VIP
- Učlanjen(a)
- 14.07.2011
- Poruka
- 19.107
Cini mi se da ni samI Katolici nisu svesni prilika unutar svoje organizacije.
Nedelja postoji od Cara Konstantina kada je on zakonskim aktom uspostavio CASNI DAN SUNCA kao neradni dan za sve Hriscane.
U istoriji je bilo razlicitih pokusaja da se ovaj dan nametne kao ustavno obavezan neradni dan, i da se kazne svi koji ga ne postuju.
Iako je nedelja zadrzala to obelezje neradnog dana, ipak nikada ovaj dan nije uspostavljen kao ustavno zakonski obavezan neradni dan,posebno na lokalnom nivou, vec svako moze po slobodnoj savesti u ovaj dan da obavlja svakodnevne poslove, da otvara trznice i privatne firme i slobodno da posluje, ili da obavlja svakodnevne kucne poslove.
Teznja Vatikana je da ovaj dan uspostavi kao zakonski obavezan, gde bi svaka drzava u svom ustavu usvojila ovaj zakon i primenjivala ga na lokalnom nivou, sto podrazumeva da bi sve ustanove ili trgovine bilo drzavne ili privatne nedeljom obustavile svoj rad.
To podrazumeva i da covek ne bi smeo u nedelju ni da obavlja svakodnevne kucne poslove - pranje kola, tresenje i pranje tepiha, okopavanje baste, ili pranje vesa.
Pocetkom 2011 godine kada se dogodio veliki zemljotres u Japanu, povodom tog dogadjaja odrzana je jedna vanredna sednica u Vatikanu, i donesen je zakljucak, da ako se kataklizme nastave ovim tempom, da crkva treba da uvede obavezan zakon za ceo svet.
Ovo ce se upravo desiti kada Bog pogodi ovu zemlju svojim razornim sudovima u jednom danu, i tada ce crkva u savezu sa svetovnim vlastima sa kojima vec danas ima uske veze, uvesti zakon o obaveznom praznovanju nedelje.
Ovaj zakon ce prihvatiti sve zajednice sjedinjene u Vavilonu - Ekumenskom savezu, i on ce biti nametnut celom svetu kao alternativa za smirivanje Bozanskog gneva, jer ce u to vreme svet biti u haosu zbog kataklizmi koje ce pogoditi u jednom danu razlicite delove sveta.
Svako ko ne oprihvati ovaj zakon bice zakonski gonjen, jer ce biti optuzen da donosi prolkletstvo na zemlju.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Komisija katoličkih biskupskih konferencija zemalja članica Evropske Unije (COMECE) zauzima se za to da se u evropskoj direktivi o radnom vremenu, nedjelja definiše kao neradni dan. Ovo tijelo katoličke crkve na svom novembarskom zasjedanju navelo je da je finansijska kriza u kojoj se nalazi i Evropa samo otkrila dublju duhovnu krizu i pogrešna mjerila vrijednosti.
U duhu umjerenosti, kako se dalje navodi u medijima, biskupi su zatražili od EU da uvede poštivanje nedjelje za dan od odmora kao jednog od temelja evropskog socijalnog modela pa i balansa između radnog i porodičnog vremena. U kontekstu prisutne ekonomske krize, konferencija biskupa tražila je od članova evropskog parlamenta da se prihvate odgovornosti i uključe zaštitu nedjelje na proteklom decembarskom zasjedanju evropske skupštine.
Međutim do prihvatanja ovog predloga od strane EU parlamenta ipak nije došlo. Generalni sekretar konferencije biskupskih zemalja Europske unije (COMECE) prof. Piotr Mazurkiewicz saopštio je juče, da neradna nedjelja neće biti uključena u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu, premda je usklađivanje rada i porodičnog života jedan od glavnih ciljeva te direktive. Odluku EU parlamenta prof. Mazurkiewicz je ocijenio nedosljednom i “propuštenom prilikom” kad se uzme u obzir šta danas evropski građani očekuju u socijalnoj Evropi koja štiti radnike i njihove porodice. Zahvalio je svima koji su se zauzeli u prilog nedjeljnoga odmora – prenosi KTA (Katolička novinska agenicija biskupske konferencije BiH).
