nostalgija..

[besherat]

Ovo na meko "ć " me podsjeti na ujaka iz Banja Luke, kod kojeg sam stalno išla. Kad sam bila klinka, slušala sam " Azru " najviše i onda on sa onim bosanskim naglaskom kaže : " Vidi padavićarke ".

 

[crvendac_011]

Besherat, hvala, od sinoć pokušavam da se setim kako se zvala emisija, u pitanju je "Ozon". Izašla je svojevremeno i knjiga sa zanimljivim porukama iz emisije, izdao upravo Dača Kocijan a zvala se "Epruveto, srećan ti 8. mart". U principu, za današnju decu koja ovo eventualno čitaju, Ozon je u naše vreme bio nešto kao Fejsbuk danas. ;-)

Ono za moderne tehologije si u pravu, mada vrlo rado izvučem i pustim ploču, pa uživam u krckanju. ;-)
A što se onih meni najbitnijih tiče, potrudila sam se da ih prebacim u digitalni format, tako da sad pustim disk, a čujem svoju ploču. Tačno znam gde će da preskoči, gde krcka više ili manje, divota!

Uvek sam govorila da je Beograd jedno veliko selo... ko zna koliko su nam se puta ukrstili putevi. Mada, izgleda da je ceo svet takav.
U ono srećno vreme se putovalo slobodno kako si i gde hteo, pa se recimo jednom mom drugu desilo da je popodne krenuo da kupi cigarete a završio u Atini i u 2h ujutro sreo drugaricu koja živi dve ulice dalje od njega, a nije je video godinama.
Eto još jednog razloga zašto sam totalno nostalgična. Sad smo učaureni, za sve su potrebne vize, sve se radi sa komplikacijama. :-(

 

[besherat]

Opet da dam jedan optimistični pristup svemu. Eto, možda smo se ljubopitljiva, ti i ja kretali istim beogradskim stazama, išli u iste bioskope, slušali iste emisije, ali smo se tek sada našle na ovom forumu. Živjela tehnika koja spaja ljude koji se razumiju.

 

[ljubopitljiva]

Da pridodam mi smo se okupljali kod Ruskog cara i sedeli smo kod topova na kalisu. Sve je moguce.

 

[besherat]

A, sjećate se kada se prvi put pojavio " Mc Donald's " na Slaviji? Obožavala sam njihovu pitu od jabuka, ali bih uvijek postradala, jer je onaj nadjev uvijek bio prevruć, a ja prehalapljiva.

 

[crvendac_011]

Sećam se, mada nikada nisam volela njihovu hranu, pa sam samo jednom ušla i odmah izašla odande.
Bilo to vreme pred kraj moje osnovne škole pa smo nas nekoliko drugarica za moj rođendan otišle tamo, ali brzopotezno izašle, krenule nazad ka Beograđanki i na kraju završile u restoranu "Kazbek", preko puta SKC-a, pored "Polet"-a.

E sad se prisećam kafana i kafića na Vračaru, u koje smo zalazili u vreme srednje škole...
A i kafane su imale sasvim posebnu draž, tako da sam s tugom gledala kako se "Šumatovac" pretvara u fancy mesto, "Pod lipom" u "Pizza hat", "Kolarac" u fini restoran... a još tužnije mi je danas, kad vidim da su sve kafane UP "Tri grozda" i mnoge druge, pretvorene u kladionice. E to je stvarno tuga. :-(

 

[besherat]

E, išla sam i ja na pizzu " Pod lipom ". Nije valjda da su tom restoranu, simbolu Beograda, neki idioti promjenili ime? Robna kuća " Beograđanka " mi je često služila za ubijanje vremena između predavanja na faxu, pa sam obožavala da idem na onaj najgornji sprat i da gledam one prelijepe kuhinje u salonu namještaja. Išla sam i u riblji restoran kod Cvjetnog trga, morate mi cure pomoći da se sjetim kako se zove. Radi krečana, ne mogu da se sjetim.

 

[crvendac_011]

Pa upravo sam ga pomenula, draga, zove se "Polet".

"Pod lipom" je prodat, i sad pripada svetskom lancu "Pizza hat". :-(

 

[besherat]

E, bravo carice, jeste " Polet ". Nisam viđela , jer sam se šokirala zbog mijenjanja naziva restoranu " Pod lipom ".

Jao, ja sam ovo stvarno emotivno doživjela. Vraćam se u stara,dobra vremena kroz ovu priču. Baš mi odgovara tema.

 

[crvendac_011]

Na žalost, mnogo divnih starih kafana je nestalo, i pretvorene su u kladionice.
"Dušanov grad", "Prešernova klet", "Zora"... ma strašno! Gde će im duša... :-(