Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Španska operska diva, Monserat Kabalje održaće koncert u Beogradskoj areni 6. novembra, gde će nastupiti sa nekim od srpskih orkestara, u okviru svoje oproštajne turneje, koja će trajati dve godine.
Potparolka Beogradske arene Danijela Rakić rekla je Beti da su pregovori o tome koji će orkestar iz Srbije nastupiti sa Monserat Kabalje, još uvek u toku, ali da je sigurno da će koncertom dirigovati Hoze Kolada iz Španije.
Široj publici poznata je po duetu sa Fredijem Merkjurijem
Beogradski nastup će domaćoj publici najverovatnije biti poslednja prilika da uživo čuje jednu od najvećih operskih zvezda današnjice, jer je na početku godine Monserat izjavila da je vreme da se povuče.
"Mislim da će dvogodišnja turneja biti jako lep način zaokruživanja muzičke karijere koja je trajala 56 godina", rekla je tada Kabalje.
Monserat Kabalje je rođena u Barseloni, 12. aprila 1933. godine, pod imenom Maria de Montserrat Viviana Concepcion Caballe, a svestku slavu je stekla ulogom u Donicetijevoj operi "Lukrecija Bordžija" u Karnegi Holu, 1965. godine.
Posle tog uspešnog nastupa, usledili su nastupi u Metropoliten operi, Veronskoj Areni, Londonskom Kovent Gardenu, Milanskoj Skali, a tokom karijere je stekla nadimak "La Superba".
Repertoar Monserat Kabalje sadrži izvođenja blizu 90 različitih uloga koji niko do sada nije dostigao, a snimila je preko 80 albuma od čega su polovine kompletna operska dela.
Njene interpretacije Rosinijevih, Belinijevih i Donicetijevih opera potvrđuju njeno pevačko umeće i sjajne glumačke sposobnosti, a najpoznatija je njena arija "Viši d'Arte" iz Pučinijeve opere "Toska".
Monserat je studije zapocela u prestižnom "Conservatorio del Liceo" u Barseloni, a svoj debi imala je 1956. godine u Bazelu sa ulogom Mimi u Pučinijevim "Boemima". Posle nastupa 1965. u Karnegi Holu, Monserat je brzo postala jedna od vodećih belkanto soprana i od pozornice do pozornice pevala je vodeće role, od Belinija do Verdija i od Donicetija do Vagnera.
Monserat Kabalje je i UNESCO Ambasador dobre volje, a osnovala je i fondaciju za pomoć siromašnoj deci i često organizuje humanitarne koncerte.
Širokoj publici poznata je i po saradnji sa pop pevačem Fredijem Merkjurijem iz grupe "Kvin" sa kojim je 1988. godine snimila pesmu "Barselona" koja je kasnije postala himna letnjih olimpijskih igara u ovom gradu održanih 1992. godine.
Beogradska alternativna grupa "Disciplina kičme" basiste Dušana Kojića-Koje objavila je u utorak novi album "Uf!".
Festival EXIT je saopštio da novi album "Discipline kičme", , koji možete besplatno da preuzmete sa sajta exitmusic.rs za sada biti objavljen "u ekskluzivnom skrojenom obliku" sa deset pesama.
"Uf!" bi trebalo da se pojavi i na disku za PGP RTS i "Kroacija rekords" i na vinilu pod etiketom "Odličnog hrčka".
(MONDO)
Danas, 6. jula, se navršava 40 godina od smrti džez legende i jednog od naslavnijih trubača u istoriji džeza, Luja Armstronga.
Foto: wikimedia.commons.org
Poznat po nadimku koji je stekao još u najranijem detinjstvu - Sačelmaut (Vrećasta usta), popularni Sačmo rođen je u siromašnoj crnačkoj porodici 4. avgusta 1901. godine u Nju Orleansu.
Detinjstvo je proveo u fizičkom i emotivnom smislu lišen svega. Ishrana mu se sastojala od crvenog pasulja i pirinča, a garderoba od par iznošenih pantalona i ispranih košulja.
Njegov dom se nalazio u središtu Storivila, stecišta prostitucije, pijanstava, droge, tuča i ubistava.
Poput ostalih pionira džeza, Armstrong je rastao okružen muzikom sa svih strana: regtajmom, marševima, muzikom svake vrste.
Nije mogao da nabavi pravi muzički instrument, ali je zato bio član jednog kvarteta uličnih klinaca koji su pevali po uglovima za novčić.
