Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Ako se borite sa nedostatkom sna, morate da znate koliko to može da utiče na vaše zdravlje.
Ukoliko premalo spavate, to može da poveća rizik od gojaznosti, ali i kardiovaskularnih bolesti, koje se češće javljaju kod ljudi koji spavaju manje od 7 sati dnevno.
Dijabetes je takođe jedna od bolesti koju može da prouzrokuje nedostatak sna, a prema jednom istraživanju rizik od raka dojke veći je za 62 odsto kod žena koje ne spavaju dovoljno.
Takođe, ukoliko loše spavate to može da prouzrokuje urinarne probleme, kao i rak debelog creva.
Univerzitet u Kopenhagenu otkrio je i da je smrtnost mnogo veća kod ljudi mlađih od 45 godina kojima nedostaje nekoliko sati sna.
Naučnici veruju da mnogi problemi sa spavanjem potiču od straha od mraka, a to je pokazala i jedna mala kanadska studija.
Istraživanje koje je obuhvatilo 50 osoba sa nesanicom pokazalo je da se jedan broj njih plaši mraka i da se oseća anksioznim kada se ugase svetla.
“Dobra vest je da je takva nesanica izlečiva i to vrlo lako”, tvrdi profesor Kolin Karni sa Rajerson univerziteta u Torontu.
Kako bi videli da li je nesanica podstaknuta fobijom, Karni i njene kolege okupili su 93 studenta i zamolili ih da popune upitnike o kvalitetu spavanja i tome da li se plaše mraka.
Zatim su sproveli zanimljiv eksperiment: u prvoj polovini testiranja, volonteri su sedeli u osvetljenoj prostoriji, dok su u drugoj sedeli u zamračenom prostoru.
Sve vreme su nosili slušalice koje su povremeno prenosile buku.
“Pratili smo njihovu reakciju na svetlu i u mraku. Na svetlosti nisu se ponašali neuobičajeno, ali su se u mraku svakog puta kada su čuli buku prestrašili”, kaže Karni.
Drugim rečima, osobe sa nesanicom se bude pri svakom šušnju, dok se spavalice navikavaju na buku i ne reaguju na nju.
Strah od mraka nije nešto što lekari leče, ali uskoro možda počne lečenje takvih problema, kao klasičnih fobija.
Smatra se da je najefikasnija terapija izlaganja izvoru straha. Dakle, uz stručnu pomoć, pacijent se postepeno izlaže mraku i buci, dok se u potpunosti ne navikne na njih.
Kako da lako utonete u san?
Nesanica može da bude i posledica raznih stresova i poremećenog bioritma
Pre spavanja izbegavajte da gledate akcione i filmove sa teškim zapletom
Nesanica je posledica i vrućine i hladnoće koja najčešće muči starije osobe i hronične bolesnike. Teške bolesti, koje takođe mogu da utiču na loš san, jesu bolesti srca, Parkinsonova bolest, karcinom, reuma, depresija i neurološki poremećaji. Nesanica može da bude i posledica raznih stresova i poremećenog bioritma usled nekoliko namerno neprospavanih noći prilikom putovanja, izlazaka i slično.
Ali, nesanica može da se leči, a napustiće vas kada prestanete da patite zbog nečega i počnete ranije da ležete i ranije ustajete. Problemi sa spavanjem znak su da treba da promenite svoje svakodnevne loše navike, uključujući pre svega ishranu. Posle šest, eventualno sedam časova posle podne, nemojte da konzumirate čokoladu, previše začinjenu hranu, kafu i energetska pića. Umesto tih namirnica jedite lagane salate, kuvana jaja, povrće, sir, ribu, pirinač. Toplo mleko i čaj od kamilice takođe deluju umirujuće. Pre nego što legnete, napunite kadu toplom vodom, a zatim u nju dodajte malo mirišljave soli za kupanje ili jednostavno samo kupke. Odležite u njoj petnaestak minuta i pokušajte da ni o čemu ne razmišljate. Ako pre spavanja volite da gledate televiziju, izbegavajte akcione i filmove sa teškim zapletom. Oni bude vaš mozak, postajete zainteresovani i nećete ni pokušati da zaspite sve dok se film ne završi. Emisije koji se bave životom životinja opuštaju, jer spiker priča mirnim, staloženim glasom koji kao da je izmišljen da bi vas uspavao. Ako vam ništa od toga ne pomaže, nemojte da lekove koji uspavljuju uzimate "na svoju ruku", već posetite lekara.
