Nije tema pravopis....

[milenčica]

Možda probati neku edukaciju... Mora postojati nešto što će biti interesntno... Kada smo polagali organsku hemiju, profesor je sa nama pričao i o sastavu pudera koji devojke koriste, sastavu ulja za kočnice, kako su nastale karakteristične boje za freske, zašto je domaća mast i žumance najbolja krema... Nakon toga izlaziš da odgovaraš svoja tri pitanja... Dakle primena organske hemije na delu... Deci prijatelja držim časove hemije, mada se taj krug sada proširio i na društvo iz razreda i jedan od njih (inače totalno nezainteresovano a prepametno dete) mi je rekao, ovim rečima:"Majke ti Milenčice kako je kod tebe hemija toliko zanimljiva i strava a na času teški smor?"
To mi daje nadu da samo treba pronaći model kako da se ljudi (i mladi i stari) zainteresuju...
Činjenica je da pored toga što ne pišu pravilno sve više ne umeju ni da se izražavaju! Zamuckuju, upotrebljavaju poštapalice koje nemaju mogoćnost da se napišu (ne postoje ta slova)... Mada, nisu ni oni krivi, ko sa njima i nešto veliko razgovara?!
Ja, recimo, mog sina teram da glasno prepriča lekciju koju uči - da čuje kako to zvuči! Kada napiše sastav hoću da ga čujem, da ga čuje on - koliko puta čim pročita, odmah i spravlja - ne sviđa mu se kako zvuči... E, sad neko kaže da sam ja zbog ovog mama opsednuta kontrolom i gušim njegovu samostalnost...Ma, baš me briga! Ima da priča i piše pravilno!

 

[ivanjuska]

Milencice,tu si u pravu.Ipak se vracamo na ono da sve ide iz kuce.
Kad je moje dete u prvom razredu ucilo recitaciju,i ja je do beskraja ispravljala u dikciji,prevrtala je ocima i ljutila se.Sada je ona ta koja cita sastave,pesme i sto sta drugu u odeljenju,i presretna je zbog toga.
Kod pravopisa u porukama i na internetu se javlja drugo pitanje.Vecina dece koristi slova alfabeta kad god stigne,prvenstveno zbog toga sto je to "IN"-ta famozna rec.Treba biti svoj,ali nije ni deci koja drugacije od vecine postupaju i razmisljaju lako.Jeste da ce to doci na svoje,ali treba to docekati.Iskreno,nisam bas optimista na globalnom nivou,pocev od roditelja,nastavnika pa na dalje.
Posledice otaljavanja svog dela posla su na zalost vec vidljive,ali da ne budem pesimista,radimo sa svojom decom i uspeh nece izostati.

 

[CRAZYandLAZY]

Meni više na forumu smetaju pravopisno ispravne ali krajnje rogobatne i nejasne rečenice...
Elem, postoje ljudi koji su verbalni tipovi i kao sagovornici jako zanimljivi i sa prihvatljivom dikcijom ali su druge strane u "pisanoj reči" padaju na pravopisu i obrnuto vrhunski skribomani koji u živom govoru su neuverljivi, jer su usporeni, zamuckuju i koriste poštapalice tipa ovaj,onaj, mislim, a u "pisanoj reči" su odlični...
Iz mog ugla gledanja, prvo cenim suštinu onog što je napisano, duhovitost, zatim gramatičku korektnost i na kraju poštovanje pravopisnih pravila...
U "živom" govoru je isto, osim što je na kraju dikcija i akcentovanje...
Da ne dužim dalje, decu treba usmeravati podjednako i na verbalno i na pisano izražavanje... A kako u novije vreme nema neke fajde nadati se da će ih "škola" zainteresovati za bilo šta, čast izuzecima i zaljubljenicima profesorske, nastavničke i učiteljske profesije, "zasukati" sopstvene rukave i pomoći svojoj deci i svima koji su zainteresovani...

 

[Jurivaka]

Kada govorimo o ovom problemu - mladi i njihova zainteresovanost za pravilno pisanje i pravilan govor, ja taj problem vidim prvenstveno u učiteljima, nastavnicima i profesorima. Izgleda da je kod nas na djelu negativna selekcija u svim sverama društvenog živita i rada, pa i u prosvjeti. Mnogi se ne opredjeljuju za taj poziv iz ljubavi, nego iz trenutno datih okolnosti.
Šta znači dobar nastavnik, pokazaću na ličnom primjeru. Do polovine srednjoškolskog obrazovanja, nisam volio matematiku (He,he,he! Kao i većina) i učio sam je, ne bih rekao sa velikim naporom, nego sa velikom odvratnošću.
Tada nam dolazi novi profesor iz matematike... i ja sam na njegovom prvom času presjedio "otvorenih usta"! Nisam bio ni svjestan kada je čas prošao! Prosto, čovjek je tako prijemčivo, tako interesantno pričao o jednačinama, da jednostavno nisi mogao ostati nezainteresovan. I da ne dužim, od tog trenutka, matematika postaje moj omiljeni predmet!?

 

[mixajlo]

Uvek mi je na forumu smetala nepismenost,i takve postove preskacem cim vidim ko ih je postavio i uvek su to skoro iste osobe.
Isto tako,mada nema veze sa ovom temom,smeta mi preklinjanje,plakanje...za dugmencetom "HVALA".

 

[sendi]

Kada govorimo o ovom problemu - mladi i njihova zainteresovanost za pravilno pisanje i pravilan govor, ja taj problem vidim prvenstveno u učiteljima, nastavnicima i profesorima.