Do prekretnice u Armstrongovom životu došlo je uoči 1913. godine kada biva uhapšen jer je ispalio jedan metak iz revolvera i odveden je u Dom za obojene.
Dom je imao limeni orkestar i vokalnu grupu. Armstrong se pridružio horu i počeo je da svira daire, a kasnije bubnjeve i alt hornu. Ubrzo postaje šef orkestra iako nije umeo da čita note.
Dom je napustio posle tri godine i nastavlja da živi sa majkom Mejen, svirajući kornet po barovima i lokalnim sedeljkama.
U to vreme, jedno od važnijih mesta za oprobavanje muzičke veštine bili su rečni parobrodi koji su kao saobraćajno sredstvo već počeli da padaju u zaborav, služeći kao mesto za provod i razonodu.
Armstrong 1918. godine počinje da svira na njima i tada upoznaje melofonistu Dejvida Džonsa koji ga podučava elementarnom čitanju nota.
Godine 1922. Armstrong prihvata poziv Kinga Olivera i seli se za Čikago gde je radio u lokalu "Linkoln Gardens" svirajući sa kreolskim džez bendom.
Ubrzo po njegovom dolasku grupa je načinila i prve gramofonske snimke.
U proleče 1924. godine Armstrong se ženi Oliverovom pijanistkinjom Lilijan Hardin koja ga je naučila brzom čitanju nota.
Foto: wikimedia.commons.org
U leto iste godine napušta Oliverov ansambl i preuzma posao u lokalu ''Drimlend kafe" a u jesen iste godine Flečer Henderson je Armstrongu ponudio mesto u svom njujorškom orkestru.
Armstrong prihvata upražnjeno mesto snimivši i veći broj solo deonica, od kojih je najpoznatija ona na snimku "Sugar Foot Stomp", varijanti Oliverovog "Dipperrnouth BIues".
U jesen 1925. godine, Armstrong se vratio u čikaški lokal "Drimlend" da radi za 75 dolara nedeljno što je u to vreme bila nečuveno visoka suma za jednog crnačkog džez muzičara.
Iste godine počinje da snima u studiju gramofonske firme Okeh, načinivši više od 60 snimaka koji će postati poznati kao "Hot Five" i "Hot Seven" snimci i koji će odigrati ulogu krupnih putokaza u istoriji džez muzike izmenivši tokove razvoja džeza.
"Hot Five" i "Hot Seven" snimci, nastali izmedu 1925. i kraja 1928. godine, snimani su s neformalnim pik-ap grupama.
Do pesme "West and Blues" iz 1928. godine, Armstrong je stekao slavu virtuoznog soliste u džezu.
U to vreme, Armstrong je počeo postepeno da prelazi s korneta na trubu, koju je počeo da svira zbog njenog blistavog tona prikladnog za veći prostor.
S vremenom, sasvim je potpuno napustio kornet.
Ženi se po treći put, Lusilom Vilson, lokalnom igračicom sa kojom ostaje do kraja života.
Umoran od svega 1931. odlazi za Evropu. Odmor i popularnost kojima je bio okružen koristili su Armstrongu jer počinje da se pojavljuje u mnogim filmovima - "Rapsodija u crnom i plavom", ''Novčići sa neba", ''Artisti i modeli", ''Atlantik siti".
Bio je muzičar koji poseduje izuzetan smisao za improvizaciju. Osim jedinstvene izvođačke tehnike, raspolagao je vrlo razvijenim smislom za fraziranje; od zadate teme zadržavao je samo osnovnu melodijsku liniju i na nju davao svoje varijacije kojima je stvarao novu, lepšu i bogatiju melodiju od one koja mu je služila samo kao osnov.
Kao pevač razvio je iste one muzičke ideje koje postiže trubom.
Promukao i hrapav glas daje svojstven utisak njegovim pevačkim solima koja su manje grandiozna od njegovih instrumentalnih sola, ali sadrže u istoj meri emocije, inspiraciju i sving.
Amstrong je do 1946. godine svirao sa mnogim big bendovima, kada je sving muzika doživela nagli kolaps.
Vraća se sastavima malog, diksilend formata, a njegovo pevanje počelo je da se probija sve više u prvi plan.
Nastavio je da se pojavljuje pred publikom, tako reči sve do smrti, koja ga je zadesila 6. jula 1971. godine u njegovom domu u Kvinsu.
Beogradska publika je imala prilika da ga čuje daleke 1959. godine.
