno svim onim generacijama koje su stasale od 1850. pa do 1880. godine, a među njima su bili i Živojin Mišić, Stevan Mokranjac, Jovan Skerlić, Nikola Tesla, Jovan Cvijić...
"Svi oni su zajedno živeli i zajedno stvarali, a ovi mladi glumci koji samo što su kročili u glumu su pokazali da Srbiji ni danas ne nedostaje mladih i perspektivnih ljudi. Mislim da će film imati veliki uspeh upravo zbog ovih mladih glumaca kojima je Šotra dao šansu. Gurnuo ih je u vatru a oni su se u njoj odlično snašli", pohvalio je velikan našeg glumišta mlade kolege koje su za njega imali samo reči hvale.
Jedan od glumaca na koje domaća kinematogreafija i te kako računa je zvezda filma "Montevideo" Miloš Biković, koji nije krio oduševljenje što je radio sa Šotrom i Berčekom.
"Ovo je odlično iskustvo jer nam je reditelj dao slobodu da sami biramo uloge. Podelio je tekstove i rekao da svako uzme onaj koji mu najviše odgovara, što je i najbolje jer jedino glumac može da oseti ulogu. Pre snimanja smo imali i probe, što se retko dešava pre snimanja filma", kaže Biković.
Miloš, koji igra Miku Alasa, kaže da film donosi priče o velikim ljudima u našoj istoriji koji su doprineli razvoju kulture i nauke, a o kojima se malo zna ili nedovoljno govori u današnje vreme.
"Nije mi ovo bio veći izazov od onog da trebam dočarati najboljeg srpskog fudbalera, lekara ili prosečnog radnika. Svaka uloga je izazov sama po sebi i zahteva i zaslužuje određene pripreme i proučavanje. Mika Alas je bio svestrana ličnost. Postoje mnogi zanimljivi podaci o njemu kao na primer da je bio začetnik kibernetike, radio kao predavač u Francuskoj i Srbiji, dešifrovao vojne kodove, svirao violinu, bio zaljubljenik u ribolov", rekao je Miloš za MONDO.
Ipak, Miloš nije naučio da svira violinu, ali jeste da pravilno drži gudalo i instrument.
"Da sam učio da sviram, desilo bi se sa mnom kao sa Vojinom Ćetkovićem koji je pre 15 godina trebalo da bude učenik, a sada je igrao nemilosrdnog direktora."
Ćetkoviću ovo nije smetalo i kaže da je divno bilo videti mlade kolege, koje su tek na početku velikih karijera kako u pozorištu tako i na filmu, kao i on kada je trebalo da da igra jednog od učenika.
Jedna od dve dame koje se pojavljuju u filmu o neverovatnoj generaciji i najliberalnijem profesoru ikada je i mlada Tamara Aleksić, koja samo što je bila položila prijemni za Akademiju kada je prošla i na kastingu kod Šotre.
"Ovo je bilo neverovatno iskustvo. Hvala svima koji su molili kod profesora da me pusti da igram i ekipi koja je imala strpljenja za mene. Trebalo mi je vremena da prestanem da se izvinjavam posle svake greške i da u potpunosti uđem u lik."
Da je u tome uspela potvrdio je i Šotra, koji kaže da ne treba da brinemo bar kada je sedma umetnost u pitanju jer je ovaj film predstavio njih čak dvanaestoro.
Jedan od njih je i mladi i perspektivni Andrija Daničić koji igra Jašu Prodanovića skoro kao što je to nekad uradio i legendarni Josif Tatić.
"Shvatio sam ulogu kao glumački zadatak, ali je malo veća odgovornost jer je u pitanju istorijska ličnost a tu su i gospodin Berček i cela ekipa starijih glumaca sa kojima smo radili. A i ulogu Jaše Prodanovića ranije je igrao Josif Tatić, pa je i tu neka vrsta odgovornosti. Nisam težio da budem sličan, ni da bude bolje već da na moj način interpretiram lik", kaže Andrija čije ime ćemo od sada sigurno videti u mnogim filmovima.
Pa izvolite u bioskop i pogledajte ostvarenje koje samo u istorijskom kontekstu i našem prepoznatljivom humoru podseća na "Lajanje na zvezde", a Berček se nada će svi posle gledanja pomisliti: "Pa ja sam još uvek romatičan..."
U Novom Sadu danas je u 75. godini preminuo televizijski i pozorišni reditelj Bogdan Ruškuc, dugogodišnji urednik Muzičke redakcije Televizije Novi Sad.
Njegova diplomska predstava "Mrožekovi emigranti" igrana je u Ateljeu 212, a rediteljski trag ostavio je i na daskama Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u kojem je između ostalih režirao i "Staklenu menažeriju"Tenesija Vilijamsa.