Epidemija: Semi-somnija, bolest izazvana stresom i kompjuterima
Epidemija: Semi-somnija, bolest izazvana stresom i kompjuterima
Da li ste i vi žrtva polu-nesanice? Poremećaj koji podrazumeva loš kvalitet sna izazvan je stresom, radom na kompjuteru, a pogađa milione.
Šta je, zapravo, polu-nesanica? To je stanje u kome čovek ima kratke periode prekida u spavanju, možda u danima koji su posebno stresni. Može doći do buđenja u trajanju od oko pola sata, ili osoba ne može da zaspi i po sat vremena kada legne, zato što mozak preživljava dnevne događaje.
Džin Gomez predsedava "Energetskim projektom" zamišljenim da pomaže ljudima da se bore sa umorom. On objašnjava:
- Čovek je oduvek bio pod stresom, ali posao i kuća bili su odvojeni. Kad izađete iz kancelarije, vi se jednostavno isključite. Međutim, danas više nije tako. Kada se danas čovek relaksira, u većini slučajeva je to opet vezano za sedenje uz kompjuter, bilo da kupujemo onlajn, da tvitujemo ili smo na fejsu, ili igramo igrice - naš mozak je, znači, u permanentnom pogonu.
[TABLE="class: antre_l back_c_1, align: left"]
[TR]
[TD]Vreme za dremku
Novorođenče obično znači za roditelje manjak sna od 400 do 750 sati tokom prve godine života bebe. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Tokom spavanja događaju se tri najvažnije stvari: opadanje svetla prouzrokuje proizvodnju hormona melatonina koji treba da uvede u san, temperatura tela počinje da opada, a um i telo se opuštaju, omogućavajući nervnom sistemu da se "isključi". Upotreba savremene tehnologije utiče na svaki od ova tri koraka. Studije su pokazale da svetli ekrani mogu da smanje nivo melatotina za gotovo četvrtinu, dok ljudima izloženim radijaciji sa mobilnih telefona pre odlaska u krevet treba više vremena da uđu u dublje faze sna, u kojima provode manje vremena nego što je organizmu potrebno.
ŠTA JE SPAVANJE?
Spavanje je stanje u kome mozak prerađuje informacije koje smo primili tokom dana, ali ogromna količina materijala koji konzumirano na kompjuteru jednostavno je prevelika da bi se s njom lako izašlo na kraj.
- Deo mozga koji učestvuje u obradi informacija je relativno mali - i on ne može da se nosi sa količinom koju unosimo u njega danas - kaže dr Nerina Ramlakan, stručnjak za probleme sna u londonskoj bolnici Najtingejl.
Kao rezultat toga nastaje činjenica da više vremena provodimo u delu sna u kome procesuiramo informacije, a manje vremena provodimo u dubokom snu koji vrši ulogu okrepljenja. Zato se budimo iscrpljeni. Ipak, većina ljudi ne shvata da im se ovo događa, dok im se ne desi da "potpuno padnu" ili se ne dogodi promena posla.
Endži Bali (30) iz Berksa nije bila svesna da ima problem sa kvalitetom sna sve dok nije prešla na novo radno mesto na kome je striktno bilo zabranjeno kontaktirati sa kolegama van radnog vremena vezano za posao. Zaposlenima je bilo eksplicitno zabranjeno da pregledaju mejlove ili da rade van radnog vremena. Endži je ubrzo osetila da joj se životna energija znatno povratila. “Sada, kad ustanem, pijem kafu iz zadovoljstva, a ne da bi me pokrenula. Moja bivša firma od mene je očekivala da sam im na raspolaganju 24 sata sedam dana u nedelji. Pored kreveta sam držala telefon i laptop kako bih mogla da odreagujem u svakom trenutku”.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]POMAGALA ZA BOLJI SAN
1. Vibrirajuća podloga na koju osoba legne, za koju se veruje da smanjuje stres i napetost. Potrebno je ležati ili sedeti na podlozi pola sata pre odlaska na spavanje.
(niagaratherapy.co.uk)
2. Za relaksiranje mozga koristi se elektronski aparat koji se nosi 20 minuta pre odlaska u krevet. Na ušne školjke se stave štipaljke kroz koje prolazi struja, koja omogućava da dođe do “promene moždanih talasa” i do opuštanja.
(alpha-stim.co.uk)
3. Sprej - Melatonin je hormon koji pomaže da zaspimo. Naneti sprej “za laku noć” sa melatoninom direktno na jezik.
(loveursoul.co.uk)
4. Virtuelni savetnik
“Slipio”, onlajn kurs koji traje šest nedelja pomaže da “reprogramiramo svoj mozak”. Tu se nauče tehnike, na primer, vizuelizacije, kako bi “točkići u mozgu” prestali da rade.