Lekari koji su pokušavali da spase Džimija Hendriksa noći kada je veliki gitarista umro, kažu da je moguće da se udavio u crvenom vinu.
Te noći kada je umro, pio je crno vino koje je mešao sa pivom u jednoj čaši. Meik Stivens, prijatelj, kaže: „Bio sam sa njim te noći kada je pio vino koje, inače, nikada pre toga nije.“
On kaže da je Džimi te noći izašao sa ekipom „Marmelade“, Gerijem Farom i Džimi Kreganom, Erikom Kleptonom, a otišli su u ozloglašeni „Scotch of St. James“ bar.
„Sipao je vino u kriglu sa pivom. Činilo se da ne zna kako da pije vino. Ali izgledao je u redu. Ali, sledećeg jutra je neko pozvo telefonom i rekao da je Džimi mrtav. Izgleda da se udavio u sopstvenoj povraćki.“
Dugo se pričalo da je Džimi, jedan od najvećih gitarista u istoriji, umro na taj način u svojoj 27. godini, 1970.
Godine 2009. čujemo da je možda bio i ubijen. Džon Banister kaže da su medicinski dokazi pokazali da je tako, i da je ubistvo naručio njegov menadžer, Majk Džefri.
Džejms Vrajt, menadžer koji je radio za Jefrija, je u svojim memoarima napisao da je 18. septembra 1970, Džimi u hotelskoj sobi gde je odsedao sa svojom devojkom Minikom Daneman, popio tablete za spavanje i dosta vina, dok se nije udavio.
On kaže da je Džefri, koji je bio u dugovima, naručio ubistvo i naplatio 2 miliona dolara od osiguranja, kada mu je rekao da je vredniji mrtav nego živ.
Vrajt kaže da je Džefri to i priznao pre nego što je nastradao u avionskoj nesreći.
Banister kaže: „Količina vina u njemu je bila neverovatna. Ne samo da je imao vina u kosi i po košulji, njemu su pluća bila puna vina. Nikada nisam video tako nešto. Pokušali smo da izvučemo vino iz njega, ali bilo je previše. Rekao bih da je popio zaista mnogo.“
Njegova devojka, Monika, bivši instruktor skijanja je izvršila samoubistvo 1996, a neki tvrde da je o njegovoj smrti znala više nego što je ikada rekla.
Beogradski letnji festival od 15. jula do 7. avgusta
Na Belefu koncerti Ramba, Kirila, “Lajbaha”, “The Singing Loins”...
Izvor: Blic D. Milićević | 06. 07. 2011. - 17:48h
Jubilarni dvadeseti Beogradski letnji festival održaće se pod sloganom “Audio video 21. vek“ od 15. jula do 7. avgusta. U tom periodu organizovaće se niz filmskih, pozorišnih, audio i video performansa, a koncerte će održati Rambo Amadeus, “Lajbah”, Kiril Džajkovski, “Blok aut”, “The Singing loins”, Tav Falko...
Rambo Amadeus će nastupiti 15. jula na otvaranju Belefa
Festival će otvoriti Rambo Amadeus (15.07) i VJ Miloš Dobrosavljević nastupom na Letnjoj sceni na Kalemegdanu. Dan kasnije nastupiće engleski pank folk bend „Singing Loins“ i „Night shift“. Bivši član grupe “Ken“, Japanac Damo Suzuki, “Neočekivana sila“ i DJ Boža Podunavac na binu će izaći 19. jula.
Kamerni ansambal “LP Duo“ će svirati 23. jula, hrvatski surf rok sastav “The Bambi Molesters“ 30. a Kiril Džajkovski, koji kombinuje balkansku i elektro muziku, 2. avgusta. Veteran bluza i garažne scene Tav Falko i “Blok aut” će svirati 6. avgusta, a na zatvranju Belefa će koncert održati slovenačka grupa “Lajbah“.
Izložba Marka Somborca
Izložba karikatura pod nazivom “Zezami street“ Marka Somborca, koji crta i piše “Blic strip“ na trećoj strani naših novina, biće u okviru Belefa postavljena od 18. jula do 1. avgusta na Savskom Šetalištu na Beogradskoj tvrđavi.
Organizovaće se i besplatni koncerti klasične muzike na bini u Ulici 1.300 kaplara, a na Letnjoj sceni na Kališu i filmski program, u okviru koga če se prikazivati dokumentarni filmovi o velikim gradovima 21. veka.