Zastupnici Marie Panayotopoulos-Cassiotou, Thomas Mann i Hubert Pirker predložili su dva amandmana o uvođenju nedjelje kao nedjeljnog dana za odmor. Amandmane je potpisalo više od 40 zastupnika svih političkih usmjerenja, a podržali su ih crkveni predstavnici, udruženja za zaštitu nedjelje i sindikati više zemalja članica. Mazurkiewicz izražava žaljenje što se zbog proceduralnih razloga nisu mogli izjasniti o
amandmanima te je tako popuštena prilika za raspravu o tom za evropske građane važnom pitanju. „S obzirom na snage koje su se zauzele za pitanje slobodne nedjelje u izglasavanju evropske direktive o radnom vremenu, važno je da Crkve, nevladine organizacije i sindikati ostanu budni i nastave se u svojim zemljama zajednički i složno zauzimati naročito kada su u pitanju temeljna socijalna prava“, poručio je Mazurkiewicz – dodaje agencija.
Početkom novembra u Bruxellesu je predsjedavajući odbora Evropskoga parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja odbio da u glasanje uvrsti amandmane grupe zastupnika o uključivanju neradne nedjelje u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu. Generalni sekretar COMECE-a tada je pozvao zastupnike da iskoriste mogućnost da do rasprave dođe na plenumu sredinom decembra u Strasbourgu, istaknuvši kako je neradna nedjelja ključna za izgradnju evropskoga socijalnog modela te ima centralno značenje za mnoštvo evropskih radnika i njihove porodice – donosi KTA.
Vatikan zahteva da se donese zakon o praznovanju Nedelje
U pronalazenju razloga sadasnje globalne ekonomske krize, Vatikan je izjavio da je jedan od uzroka nepostovanje Nedelje.
Konferencija biskupa podnela je zahtev Evropskom parlamentu da ulozi napore u „zastiti Nedelje“ i ovaj zakljucak treba da podnese Parlamentu na glasanje.
Zvanican dokument na engleskom jeziku mozete preuzeti sa sledeceg linka: http://www.catholic-ew.org.uk/ccb/content/pdf/4049
„Nedeljni zakon“ na snazi u Hrvatskoj
(Associated Press) Hrvatski parlament doneo je odluku o stupanju na snagu tzv. Nedeljnog zakona – javljaju svetski mediji. Na redovnom sastanku parlamenta zakonodavci, uz dopustenje Rimokatolicke crkve, izglasali su zakon kojim se zabranjuje rad nedeljom.
Katolicka crkva u Hrvatskoj godinama je vodila borbu kako bi nedeljni dan posvetili Misi i porodici koja u 90 odsto slucajeva pripada ovoj verskoj zajednici. Hrvati su do sada vikend uglavnom provodili kupujuci po trgovackim centrima koji su preplavili zemlju sa otvorenim vratima u svih sedam dana.
Medjutim novi zakon, koji je usvojen drugom polovinom jula, stupa na snagu vec 1. januara iduce godine i nece tolerisati prekrsioce. Izuzetci pravila bice trgovci u vreme letnje turisticke sezone i bozicnih praznika – pisu mediji.
Nedeljni rad dopustice se onima koji drze standove i klupe za prodaju cveca i sveca te kioska za prodaju stampe kao i pekarama. „Na ovakve se odredbe dugo cekalo jer“, kako je rekao premijer Hrvatske Ivo Sanader, „trebalo je usaglasiti stavove svih socijalnih partnera“.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nemacka potvrdila nedeljni zakion
Otvaranje trgovina nedeljom dopušteno je samo u naročitim slučajevima, odlučio je nemački Ustavni sud u Karlsruheu prihvatajući time tužbu nemačkih crkava protiv liberaliziranog pravila rada nedeljom u saveznoj pokrajini Berlinu, gde je jedino na snazi takav pravilnik.
Presudom Ustavnog suda, Katoličkoj ali i Protestantskoj crkvi dato je za pravo.
U svojim tužbama koje su bile uložile Ustavnom sudu, obe crkve su navele kršenje zaštite tzv. „nedeljnog mira i odmora od rada“ kojeg garantuje Temeljni zakon, što je službeni naziv nemačkog ustava.
Crkve su se pozvale na rečenicu koja je u zakon Weimarske Republike ušla još 1919: “Nedelja i državni praznici ostaju kao dani mirovanja od rada i duhovnog podizanja zakonom zaštićeni”. Ovaj 90 godina star zakon nije propao zajedno s Weimarskom Republikom, već je kao takav uvršten u moderni Nemački ustav.
Crkve su uz to, u junu na sudu izjavile i da rad trgovina nedeljom krši i pravo na neometano obavljanje verskih dužnosti.
Obe su institucije poduprle presudu iz Karlsruhea ocenjujući je “nedvosmislenim signalom” protiv trgovačkih interesa i u korist nedelje kao dana za odmor i mir.