(Cognitive Behavioural Therapy)
5. Lekovite trave - potrebno je uzeti dve kapsule sa valerijanom pola sata pre odlaska na spavanje.
(Vitabiotics Valerian capsules)
6. Aromaterapija - Ulje za tuširanje naneti na kožu ili sipati u kadu.
(aromatherapyassociates.com)
7. Milkšejk - prah sa ukusom čokolade koji se stavlja u mleko, sadrži kamilicu i hmelj
(storeuk.bodyism.com) [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Postavlja se pitanje kako povratiti dobar san? Kao prvo, treba da budemo svesni da osam sati dragocenog sna započinje ne kad legnemo uveče, već je to proces koji se priprema čitav dan.
Stručnjaci smatraju da smo i sami krivi što ne uzimamo predah, što i kad se odmaramo, ne možemo bez telefona ili kompjutera.
- Uzimajte mini-pauzu od informacija svakih sat i po vremena. Ako uveče baš morate da sedite za kompjuterom, smanjite osvetljenje na monitoru, i nemojte sedeti duže od sata. Povećajte veličinu slova na ekranu - savetuje dr Ramlakan.
- Počnete da verujete da će se desiti katastrofa ukoliko ne odgovorite odmah na mejl. Takođe, vašem egu je teško da poveruje da niste pobrebni firmi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji. Meni je trebalo dve nedelje da se naviknem da uveče isključim kompjuter i ne gledam mejl - priča Endži.
Dr Ramlakan takođe preporučuje da sat vremena pre odlaska u postelju isključimo sve gadžete.
Sve veći broj ljudi traži pomoć zbog poremećaja sna. Samo u Velikoj Britaniji, na primer, više od 30 odsto stanovništva pati od nesanice ili nekog drugog poremećaja spavanja. Klinike koje se bave lečenjem ovih problema susreću se i sa nekim novim manifestacijama kod pacijenata, a u isto vreme, neki poremećaji koji su ranije bili vrlo retki, danas postaju sve uobičajeniji. Naravno, i u ovoj oblasti ljudskog života savremena tehnologija ima neumitan uticaj. Tako se dešava da ljudi u snu šalju sms poruke, kaže dr Kirsti Anderson, koja vodi Neurološku službu za spavanje u Njukaslu.
Sindrom eksplozije u glavi
Dešava se da mirno utonete u san, ali odjednom kao da vam je u glavi eskplodirala bomba? Reč je o sindromu eksplozije u glavi, kada nas prepadne iznenadan i neverovatno jak zvuk u glavi.
Reč je o još jednom vidu parasomnije. Pacijenti opisuju glasan zvuk koji čuju kao zvuk eksplozije bombe, udar groma ili prasak iz pištolja. Zvuk ne prouzrokuje nikakav bol, ali izaziva veliki strah. Ljudi čak ponekad otrče do prozora da vide gde je eksplodiralo.
Osećaj je sličan paljenju motora, kad dolazi do stvarnog ili umišljenog trzaja, iza koga sledi osećaj propadanja - što je većina ljudi iskusila u trenutku pre nego što će utonuti u san.
“Ova pojava je potpuno benigna, ali može biti vrlo neprijatna za osobu koja je doživi. Ako dođe do toga da čovek počne da se plaši odlaska na spavanje zbog mogućnosti da mu se ‘ponovi’ eksplozija, mogu se uzeti neka blaža sredstva za smirenje”, objašnjava dr Anderson.
Često nema nekog ustaljenog modela epizoda koje se javljaju prilikom parasomnije, ali ovaj poremećaj može nekad trajati godinama i uticati na kvalitet života.
Šaljemo poruke
“Česta je pojava da ljudi rade u snu ono što inače rade tokom dana”, kaže dr Anderson, a reč je o parasomniji, to jest neželjenom ponašanju ili nevoljnim radnjama koje se javljaju prilikom spavanja. Može se raditi o sitnicama kao što je povremeno otvaranje očiju u toku spavanja, pa do vrlo ekstremnih slučajeva, kad neko sedne za volan dok spava. Dr Anderson je imala pacijenta koji je u toku spavanja pažljivo rastavljao očeve zidne satove.
Šta se dešava u mozgu u takvim epizodama i dalje ostaje misterija. Istraživanje nije mnogo uznapredovalo uglavnom zbog činjenice da je prikupljanje podataka prilično teško, jer, po rečima dr Krisa Izikovskog, direktora Klinike za spavanje u Edinburgu, “problem je što ljudi retko rade takve čudne stvari u kontrolisanim uslovima na klinikama”:
Jedemo
Oni koji noću hodaju u snu ujutru se često sreću sa neobjašnjivim omotima od hrane pored kreveta ili neredom u kuhinji. To ne predstavlja veliki problem, ali u ekstremnim slučajevima ovaj poremećaj je označen kao Sindrom noćnog hranjenja (NES). Nekada se dešava da osoba nekoliko puta tokom noći odlazi u kuhinju i pojede nešto, a da se toga uopšte ne seća kad se probudi. Problem je u tome što, ti ljudi ne samo da gube na kvalitetu sna, već dobijaju na težini, a može doći i do gušenja u snu.
