LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Kako je nastao Hičkokov „Psiho“
[h=2]Kako je nastao Hičkokov „Psiho“
[/h]Novosti
U Holivudu počinje snimanje filma o remek-delu majstora horora. U priči o kultnom filmu nenadmašnu Dženet Li igra Skarlet Johanson, a Entonija Perkinsa Džejms D’Arsi. Hičkoka će „oživeti“ ser Entoni Hopkins
Najveći film svih vremena, majka svih horora, neki su od komentara kojima se od trenutka pojavljivanja, 1960. opisuje legendarno Hičkokovo ostvarenje, jedan od antologijskih naslova svetske kinematografije - film „Psiho“. Snimljen kao niskobudžetni, film je autora veoma brzo učinio izuzetno bogatim, a u istoriji umetnosti ostao zabeležen kao Hičkokovo delo sa najvećom zaradom. Na njemu je veliki majstor napetosti radio predano, nadmašivši sebe, kako su zabeležili njegovi biografi, „u ekscentričnosti i minucioznosti“.
- Ovaj film je savršen, on mora da bude savršen - govorio je Hičkok, unoseći u „Psiho“ svu svoju kreativnu energiju.
Da je i danas tačna jedna od omiljenih šala filmskih kritičara da „posle ovog filma tuširanje nikada neće biti isto“, potvrđuje i njegova neverovatna popularnost i intrigantnost koje ne slabe ni posle više od pola veka.
Kakav je bio Hičkok pre, a kakav tokom snimanja „Psiha“? Šta je sve radio da bi sakrio od publike kraj filma? Kakav je imao odnos sa glumcima i scenaristima? Odgovore na ova pitanja daće nam uskoro holivudski film Saše Gervasija, baziran na romanu Stivena Rebela „Alfred Hičkok i stvaranje ’Psiha’“. Nenadmašnu Dženet Li, koja nam je tako uverljivo dočarala nesrećnu Merion, u ovoj priči igraće Skarlet Johanson, dok će psihotičnog vlasnika motela Normana Bejtsa, koga je maestralno tumačio Entoni Perkins glumiti Džejms D’Arsi. Hičkoka će „oživeti“ ser Entoni Hopkins.
A dok priča, kao holivudski blokbaster, ne krene da putuje svetom, sabiramo poznate činjenice o stvaranju ovog remek-dela sedme umetnosti.
Priča o sekretarici koja krade od šefa veliki novac da pomogne svom vereniku, a onda završi u zabačenom motelu kojim upravlja naizgled pitomi mladić, a u stvari težak psihički bolesnik - bila je apsolutno u Hičkokovom maniru. Reditelj je, po običaju, vodio reč o najmanjem detalju.
Hičkok je bio opsednut idejom da sakrije od javnosti radnju filma. Kraj je morao biti iznenađenje! Da bi to ostvario, učinio je nekoliko stvari koje su samo potvrdile njegovu osobenost. Prvo je od autora romana Roberta Bloha otkupio prava za 9.000 dolara, ali anonimno, da se ne bi saznalo da „Hičkok snima film“. Onda je kupio što je više mogao primeraka romana da publika ne bi saznala rasplet. Prvog dana snimanja naterao je sve članove ekipe da podignu desnu ruku i zakunu se da neće odati nijedan detalj priče. Ali ni to mu nije bilo dovoljno, nego je poslednje stranice scenarija ljubomorno čuvao od svih sve dok nije došao red da se baš te scene snimaju.
„Gospodar detalja“ insistirao je da glavna junakinja Merion bude obučena kao svaka žena na ulici, pa je njenu garderobu, umesto od renomiranih dizajnera koji su imali ugovore sa filmskim studijom, kupovao u prodavnicama u siromašnim četvrtima.
Uprkos raznim tvrdnjama da je na snimanju bilo neslaganja, glavni glumci Dženet Li i Entoni Perkins su to demantovali, tvrdeći da je „sve išlo kao podmazano“. Do legendarne scene sa tušem!
- Planirao sam da ti kadrovi budu prikazani u apsolutnoj tišini, ali Bernar Herman je samoinicijativno komponovao muziku i naterao me da je čujem. Bila je savršena! Nisam imao izbora i učinio sam ono što ne radim - promenio sam scenario - izjavio je Hičkok.
Scena od samo 45 sekundi koja je ušla u istoriju snimana je sedam dana i sastavljena od 78 različitih kadrova. I još jedna zanimljivost. Silueta žene koja se vidi iza zavese nije Entoni Perkins, jer...
- Hičkok je želeo da do kraja sačuva tajnu ubice, a bojao se da će publika primetiti moja široka ramena i povezati sa glavnim likom - priznao je Perkins godinama kasnije.