Posebno zanimljiv biće i multimedijalni spekatkl “Egipat u Beogradu “, koji će se održati na Donjem gradu 26. jula. Posredstvom 3D lasera i holograma, gledaocima će biti predstavljena egipatska božanstva i mitološki likovi.
Kad je scencki program u pitanju, u Domu omladine će se održati plesna predstava Luj Filipa Demera “Tiller girls“ u kojoj će glavni glumci biti - roboti, dok će umetnička grupa iz Austrije “Gold ekstra“ pokazati kako izgleda 3D pozorišna predstava.
Radionicu će održati i poznati umetnik Uve Lajsipen Ulaj, a tokom festivala organizovaće se i projekt “Ulice Evrope“, u okviru koga će grupa vi-džejeva postavljati video instalacije po gradu. Interesatan će biti i turniru u inlajn strit hokeju na rolerima, kao i postave umetničkih radova na gradskim pijacama.
Predstave i svirke će se plaćati od 300 do 600 dinara, a svi ostali programi su besplatni. Više informacija o programu Belefa na sajtu Belef.org.
ARKEJD FAJR GLAVNA BINA, 7. JUL Prve festivalske večeri sviraće kanadski indi-rokeri „Arkejd fajr”, koji će promovisati aktuelni album „The Suburbs”, objavljen prošle godine. Ova grupa poznata je po pesmama „Wake up”, „Rebellion (Lies)”, „Cold wind” i drugim. Sedam članova benda nastupaće na čak 16 instrumenata na glavnoj bini! PALP GLAVNA BINA, 7. JUL U okviru nekoliko koncerata koje će „klasična postava” britanskog pop-benda „Palp” održati širom Evrope ovog leta, posle 15 godina pauze, jeste i ovaj u Novom Sadu. Na svirkama na najvećim festivalima nastupiće originalni članovi benda: Nik Benks, Džarvis Koker, Kandida Dojl, Stiv Makej, Rasel Senior i Mark Veber, svirajući stvari iz svih perioda svoje karijere. Ovaj čuveni šefildski sastav formiran je 1978. godine, vrlo brzo je stekao mnogobrojne poštovaoce, a svetski poznat i priznat postao je posle singla „Common People”, objavljenog 1995. godine. Bend „Palp” je objavio ukupno sedam albuma, od kojih je poslednji izašao pre devet godina, a na aktuelnoj evropskoj turneji sviraće u sastavu koji se nije okupio od 1996. godine. Bend odlikuje klasični brit-pop zvuk, ekscentrični frontmen kao i melodramatični stihovi. M.I.A GLAVNA BINA, 8. JUL Sve one koji su se razočarali 2008. zbog otkazivanja nastupa na „Egzitu”, londonska muzičarka M.I.A. najzad će učiniti srećnim, i to izvođenjem pesama sa novog albuma. Od svoje prve pojave na globalnoj muzičkoj sceni, M.I.A. je zaintrigirala publiku i svrstala se u najtraženije mlade izvođače, a ove godine, kad je najpotrebnije, ima priliku da glavnu festivalsku binu pomera sa svojim prepoznatljivo eksperimentalnim dens i hip-hop ritmovima i melodijama. Iza ovog zvučnog i snažnog alijasa nalazi se Mathangi Maja Arulpragasam, bombastična Londonka čije poreklo sa Šri Lanke predstavlja samo jedan od uticaja, kako na njeno umetničko stvaralaštvo, tako i na društveni aktivizam. EDITORS GLAVNA BINA 8. JUL Ako ste poštovalac britanske savremene alternative, onda ne bi trebalo da propustite bend „Editors”. Još od izlaska prvog albuma 2005. godine, „Editors” važe za jedan od najpopularnijih indi rok bendova u svetu, sa dva platinasta albuma, i preko milion prodatih izdanja. Njihova specifična i često mračna mešavina sintisajzera, gitara i dvoznačnih tekstova izdvojila ih je iz mora bendova i donela internacionalni uspeh.