Dr Anderson kaže da u nekim komplikovanijim slučajevima, osoba čak skuva čitavo jelo tokom noći. Ona je, zapravo, budna, ali se ujutru toga ne seća. U ovom slučaju, reč je je o jednoj vrsti amnezije.
Vodimo ljubav
Seksomnija, stanje kada ljudi vode ljubav dok spavaju, tek nedavno je postala poznata javnosti. Ova pojava može se javljati češće ukoliko je neko pod stresom, pod uticajem alkohola ili droga, a kreće se od naznaka seksa do izvršenog čitavog seksualnog odnosa. Dr Izikovski govori čak o slučajevima kada je dolazilo do ozbiljnih seksualnih napada ili silovanja. On tvrdi da je seksomnija u stvari parasomnija i da se najverovatnije javlja u fazi dubokog sna.
“Radi se o instinktu, i ljudi nisu svesni dok to rade”, kaže dr Izikovski. “Dok ste u fazi dubokog sna, moralno i racionalno odlučivanje ne postoji.”
Prestajemo da dišemo
Kada osoba koja spava prestane da diše u snu taj poremećaj je poznat kao Opstruktivna apneja u spavanju (OSA). Ne radi se o novom poremećaju, ali se sve veći broj ljudi javlja lekarima za pomoć.
Opstruktivna apneja je često praćena glasnim hrkanjem, a javlja se kada dođe do opuštanja mišića u grlu i blokiranja dotoka vazduha.
Dr Izikovski navodi slučaj vozača kamiona (47) koji je imao i po 50 prekida u disanju tokom noći. U ekstremnim slučajevima, osoba može čak 80 puta da prestane da diše tokom spavanja. Takvi pacijenti se ujutru osećaju iscrpljeno i umorno.
Pred spavanje, u lavor treba sipati mlaku vodu, malo morske soli, i u to potopiti stopala nekoliko minuta
DA BISTE zaspali snom pravednika, lako i brzo, ponekad nije dovoljno da popijete toplo mleko, čaj od hibiskusa ili da izbrojite hiljadu ovaca. San ni tada, jednostavno, ne dolazi na oči, a vi ne znate šta biste sa sobom.
Poznavaoci drevnih metoda tvrde da i za takvu situaciju imaju lek. Iako zvuči neverovatno, lek su mokre noge ispod pokrivača. Šta to zapravo podrazumeva?
Pred spavanje, u lavor treba sipati mlaku vodu, malo morske soli, i u to potopiti stopala nekoliko minuta. Nakon toga, noge obrisati i, pravo u krevet. Tuširanje kolena još je jedan način da se savlada nesanica. Tuširanje se izvodi tako što se prvo hladnom vodom lagano prelazi od stopala ka kolenima i obrnuto, a zatim po listovima do peta. Na kraju se jak mlaz vode usmerava na stopala. Po završetku ove hidro masaže, noge se ne brišu peškirom, već se višak vode lagano skida rukama. Na tako vlažna stopala navlače se čarape i odlazi se na spavanje. Dobri poznavaoci tvrde da je lep, miran i spokojan san zagarantovan.
12 načina da prebrodite probleme sa nesanicom i iznurenost zbog nespavanja
STRUČNJACI SU izračunali da čovek prespava jednu trećinu života. Ipak, ova teorija u praksi izgleda malo drugačije, naročito ako se zna da skoro svaki četvrti stanovnik pati od nesanice.
Žene češće „broje ovčice“, a ovo se osim na psihu odražava i na lepotu. Ljudi koji pate od nesanice nemaju dovoljno energije ni koncentracije, neraspoloženi su i razdražljivi, manje produktivni na poslu. Jer, neispavanost stvara nervozu i osećaj umora.
Insomnija može da utiče i na pojavu ozbiljnih oboljenja kao što su depresija, dijabetes, hipertenzija i šlog. Ako je nesanica posledica psihičke tegobe, neophodno je da se prepozna uzrok i da se konsultuje lekar. Ali ukoliko san remete mala „dnevna nerviranja“, može da pomogne lekovito bilje i čajevi koji umiruju i pomažu da se lakše zaspi, tople kupke...
