nostalgija..

[besherat]

Evo muž sa velikom žalošću prima vijesti o propalim kafanama njegove mladosti. Ja nisam bila neki ljubitelj kafana i noćnog života. Uvijek sam se trudila da uhvatim one regularne trole za Zvjezdaru ili autobuse dok sam bila u Studenjaku. A da sada malo spomenemo i pozorišta. Meni je omiljeni bio " Atelje 212 ".

 

[crvendac_011]

Ma nisam ni ja, više sam u njih zalazila preko dana. Umetničke škole imaju jednu "manu". U njima provodiš po ceo dan, što na opštoj, što na stručnoj nastavi, tako da sam imala velike pauze između časova, ali opet nedovoljno velike da odem do kuće i uradim nešto, jer bi to već bilo gubljenje vremena. Tako da sam dobro upoznala kafane i kafiće Vračara, jer sam vrlo često tako preko dana sedela nekad sama nekad sa nekim od drugova, pila kafu i učila. Toliko o mom kafanskom životu iz tog doba.

A što se pozorišta tiče, volela sam i danas mnogo volim "Beogradsko dramsko" i "Zvezdara teatar".
E da, još jedna lepa vest. Narodni univerzitet "Braća Stamenković" koji je bio totalno oronuo, sad se obnavlja, ali u njemo ćemo valjda već sledeće godine imati "Teatar komedije".

 

[besherat]

Ja sam išla u jedan kafić, sigurno će svi da ga se sjete, zvao se " Cvetić " kod hotela " Park ". Opet da se vratim na pozorište. " Beogradsko dramsko " je imalo neki peh sa požarom, pa se renoviralo, kao i " Narodno pozorište " i to dugo godina. Išla sam u " Kinoteku " da gledam Zorana Radmilovića u " Radovanu III-em " i " Kralju Ibiju " jedno tri puta najmanje.

 

[crvendac_011]

E što se toga tiče, zavidim ti. Ja Zokija nisam gledala uživo, mada imam obe predstave na DVD.
A u "Kinoteci" sam gledala neke stare filmove.
Evo celo popodne mi u glavi svira "Amarkord".

 

[ljubopitljiva]

besherat Cvetic je ostao ali je postao leglo silikonske doline, burzuja i narkomana. Tuzno ali istinito.

 

[besherat]

Lele, kako ste mi dočarale sadašnji Beograd, znači da ne spremam kofere da dolazim nekad,nekad, u bliskoj budućnosti na jazz koncert krajem oktobra, neke tamo godine. Majku mu, imam tu jednu želju i kada će ova đeca da porastu, da mogu da je ispunim?

 

[crvendac_011]

Pa možda je ipak bolje da požuriš, dok nije baš sve otišlo do đavola.
"Cvetić" je deo silikonske doline br.2. Br.1 je Strahinića Bana, ali Njegoševa uopšte ne zaostaje za njom.
Što se koncerata tiče, tu se ništa nije promenilo, tako da to možeš da planiraš bilo kad.
Ali po gradu bolje nemoj da tražiš ona nekadašnja mesta, jer ćeš se samo rastužiti. :-(

 

[ljubopitljiva]

Ostao je Polet, Kolarac ona meste gde smo svi mi izlazili nekada. Oni se jos nedaju. Madera je postala leglo fenserice i glamura. Tu mozes da sretnes samo one sa punim dzapovima tipa Zorica TOmic, njena sestra i ostali sljam naseg vrha i dzet seta.

 

[besherat]

E, a da li je još živ " Majestick"? Tamo sam jela neki fini slatkiš , koji se zvao profiterol. I nadam se da se poslastičarnica " Kod konja " još uvijek tako zove. Ovo su neka kultna mjesta , koja je svako u Beogradu znao i posjećivao. I da, Kolarac, tamo sam slušala klasičnu muziku, grupu " Renesans ", razna predavanja iz različitih oblasti. Mali omaž Beogradu, ali on to i zaslužuje, jer sam mladost provela u njemu i kad kažem nostalgija, prva misao mi je -Beograd.

 

[ljubopitljiva]

Tamo je isto fenserica u tom delu, ne znam da li je ziv Mazestik. Nisam skoro zalazila tamo.Non stop radim popodne pa nemam kad za opustenje popodnevne setnje po gradu.