Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Sa „Karađorđem“ je srpski film bio na evropskom vrhu 1911. Video
Obeležena 100. godišnjica prvog srpskog filma
Sa „Karađorđem“ je srpski film bio na evropskom vrhu 1911. Video
Blic
Film je u Srbiji prešao dug put od prve projekcije na Terazijama 1896. godine do najnovijih filmskih naslova koji se bave gej temama, zombijima i urbanim pričama. Ali odakle je sve počelo? Ko su bili prvi srpski režiseri, glumci, statisti?
Nema pandan u istoriji evropskog filma: Milorad Petrović kao Karađorđe
u filmu „Život i dela vožda Karađorđa” Čiča Ilije Stanojevića
Odgovor na ova pitanja naša kinematografija je nedavno neočekivano dobila u vidu restaurisane kopije prvog srpskog filma „Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa” Čiča Ilije Stanojevića, koji je juče u Jugoslovenskoj kinoteci prvi put javno prikazan nakon 75 godina, koliko se i verovalo da je zauvek izgubljen...
Do „Karađorđa” su stručnjaci Kinoteke došli u Filmskom arhivu Austrije, gde je osim njega pronađeno još mnogo drugih filmova sa samih početaka naše kinematografije, među kojima je i drugi po starosti „Ulrih Celjski i Vladislav Hunjadi”. Srpske filmadžije tog doba pratile su tada najnovije evropske trendove, a u mnogim stvarima su i prednjačili, pa tako kod naših filmskih pionira nisu igrali naturščici ili amateri, već profesionalni glumci.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Mukotrpna restauracija
Direktor Jugoslovenske kinoteke Rale Zelenović kaže da je obnavljanje „Karađorđa” bilo mukotrpan posao.
- Nisam skoro video tako oštećenu filmsku traku, jer nakon 70 godina neprikazivanj, traka propadne, a bio je u vlažnim uslovima i stvorile su se mrlje. Zato smo potrošili preko 3.000 radnih sati da bismo ga sličicu po sličicu vratili i očistili, kako bi se film što je moguće više vratio u pređašnje stanje - kaže Zelenović, dodajući da postoje i delovi filma koji su tokom decenija prosto nestali. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Reditelj i umetnički direktor Kinoteke Dinko Tucaković kaže za „Blic” da „Karađorđe” i danas ostavlja impozantan utisak.
- Ovaj film nije zanimljiv samo za našu nacionalnu filmsku istoriju, nego za istoriju u celini. Ne postoji pandan u istoriji evropskog filma, da u prvom nacionalnom filmu glumi cvet glumišta - od Dobrice Milutinovića, Čiča Ilije Stanojevića, Žanke Stokić... Čiča Ilija Stanojević odjednom nije više samo pozorišna legenda i boemska ikona Beograda prohujalih vremena, nego se nameće kao pionir pionira, praotac srpskog filma, askurđel kinematografije koja slavi vek postojanja - kaže Tucaković.
Upravnik Arhiva Kinoteke Aleksandar Erdeljanović takođe naglašava da se „Karađorđe” ne može tretirati kao „snimljeno pozorište” koje je bilo karakteristično za tadašnje filmove, jer je snimanje obavljano na nekoliko lokacija u Beogradu (obale Save i Dunava, Ada Ciganlija, Kalemegdanska tvrđava, Topčider...).
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Čiča Ilija Stanojević na poštanskim markama Osim projekcije “Karađorđa”, sinoć je u Kinoteci povodom jubileja objavljena i knjiga “„Čiča Ilija Stanojević - najlepša priča starog Beograda“ autora Velibora - Berka Savića, a u promet je pušteno 100.000 poštanskih maraka, koje je naslikao Boban Savić inspirisan scenom iz prvog srpskog igranog filma. U knjizi su skupljeni Stanojevićeva biografija, tekstovi savremenika i pozorišnih istoričara, anegdote, glumčeve pesme i komadi... [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Primera radi, ovaj film koji priča životnu priču o mitskom vođi ustanka protiv Turaka ima i spektakularnu scenu u kojoj je prikazan boj na Mišaru i zbor u Orašcu, dok su za snimanje u dvorištu hotela „Pariz” (današnji Bezistan) prenete kulise i scenografija iz Narodnog pozorišta.