Sa prvog albuma „The back room” izdvojile su se pesme „Bullets”, „Munich” i „Blood”, koje su im donele milion prodatih nosača zvuka, najbolje kritike i armiju obožavalaca. Njihov drugi album „An End Has a Start” iz 2007. odmah se popeo na prvo mesto liste najprodavanijih izdanja u Velikoj Britaniji. Poslednji album izdat 2009. godine „This Light and on This Evening” je takođe debitovao na prvom mestu britanskih top-lista. DžAMIROKVAJ GLAVNA BINA, 9. JUL Posle 25 miliona prodatih albuma, nagrde „Gremi” osvojene 1997. godine, mora suludih šešira i uspešnog i vrlo posećenog koncerta u Beogradu, Džej Kej će svirati na Glavnoj bini „Egzit festivala”, spreman da ponovi dobar provod od pre šest godina na Beogradskom sajmu. Poslednjim albumom „Rock Dust Light Show”, koji će se sigurno naći na repertoaru, na radost mnogih vraća se korenima i početnom zvuku „džamirokvaja”, dakle disko funka koji mami na njihanje kukovima. Čak i posle toliko dugoročne i nagradama ovenčane karijere, ovaj sastav i dalje važe za bend koji daje sve od sebe na nastupima.
SANTIGOLD GLAVNA BINA, 9. JUL Pravo iz Bruklina, Santi Vajt, danas poznata kaoSantigold, postala je jedinstvena i inspirišuća figura na savremenoj muzičkoj sceni. U muzičkom svetu probila se kao producent sjajnog albuma „How I Do” muzičarke Res, posle čega započinje i solo karijeru. Istoimeni debi album ove zvezde iz 2008, kada se još uvek zvala Santogold, lansirao je hit „L.E.S. Artistes”, i uvrstio je u jednu od najuzbudljivijih i najneustrašivijih izvođača u poslednjoj deceniji. Ovaj singl magazin „Roling stoun” je proglasio za drugi najbolji singl godine, dok je album pobrao pohvale zbog autentičnog novog zvuka i prijemčivih melodija. Uspeh albuma prvenca otvorio joj je put za saradnju sa nekim od najboljih muzičara današnjice, kao što su Džej-Zi, Dejvidom Brnom ili grupom „Bisti bojs“.
GRAJNDERMEN GLAVNA BINA, 10. JUL Kada je „Grajndermen” 2007. godine objavio svoj prvi album, svi su se složili oko jednog: ovo je bila još zločestija, sirovija i rokenrol verzija Nik Kejva i njegovog benda „Bad Seeds”. Sastavljen od članova već priznatog i obožavanog Kejvovog benda, Grajndermen je i nastao kao nastojanje muzičara da se u novom ruhu vrate muzičkim počecima. Zamenjujući klavir gitarom, Kejv je predstavio još rudimentarniji zvuk, mešavinu bluza, panka i garažnog roka, koji ga je još jednom lansirao na vrh što se tiče priznanja kritike, ali i fanova. Krajem prošle godine bend je objavio novi album „Grajndermen 2”, koji „Gardijan” ocenjuje kao „mešavinu horora i crnog humora sa neukroćenom muzičkom zločestošću”. PORTISHED GLAVNA BINA, 10. JUL Legende trip-hopa, predvođeni su pionirom ovog muzičkog žanra, Džefom Barouom i Bet Gibons, pevačicom čiji prepoznatljivi glas se uklesao u muzičke temelje čitavih generacija. Bend iz Bristola oformljen početkom devedesetih „Portished”, nazvan po gradiću iz kog je potekao producent i multiinstrumentalista Džef Barou, već prvim albumom „Dummy” iz 1994. godine napravio je otklon od dominantnog ostrvskog brit-pop zvuka tog doba, uz hit singlove „Glory Box” i „Sour Times”. Neodoljivo setni, a opet očaravajući glas Bet Gibons, uz neprocenjivi doprinos gitariste Adrijana Atlija,iscrtavao je estetiku toliko različitu od svega trendovskog. Posle Trikijevog koncerta na „Egzitu” 2003. godine i koncerta „Masiv ateka” održanog prošle godine u Beogradu, još jedino „Portished” preostaje da publika u Srbiji zaokruži sveto trojstvo trip-hopa, muzičkog žanra čija je melanholija na Balkanu devedesetih dobro prepoznata i shvaćena. NE PROPUSTITE
7. jul: „Bed rilidžn”, „Magnetik men”, „Darkvud dab”, Tiga, Dedmaus, Džejms Zabijela, „Svi na pod”, „Superhiks”, 8. jul: „Andervorld”, Karl Krejg, „S. A. R. S. ”, „Veliki prezir” 9. jul: „Gruv armada”, „Džinks”, Fed l grand, Pol Kalkbrener, „Eva Braun” 10. jul: „Disciplina kičme”, „Partibrejkers” R.S. Objavljeno: 06.07.2011. Izvor: Politika
Bend je sada i zvanično počeo da snima 14. studijski album koji bi trebalo da objave do kraja godine.