1. Čaj od hmelja - ova biljka sadrži etarska ulja, smole i gorke materije humulon i lupulon koje imaju umirujuće dejstvo. Posebno je blagotvoran u lečenju nesanice. Narodna medicina preporučuje da oni koji imaju ovaj problem spavaju na jastucima napunjenim hmeljom. Dobar je i čaj koji se priprema tako što se dve kašičice cvetova hmelja preliju sa 250 ml ključale vode i ostavi da odstoji 10 minuta. Procediti i zasladiti medom, a najbolje je da se pije mlak u malim gutljajima, pola sata pre spavanja.
2. Čaj od korena valerijane - deluje protiv nesanice, a brzo pošto se popije čovek pada u san. Ovaj čaj ne smeju da piju trudnice i deca mlađa od 12 godina. Priprema: Izmešati po 100 g korena valerijane i listova matičnjaka, a dve kašike dobijene mešavine preliti sa 250 ml ključale vode. Ostaviti poklopljeno 15 minuta. Procediti i piti toplo, polako gutljaj po gutljaj.
3. Lagana užina - sa malo ugljenih hidrata, pre odlaska u krevet, povećaće nivo serotonina i šećera u krvi, što ima umirujući efekat na organizam. Ovaj recept su primenjivale i naše bake koje su nesanicu najčešće lečile šoljom toplog mleka u kojoj je razmućen med. Može da pomogne i jedan keks, komad sira, pola banane ili manja jabuka.
4. Topla kupka - u koju ćete dodati cvetove lipe koja umiruje mirisom.
5. Stop kofeinu - uveče ne pijte kafu, jake čajeve, energetska pića, niti druge napitke koji u sebi imaju kofein.
6. Krevet nije kancelarija - nemojte radne obaveze da preselite u postelju. Ako imate običaj da radite u krevetu pre spavanja, onda taj deo nameštaja podsvest ne povezuje sa spavanjem i odmaranjem. Organizam bi trebalo da se navikne da je odlazak u krevet početak relaksiranja i odmaranja.
7. Eterično ulje - nekoliko kapi od narandže ili origana pomoći će mozgu da se opusti i da brže dođe „san na oči“.
8. „Ispraznite“ glavu - pre odlaska u krevet izbegavajte fizičku aktivnost, gledanje televizije, igranje igrica ili rad na kompjuteru.
9. Provetrite sobu - uvek pre spavanja, jer se uz svež vazduh lakše zaspi i bolje spava. Idealna temperatura za spavanje je između 17 i 21 stepen, a najbolje je kada je u sobi 18 stepeni.
10. Vežbe disanja - ispraznite pluća, a potom, udišite vazduh narednih šest sekundi. Izdišite lagano još šest sekundi, pa zadržite dah šest sekundi. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta.
11. Med i sirće - pomešajte malo cvetnog meda i jabukovog sirćeta, uzmite jednu do dve kašičice, i brzo ćete početi da sanjate.
12.Matičnjak - od ove biljke može da se napravi odlična kupka koja deluje smirujuće, i preporučuje osobama koje pate od nesanice. Treba skuvati deset kašika suvih listova matičnjaka u litru vode, ostaviti da odstoji deset minuta, procediti i dodati u vodu za kupanje. Leškarite u kadi dvadesetak minuta, pre spavanja. I čaj od matičnjaka povoljno deluje kod nesanice. Izmešati po 30 g listova matičnjaka, lavande i pasiflore (Hristove krune) i 10 g kantariona. Kašiku ove mešavine preliti sa 250 ml ključale vode. Poklopiti i ostaviti da odstoji pet minuta pa procediti. Piti tri šolje čaja dnevno.
Da ne zaspite zauvek: Oprezno sa pilulama za spavanje!
Da ne zaspite zauvek: Oprezno sa pilulama za spavanje!
Kanadsko istraživanje ukazuje da je kod ljudi koji redovno uzimaju lekove za lečenje nesanice ili anksioznosti veća stopa smrtnosti.
Naučnici kanadskog Univerziteta Laval analizirali su podatke o više od 14.000 ljudi koji su učestvovali u velikom nacionalnom ispitivanju o zdravlju stanovništva Kanade.
Učesnici su bili stari od 18 do 102 godine, a svake dve godine u razdoblju od 12 godina odgovarali su na mnoštvo pitanja vezanih za zdravlje i životne navike. Portal Moj doktor prenosi da je istraživanje pokazalo da su ljudi koji su uzimali lekove za nesanicu ili anksioznost najmanje jednom mesečno pre ispitivanja imali stopu smrtnosti 15,7 odsto, dok je kod ljudi koji nisu uzimali ove lekove stopa smrtnosti bila 10,5 odsto.