Erdeljanović naročito hvali glumce, u čijem izrazu ima malo patetičnog i teatralnog, naročito u poređenju s evropskim istorijskim filmovima tog doba.
- Tako je Sava Todorović na apsolutno filmski način ostvario likove nekoliko turskih velikodostojnika, Aleksandar Milojević je razložni i uverljivi Prota Mateja Nenadović, Vukosava Jurković tragična Karađorđeva majka Marica, Dragoljub Sotirović dinamični Hajduk Veljko i nesrećni Karađorđev brat Marinko, a budući bard pozorišta Dobrica Milutinović podario je liku Janka Katića romantičarski izraz - kaže Erdeljanović.
Osim Milorada Petrovića koji je ulogu Karađorđa ostvario kroz bogatstvo glumačkih nijansi, Erdeljanović veoma pozitivno ocenjuje i uloge Dobrice Milutinovića, za kojeg kaže da se 40 godina pre Aleka Ginisa i njegovog filma „Nežno srce i krunice” (1948) ogledao u bar pet različitih rola.
Slava za nastanak „Karađorđa” pripada i snimatelju Luju Pitrolfu de Beriju i kinematografskom vizionaru Svetozaru Botoriću u čijem su hotelu („Pariz”) organizovane projekcije prvih srpskih filmova.
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović kaže za “Blic” da je mesto i značaj “Karađorđa” za naš film neprocenjiv.
- “Karađorđe” je temelj srpske kinematografije i on je na najbolji način pokrio jedno vreme, od 1904. i krunisanja kralja Petra I Karađorđevića pa do kraja Prvog svetskog rata, što je bila praznina. Znali smo da ti filmovi postoje, ali o njima nismo znali mnogo.
Dokumentarno-igrani film "Frau Einstein" reditelja Miloša Jovanovića imaće svoju srpsku premijeru 21. decembra u Novom Sadu.
Film će biti prikazan premijerno na festivalu evropskog filma Euro in u Novom Sadu, a sniman je proteklih meseci na blizu 90 lokacija u Srbiji,Mađarskoj, Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Scenario za ovu filmsku priču je napisala glumica Aleksandra Pleskonjić, a muziku je komponovao Rambo Amadeus. Glavnu ulogu tumači Anica Dobra, a pored nje igraju i Jens Harcen i Matijaz Švejn Hufer. Od naših glumaca pojavljuju se i: Gordana Đurđević – Dimić, Radoje Ćupić, Aleksandar Gajin, Aleksandra Pleskonjić, dok će Milevu kao devojčicu, tumačiti Tatjana Pajić.
Film reditelja Miloša Jovanovića, snimlljen je na nemačko – srpsko – mađarsko – češkom jeziku, a realizovan je se sa partnerima iz Srbije, Mađarske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, a glavna glumica Anica Dobra glumi na srpskom, nemačkom i engleskom jeziku.
Dugo očekivani Nacrt zakona o kinematografiji konačno je u četvrtak usvojen na Vladi Srbije
Ilustracija
DUGO očekivani Nacrt zakona o kinematografiji konačno je u četvrtak usvojen na Vladi Srbije! Drugi vek srpskog igranog filma očigledno će se lakše “krojiti”, jer bi ovaj zakon trebalo da reši probleme koji dugo muče naše filmske radnike. A u domaćoj kinematografiji gotovo svako mesto je “bolno”. Samo neki od mnogobrojnih problema u oblasti filma su: privatizacija i zatvaranje bioskopa, potreba osnivanja audio-vizuelnog centra, adekvatne brige o starim filmovima i arhivima, uvođenja poreskih olakšica za strane producente koji bi snimali u Srbiji, kao i za privrednike koji pomažu domaćoj produkciji... - Više od deset godina čekali smo da se Zakon o kinematografiji donese, a ovim potezom Vlade, uz veliku podršku Ministarstva kulture i ministra Predraga Markovića, najzad smo dobili put do Skupštine i usvajanje zakona koje će omogućiti da srpska kinematografija profesionalno funkcioniše. Nadam se da će u njoj imati mogućnost da na profesionalan način rade kako već afirmisani reditelji, tako i debitanti - kaže za “Novosti” reditelj Darko Bajić, predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije i dodaje da nema svrhe sada govoriti o tome šta je najviše kočilo usvajanje Nacrta: - Došao je trenutak da se na pravi način dođe do novog Zakona, strategije, do zakonskog rada Filmskog centra Srbije, i nadam se, mnogo boljih uslova da se bavimo kinematografijom koja će našem filmu vratiti uspeh bivših vremena.