Kao televizijski reditelj Ruškuc će ostati u sećanju po svom odmerenom i muzikalnom rukopisu u TV drami "Divlji svetac", dela posle kojeg se više nije oglašavao kao reditelj. Značajni učinak u vojvođanskom kulturnom životu ostvario je i kao selektor i afirmator pozorišnog amaterizma.
Bio je predstavnik generacije koja je tadašnju televiziju Novi Sad pozicionirala visoko na mapi nekadašnje Jugoslovenske radio-televizije.
Vreme i mesto sahrane Bogdana Ruškuca biće naknadno objavljeni.
[h=1]Nordijska panorama od 17. februara [/h] Izvor: Tanjug
Tradicionalni filmski ciklus "Nordijska panorama" biće i ove zime održan u Beogradu, u Dvorani kulturnog centra od 17. do 21. februara.
Reviju najboljih ostvarenja kratkog, dokumentarnog i animiranog filma nordijskog regiona već osam godina uzastopno priređuju Balkankult fondacija i Kulturni centar Beograda, u saradnji sa ambasadama, filmskim institutima, producentima i distributerima iz Švedske, Norveške, Finske, Danske i Islanda.
Ovogodišnji program sadrži 30 filmova, među kojima je veliki broj osvojio međunarodne nagrade na evropskim festivalima.
U okviru "Nordijske panorame ''12" prvi put se prikazuju i dva posebna programa - Laponski kratki film i Nordijski dečiji film.
Na programu su i dve izložbe: "Island, između vatre i leda" majstora fotografije Ragnara Akselsona Raksa i video-zvučna instalacija "Strast i polemika" norveške umetnice Ingrid Berven.
Ceo program reprizira se u Domu kulture Studentski grad od 18. do 22. februara, a tokom godine biće prikazan i u drugim gradovima u Srbiji - u Nišu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Obrenovcu, Čačku, Leskovcu, Zaječaru, Kraljevu...
Realizaciju programa od početka podržava farmaceutska kompanija "Aktavis".
Kompletan filmski program Nordijske panorame:
PETAK 17. februar
19.00
POSLEDNJI NORVEŠKI TROL (Norveška) 13
VELIKA GREŠKA (Danska) 21`
LAS PALMAS (Švedska) 15
ŠTETA (Island) 18
FINSKA PRIČA (Finska) 6
MIROVNE SNAGE (Danska) 19
21.00
POSLEDNJE POGLAVLJE (Švedska/Španija)
SUBOTA 18. februar
17.00 PROGRAM DEČJIH FILMOVA
ŠTUKA SID (Švedska) 9
POZIV NA IGRU (Finska) 9
JELKA (Danska) 26
POSLEDNJI NORVEŠKI TROL 13
19.00
JEZIČAK (Finska) 4
VENERA (Danska) 8
DVA PRIJATELJA (Danska) 8
SVIM MOJIM PRIJATELJIMA (Danska) 29
JENI (Norveška) 15
NEROĐENA PTICA (Island) 8 ukupno 71
21.00 LAGODAN ŽIVOT (Danska) 87
NEDELJA 19. februar
17.00 GOLMAN LIVERPULA (Norveška) 90
19.00 LAPONSKI PROGRAM
VETAR ŠAPUĆE, NEKOG IMA IZ TUNDRE 10
MOD, LATINSKI SUPERHEROJ U NEMOGUĆOJ MISIJI 2
STRANKINJA U DOMOVINI 17
ROKABILI 9
ZOV MLADUNCA IRVASA 8
PRILIČNO RUŽNA ŽABA 4
ČOVEK JE ROĐEN U MORU 2
NASLEĐE 5
TUNDRA ARVAS 4
BAKA SE SPOTAKLA 3
PRINCEZA IRVASA 28
21.00 POGLEDAJ ME (Finska) 67
HVATAČ DUŠE (Finska) 14
PONEDELJAK , 20. februar
19.00 KLIK I PORODICA (Danska) 10
BOŽIĆNO PRASE (Danska) 7
KAKO SE BERU MALINE ( Finska) 19
POSLEDNJI DANI ARKTIKA (Island) 57
[h=1]Umro najpoznatiji filmski zombi [/h] Izvor: Tanjug
Glumac Bil Hinzman koji je svetsku stavu stekao ulogom zombija u kultnom filmu iz 1968. godine "Noć živih mrtvaca" umro je u 75 godini.
Foto: wikipedia.org,
Hinzman je umro od posledica raka u nedelju uveče u svom domu u Pensilvaniji.