Nakon što su se u obzir uzeti mnogi faktori, poput opšteg psihičkog stanja, pušenja, konzumacije alkohola i nivoa fizičke aktivnosti, istraživači su zaključili da korišćenje tableta za spavanje ili lekova za smirenje anksioznosti povećava rizik za smrt za čak 36 odsto.
Vođa istraživanja dr Ženevjev Belvil je upozorila da "ti lekovi nisu bombone i da je njihovo korišćenje daleko od bezopasnog".
Ona je ukazala da kognitivna bihejvioralna terapija daje dobre rezultate u lečenju nesanice i anksioznosti i da bi zato lekari trebali sistematski da razmatraju mogućnosti korišćenja tih lekova.
Izvor: S media
Problemi tokom spavanja direktno ugrožavaju zdravlje
U našoj zemlji se od poremećaja sna leči oko 800 pacijenata, iako se procenjuje da čak 350.000 osoba ima ovaj problem. Trećina svih smrtnih ishoda u saobraćajnim nesrećama povezuje se sa pospanošću za volanom
Uz pravilnu ishranu i vežbanje, spavanje predstavlja treći stub zdravlja. Nažalost, više od 45 procenata svetske populacije ima problem sa kvalitetom snom, zbog čega se javljaju različiti zdravstveni problemi, često i veoma ozbiljni. Međutim, uprkos ovom podatku, samo trećina potraži lekarsku pomoć, što dodatno komplikuje zdravstveno stanje stanovnika planete.
Da je reč o hroničnom problemu, svedoči i ustanovljeni Svetski dan spavanja, koji se obeležava 14. marta. Sa temom "Dobar san za zdrav život" stručni skup je nedavno održalo i Srpsko somnološko društvo, a glavna tema je bila važnost spavanja, kao važnog preduslova za zdrav život.
- Naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja tokom spavanja žive lošije i pet do deset godina kraće od drugih ljudi. U našoj zemlji se od toga leči oko 800 pacijenata, iako se procenjuje da ih je čak 350.000. Taj podatak ukazuje na ključni problem, a to je nepostojanje svesti o ozbiljnosti poremećaja spavanja - naglašava učesnik skupa dr Miodrag Vukčević, načelnik pulmologije KBC "Bežanijska kosa".
Nedostatak sna, uz vožnju u kasnim noćnim satima, presudni su faktori rizika za ozbiljne saobraćajne nesreće. Procenjuje se da je čak trećina svih smrtnih ishoda povezana sa pospanošću za volanom. Osim nesanice, za poremećaje spavanja vezuje se i parasomnija u koju spadaju mesečarenje, noćni strahovi, jedenje u snu. Narkolepsiju karakterišu preterana pospanost i iznenadni napadi sna u neprimerenim situacijama. Ipak, od svih poremećaja, najčešće se javlja opstruktivna apnea, od koje pati oko šest odsto odraslih.
- Opstruktivnu apneu karakterišu prekidi ili teškoće u disanju tokom spavanja. Ove osobe imaju disajne puteve uže od uobičajenih, a dok spavaju dolazi do opuštanja mišića ždrela, pri čemu nepce pada unazad i izaziva blokadu disajnih puteva, a uzrci mogu da budu i preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića. Prestanak disanja može da traje deset sekundi, ali i duže od minuta. U toku sata, može da se javi pet prekida disanja, a kod pojedinih osoba i više od sto! U takvim okolnostima nivo kiseonika konstantno opada i ozbiljno ugrožava zdravlje.
Opstruktivna apnea najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih osoba. Međutim, postoje i oni koji takođe pate od ovog poremećaja, a nisu svesni toga. Glavni simptomi koji ukazuju na apneu su učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha tokom spavanja, preterana pospanost u toku dana, kao i jutarnje glavobolje. Nikako ne bi trebalo zanemariti ni gojaznost, visok krvni pritisak, teškoće sa učenjem i pamćenjem, smanjenje koncentracije, promenu raspoloženja, osećaj depresije. Suvo grlo posle buđenja i često mokrenje tokom noći, takođe mogu da budu pokazatelji ovog poremećaja.
- Ukoliko se ne leči, hronična apnea može da poveća rizik od visokog pritiska, srčanog napada, moždanog udara, preterane gojaznosti i dijabetesa, da dovede do nepravilnog rada srca sa pogoršanjem srčane insuficijencije. Nezgode na poslu ili prilikom vožnje takođe mogu biti posledica ovog problema. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko sto miliona ljudi širom planete ima ovaj poremećaj tokom spavanja, a više od polovine nema postavljenu dijagnozu. Zato je od presudne važnosti za zdravlje da se obrate lekaru za pomoć čim uoče prve simptome - upozorava dr Vukčević.