Ciklus filmova velikana savremenog filma Vima Vendersa održaće se od 15. do 19. decembra u Domu kulture Studentski grad u saradnji s Gete institutom u Beogradu.
Ciklus ,,Vim Venders – rani radovi“ predstavlja pet Vendersovih nagrađenih filmova nastalih između 1973. i 1982.godine.
,,Skarletno slovo” je smeštena u 17. vek. Mladu Hester Prin stavljaju na stub srama i primoravaju da nosi skarletno slovo A jer je preljubnica i nosi vanbračno dete. Sedam godina odbija da otkrije ime detetovog oca. Kada se u selu pojavi stariji, energičan stranac, Hester ga prepoznaje kao svog izgubljenog muža.
Film ,,Alisa u gradovima“ 1976. je dobio nagradu Udruženja nemačkih filmskih kritičara. Filip Vinter je nemački književnik., koji na aerodromu u Njujorku upoznaje Nemicu Lizu i njenu kćer Alisu i odlučuje da s njima leti za Nemačku preko Amsterdama. Sledećeg dana se budi u hotelskoj sobi i nalazi Lizinu poruku gde mu objašnjava da je morala da ode i da mu poverava svoju ćerku, koju on treba da povede u Evropu.
,,Kraljevi puta“ je dobitnik nagrade FIPRESCI 1976. u Kanu. Majstor za projektore, Bruno putuje granicom između istočne i zapadne Nemačke, u potrazi za poslom, posećujući propale bioskopske sale. Posle saobraćajne nesreće upoznaje depresivnog Roberta, koji mu se priključuje. Usput, reditelj komentariše raspad društva, upoređujući ga s propalim bioskopskim salama. Hans Cišler, koji igra Bruna, jedan je od najeminentnijih nemačkih filmskih kritičara.
Ostvarenje ,,Američki prijatelj” je1978. dobilo nemačku nagradu kao Najbolji film. Tom Ripli sklapa dogovor s falsifikatorom umetničkih dela koji treba da mu donese dobit. Kada ga mafija angažuje da izvrši ubistvo da bi se izvukao predlaže svojim nalogodavcima da angažuju Cimermana, koji boluje od leukemije. I ako želi porodicu da osigura, nije spreman za svet u kome vlada kriminal. Film je metafora holivudske Amerike i kulture u posleratnoj Nemačkoj, što je jedan od razloga pojavljivanja pojedinih holivudskih režisera u sporednim ulogama
,,Stanje stvari“ je nagrađen 1982. Zlatnim lavom u Veneciji i 1983. Nemačkom nagradom za najbolji film. Članovi filmske ekipe zaglavljeni su u hotelu na periferiji Lisabona, jer je producent ukinuo sredstva za nastavak snimanja. Vremenom se zbližavaju kao prava porodica, vole se i svađaju. Reditelj kreće za Holivud da bi pronašao producenta. Tamo saznaje da je snimanje finansirala mafija, koja nije zadovoljna snimljenim materijalom.
[h=1]Kristofer Li dobio francuski Orden [/h] Izvor: Tanjug
Britanski glumac Kristofer Li, poznatiji kao Drakula - lik koji je više od 10 puta tumačio na filmu, odlikovan je francuskim Ordenom za umetnost i književnost.
