- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.016
Нови докази о старости живота на планети
Откривени фосили потичу из времена 50 милиона година пре геолошког периода камбрија, најстаријег периода палеозоика, кад фосили показују да је наступила права „експлозија живота”
Сићушни фосили у облику дугмета, стари више од 600 милиона година, могли би да покажу да се сложен живот на нашој планети развио много раније него што се до сада мислило, саопштили су кинески и амерички научници.
Ископани у једном кинеском руднику фосфата, фосили обезбеђују до сада најстарији доказ о постојању живог организма довољно сложеног да поседује симетрично „двострано тело” – попут мува, риба па и самог човека, уместо округлог облика.
Ови фосили потичу из времена 50 милиона година пре геолошког периода камбрија, заправо најстаријег периода палеозоика, кад фосили показују да је наступила права „експлозија живота” – сматра Дејвид Ботјер, геолог са Универзитета јужне Калифорније, који је учествовао у истраживању. „Вратили смо се у прекамбријску еру, у време пре око 600 милиона година”, нагласио је Ботјер у изјави за часопис „Популар археолоџи”. „Поставља се крупно питање како су се животиње као што је човек појавиле на Земљи али је очигледно да корени сежу далеко у прошлост. То наговештава могућност да можемо да откријемо фосиле који су старији од ових”, сматра Ботјер.
Организми попут бактерија потичу из времена од пре више од три милијарде година али се сложени организми и животиње дуго нису појављивали, преноси Фонет.
Ботјерова екипа, радећи заједно са тимом кинеских научника које је предводио Џун-Јуан Чен са Института за геологију и палеонтологију из града Нанђинг, својој фосилизираној „животињи” дала је латинско име „vernanimalcula guizhouena” или „мала пролећна животиња из Гвиџоуа”. „Оне су, највероватније, мајушне животињице, попут капљице код кашља, које су се кретале по дну топлог, плитког мора и усисавале микробе. А њих је, очигледно, било много”, претпоставио је Ботјер.
Мајушни фосили су први доказ онога што наука назива „билатерианци” – животиња са двостраним телом. Пре него што су се оне развиле, једине животиње биле су округле или аморфне медузе, корали и спужве.
Ботјер и његови сарадници претпоставили су да су се микроскопски мали живи организми развили пре већих, лако видљивих животињица које су обележиле „експлозију живота” чији су најизразитији представници трилобити.
После тога научници су објавили откриће нечега што је личило на фосилизирана мајушна јајашца у руднику фосфата у југозападној Кини.
објављено: 07/08/2010
Извор: Политика
Откривени фосили потичу из времена 50 милиона година пре геолошког периода камбрија, најстаријег периода палеозоика, кад фосили показују да је наступила права „експлозија живота”
Сићушни фосили у облику дугмета, стари више од 600 милиона година, могли би да покажу да се сложен живот на нашој планети развио много раније него што се до сада мислило, саопштили су кинески и амерички научници.
Ископани у једном кинеском руднику фосфата, фосили обезбеђују до сада најстарији доказ о постојању живог организма довољно сложеног да поседује симетрично „двострано тело” – попут мува, риба па и самог човека, уместо округлог облика.
Ови фосили потичу из времена 50 милиона година пре геолошког периода камбрија, заправо најстаријег периода палеозоика, кад фосили показују да је наступила права „експлозија живота” – сматра Дејвид Ботјер, геолог са Универзитета јужне Калифорније, који је учествовао у истраживању. „Вратили смо се у прекамбријску еру, у време пре око 600 милиона година”, нагласио је Ботјер у изјави за часопис „Популар археолоџи”. „Поставља се крупно питање како су се животиње као што је човек појавиле на Земљи али је очигледно да корени сежу далеко у прошлост. То наговештава могућност да можемо да откријемо фосиле који су старији од ових”, сматра Ботјер.
Организми попут бактерија потичу из времена од пре више од три милијарде година али се сложени организми и животиње дуго нису појављивали, преноси Фонет.
Ботјерова екипа, радећи заједно са тимом кинеских научника које је предводио Џун-Јуан Чен са Института за геологију и палеонтологију из града Нанђинг, својој фосилизираној „животињи” дала је латинско име „vernanimalcula guizhouena” или „мала пролећна животиња из Гвиџоуа”. „Оне су, највероватније, мајушне животињице, попут капљице код кашља, које су се кретале по дну топлог, плитког мора и усисавале микробе. А њих је, очигледно, било много”, претпоставио је Ботјер.
Мајушни фосили су први доказ онога што наука назива „билатерианци” – животиња са двостраним телом. Пре него што су се оне развиле, једине животиње биле су округле или аморфне медузе, корали и спужве.
Ботјер и његови сарадници претпоставили су да су се микроскопски мали живи организми развили пре већих, лако видљивих животињица које су обележиле „експлозију живота” чији су најизразитији представници трилобити.
После тога научници су објавили откриће нечега што је личило на фосилизирана мајушна јајашца у руднику фосфата у југозападној Кини.
објављено: 07/08/2010
Извор: Политика