U pitanju je "podmukla" bolest, koja napreduje. Ljudi sa poremećenim snom više jedu, jer im pada vrednost hormona leptina koji utiče na osećaj sitosti, a aktivira se hormon gladi grelin. U odmakloj fazi apnee dolazi do bradikardije, (usporenog pulsa) koji naglo prelazi u tahikardiju, to se obično događa pred zoru, u najdužoj rem fazi sna.
Može da dođe i do hipoksije, odnosno nedovoljnog unosa kiseonika u krv, a to pogoduje stvaranju tromba. Ukoliko se to događa u mozgu, dolazi do moždanog udara, a ako je problem kod krvnih sudova srca, posledica je infarkt. Da se nešto ozbiljno događa, može da se primeti i po osećaju slabosti u rukama i na licu, usne trepere, obraz "pada" i nema nikakvog osećaja. Najčešće vreme kada se tromboza javlja je između 5 i 6 časova ujutru.
Pouzdano se zna da su osobe koje imaju problem sa apneom, uvek na početku sna. Naime, "zaglavljene" su u prvoj fazi, plitkom površnom snu, pa su hronično premorene, a 5 do 6 posto pada u depresiju. Lekari već dugo sumnjaju da je i pojava Alchajmerove bolesti povezana za hroničnom apneom, jer zbog nedostatka kiseonika (hipoksije), dolazi do trajnog oštećenja mozga.
DEPRESIJA I ANKSIOZNOST
Ko pati od hronične nesanice, trebalo bi ozbiljnije da shvati ovaj problem, upozoravaju norveški naučnici iz bolnice Haukeland u Bergenu, predvođeni dr Dagom Nekelmanom. Oni tvrde da je poremećaj spavanja čest kod ljudi koji boluju od depresije, anksioznosti i drugih mentalnih bolesti.
Međutim, mišljenja su podeljena oko toga da li nesanica direktno vodi u depresiju. Ipak, istraživanje sprovedeno na više od 25.000 odraslih Norvežana pokazalo je da osobe sa hroničnom nesanicom, najčešće pate istovremeno od depresije i anksioznosti.
INFARKT ILI ŠLOG
Oni koji nemaju zdrav san, dvostruko više su pod rizikom od fatalnog srčanog udara, zaključili su britanski naučnici, sa londonskog Univerziteta Varvik. U istraživanju je učestvovalo 10.000 vladinih službenika, a trajalo je punih 17 godina. Stručnjaci su sve, kojima je noćni odmor bio skraćen sa sedam na pet časova, svrstali u grupu sa duplo većim rizikom od srčanog ili moždanog udara. Objašnjenje se krije u stalno povišenom krvnom pritisku jer organizam nema vremena da se tokom sna potpuno opusti, što na kraju često ima fatalan ishod.
Do istog zaključka došli su i stručnjaci sa kanadskog univerziteta u Montrealu, koji su upoređivali krvni pritisak ljudi sa nesanicom i onih koji spavaju normalno. Prvi su imali značajno viši, a takvih je u proseku 48 procenata. Rukovodilac tima stručnjaka dr Paola Lanfranši upozorava da hronična nesanica ozbiljno škodi kardiovaskularnom sistemu, jer se srce odmara dok spavamo.
ETERIČNA ULjA
Stres je najčešći uzrok poremećaja spavanja, pre svega insomnije. Da biste utonuli u dobok i okrepljujući san, bečki profesor dr Hademar Bankofer savetuje sledeće...
Čaj od nane sadrži eterična ulja, koja pomažu kod poremećaja u vegetativnom nervnom sistemu i efikasna su kod nesanice. Kašičica suvih listova se prelije prokuvanom vodom, ostavi da odstoji pet do sedam minuta, zasladi medom i pije mlako.
Čaj od iglica jele se pravi tako što se sveže iglice dobro operu i izgnječe. Kašičica se prelije sa 1/4 l prokuvane vode, ostavi da stoji dva minuta, zasladi medom i pije neposredno pred odlazak na spavanje.
Cvetovi hmelja i lavande su eliksir dobrog sna. Stavite osušene cvetove u lanenu vreću i držite pored jastuka dok spavate.
Mnogo toga je i dalje nepoznato o spavanju. Zna se da se u mozgu dešavaju određene promene, ali to zašto i kako se dešavaju još je predmet spekulacija. Naročito misteriozni su snovi.