Svečanost je održana u petak u ambasadi Francuske u Londonu.
Kristofer Li je bio sjajan u ulozi negativca, kao što su Drakula i Fransisko Skaramanga, glavni neprijatelj Džejmsa Bonda u filmu "Čovek sa zlatnim pištoljem", rekao je francuski ambasador prilikom uručivanja priznanja.
Kako prenosi AFP, 89-godišnji glumac je igrao i u nekoliko filmova američkog reditelja Tima Bartona ("Čarli i fabrika čokolade", "Alisa u zemlji čuda"), koji je takođe prisustvovao svečanosti.
Lijevo najnovije glumačko ostvarenje je uloga gospodina Labisa, ljubaznog pariskog knjižara, u filmu "Hugo" Martina Skorsezea.
Orden za umetnost i književnost dodeljuje se osobama koje su se istakle stvaralaštvom na umetničkom ili kniževnom polju ili doprinosom u širenju umetnosti i književnosti u Francuskoj i u svetu.
[h=1]Počinje snimanje domaćeg filma u 3D [/h] Izvor: Tanjug
Snimanje igranog filma "Zmajovini pangalozi", u režiji Bobana Skerlića, počinje 23. decembra u Banatskim Karlovcima, najavila je producentska kuća "ArtAkcija".
Ovaj dugometražni porodični film i to u 3D tehnologiji zamišljen je kao ne baš vesela komedija sa elementima mjuzikla, čija tema je aktuelna - batina kao vaspitna metoda.
Radnja je smeštena u Jututuniju koja liči na Srbiju na kraju 19. veka, ali na žalost i na današnju Srbiju, u kojoj je nasilje i dalje vid vaspitavanja.
Glavni junaci su šestoro desetogodišnjaka, junaka preuzetih iz poezije Zmaj Jove Jovanovića - Pura Moca, Seka Pela, Lenji Gaša, Nespremna Ana, Ludi Tola i Laza Materina Maza.
Pored redovnih školskih predmeta, poseban izazov su im tadašnji vaspitni metodi - šiba, batina, kukuruz, samica, strah... Deca se različito nose sa tim izazovima, što im umnogome kreira sudbine.
Uz veliki broj dece, igraju i Tihomir Stanić (Zmaj Jova), Branislav Lečić (učitelj Rajica), Dragan Bjelogrlić (kralj), Bojana Maljević, Marko Gvero, Borka Tomović ...
Zbog teme kojom se bavi i u želji da pruže podršku projektu, u filmu će se, u posebnim ulogama, pojaviti veliki broj javnih ličnosti, među kojima Timoti Džon Bajford, Donka Špiček, Raša Popov, Ljubivoje Ršumović..
Muziku za songove pišu poznati muzičari iz regiona.
Želja autorskog tima je da se uz najviše umetničke i tehnološke standarde, napravi drugačiji, zanimljiv i moderan porodični film, koji najsavremenijim filmskim jezikom govori o starim problemima našeg društva.
Film je dobio sredstva na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine, kao i podršku Narodne kancelarije Predsednika Republike.
S obzirom na poruku filma da je fizičko kažnjavanje dece neprihvatljiv vid disciplinovanja, projekat je dobio podršku Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije zajedno sa Kancelarijom Saveta Evrope u Beogradu i organizacijom Save the Children Norway, kao i stručnu pomoć beogradske kancelarije UNICEF-a.
Istoimena predstava, takođe u režiji Bobana Skerlića, po tekstu Ivane Dimić, igrana je na dečijoj sceni pozorišta “Boško Buha“.
BANATSKI KARLOVCI, 23. decembra 2011. (Beta) - Snimanje dugometražnog porodičnog filma protiv kažnjavanja dece batinama "Zmajovini pangalozi" u režiji Bobana Skerlića, počelo je u petak u staroj zgradi osnovne škole u Banatskim Karlovcima.