Ulogu u filmu Džordža Romera koji je napravio revoluciju u žanru zombi filmova Hinzman je dobio slučajno. U to vreme radio je kao pomoćnik kamermana kada ga je reditelj izabrao da glumi zombija u uvodnoj sceni filma koji napada par na groblju.
"Voleo bih da kažem da je to bila teška audicija, ali Bil je bio tu i bio je dovoljno star i mršav i u starom odelu", rekao je producent filma Ras Streiner.
Hinzman je tokom 1980-ih glumio i režirao horor filmove "Mažoretkinje" i "FleshEater".
[h=2]Amerikanci snimaju biografiju Mileve Ajnštajn [/h]R. R. |
Poznati američki producent Avi Levi pod naslovom „Gospođa Ajnštajn“ počinje snimanje nove filmske verzije biografije Mileve Marić Ajnštajn, najveće srpske naučnice. Prepiska Mileve i Alberta nakon njihovog razvoda
POD naslovom „Gospođa Ajnštajn“, poznati američki producent Avi Levi počinje snimanje nove filmske verzije biografije Mileve Marić Ajnštajn, najveće srpske naučnice.
Scenario je napisala Linda Šejn, a zasniva se na više od stotinu pisama koje su Mileva i Albert Ajnštajn razmenjivali posle razvoda, kad je on već bio u Americi. Ova intimna prepiska najpoznatijeg bračnog i naučničkog para, čiji je život do danas ipak ostao dosta enigmatičan, nekoliko decenija bila je nepoznata javnosti, da bi je nakon toliko godina objavio njihov stariji sin, Hans Albert (1941-2001). On je sa ocem živeo u Americi, bio je univerzitetski profesor u Masačusetsu, a priča Linde Šejn, za koju se trenutno priprema autorska i glumačka ekipa, počinje 1903. godine, venčanjem Mileve Marić, prve žene kojoj je dozvoljeno da studira na čuvenoj Politehničkoj akademiji u Švajcarskoj, i Alberta Ajnštajna.
I mada je u njihovoj oficijelnoj biografiji zabeleženo da su, pored Hansa Alberta imali još jednog sina, Edvarda, koji je posle razvoda ostao da živi sa majkom u Cirihu kao težak bolesnik od šizofrenije, nova priča govori i o tome da su Mileva i Albert još kao studenti dobili ćerku. Kako su u to vreme oboje bili zainteresovani pre svega za naučni rad, ali i zbog finansijskih prilika, devojčicu su dali na usvajanje njenim rođacima, koji su tada živeli u Zagrebu. Posle braka, koji je formalno trajao 15 godina, Mileva i Albert su na čudan i dirljiv način ipak ostali bliski, o čemu će u filmu svedočiti i njihova vrlo emotivna prepiska, koju je sačuvao njihov sin Hans Albert. I mada je Mileva od Alberta dobila ceo novčani iznos njegove Nobelove nagrade, ona je u Cirihu živela vrlo teško. Bila je sama s bolesnim detetom, novac od nagrade brzo je potrošen na njegovo preskupo lečenje, a zarađivala je dajući privatne časove iz matematike, fizike i klavira...
Snimanje filma o jednoj od najvećih i najneobičnijih ljubavi 20. veka počinje uskoro u Rumuniji, a ponudu da izgradi dekor za filmski život Mileve i Alberta Ajnštajna dobio je naš scenograf Miljen Kreka Kljaković.
BEZ OBELEŽJA
Mileva je umrla u krajnjem siromaštvu, avgusta 1948, tri meseca posle jednog Edvardovog nasilnog napada. Žena za koju deo svetske naučne javnosti i danas tvrdi da je najzaslužnija za sve ono čime je njen muž zadužio civilizaciju, bila je sahranjena na groblju Nordhajm, bez ikakvog obeležja, gde se sahranjuju nepoznata lica...
[h=1]Ice T snimio dokumentarac [/h] Poznati reper i rijaliti zvezda predstaviće u bioskopima svoj režiserski debi.
Film “Nešto sa severa: Umetnost repa” premijerno je prikazan u januaru na festivalu Sandens, a distributer “Indomina” saopštio je da će film stići u bioskope u junu.
Režiserski debi Trejsija Meroua, poznatijeg kao Ice T, okuplja izvođače kao što su Snoop Dogg, Mos Def, Q Tip, Eminem, Nas, Kanije Vest i drugi, a svi oni u dokumentarcu otkrivaju kako pišu svoje pesme.
“Nadam se da će se film dopasti i ljubiteljima repa, i ljubiteljima dokumentaraca”, skromno je rekao reper koji sa suprugom Koko učestvuje u rijalitiju “Ice loves Coco”.