Bubnjar legendarne rok grupa Aerosmith Džoi Kramer je na na svom Twitter profilu, slučajno ili namerno, otkrio da su rok veterani od 6. juna u studiju.
Za produkciju novog albuma biće zadužen Džek Daglas, a ovo će biti prvi album od "Honkin' on a Bobo" 2004. na kojem su bile obrade svetskih rok klasika.
Aerosmith su za 22. novembar najavili i kratku osmodnevnu turneju po Japanu.
"Jedva čekamo da budemo tamo i da sviramo za ljude koji su nas podržavali u toku 40 godina naše karijere. Naši fanovi znaju koliko ih volimo i koliko želimo da ponovo nastupamo u njihovoj zemlji - priredićemo im koncerte koje će pamtiti do kraja života, a do toga nam je posebno stalo posle tragedije kroz koju su nedavno prošli."
(MONDO)
Grupa Muse planira da svoj sledeći spot snimi u "bezvazdušnom prostoru".
Naredni spot popularnog benda biće snimljen izvan zemljine atmosfere - bukvalno.
Naime, grupa planira da se se pridruži jednom od letova "Virgin Galactic-a", koji uskoro kreće s komercijalnim letovima u svemir, i da na tom putovanju snimi novi spot .
"Pokušatću da ubedim Ričarda Bransona iz "Virgin-a" da nam tamo dopusti da snimimo spot ili pesmu. Mislim da će to biti fenomenalno - nešto što niko do sada nije uradio. Mislim i da me neće biti strah da letim u svemir", izjavio je pevač grupe Met Belami.
Fanovi grupe znaju i da je Met veliki obožavalac svemira pa su mu tokom koncerta u Moskvi poklonili teleskop. "Jebote, kada gledaš kroz teleskop u Mesec vidiš da su to tamo sve same planine i takve stvari", rekao je pevač.
Bend je nedavno najavio da novi album, koji će imati malo "mekši zvuk", možemo očekivati početkom naredne godine.
Majstor čembala priča o predanosti muzici, susretima sa Hadžidakisom i Teodorakisom, propalom braku, vernosti i odanosti, ali i o sportu… Bolje je biti srećno razdvojen: Smiljka Isaković Foto privatni album Dr Smiljka Isaković je majstor čembala, instrumenta koji u jedan, dva ili čak u tri reda ima dirke kao klavir koje, trzajem žica, proizvode posebne, arhaične tonove. „Ona je virtuoz koji pokorava svet vrhovima prstiju. Slovenskog je porekla, latinskog temperamenta. Svira kao što se oblači: ekstravagantno i elegantno” – ovako kritičari vide našu umetnicu. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu je stekla diplomu i magistrirala na odseku za klavir. Sviranje na klaviru je specijalizirala u Moskvi, na akademiji „Čajkovski”, a čembalo i kamernu muziku na Kraljevskom konzervatorijumu u Madridu.Doktorsku disertaciju na temu „Interpolacija menadžmenta u oblasti muzičko-scenskih umetnosti” odbranila je 2008. u Beogradu. Razvedena je. Sad je posvećena samo sinu Ljubiši (20), studentu elektrotehnike, i muzici kojom ulepšava svoj život, a i trenutke onih koji je slušaju na koncertima širom sveta.
Kad ste prvi put videli čembalo? Imala sam 17 godina, bila sam student kad sam, u jednom uglu, na Akademiji, videla nešto prekriveno što je ličilo na klavir. Bio je to stari čembalo, pun prašine, koji je tu, zaboravljen, čekao godinama da se oglasi. Digla sam poklopac i počela da sviram. Bila je to ljubav na prvi dodir. Očarao me taj mistični zvuk.
Kako se ta ljubav razvijala? Desetak godina kasnije, posle završenih studija klavira, otišla sam u Madrid i, kao postdiplomac, upisala se na odsek za čembalo. Uvek sam volela istoriju, a čembalo me, tonovima, vraćao u istoriju muzike. Doživljavala sam sve to kao vremeplov u 17. vek.
Čemu ste još bili posvećeni? Volim sport, posebno košarku i tenis. Između umetnika i sportista postoji velika sličnost. To su profesije koje se dodiruju. I jedni i drugi počinju rano da vežbaju. To moraju da čine svaki dan, i tako ceo život. Razlika je samo što umetnici mogu da rade do kraja života, a sportski vek je, zbog fizičkih napora, znatno kraći.