Novi Skerlićev film, kako je rečeno, biće nevesela 3D komedija sa elementima mjuzikla, na temu kažnjavanja i vaspitavanja dece batinama.
Film najsavremenijim filmskim jezikom govori o starim problemima društva i sklonosti da se deca vaspitavaju šamarima, prutom i drugim rekvizitima.
Skerlić je na konferenciji za novinare rekao je da očekuje da film bude završen i premijerno prikazan u oktobru 2012. godine, a u toku su i pregovori da to bude i TV serija u četiri epizode.
On je objasnio da reč pangalozi potiče iz grčkog jezika i znači mangup... deran, često je korišćena u 19. veku i postoji u jednom od stihova Jovana Jovanovića Zmaja.
Radnja filma smeštena je u Jututuniju koja jako liči na Srbiju na kraju 19. veka, ali i na današnje okolnosti u zemlji u kojoj je nasilje i dalje vid vaspitavanja. Glavni likovi su šestoro desetogodišnjaka, junaka poezije Zmaj Jove Jovanovića, kojima su pored redovnih školskih predmeta, poseban izazov tadašnji vaspitni metodi - šiba, batina, kukuruz, samica i strah.
U filmu glume Tihomir Stanić (Zmaj Jova), Branislav Lečić, Dragan Bjelogrlić (kralj), Bojana Maljević, Marko Gvero, Borka Tomović i veliki broj dece.
Vajda snima film o lideru “Solidarnosti”. Vođa pobunjenih sindikata već igrao sebe u filmu slavnog reditelja, ovenčanom Zlatnom palmom u Kanu
PRVA cigla iz Berlinskog zida izvučena je u brodogradilištu u Gdanjsku, metaforično, kao početak kraja istočnog bloka i komunističkih režima, smatraju mnogi hroničari 20. veka. Tu je Leh Valensa, 1980. godine, osnovao nezavisni sindikat “Solidarnost”. Posle tri decenije velikih istorijskih promena, svet više nije isto mesto, a oskarovac Andžej Vajda, kao najveći izazov u svojoj pedeset pet godina dugoj karijeri, otpočeo je rad na filmu “Valensa”, upravo sa obala Baltika, odakle je krenuo otpor poljskih radnika.
Prema rečima osamdesetpetogodišnjeg reditelja svetski slavnih dela “Pepeo i dijamant”, “Sve je na prodaju”, “Pan Tadeuš“, “Čovek od mermera”, “Čovek od gvožđa”, filmovana biografija vođe “Solidarnosti” za njega će biti jedan od najtežih poslova u životu. Film će obuhvatiti period od uličnih protesta 1970. do govora koji je Valensa održao u Sejmu 1989, odmah posle pada komunizma u Poljskoj i godinu dana pre njegovog izbora za predsednika.
Ovo, međutim, nije prvi put da je Valensa junak filmova Andžeja Vajde. Zlatnom palmom iz Kana ovenčani “Čovek od gvožđa” iz 1981. godine, bavi se upravo prvim pobedama radnika iz Gdanjska u borbi za to da im vlasti priznaju prava na sindikalno organizovanje, a u njemu se tadašnji njihov lider Valensa pojavljuje - lično.
Povodom obeležavanja 25 godina od osnivanja nezavisnog sindikata, upravo na ideju veterana poljskog filma, trinaest reditelja snimilo je desetominutne filmske etide o “Solidarnosti”, koje su u avgustu 2005. godine emitovane na televiziji. Vajdina etida nosila je ime “Čovek od nade” i u njoj Leh Valensa igra sebe. Snimljena je u praznoj dvorani bioskopa “Neptun” u Gdanjsku.
Druga dva aktera ove filmske beleške bili su glumci glavnih uloga u Vajdinim filmovima “Čovek od mermera” i “Čovek od gvožđa” - Krstina Janda i Jerži Razvilovič. Oni, pred kamerama, sa Valensom raspravljaju o tome šta je sve ostalo od ideala za koje su se borili početkom osamdesetih. Prema rečima glumice Krstine Jande ideja za naslov “Čovek od nade” potekla je od samog Valense. Lider “Solidarnosti” je u telegramu Vajdi, kojim je čestitao premijeru “Čoveka od gvožđa”, izrazio nadu da će veliki reditelj jednoga dana snimiti film o čoveku koji donosi nadu.
Prema Vajdinoj zamisli, u praznoj dvorani bioskopa “Neptun” glumci su, između ostalih, Valensi postavili pitanje ko je danas, kada polako blede uspomena na ljude od mermera i gvožđa, taj čovek od nade. Vođa “Solidarnosti”, koji je za svoj sindikalni i politički angažman 1983. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, odgovorio je da to nisu ljudi koji su izneli promene, već nova generacija, koja sada živi u slobodnoj zemlji.
Inače, Valensa nije lično primio najugledniju svetsku nagradu. Strahovao je da mu vlasti posle toga neće dozvoliti povratak u Poljsku, a na svečanu ceremoniju otputovala je njegova supruga Danuta. Kada se, posle pada komunističkog režima, kandidovao za predsednika Poljske, slogan mu je bio: “Ne želim, ali nemam izbora”.
Ovu krilaticu nedavno je iskoristio i sam Vajda, kada su ga pitali zašto se odlučio da snimi “Valensu”. Blagoslov je stigao i od sada šezdesetosmogodišnjeg Leha Valense, koga će glumiti Robert Vickijevič. Scenario je napisao Januš Glovacki, sa kojim Vajda sarađuje još od 1969. godine, a u filmu će biti korišćeni dokumentarni snimci iz brodogradilišta u Gdanjsku.
MAJSTOR
NAJVEĆI živi poljski reditelj Andžej Vajda rođen je 1926. godine, kao sin poljskog oficira koga su 1940. godine Sovjeti streljali u zloglasnom masakru u Katinskoj šumi. Posle Drugog svetskog rata studirao je prvo slikarstvo na akademiji u Krakovu, a potom završio čuvenu filmsku školu u Lođu. Pored filmske, veoma se uspešno bavio i pozorišniom režijom, ali i pisanjem dramatizacija, posebno klasika, poput dela Dostojevskog. Primio je veliki broj priznanja za svoje filmove, ali i nekoliko nagrada za životno delo.
ELEKTRIČAR
PRVI demokratski izabrani predsednik Poljske Leh Valensa, rođen je 1943. godine u mestu Popovo. Otac mu je bio stolar, koji je od posledica boravka u nacističkom logoru umro neposredno posle Drugog svetskog rata. Valensa je posle osnovne škole završio električarski zanat i zaposlio se u brodogradilištu “Lenjin” u Gdanjsku, gde ubrzo postaje sindikalni aktivista, a potom i lider. Kada je na izgubio druge predsedničke izbore 1995. godine, povukao se iz politike.
[h=1]"Forest Gamp" u filmskom registru [/h] Izvor: Tanjug
Kongresna biblioteka saopštila je danas da je Oskarima nagrađen film iz 1994. "Forest Gamp" sa Tomom Henksom u glavnoj ulozi, jedan od 25 filmova koji će ove godine biti uključeni u Nacionalni filmski registar, najveću svetsku arhivu filmskih, TV i zvučnih snimaka.
Najstariji filmovi koji će biti uvršten u registar su nemi filmovi iz 1912. - "The Cry of the Childrem" (Plač dece) o deci radnicima i "A Cure for Pokeritis" o komičaru Džonu Baniju, kao i prvi dugometražni film Čarlija Čaplina "The Kid" (Klinac) iz 1921.
Filmovi koji su izabrani, među 2.228 kandidata, su "kulturno, istorijski ili estetski" važni, navodi se u saopštenju Kongresne bilbioteke.
"Ovi filmovi su izabrani zbog njihovog značaja za američku kulturu. Naše filmsko nasleđe mora biti zaštićeno jer ova kinematografska blaga dokumentuju našu istoriju i kulturu i odražavaju naše nade i snove", dodaje se u saopštenju.
