НОВОСАДСКИ ДОГОВОР 1954 г.

Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
ПИТАЊЕ ЦЕЛОМ НАРОДУ!

Молим све наше сународнике који су рођени између 1940. и 1945. године а који су основну школу завршили у Србији или Црној Гори да због будућих генерација нашег народа одговоре на следеће питање:


Које школске године (почев од 1955/56) сте учили латиницу као друго писмо, и у ком разреду сте тада били (од 2-гог до 8-мог)?


Новосадски договор о „равноправности екавског и ијекавског изговора и равноправности латинице и ћирилице“ у „заједничком језику Срба, Хрвата и Црногораца – српскохрватском/хрватскосрпском“ је објављен 10.12.1954. године. Дакле, затечене школске 1954/55 године још није могао да се примени у школским програмима Србије, БиХ, Црне Горе и Хрватске, него тек од наредне 1955/56. године.


Од тада па све до распада СФРЈ друго писмо у Србији се учило у другом, а у Хрватској у трећем разреду основне школе.


Молим и оне наше сународнике који су млађи од наведених годишта али знају за ове податке за своје родитеље, рођаке, познанике, колеге, комшије, да одговоре на постављено питање.


Не дозволимо да савременици ових догађаја поумиру а да потомству не остане овај податак.


Хвала.


Жељко Филиповић, Ниш.
 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
МОЛБА ЗА УЧЕШЋЕ У АНКЕТИ

Наш сународник из Торонта, Канада, др Дејан Ивковић, социолингвиста који је одбранио докторску дисертацију о вишејезичности на Интернету намерава да продужи своја истраживања двоазбучја у српском језику, па је понудио анкету намењену свим нашим сународницима у Србији, југословенском, европском и прекоокеанском окружењу. Услов је да учесници буду старији од 18 година. Анкета је анонимна, и учесници нису дужни да се изјасне о својој националној, верској и страначкој припадности, и могу да их у одговорима прескоче.


Позивамо све наше сународнике ма где живели, кориснике једног, другог или оба писма да узму учешћа у овој анкети. На располагању су анкете на оба писма, па корисници могу слободно да се определе приликом избора.


Попуњавање анкете ће Вам одузети око 10 минута времена.


Анкета се може наћи на овом линку:



https://www.surveymonkey.com/s/WLJP9HV



По попуњавању анкете, кликните на „Готово/Gotovo“


Помозимо нашем сународнику да дâ још један допринос укупној култури нашег народа.


Хвала.






 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
НОВИ 10. ДЕЦЕМБАР У НОВОМ САДУ

ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО ПОВОДОМ 60 ГОДИНА ОД НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА

10.12.2014


Доста смо заборављали ћирилицу!


Округли сто „60 година након Новосадског договора: Српска језичка политика данас“ одржан је у Културном центру Новог Сада, јер се на данашњи дан (10. децембар) навршава тачно 60 година од Новосадског договора, којим је, између осталог, у Србију уведена двоазбучност:


„Оба писма, латиница и ћирилица, равноправна су; зато треба настојати да и Срби и Хрвати подједнако науче оба писма“ (Тачка 3.)


Хрвати Новосадски договор никада нису поштовали, а Срби га поштују и данас. Уместо договорене двоазбучности, 1954. започело је једносмерно ширење латинице, које и даље траје.


До Новосадског договора, латиница је у Србији била у масовнијој употреби само у време аустроугарске и усташке окупације, а данас је ћирилица у многим областима опала на мање од 10 одсто заступљености. У Хрватској је деведесетих спроведен „књигоцид“ ћириличних књига, а данас се и последњи трагови ћирилице разбијају чекићем.


Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности допринео одумирању ћирилице – стоји у закључцима округлог стола.


Учесници су позвали српску филологију и политику да заједно сачувају ћирилицу и да поштују Устав, а не Новосадски договор, чија примена се током протеклих шест деценија, како наводе, показала штетном.