Koliko dnevno „trenirate” čembalo? Na Akademiji sam vežbala od četiri do šest sati dnevno. Sada iskustvo čini svoje. Pred koncerte vežbam dva-tri sata dnevno. To mi je dovoljno da ostanem u formi.
Ko je muzička reprezentacija Srbije? Pre svih to je Beogradska filharmonija. Imamo i vrlo dobre male kamerne sastave: Gudače Svetog Đorđa, orkestar „Dušan Skovran”, a i izuzetne pojedince. Svi mi solisti, kad odemo u inostranstvo, ne predstavljamo samo sebe, već i Srbiju.
S kim ste od poznatih sarađivali? Svet stare muzike i čembala je manje poznat. Radila sam sa velikim čembalistom Trevorom Pinokom. Ali, uglavnom sam bila solista. Izuzetak je beogradski koncert s violinistom Najdželom Kenedijem, kao i saradnja s grčkim kompozitorima Mamasom Hadžidakisom i Mikisom Teodorakisom.
Kakvi su oni ljudi? Hadžidakis mi je najavio novu saradnju, posle, kako je kazao, „male hirurške intervencije u Engleskoj”. Nažalost, ta operacija nije uspela. Preminuo je! Bio je veseo čovek, uvek spreman na šalu. Teodorakis je povučeniji i uzdržaniji. Nije to poza, on je takav čovek, a na sceni je fantastičan. Kenedi je veliki mangup. Ne pati od bilo koje forme koja prati ljude vrhunskog muzičkog kalibra kakav je on. U stanju je da „zaboravi” frak, i muziku Johana Sebastijana Baha svira u dresu svog kluba Aston vile.
U kojoj vrsti muzike se osećate najbolje? Najlepše se osećam u baroku engleskih virdžinalista. Virdžinal je mali čembalo. To je engleska muzika s kraja 16. i početka 17. veka koju su komponovali i Henri Osmi i Elizabeta Prva. Veoma volim francuske kompozicije 17. veka. To se sviralo na dvoru Luja XIV. Ta muzika odslikava beskrajne zlatne sale za igranje i divne parkove. A volim i španskog kompozitora Antonija Solera.
Koju muziku sad slušate? Volim narodnu muziku svih zemalja. Mene ispunjava jaka muzička veza s nečijim korenima kao što je to slučaj s ljudima iz Južne Amerike. Osvaja me zvuk njihovih instrumenata. Volim i oštre tonove velikih simfonijskih orkestara. Nekad su uz mene bili „Bitlsi” i mnoge rok grupe.
A koju muziku uvodite u spavaću sobu? Posle dugih vežbi, predavanja i proba, meni je bar sat-dva najlepša muzika tišina.
Kako Vam je bilo u braku? Iskreno, teško je podneti ženu koja vežba sviranje, putuje, ima koncerte svuda po svetu. Peđa i ja smo dve jake ličnosti. I svako je imao svoje polje delovanja. Bolje je biti srećno razdvojen i vrlo dobar prijatelj, što mi jesmo, nego imati stalne sukobe.
Šta poštujete kod muškaraca? Najpotrebnije mi je da taj neko bude moj drug i prijatelj. Važno mi je da imamo lojalnost, odnosno vernost, odanost i privrženost koja nas čuva od spoljnjeg sveta.
U čemu vidite smisao života? Moj smisao života je da nekom iz našeg doba prenosim lepotu muzike ljudi koji su umrli pre 200, 300, 400 godina. Tako čuvam muzičku istoriju sveta, jer muzika je moj život.
-----------------------------------------------------------
Posao profesora muzike se ne ceni dovoljno Gde Vam je sve nuđen posao? Ranije svuda, sem u Beogradu. Sada sam već dve godine profesor na Univerzitetu „Megatrend”, gde predajem menadžment muzičke umetnosti. Živela sam i radila kao profesor muzike po pet-šest godina u Španiji i Grčkoj.
Kolika je razlika u zaradi tamo i ovde? Bolje sam bila plaćena tamo nego ovde. Ali, ni tamo ni ovde posao profesora klasične muzike se ne ceni onako kako bi to trebalo.
