BRITANCI PROMENILI PLOČU Gardijan: Kada će svet konačno da prizna da je Đoković čudesan!?
BlicOnline
Britanski novinari su često umeli da opletu po Novaku Đokoviću, što se pripisivalo njihovoj pristrasnosti i, pre svega, želji da u prvi plan izbace svog Endija Mareja, ali ima i onih koji o Noletu pišu posve drugačije.
Takav je Šon Ingl, koji je u "Gardijanu" objavio tekst sa naslovom "Novak Đoković i dalje ima problem da dobije javnu pohvalu posle fantastične godine".
Evo kako je glasio taj tekst:
"Srbin je osvojio tri od četiri grend slem titule u 2015, ali mu se dešavalo da se publika raduje kada napravi servis greške u finalu US opena protiv Rodžera Federera.
Pre nekoliko dana je Federer upitan kakav je osećaj biti nepobediv, što je maltene i bio slučaj između 2004. i 2007, kada mu je onaj savršeni deo reketa kojim treba udariti lopticu bio veliki poput lubenice, a što je navelo pisca Dejvida Fostera Valasa da napiše kako je gledati Federera "poput religijskog iskustva".
"Simpatično je", odgovorio je Švajcarac, dodavši "Kao da ste na talasu sa kog ne biste da siđete. Ali, mnogo pobeda i mnogo nastupa ima i cenu - često nemate vremena ni da proslavite te uspehe".
I, nismo li mi, šira sportska publika, upali u istu zamku sa Novakom Đokovićem? Tokom 2011, kada je osvojio tri grend slem titule i završio godinu sa učinkom 70-6, uključujući deset pobeda u 11 mečeva sa Nadalom i Federerom, za Novaka Đokovića je Džon Mekinro rekao da je "imao najbolju sezonu u istoriji ovog sporta". Ali, statistički posmatrano, njegova 2015. je još bolja. Ne samo da je pobedio u 82 od 88 odigranih mečeva, što je 93% uspešnosti, a što je šesti najbolji učinak u Open eri (iza Mekinroa 1984, Konorsa 1974, Federera 2005. i 2006, te Borga 1979.), on je postao tek treći teniser posle Roda Lejvera i Federera koji je ušao u sva četiri grend slem finala u jednoj godini. A uz to je 2015. završio i sa šest mas ters titula, što je novi rekord.
Taj uspeh je ostvaren na teži način. Ove godine je Novak pobedio igrače iz Top 10 čak 31 put. To je takođe rekord. Dosadašnji je bio 24 (držali su ga Đoković 2012. i 2013, te Nadal 2013.). Da nije bilo onog Vavrinkinog forhenda u finalu Rolan Garosa, mogli bismo da pričamo o Đokoviću kao o tek drugom osvajaču "kalendarskog" Grend slema u Open eri. A nakon što je Vavrinka u tom meču imao čak 60 direktno osvojenih poena, rekao je "Odigrao sam meč života". To je i neophodno da biste pobedili najboljeg na svetu.
Ipak, dok je Đoković igrao jednu od najboljih sezona u istoriji tenisa, naklonost publike mu je izmicila. Navijači su uglavnom bodrili njegove rivale. U finalu US opena su se radovali njegovim servis greškama. A onda mu ni BBC nije dao nagradu za najboljeg stranog sportistu, već je to dobio Den Karter (novozelandski ragbista).
Đoković kaže da to što nije miljenik navijača "samo utvrđuje njegovu rešenost". I to kako. On možda u 2015. nije imao onakve ubojite udarce kao pre četiri godine, ali su njegovo telo i um elastičniji. Pre neku godinu je na Tviteru objavio fotografiju kao stoji pokraj oštećenog zida na kome je vežbao svoje teniske udarce kao četvorogodišnjak. Ove godine je on bio poput tog zida. Šta god bi mu rivali slali - vraćao je sa kamatom.
Tolika je Novakova konstantnost da je bio najbolji u četiri statističke kategorije koje vodi ATP: najbolji u poenima na svoj drugi servis, najbolji po poenima na prvi servis rivala, najbolji po poenima na drugi servis rivala, te najbolji po broju osvojenih gemova na servise rivala. A nalazi se on u Top 10 i na mnogim drugim listama. Samo u asovima (18. mesto) i poenima na prvi servis (24.) nije spadao u izuzetne, ali iako je zbog toga omogućavao rivalima više lakših poena nego što je on imao prilike da ih odigra, snaga kojom je dominirao sa osnovne linije sve je to nadoknadila.
Prema nalazima Dana Vestona, teniskog analitičara a i profesionalnog kladioničara, Đokovićeva 2015. je čak ispred čuvene Federerove najbolje sezone, 2006, kao i najbolje Pita Samprasa, 1997. Jer, Đoković je osvajao svoje servis-gemove u 89,8% slučajeva, pravio brejkove u 33,7% slučajeva, što je kombinovani uspeh od 123,5%. One 2006. Federer je stigao do 122% (90+32), a Sampras 1997. je zastao na 118% (90+28).
Ono što ovi brojevi, naravno, ne mogu da pokažu, je Đokovićeva neverovatna fleksibilnost, ta njegova nestvarna pojava na terenu. On je u 2015. bio poput one plastične figurice sa tegom koju koliko god da je dete obori u horizontalni položaj, ona se podigne u prvobitnu poziciju i bude spremna za novi izazov.
Istina, bilo je i nekih drugačijih detalja, poput "lažnog" grča protiv Endija Mareja u finalu Australijan opena i besa koji je, zbog sporosti, osetila devojčica koja sakuplja lopte na Vimbldonu. Ali, njegova reakcija posle poraza od Vavrinke na Rolan Garosu nadmašuje sve to: "U životu su neke stvari važnije od pobeda: karakter i poštovanje. A ja imam veliko poštovanje za tebe, Stan. Izgubio sam od boljeg igrača", rekao je Đoković tada pred pariskom publikom.
Za razliku od mnogih njegovih velikih rivala, Đoković nema neku očiglednu manu na travnatim terenima, šljaci ili terenima sa čvrstom podlogom. A kao što to Veston ističe, on je mestralan kada igra u zatvorenom prostoru: poraz od Federera u prvoj fazi Završnog mastersa u Londonu, prošlog meseca, bio je njegov prvi poraz "pod krovom" još od 2012 - i to posle 38. uzastopnih pobeda.
I, dok se približava svom 29. rođendanu, Đoković čvrsto veruje da on može da 'zajaše talas' nepobedivosti o kome je Federer govorio. Uostalom, sam kaže da je "fizički sada još jači, a psihički još iskusniji nego što je ranije bio". A kreće po nove grend slem titule. Ima ih deset za sada. Ali, čak i da ne stigne do 14 koliko imaju Borg i Nadal, ili 17 koliko je osvojio Federer, on će sigurno biti pamćen kao jedan od najvećih šampiona svoje ere. Ili, zapravo, bilo koje ere".