Учесници округлог стола били су проф. др Данко Шипка (укључење путем видео-линка), проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Миланка Бабић, проф. др Драгиша Бојовић, проф. др Петар Милосављевић, проф. др Дејан Ивковић, проф. др Иван Клајн (послао реферат), проф. др Ненад Крстић, Синиша Стефановић, проф. др Милош Ковачевић и доц. др Андреј Фајгељ.



После опсежне расправе, усвојени су следећи закључци:


1) Лингвистичка србистика је негирала кључне тачке Новосадског договора и истакла штетност њихове примене током протеклих шест деценија:


а) термин српскохрватски није лингвистички утемељен – он представља преименовани српски језик и у србистици га треба задржати само у подсећању на време доминације политичких над лингвистичким критеријумима;


б) Новосадски договор је погрешним схватањем равноправности писама суштински допринео одумирању српске ћирилице;


в) Данас је и у српској филологији и у институционалној српској политици неопходно поштовати уставну одредбу (члан 10) о ћирилици као о једином српском службеном писму.


2) Српска филологија и институционална српска политика морају се држати трију начела српског филолошког програма:


а) Српски језички и културни простор је недељив, из чега проистиче да је сва штокавска књижевност – књижевност српског језика;


б) ћирилица је идентитетска карактеристика српског народа и као таква мора се сачувати;


в) ијекавски и екавски изговор су подједнако српска наречја.


Потписници: Драгољуб Петровић, Миланка Бабић, Драгиша Бојовић, Дејан Ивковић, Ненад Крстић, Милош Ковачевић и Андреј Фајгељ.

 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
УЧИНАК НОВОСАДСКОГ ДОГОВОРА

Идеолошка фраза „Равноправност писама и богатство двоазбучја“ је била мамац који је требало да сакрије удицу, а удица је била стварни циљ Новосадског договора – пресловљавање нашег народа!

Уоквирено жуто: 1948, година стварања установе и њен тадашњи изворни ћирилични амблем.

Уоквирено црвено: 1983, година „бербе“ плодова Новосадског договора – нескривени учинак скривене удице!



 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
НОВОСАДСКИ ДОГОВОР – УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНАЧКИ ПОДУХВАТ!


Сваки полицајац, судија и тужилац ће потврдити да лопови и други криминалци нису глупи људи. Напротив! У њиховој укупној „збирци алатки за рад“ памет заузима видно место! Слично се догодило и са онима који су радили на искорењивању српске ћирилице.

Српски народ се први пут срео са нетрпељивошћу римокатоличке вере према његовом ћириличном писму још у Аустријском царству, у коме је католичанство била државна вера, па су се Двор, црква, судство, школство и војска свим силама обрушили на српски народ и његову православну веру, као и на јулијански календар и ћирилично писмо као обележја православне вере, са циљем да Србе одвоје од православне Русије. Ови насртаји су били најсуровији у време царице Марије Терезије, када је граничарски официр Филип Радотић био осуђен на смрт зато што није пристао да – пређе на унију! Србима је било забрањено:

- Да своју децу крсте у православној вери и у православним црквама;
- да у животу и школи користе своје ћирилично писмо;
- да својој деци дају презимена на „ић“, па одатле и данашња презимена пречанских Срба – Бугарски, Петров, Бошков, Марков, Попов, Поморишац, Сувајац, Курјаков, Малешев, Перичин, Драгин, Каћански, и сл;
- да своје мртве сахрањују на католичким гробљима, али да би било неприметније сахрањивања су забрањена дању, па су Срби то чинили кришом по шумама, утринама, крај путева, по својим двориштима, итд, јер зна се каква је у оно време била спремност народа на ноћни боравак на гробљу;
- да своје цркве граде у православном стилу, и био је дозвољен само „барокни стил“ („језуитски стил“), па одатле све православне цркве на некадашњем простору Аустријског царства личе на католичке;
- да се насељавају у одређене области и одређена насеља.