Među filmovima su i Diznijev "Bambi", film noar "The Big Heat", "Kad jaganjci utihnu", originalni "Rat svetova", "Čelični konj" Džona Forda.
[h=1]Film "Parada" pozvan u "Panoramu" Berlinskog festivala [/h]Izvor: Tanjug
Film "Parada" reditelja i scenariste Srđana Dragojevića, koji je u bioskopima u Srbiji za nepuna dva meseca videlo 300.000 ljudi, uvršten je u zvaničnu selekciju 62. festivala u Berlinu, saopšteno je danas na konferenciji za novinare.
"Parada" je pozvana u program "Panorama", kao jedini film iz našeg regiona, od 20 koliko je konkurisalo za taj festival A kategorije. Selektor Špek Viland smatra da je to hrabar i značajan film. Dragojević je izjavio da istovremena popularnost kod publike i poziv u Berlin pokazuju kako "autorski film može da bude i komuniktivan", dodajući da je to "stvar autorskog pristupa i poštovanja prema gledaocu".
On je istakao da je "Parada", koja je snimana u saradnji sa producentskim kućama iz više eks-ju republika, naišla na odličan prijem u regionu. U Hrvatskoj već ima više od 20.000 gledalaca, što je za tamošnje prilike jako dobar rezultat, a od sutra počinje distribucija u Sloveniji. Podsetivši na finansijske teškoće tokom višegodišnjeg rada na ovom projektu, Dragojević je zahvalio Ministarstvu kulture što je na kraju dalo dodatnu pomoć za laboratorijsku obradu.
"Konačno smo i glavni producent Biljana Prvanović i ja dobili honorare i vraćeni su svi dugovi", rekao je on. Povodom novog Zakona o kinematografiji, Dragojević je rekao da se "slaže sa većinom negativnih komentara u vezi sa parama za fond".
"Imamo tendenciju da za sufinansiranje biramo filmove koji su gotovo srozali kinematogafiju, pa smo sa 220 spali na 78 bioskopa u celoj Srbiji. Bilo je puno propusta u odlučivanju o tome koji će projekat dobiti pare", objasnio je on.
Prema njegovom mišljenju, ne može da opstane kinematografija u kojoj se godišnje ne izaberu za sufinansiranje bar tri filma koji imaju bioskopski potencijal.
"Nije reč o komercijalnim projektima, nego o komunikativim, a vrednim ostvarenjima. Primer je i 'Montevideo' koji je osvojio publiku, ali i dobio nagradu na značajnom festivalu u Moskvi", istakao je je Dragojević. On je dodao da će "Parada", kada završi distribuciju, kroz PDV na ulaznice vratiti državi novac koji je uložila u taj film. Pored toga, "Parada" je pionir kao film koji se prikazuje sa engleskim titlom, za strane goste u Srbiji, sa srpskim titlom za ljude oštećenig sluha, a uskoro će izaći i madjarski titl za pripadnike te nacionalne manjine, rekao je Dragojević uz napomenu da je to logično za film koji se zalaže za toleranciju svake vrste.
"Parada" je i dalje na repertoaru, a želja autora je da se zbog svog sadržaja prikaže što većem broju mladih srednjoškolskog uzrasta, pa su u planu projekcije sa znatnim popustima. U međuvremenu, biće održana jedna besplatna projekcija - 1. januara u 15 sati u Domu omladine. Sala ima 550 mesta, a princip ulaska biće - ko prvi stigne. Članovi glumačke ekipe izrazili su zadovoljstvo prijemom publike kod nas i na turneji po regionu. Goran Jevtić je rekao da mu prilaze gledaoci, porodični ljudi i čestitaju, a da je nažalost bilo nedbronamernih ocena u medijima i konkretno naveo kritiku u listu "Politika". Jevtić je istakao da je odlazak u Berlin uspeh za celu srpsku kinematografiju, pa i zemlju jer, kako je primetio, često izvozimo ružne vesti, a sada eto imamo dobar izvozni proizvod.