Snovi su se dugo smatrali sredstvom za prerađivanje informacija prikupljenih tokom dana, a sve više istraživanja potvrđuje te sumnje.
“Noću mozak metaforički guta, vari i oslobađa se informacija, baš kao što creva čine s hranom”, objašnjava klinički psiholog Rubin Najman, specijalizovan za medicinu integrativnog spavanja i sanjanja na Univerzitetu u Arizoni.
“Ono što mozak sačuva postaje deo onoga što jesmo.”
Međutim, mnogo toga o snovima i dalje je nepoznato. Predstavljamo vam malobrojne činjenice do kojih je nauka do sada uspela da dođe.
Svi sanjamo cele noći
Verovatno ste od nekoga čuli da se snovi dešavaju samo tokom REM faze spavanja. Međutim, mi konstantno sanjamo, kaže Najman.
Mi smo, doduše, više fokusirani na san tokom REM faze, ali to što u ostalim fazama ne “vidite” san ne znači da ga nema.
Kako noć odmiče, periodi REM spavanja se produžuju, pa se većina snova dogodi tokom poslednje trećine perioda spavanja.
Insekti i ribe nemaju REM fazu
Iako se neki snovi dešavaju van REM faze, identifikovanje “brzih pokreta očiju”, kako se još zove ta faza, kod drugih vrsta vrlo je teško. Međutim, poznato je da svi sisari i reptili, kao i neke ptice zaista imaju REM fazu, pa to znači da verovatno i sanjaju.
Manje su šanse da ćete se setiti sna ako vas budi alarm
Trauma koju doživite kada vas probudi alarm može izazvati zaboravljanje sna koji vam je do malopre bio u mislima.
Najbolji način da zapamtite šta ste sanjali jeste da dozvolite sebi da se polako probudite. Samo se nemojte previše truditi da zapamtite san, “jer što ga više jurite, to će lakše pobeći”, kaže Najman.
Ljudi koji pamte snove imaju drugačiju aktivnost mozga
Studija iz 2014. pokazala je više spontane aktivnosti u pojedinim delovima mozga, koji se redovno sećaju svojih snova, u poređenju s ljudima kod kojih to nije slučaj.
Razlike nisu postojale samo tokom spavanja, nego i u budnom stanju ispitanika.
Ranija istraživanja pokazala su da osobe koje pamte snove takođe više reaguju na zvukove tokom spavanja (i na javi) nego ljudi koji ne pamte snove.
Vaše telo reaguje na snove na isti način kao na javu
Pomalo je čudno kada se probudite ljuti na nekoga zbog nečeg što je uradio u snu. Međutim, biološki, ima smisla što vaša osećanja ostaju s vama čak i kad otvorite oči, kaže Najman.
Recimo, može se desiti da vam poraste krvni pritisak, ili broj otkucaja srca, baš kao i u nekom stresnom scenariju dešavanja na javi.
Sanjamo u realnom vremenu
Uprkos mitu da snovi traju svega nekoliko delova sekunde, u stvarnosti traju od 20 do čak 60 minuta, kaže Najman.
Oni koje sanjate početkom noći su kraći, a kasnije postaju sve duži.
Košmari nisu uvek vezani za strahove
Košmari su zastrašujući, ali strah nije jedino što ih pokreće. Studija sprovedena početkom ove godine, koja je obuhvatila 331 osobu, otkrila je da ružne snove mogu izazvati i osećaj zabrinutosti, konfuzije, tuge i krivice.
Istraživanje je takođe pokazalo da muškarci češće imaju košmare vezane za fizičku agresiju i nasilje, dok se ženski fokusiraju na konflikte s drugim ljudima.
Vaši snovi nisu čudni, ako ih vi tako ne doživljavate
“Kada sanjate, bez obzira na to koliko je ‘čudno’, verovatno nemate takav osećaj. Tek kad se probudite, deluje vam da je san čudan”, kaže Najman.
Porediti “čudan” san sa javom je kao porediti različite navike u ishrani u dve sasvim različite kulture, kaže on.
Možete “umreti” u snu, a da ipak preživite
Mnogi ljudi veruju u popularni mit da smrt u snu znači da ste mrtvi i na javi, ali Najman naglašava da to nema veze s realnošću.
Zapravo, on podstiče ljude da istražuju.
“Ako ikada budete imali lucidan san da umirete, slobodno se prepustite.”
Neki koji su to iskusili, kaže on, nisu naročito oduševljeni iskustvom, budući da i posle “smrti” ostaju svesni, ali im je sve to ipak interesantno.
Što se tiče ove poslednje konstatacije mi sa kodrena bi ipak više voleli da se trgnemo iz sna kada ovo sanjamo, za svaki slučaj.