Slavko Trošelj Objavljeno: 10.07.2011. Izvor: Politika
Drugu polovinu muzičke fešte obeležili susreti raznih kultura i generacija, ritmova i žanrova Specijalni gosti iz SAD: trubači Ralfa Alesija Foto Tom Dikson
Specijalno za „Politiku” iz Barija Drugu polovinu festivala otvorio je trio „ReunionPlatz”, pijaniste Mikelea Đulijanija, još jedna lokalna postava koju zanima ukrštanje žanrova. Đulijani je melodičan i veoma energičan pijanista čije kompozicije imaju elemente pop pesama. Perkusionista Čezare Pastanela, koji takođe peva, daje programu nijanse latina, a električni bas Marčela Pjarulija predstavlja vezu između dva sveta, u domenu džez fjužna. U pozorištu „Pičini” odvijao se susret raznih kultura i generacija: mladi duvači su iz Poljske, Pjotr Vojtasik (truba) i Silvester Ostrovski (saksofon), basista je Italijan – Frančesko Anđuli (u ljubavi je sa jednom Beograđankom i često nas posećuje), a kvintet dopunjavaju iskusni američki muzičari Tom Meklang (klavir) i Stiv Mekrejven (bubnjevi), često viđeni u pratećem sastavu Arčija Šepa. Sa koncerta, koji je imao odlike neformalnog susreta, najviše će u sećanju ostati balada „Don’tExplain”. Centralni događaj festivala bio je projekat „DarkMagusWalkin’ OutoftheCool” koji ime duguje legendarnom koncertu Majlsa Dejvisa u Karnegi holu 1974. Za ovu priliku, umetnički direktor manifestacije Roberto Otavijano okupio je prvu ligu puljanskih muzičara, raspisavši lucidne aranžmane inspirisane Majlsovim džez-rok radovima za formaciju skraćenog big benda „ApulianOrchestra”. Sve je prštalo od energije i radosti: moćni fanki ritam trojice udarača i dvojice basista, hipnotička gitara Mirka Sinjorilea, odlično sastavljene duvačke linije, izvanredna sola Otavijana (sopran saksofon), Gaetana Partipilja (alt saksofon) i specijalnog gosta iz SAD, trubača Ralfa Alesija, u „ulozi” Majlsa. Jedan od onih koncerata koji oduzimaju dah... Slično uzbuđenje izazvali su Majkl Blejk (tenor i sopran saksofon), Ben Elison (bas) i Hamid Drejk (bubnjevi). Osnovna ideja „udružene akcije” bila je svirati lepu muziku, ma odakle ona poticala. U njihovoj ekspertizi čuo se sving Kaunta Bejzija, lepršavost bibapa Čarlija Parkera, uz karipske uticaje Sonija Rolinsa, ska i fanki, ali i avangardne ukuse Orneta Kolmena. I sve to zajedno imalo je jasan smisao, opisan davno rečima Djuka Elingtona: „Postoje samo dve vrste muzike – dobra i loša”. Ovde se radilo o onoj prvoj – svaki solo pojedinaca, duhoviti dijalozi parova ili kolektivna svirka sve trojice doprinosili su apsolutnoj umetničkoj magiji! Na Pjaci Ferareze vladala je uobičajena gužva: plesalo se u ritmovima fankija i Kariba, uz muziku Entonija Džozefa i benda „Spasm”, a kratku posetu posle nastupa američkog trija obeležile su boje flamenka projekta „Argento”, Rafaela Kazarana. Vojislav Pantić
-----------------------------------------------------------
Na jednom kvadratnom kilometru 17 crkava
Stari grad nalazi se na poluostrvu manjem od jednog kvadratnog kilometra, koje je pre tri veka bilo zatvoreno morem s jedne, a visokim zidinama s druge strane. Na tom prostoru nalazi se normansko-švapska tvrđava, jedna palata, nekoliko trgova i čak 17 crkava, od kojih je značajna Bazilika Svetog Nikole. U njenoj kripti čuvaju se ostaci sveca, koje su puljanski mornari doneli iz Male Azije 1087. To je jedno od retkih svetilišta u kojima se jedni pored drugih mogu videti vernici pravoslavne i katoličke veroispovesti, iz celog sveta.
-----------------------------------------------------------
Pazite na novčanike
U uskim ulicama meštanke razvlače testo za špagete. Domaćini rado odgovaraju na svako pitanje i odvode do željenih mesta, uvek upozoravajući da se pazi na novčanik. U vreme ručka, iz brojnih restorana se šire mirisi ribljih specijaliteta na žaru. Hobotnice, gambori, orade i brancini, bez suvišnih priloga – čisto zadovoljstvo tradicionalne morske kuhinje.
Objavljeno: 09.07.2011. Izvor: Politika
Široj publici poznata je po duetu sa Fredijem Merkjurijem 