Slazem se da ima i njihove (ne)odgovornosti i propusta sto se edukacije mladih tice ali ipak mislim da prvenstveno problem lezi u samom pojedincu.Svako moze da nauci nesto i iz drugih izvora,ako hoce i ima zelju.Pogledaj samo koliko ima zahteva za sastavljanjem tema za pismeni?!Znaci,tom detetu nije stalo da napise nesto svojim recima,pa i da bude ispravljeno (na greskama se uci),vec da dobije "na gotovo".
A mozda je sa decom jos i lakse,uz pomoc roditelja i prosvetnih radnika,ali stariji...Ja sam skoro ispravila dugogodisnju drugaricu koja uredno koristi termine:"prekLJuce" i "visLJi",pocelo je vec da mi "para usi".Skoro da je se naljutila i pitala me kada sam ja to postala lektor!
Elem,ono sto sam htela da kazem da deca,kako god,ipak lakse prihvataju ispravke,sto ipak daje neku nadu,nego stariji.

 

[Jurivaka]

Slazem se da ima i njihove (ne)odgovornosti i propusta sto se edukacije mladih tice ali ipak mislim da prvenstveno problem lezi u samom pojedincu.Svako moze da nauci nesto i iz drugih izvora,ako hoce i ima zelju.Pogledaj samo koliko ima zahteva za sastavljanjem tema za pismeni?!Znaci,tom detetu nije stalo da napise nesto svojim recima,pa i da bude ispravljeno (na greskama se uci),vec da dobije "na gotovo".
A mozda je sa decom jos i lakse,uz pomoc roditelja i prosvetnih radnika,ali stariji...Ja sam skoro ispravila dugogodisnju drugaricu koja uredno koristi termine:"prekLJuce" i "visLJi",pocelo je vec da mi "para usi".Skoro da je se naljutila i pitala me kada sam ja to postala lektor!
Elem,ono sto sam htela da kazem da deca,kako god,ipak lakse prihvataju ispravke,sto ipak daje neku nadu,nego stariji.

U pravu si ti i to je evidentan problem. Prosto se osjeća neki trend kod savremene mladeži, a to je - važno je da završim školu a uopšte nije važno da nešto naučim i saznam! Nisu, naravno svi mladi takvi, ali ogromna većina jeste. Možda je to tako i radi prevelikog "uplitanja" roditelja koji, iz bojazni da im dijete ne nauči zadaću, "uče" zajedno sa njima i time u startu redukuju njihovu samostalnost i pozirivni napor da sami savladaju gradivo.

 

[ivanjuska]

Isto tako,mada nema veze sa ovom temom,smeta mi preklinjanje,plakanje...za dugmencetom "HVALA".

Bravo za zapazanje!
I sta se kaze na kraju???
Nije tesko zahvaliti se!

 

[milenčica]

Čini mi se da je za sve kriva demokratija koju smo mi pomešali sa anarhijom!
Škola je nekad bila vaspitno-obrazovna ustanova a danas je obrazovna ustanova. Ako pročitate prvo zakon o obrazovanju a zatim i statute škole (ja sam majka jednog đaka i supruga jednog prosvetara) videćete da su profesori nemoćni! Ako, na primer moj suprug vidi kako jedan đak drugom lupa glavu o beton sve što može je da mu nežnim i pažljivim tonom preporuči da to ne radi i da moli Boga da roditelji protiv njega ne podnesu tužbu zbog nanete psihičke bole njihovom mezimcu! Možda malo karikiram ali je suština ta! Problem je i što nastavni kadar koji svoj posao radi sa entuzijazmom koji se ogleda u uspehu tih učenika i kada pređu u druge (više) škole obično bude dočekan na nož... U jednom periodu u škole su došli ljudi koji su završili potrbne fakultete ali su sebe zamišljali po ambasadama i u moćnim firmama pa sad svoje frustracije ispoljavaju na deci... Činjenica je da deca vole stroge i pravedne profesore koji im se svojom zanimljivošću i znanjem nametnu!
Da se osvrnem i na roditelje... Pojavilo se toliko knjiga o popularnoj psihologiji u kojima se samo viče - dečija prava, dečija prava! Stani malo - a, gde su dečije obaveze?! Te deca preopterećena, te jadna , te loša vremena... Stalno neki izgovori za nerad... Dosta mi je više izgovora roditelja da su prezauzeti poslovima i da ne žele da budu kontrolori koji vrebaju svaki korak deteta! Na vrh mi je glave to, daj detetu slobodu! Uvek, uvek imam vremena za svoje dete! Naravno da vodim računa šta radi, gde je, sa kim je... Nekada diskretno, vrlo često i najdirektnije moguće! Ne padam na te fazone o slobodi! Svi na ovom svetu imamo limite! Na poslu imaš granicu, u ophođenju sa drugima, čitav život je obeležen manjim ili većim granicama! Detetu roditelj posavlja granice a pre svega pruža primer!
Uh, ponese me emocija kad su ove stvari u pitanju!

 

[Ice cool]

Pravilno pisanje jeste važno. Ne mogu da razumem kako sh može da bude š, tj da bude ć, ch da bude č itd... I među mojim vršnjacima sam najpismeniji(ne hvalim se ali oni glagol i negaciju pišu spojeno "neznam" umesto "ne znam" i "da li" pišu "dali" jednog druga sam ispravio jedanput ali je on odgovorio "ma znam bre ne go me samo mrzi..." Posle sam potpuno odustao da ih ispravljam u osnovnim pravilima pisanja. Ali postoje i deca koja jako poštuju pravopis(na primer ja), ali džabe je jedno dete pismeno među njih 50. I slažem se da je pravilno pisanje znag dobrog obrazovanja, i znak inteligencije među nekima. Tačnije postoje i ljudi koji tako pišu samo zato što žele, ali ja smatram kao obavezu da pokažem svoje znanje. I što se mene tiče, većina vas je u pravu.