Поред ових изричитих забрана и насртаја на православље и ћирилицу, који су били нескривени и видљиви „из авиона“, коришћена су и прикривенија, префињенија, али лукавија и подмуклија средства. Под видом „финансијске уштеде“, Србима је било понуђено да своје књиге могу да штампају само у одређеној штампарији (унијатског јерменског мехитаристичког манастира!), која је била под контролом и утицајем двора, па су Срби више пута одбијали да преузму и користе такве „јефтиније“ и „православне“ књиге кад су видели да у њима има смишљених подвала и протурања католичких верских одредби. Када је Србин узимао новчани зајам, дискретно му је саопштавано да паре не мора да врати ако са породицом – пређе на католичку веру.

Па ипак, и у таквим најсуровијим околностима, Срби су ћирилицу неговали, користили, чували, бранили и преносили на своје потомке, јер су је сматрали за суштинско својство свог верског и националног идентитета. Када је после Берлинског конгреса 1878. г. Босна и Херцеговина предата на управу Аустро-Угарској, аустријски гувернер Бенјамин Калај је покушао да Србима одузме њихову ћирилицу и наметне им хрватску латиницу, али су Срби са својом православном црквом и својим грађанским сталежом томе пружили такав отпор, да је двор одустао од забране ћирилице, па после тога Срби више нису морали да се одазову суду ако им позив није био уручен баш на ћирилици! У време највећих опасности за српску ћирилицу, она је била сигурна, јер су је Срби сматрали као суштинску одлику свог бића, као хлеб насушни, као ваздух који се дише, као свој живот!

У комунистичкој Југославији, у којој су главну реч водили Јосип Броз, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић, „атеисти католичке вере“, бивши поданици хабсбуршке монархије рођени и одрасли на мржњи према православљу и ћирилици, увидели су погодну прилику да коначно спроведу вишевековни план о искорењивању српске ћирилице и њеном замењивању латиницом. Знајући да католичко насиље у монархији није дало резултате, одлучили су се да исти циљ постигну лукавством, подвалом, загрљајима „братства и јединства и националне равноправности“. Одмах по доласку на власт нису губили време и дали су се „на посао“:

-Из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије избацили су српску ћирилицу са 30 знакова и заменили је „неутралном“ латинском абецедом са само 26 знакова;
- Сви телепринтери у војсци, на пошти и у предузећима имали су само латиничну тастатуру, што је по дефиницији искључивало могућност коришћења ћирилице;
- Телевизија Београд је првих 20 година свог постојања, од 1958 – 1978. године, користила искључиво хрватску латиницу у својим програмима, иако су сви остали републички ТВ центри слободно користили своје језике и писма. Бројне генерације српског народа су рођене и одрасле а да на телевизији нису виделе ни једно ћирилично слово, што је код њих већ створило „стечени рефлекс“ да је ћирилица „застарело, превазиђено и за савремену технику неупотребљиво писмо“.
- До 1961. године регистарске таблице на возилима су означавале републике: S = Словенија, H = Хрватска, БХ = Босна и Херцеговина, ЦГ = Црна Гора, С = Србија и М = Македонија, што значи да су чак 4 републике имале ћириличне регистарске таблице, а од 1961. године таблице су означавале градове, и све су само на латиници.
- Без остављања писаних трагова, чак и без телефонских разговора, само у личним сусретима републичких, среских, градских и општинских секретара Партије, усменим путем „у четири ока“ преношена су наређења власти о повлачењу из употребе ћириличних писаћих машина, па чак и најновијих, и њиховом склањању у подруме, магацине, складишта, буџаке за прибор чистачицâ и сабиралишта секундарних сировина (отпаде), и забрани њихове даље производње и увоза. У употреби су остале само латиничне машине. Сва документа која су грађани добијали од државе била су писана искључиво латиницом.
19.1.1974. године смењен је декан Економског факултета у Нишу зато што је тражио да се ћириличне писаће машине „пусте из затвора“ и врате у употребу. И то смењивање је било застрашивање Срба да не ометају спровођење „дугорочног приступа овом проблему“.
- У продавницама, етикете на индустријским производима биле су искључиво на латиници, што је у доброј мери код грађана уздрмало и њихово сећање на ћирилицу.
- Појава рачунара, који су дуго имали искључиво енглески језик, меније и латинска слова, код грађана је готово запечатила њихов интерес за ћирилицу.
- Кад су се појавили мобилни телефони, који као и рачунари нису имали ћириличне исписе нити могућност слања СМС порука на ћирилици, грађани то више нису ни примећивали.
- У ЈНА (Југословенској Народној Армији, оружаним снагама бивше ФНРЈ/СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“, а која је у стварности изгледала овако:
- У војном школству – уџбеници, учила, дипломе – искључиво латиница;
- у војној администрацији – личне карте, здравствене и партијске књижице,
обрасци, формулари, дозволе за излазак у град, техничке књижице за оружја,
оруђа, моторна возила и инжењеријске машине – искључиво латиница;
- предмети који су појединцима и јединицама додељивани у знак признања –
медаље одличног стрелца, заставице „Најбољи возач“, заставице „Најбоља
јединица“, пехари у спорту – искључиво латиница;
- војна штампа, периодика и стручни часописи – искључиво латиница;
- у Војнофилмском центру „Застава филм“ сви документарни и наставни филмови
– искључиво латиница, итд до последње поре живота у тој војсци. Једино место
где је постојала ћирилица била су родитељска писма војницима. То је једино
где војска није могла да изда команду „На десно равнајс“, или „Равноправност
напред, ћирилица – СТОЈ“! Међутим, године 1980. (Тито је још био жив!)
војници и морнари у гарнизону Пула су приметили да родитељска писма
војницима која су била адресирана ћирилицом – нису доспевала у касарне!
Неки дежурни „чувар ћудоређа“ је био на таквом месту да је могао да
цензурише војничку пошту и да ћирилична писма скреће у отпад.

- Телетекст на телевизији и дан-данас не постоји једино на српској ћирилици. Руси, Грци, Хрвати, Бугари, Македонци и остали европски народи немају „техничких проблема“ да на телетексту користе своја писма.

Све то уопште није било ни „случајно“ ни „спонтано“. Све је то било спровођење одлука Новосадског „договора“ из 1954. године, лукаве и подмукле досетке југословенског комунистичког руководства, тачније „аустро-угарске тројке“ која је практично владала Југославијом. Уместо провидних сурових метода насиља Марије Терезије, они су одабрали да исти циљ постигну братским загрљајима и пољупцима „братства и јединства и националне равноправности“. Новосадски „договор“ је имао своје објављене циљеве – „равноправност писама и богатство двоазбучја“ – и своје необјављене али стварне циљеве – искорењивање српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом!

Ето, злочинци су свој циљ постигли изокола, без видљивог насиља, злоупотребом памети и дугорочним планирањем: Створити такво окружење у коме ће они који се рађају и одрастају уз превласт латинице – сами наставити да занемарују ћирилицу и да као „своју“ користе латиницу. Да се туку за туђе у уверењу да бране своје!

„Шта хоћете, ми нисмо окрвавили руке, ви сте сами завршили наш посао“!
Izvor:
HTML:
http://xn--80adklaaax5bc1a9bc9z.xn--90a3ac/%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BA_5.%D0%A1%D1%80%D0%B1
 
Poslednja izmena od urednika:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
У комунистичкој Југославији, у којој су главну реч водили Јосип Броз, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић, „атеисти католичке вере“, бивши поданици хабсбуршке монархије рођени и одрасли на мржњи према православљу и ћирилици, увидели су погодну прилику да коначно спроведу вишевековни план о искорењивању српске ћирилице и њеном замењивању латиницом. Знајући да католичко насиље у монархији није дало резултате, одлучили су се да исти циљ постигну лукавством, подвалом, загрљајима „братства и јединства и националне равноправности“. Одмах по доласку на власт нису губили време и дали су се „на посао“:
Ne misliš li, Čitač, da su, za dugodišnje zanemarivanje ćirilice kod Srba, krivi i sami Srbi, u najmanju ruku podjenako kao i "ateisti katoličke vere"?
 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
Наравно, па баш у том тексту ја наводим: "Па ипак, и у таквим најсуровијим околностима, Срби су ћирилицу неговали, користили, чували, бранили и преносили на своје потомке, јер су је сматрали за суштинско својство свог верског и националног идентитета. ... У време највећих опасности за српску ћирилицу, она је била сигурна, јер су је Срби сматрали као суштинску одлику свог бића, као хлеб насушни, као ваздух који се дише, као свој живот!"