Reditelj nije prestao da brine o detaljima ni kada je film bio snimljen. Da publika ne bi uobičajeno kasnila na projekciju, u foajeima bioskopa puštana je ploča sa glasom koji je upozoravao: „deset minuta do ’Psiha’, pet minuta do ’Psiha’...“. Svoje karakteristično kratko pojavljivanje na filmu Hičkok je umontirao na sam početak, jer nije hteo da publika odvraća pažnju od radnje dok traži njegov lik na ekranu.
Jedan od razloga zašto se u ekspanziji filma u boji Hičkok odlučio da snima crno-beli „Psiho“ jeste to što se bojao da bi u koloru film bio „previše krvav“. Drugi razlog su bila skromna sredstva (ispod milion dolara). Da bi snimio niskobudžetni film reditelj je, uprkos očaju i burnim protestima producentskog studija, za snimanje angažovao televizijsku ekipu koja je sa njim radila polučasovni serijal „Alfred Hičkok predstavlja“. Koliko je bio uveren da stvara dobar film govori i podatak da se odrekao svog uobičajenog honorara od 250.000 dolara, a zauzvrat tražio 60 odsto od zarade. Hičkok je posle „Psiha“ izašao bogatiji za neverovatnih 15 miliona dolara ili, prevedeno u sadašnje vreme, preko 150 miliona.
STVARNOST PRE FILMA
Film „Psiho“ je trebalo da bude prikazan na američkoj televiziji u jesen 1966. godine. Ali pre samog emitovanja Valeri Persi, ćerka američkog senatora, nasmrt je izbodena u svom domu, a ovo ubistvo do danas nije rešeno. Cela zemlja bila je šokirana, pa je televizija odlučila da odloži emitovanje. „Psiho“ je prvi put prikazan TV publici tek četiri godine kasnije.
HIČKOKOVI CITATI
* Drama je preslikan život iz kog su izostavljeni dosadni momenti.
* Ja sam žanrovski tipiziran reditelj. Čak i kad bih rešio da snimim „Pepeljugu“, publika bi tražila mrtvaca u kočijama.
* Dužina filma treba da bude onolika koliko ljudska bešika može da istrpi.
* Volt Dizni je odbio da mi dozvoli da snimam u Diznilendu jer sam autor onog odvratnog filma „Psiho“.
[h=2]Kako je nastao Hičkokov „Psiho“
[/h]Novosti
U Holivudu počinje snimanje filma o remek-delu majstora horora. U priči o kultnom filmu nenadmašnu Dženet Li igra Skarlet Johanson, a Entonija Perkinsa Džejms D’Arsi. Hičkoka će „oživeti“ ser Entoni Hopkins
Najveći film svih vremena, majka svih horora, neki su od komentara kojima se od trenutka pojavljivanja, 1960. opisuje legendarno Hičkokovo ostvarenje, jedan od antologijskih naslova svetske kinematografije - film „Psiho“. Snimljen kao niskobudžetni, film je autora veoma brzo učinio izuzetno bogatim, a u istoriji umetnosti ostao zabeležen kao Hičkokovo delo sa najvećom zaradom. Na njemu je veliki majstor napetosti radio predano, nadmašivši sebe, kako su zabeležili njegovi biografi, „u ekscentričnosti i minucioznosti“.
- Ovaj film je savršen, on mora da bude savršen - govorio je Hičkok, unoseći u „Psiho“ svu svoju kreativnu energiju.
Da je i danas tačna jedna od omiljenih šala filmskih kritičara da „posle ovog filma tuširanje nikada neće biti isto“, potvrđuje i njegova neverovatna popularnost i intrigantnost koje ne slabe ni posle više od pola veka.
Kakav je bio Hičkok pre, a kakav tokom snimanja „Psiha“? Šta je sve radio da bi sakrio od publike kraj filma? Kakav je imao odnos sa glumcima i scenaristima? Odgovore na ova pitanja daće nam uskoro holivudski film Saše Gervasija, baziran na romanu Stivena Rebela „Alfred Hičkok i stvaranje ’Psiha’“. Nenadmašnu Dženet Li, koja nam je tako uverljivo dočarala nesrećnu Merion, u ovoj priči igraće Skarlet Johanson, dok će psihotičnog vlasnika motela Normana Bejtsa, koga je maestralno tumačio Entoni Perkins glumiti Džejms D’Arsi. Hičkoka će „oživeti“ ser Entoni Hopkins.
A dok priča, kao holivudski blokbaster, ne krene da putuje svetom, sabiramo poznate činjenice o stvaranju ovog remek-dela sedme umetnosti.