Nedelja postoji od Cara Konstantina kada je on zakonskim aktom uspostavio CASNI DAN SUNCA kao neradni dan za sve Hriscane.
U istoriji je bilo razlicitih pokusaja da se ovaj dan nametne kao ustavno obavezan neradni dan, i da se kazne svi koji ga ne postuju.
Iako je nedelja zadrzala to obelezje neradnog dana, ipak nikada ovaj dan nije uspostavljen kao ustavno zakonski obavezan neradni dan,posebno na lokalnom nivou, vec svako moze po slobodnoj savesti u ovaj dan da obavlja svakodnevne poslove, da otvara trznice i privatne firme i slobodno da posluje, ili da obavlja svakodnevne kucne poslove.
Teznja Vatikana je da ovaj dan uspostavi kao zakonski obavezan, gde bi svaka drzava u svom ustavu usvojila ovaj zakon i primenjivala ga na lokalnom nivou, sto podrazumeva da bi sve ustanove ili trgovine bilo drzavne ili privatne nedeljom obustavile svoj rad.
To podrazumeva i da covek ne bi smeo u nedelju ni da obavlja svakodnevne kucne poslove - pranje kola, tresenje i pranje tepiha, okopavanje baste, ili pranje vesa.
Pocetkom 2011 godine kada se dogodio veliki zemljotres u Japanu, povodom tog dogadjaja odrzana je jedna vanredna sednica u Vatikanu, i donesen je zakljucak, da ako se kataklizme nastave ovim tempom, da crkva treba da uvede obavezan zakon za ceo svet.
Ovo ce se upravo desiti kada Bog pogodi ovu zemlju svojim razornim sudovima u jednom danu, i tada ce crkva u savezu sa svetovnim vlastima sa kojima vec danas ima uske veze, uvesti zakon o obaveznom praznovanju nedelje.
Ovaj zakon ce prihvatiti sve zajednice sjedinjene u Vavilonu - Ekumenskom savezu, i on ce biti nametnut celom svetu kao alternativa za smirivanje Bozanskog gneva, jer ce u to vreme svet biti u haosu zbog kataklizmi koje ce pogoditi u jednom danu razlicite delove sveta.
Svako ko ne oprihvati ovaj zakon bice zakonski gonjen, jer ce biti optuzen da donosi prolkletstvo na zemlju.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Komisija katoličkih biskupskih konferencija zemalja članica Evropske Unije (COMECE) zauzima se za to da se u evropskoj direktivi o radnom vremenu, nedjelja definiše kao neradni dan. Ovo tijelo katoličke crkve na svom novembarskom zasjedanju navelo je da je finansijska kriza u kojoj se nalazi i Evropa samo otkrila dublju duhovnu krizu i pogrešna mjerila vrijednosti.
U duhu umjerenosti, kako se dalje navodi u medijima, biskupi su zatražili od EU da uvede poštivanje nedjelje za dan od odmora kao jednog od temelja evropskog socijalnog modela pa i balansa između radnog i porodičnog vremena. U kontekstu prisutne ekonomske krize, konferencija biskupa tražila je od članova evropskog parlamenta da se prihvate odgovornosti i uključe zaštitu nedjelje na proteklom decembarskom zasjedanju evropske skupštine.
Međutim do prihvatanja ovog predloga od strane EU parlamenta ipak nije došlo. Generalni sekretar konferencije biskupskih zemalja Europske unije (COMECE) prof. Piotr Mazurkiewicz saopštio je juče, da neradna nedjelja neće biti uključena u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu, premda je usklađivanje rada i porodičnog života jedan od glavnih ciljeva te direktive. Odluku EU parlamenta prof. Mazurkiewicz je ocijenio nedosljednom i “propuštenom prilikom” kad se uzme u obzir šta danas evropski građani očekuju u socijalnoj Evropi koja štiti radnike i njihove porodice. Zahvalio je svima koji su se zauzeli u prilog nedjeljnoga odmora – prenosi KTA (Katolička novinska agenicija biskupske konferencije BiH).