Тиме баш "изокола" и указујем нашим сународницима да је судбина ћирилице - у рукама народа! Нажалост, после 60 година (три људске генерације!) инсценираног и диригованог окружења превласти па и искључивости латинице, наш народ је рођен и одрастао у уверењу да је латиница "наше писмо" па и не примећује нестајање ћирилице.

Хвала за упозорење, убудуће ћу водити рачуна о стварима на које сте ми скренули пажњу. Ни један сајт неће имати проблема ако пренесе неки мој текст или одломак чак и да не тражи сагласност или одобрење. Па циљ нас "ћириличара" баш и јесте да се што више наших сународника упозна са постојањем проблема нестајања ћирилице. Ваш форум је једини на коме сам се ја регистровао под псеудонимом, на свим другим форумима се појављујем под својим именом и својом фотографијом. Мислим да сам једини пријављени члан овог форума који се регистровао под именом на ћирилици. Овај форум нема "дугме" за преглед чланова, или га ја не видим.

Поздрав од Жељка Филиповића.
 
Učlanjen(a)
26.02.2015
Poruka
2
Мислим да сам једини пријављени члан овог форума који се регистровао под именом на ћирилици. Овај форум нема "дугме" за преглед чланова, или га ја не видим.

Поздрав од Жељка Филиповића.
http://serbianforum.org/members/list
или
http://serbianforum.org/members/list?page=21716
па даље,
око 750+ чланова на ћирилици
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
Ni jedan sajt, uglavnom, ne zabranjuje kopiranje sadržaja koji je na njemu, ali Zakon o autorskim pravima, kao i sama etičnost, nalažu da se na tako kopirane sadržaje, ako se postavljaju na neki drugi medij, postavi i referenca, tj. izvor odakle su kopirani.
 
Član
Učlanjen(a)
03.02.2011
Poruka
40
ИСКРЕНЕ ЧЕСТИТКЕ ОВОМ ФОРУМУ!

У име свих чланова свих удружења „Ћирилица“ са одушевљењем упућујем овом форуму најискреније честитке што омогућује регистровање чланова на бројним светским писмима! До сада сам знао за међународни форум „SKYSCRAPERCITY“ („Град облакодера“) који не омета регистровање и објављивање прилога на свим светским језицима и писмима. Овај форум може са њим да се ухвати под руку! Честитам још једном.

Као „ћириличару“ лакше ми је кад сам видео да има и других чланова овог форума који су се регистровали на ћирилици, али овај форум је код мене „положио“ још кад сам се ја регистровао на ћирилици иако сам до сада сматрао да сам једини на ћирилици. Сматрао сам: ако може један, онда форумски софтвер не прави сметње регистровању на ћирилици, и то ми је било довољно. Још веће задовољство сам доживео кад сам видео да овде има регистрованих и на јеврејском писму, арапском, тамилском, деванагарију... даље нисам ни гледао, овај форум је код нас „ћириличара“ положио са десетком!

Мој рачунар је сав на српском језику и на ћирилици. Чим га укључим, он је одмах на ћирилици, а писмо мењам кад ми треба. Ваша порука електронском поштом код мене је изашла на ћирилици, чак је и плава адреса сајта овог форума изашла на ћирилици („хттп“!) и нећете веровати, кад сам на њу кликнуо заиста сам добио преглед регистрованих чланова!

Мој рачунар зна да ја волим ћирилицу и да бих могао да добијем срчку ако би он себи допустио – девијантно понашање! Зато ми чак и туђе енглеске текстове приказује на ћирилици у страху да га – не угасим!

 
Natrag
Top