Priča o sekretarici koja krade od šefa veliki novac da pomogne svom vereniku, a onda završi u zabačenom motelu kojim upravlja naizgled pitomi mladić, a u stvari težak psihički bolesnik - bila je apsolutno u Hičkokovom maniru. Reditelj je, po običaju, vodio reč o najmanjem detalju.
Hičkok je bio opsednut idejom da sakrije od javnosti radnju filma. Kraj je morao biti iznenađenje! Da bi to ostvario, učinio je nekoliko stvari koje su samo potvrdile njegovu osobenost. Prvo je od autora romana Roberta Bloha otkupio prava za 9.000 dolara, ali anonimno, da se ne bi saznalo da „Hičkok snima film“. Onda je kupio što je više mogao primeraka romana da publika ne bi saznala rasplet. Prvog dana snimanja naterao je sve članove ekipe da podignu desnu ruku i zakunu se da neće odati nijedan detalj priče. Ali ni to mu nije bilo dovoljno, nego je poslednje stranice scenarija ljubomorno čuvao od svih sve dok nije došao red da se baš te scene snimaju.
„Gospodar detalja“ insistirao je da glavna junakinja Merion bude obučena kao svaka žena na ulici, pa je njenu garderobu, umesto od renomiranih dizajnera koji su imali ugovore sa filmskim studijom, kupovao u prodavnicama u siromašnim četvrtima.
Uprkos raznim tvrdnjama da je na snimanju bilo neslaganja, glavni glumci Dženet Li i Entoni Perkins su to demantovali, tvrdeći da je „sve išlo kao podmazano“. Do legendarne scene sa tušem!
- Planirao sam da ti kadrovi budu prikazani u apsolutnoj tišini, ali Bernar Herman je samoinicijativno komponovao muziku i naterao me da je čujem. Bila je savršena! Nisam imao izbora i učinio sam ono što ne radim - promenio sam scenario - izjavio je Hičkok.
Scena od samo 45 sekundi koja je ušla u istoriju snimana je sedam dana i sastavljena od 78 različitih kadrova. I još jedna zanimljivost. Silueta žene koja se vidi iza zavese nije Entoni Perkins, jer...
- Hičkok je želeo da do kraja sačuva tajnu ubice, a bojao se da će publika primetiti moja široka ramena i povezati sa glavnim likom - priznao je Perkins godinama kasnije.
Reditelj nije prestao da brine o detaljima ni kada je film bio snimljen. Da publika ne bi uobičajeno kasnila na projekciju, u foajeima bioskopa puštana je ploča sa glasom koji je upozoravao: „deset minuta do ’Psiha’, pet minuta do ’Psiha’...“. Svoje karakteristično kratko pojavljivanje na filmu Hičkok je umontirao na sam početak, jer nije hteo da publika odvraća pažnju od radnje dok traži njegov lik na ekranu.
Jedan od razloga zašto se u ekspanziji filma u boji Hičkok odlučio da snima crno-beli „Psiho“ jeste to što se bojao da bi u koloru film bio „previše krvav“. Drugi razlog su bila skromna sredstva (ispod milion dolara). Da bi snimio niskobudžetni film reditelj je, uprkos očaju i burnim protestima producentskog studija, za snimanje angažovao televizijsku ekipu koja je sa njim radila polučasovni serijal „Alfred Hičkok predstavlja“. Koliko je bio uveren da stvara dobar film govori i podatak da se odrekao svog uobičajenog honorara od 250.000 dolara, a zauzvrat tražio 60 odsto od zarade. Hičkok je posle „Psiha“ izašao bogatiji za neverovatnih 15 miliona dolara ili, prevedeno u sadašnje vreme, preko 150 miliona.
STVARNOST PRE FILMA
Film „Psiho“ je trebalo da bude prikazan na američkoj televiziji u jesen 1966. godine. Ali pre samog emitovanja Valeri Persi, ćerka američkog senatora, nasmrt je izbodena u svom domu, a ovo ubistvo do danas nije rešeno. Cela zemlja bila je šokirana, pa je televizija odlučila da odloži emitovanje. „Psiho“ je prvi put prikazan TV publici tek četiri godine kasnije.
HIČKOKOVI CITATI
* Drama je preslikan život iz kog su izostavljeni dosadni momenti.
* Ja sam žanrovski tipiziran reditelj. Čak i kad bih rešio da snimim „Pepeljugu“, publika bi tražila mrtvaca u kočijama.
* Dužina filma treba da bude onolika koliko ljudska bešika može da istrpi.
* Volt Dizni je odbio da mi dozvoli da snimam u Diznilendu jer sam autor onog odvratnog filma „Psiho“.