Zastupnici Marie Panayotopoulos-Cassiotou, Thomas Mann i Hubert Pirker predložili su dva amandmana o uvođenju nedjelje kao nedjeljnog dana za odmor. Amandmane je potpisalo više od 40 zastupnika svih političkih usmjerenja, a podržali su ih crkveni predstavnici, udruženja za zaštitu nedjelje i sindikati više zemalja članica. Mazurkiewicz izražava žaljenje što se zbog proceduralnih razloga nisu mogli izjasniti o
amandmanima te je tako popuštena prilika za raspravu o tom za evropske građane važnom pitanju. „S obzirom na snage koje su se zauzele za pitanje slobodne nedjelje u izglasavanju evropske direktive o radnom vremenu, važno je da Crkve, nevladine organizacije i sindikati ostanu budni i nastave se u svojim zemljama zajednički i složno zauzimati naročito kada su u pitanju temeljna socijalna prava“, poručio je Mazurkiewicz – dodaje agencija.
Početkom novembra u Bruxellesu je predsjedavajući odbora Evropskoga parlamenta za zapošljavanje i socijalna pitanja odbio da u glasanje uvrsti amandmane grupe zastupnika o uključivanju neradne nedjelje u buduću evropsku direktivu o radnom vremenu. Generalni sekretar COMECE-a tada je pozvao zastupnike da iskoriste mogućnost da do rasprave dođe na plenumu sredinom decembra u Strasbourgu, istaknuvši kako je neradna nedjelja ključna za izgradnju evropskoga socijalnog modela te ima centralno značenje za mnoštvo evropskih radnika i njihove porodice – donosi KTA.
Vatikan zahteva da se donese zakon o praznovanju Nedelje
U pronalazenju razloga sadasnje globalne ekonomske krize, Vatikan je izjavio da je jedan od uzroka nepostovanje Nedelje.
Konferencija biskupa podnela je zahtev Evropskom parlamentu da ulozi napore u „zastiti Nedelje“ i ovaj zakljucak treba da podnese Parlamentu na glasanje.
Zvanican dokument na engleskom jeziku mozete preuzeti sa sledeceg linka: http://www.catholic-ew.org.uk/ccb/content/pdf/4049
„Nedeljni zakon“ na snazi u Hrvatskoj
(Associated Press) Hrvatski parlament doneo je odluku o stupanju na snagu tzv. Nedeljnog zakona – javljaju svetski mediji. Na redovnom sastanku parlamenta zakonodavci, uz dopustenje Rimokatolicke crkve, izglasali su zakon kojim se zabranjuje rad nedeljom.
Katolicka crkva u Hrvatskoj godinama je vodila borbu kako bi nedeljni dan posvetili Misi i porodici koja u 90 odsto slucajeva pripada ovoj verskoj zajednici. Hrvati su do sada vikend uglavnom provodili kupujuci po trgovackim centrima koji su preplavili zemlju sa otvorenim vratima u svih sedam dana.
Medjutim novi zakon, koji je usvojen drugom polovinom jula, stupa na snagu vec 1. januara iduce godine i nece tolerisati prekrsioce. Izuzetci pravila bice trgovci u vreme letnje turisticke sezone i bozicnih praznika – pisu mediji.
Nedeljni rad dopustice se onima koji drze standove i klupe za prodaju cveca i sveca te kioska za prodaju stampe kao i pekarama. „Na ovakve se odredbe dugo cekalo jer“, kako je rekao premijer Hrvatske Ivo Sanader, „trebalo je usaglasiti stavove svih socijalnih partnera“.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nemacka potvrdila nedeljni zakion
Otvaranje trgovina nedeljom dopušteno je samo u naročitim slučajevima, odlučio je nemački Ustavni sud u Karlsruheu prihvatajući time tužbu nemačkih crkava protiv liberaliziranog pravila rada nedeljom u saveznoj pokrajini Berlinu, gde je jedino na snazi takav pravilnik.
Presudom Ustavnog suda, Katoličkoj ali i Protestantskoj crkvi dato je za pravo.
U svojim tužbama koje su bile uložile Ustavnom sudu, obe crkve su navele kršenje zaštite tzv. „nedeljnog mira i odmora od rada“ kojeg garantuje Temeljni zakon, što je službeni naziv nemačkog ustava.
Crkve su se pozvale na rečenicu koja je u zakon Weimarske Republike ušla još 1919: “Nedelja i državni praznici ostaju kao dani mirovanja od rada i duhovnog podizanja zakonom zaštićeni”. Ovaj 90 godina star zakon nije propao zajedno s Weimarskom Republikom, već je kao takav uvršten u moderni Nemački ustav.
Crkve su uz to, u junu na sudu izjavile i da rad trgovina nedeljom krši i pravo na neometano obavljanje verskih dužnosti.
Obe su institucije poduprle presudu iz Karlsruhea ocenjujući je “nedvosmislenim signalom” protiv trgovačkih interesa i u korist nedelje kao dana za odmor i mir.
Poslednja izmena:
