Tuča je nastala između monaha Crne Reke, i nekih vernika koji su došli sa ovim monasima, i monaštva koje je podržava smenu vl. Artemija i proglašenje novog episkopa Atanasija Jeftića, a to su uglavnom monasi iz Dečana koji su po blagoslovu vladike Teodosija (zamenika vl. Artemija) došli na ustoličenje vl. Atanasija Jeftića.
Monahinje manastira Gračanice su sve to vreme držane u nasilnom pritvoru, jer se nisu slagale sa odlukom Sinoda da se smeni vladika Artemije. Manastir je opkolila Švedska policija KFOR-a i danas su uz njihovu pomoć, monahinje proterane iz manastira.
Vladika Atanasije Jeftić je umirovljeni episkop koji je držao nekada Zahumsko-hercegovačku eparhiju sa središtem u manastiru Tvrdoš. On je već i ranije bio postavljan na dužnost smene nekoga epiakopa, budući da se sam nema eparhiju.
Samo kada se obrati pažnja na to da je vl. Atanasije Jeftić postavljen za zamenika na Raško-Prizrenskoj eparhiji, jasno je koji je cilj smene vladike Artemija i zašto ga smenjuju. To što se kao povod za njegovu smenu navodi "sumnja na nepravilno finasijsko poslovanje", je prosto smešna optužba. Kada se ima u vidu činjenica da neki episkopi u SPC-u imaju svoje privatne firme (kao što je to slučaj sa vl. Vasilijem Kačavendom) ili da imaju mnogo teže "grehe" i afere za sobom, kao što je slučaj sa vl. Pahomijem, ili vl. FIlaretom mileševskim, takođe i sa vl. Nikolajem australijskim, ili vladikom Lavrentijem (koji je izgradio čak i neku vrstu "privatnog manastira", Soko Grad, gde za određenu sumu novca iznajmljuje sale, sobe i samu crkvu raznim veroispovednim grupama, kako hrišćanskih, tako i inoslavnih religija, (uključujući i pokrete kakav je Hare Krišna, napr.), gde oni održavaju svoje seminare, predavanja, verske službe i slično), onda postaje potpuno jasno da je u vezi vl. Artemija reč o nečemu sasvim drugom, jer u svim gore navedenim slučajevima i finansijskih i moralnih nepravilnosti, Sinod SPC-a je uglavnom uvek štitio i zataškavao ekscese svojih episkopa.
Međutim, u vezi postavljanja vladike Atanasija Jeftića, postoje neke "slučajnosti" sa već viđenim događajima. Uvek kada se negde na teritoriji Srbije "zapati" iskrica duhovnosti i vere, paradoskalno, ona se guši i "ubija" baš iz samog "centra moći" vrha SPC-a. Tako je bilo u Žičkoj (koja je bila najjača monaštvom i duhovništvom, kako brojčano, tako i po držanju vere), tako je bilo u Crnoj Gori, (gde je vladika Amfilohije, prvobitno otvorivši mnoge manastire, kasnije zaveo novi tipik služenja), tako je bilo u Hilandaru, tako je bilo i u Braničevskoj eparhiji (gde je opet, vl. Ignjatije Midić sprovodivši novotarski kurs, jedno vreme branio sveštenicima služenje po starom, a najboljem duhovniku u toj oblasti, o. Simeonu, branio sveštenodejstvo i u sopstvenom manastiru Rukumiji)...Jedino što je (slučajno?) zajedničko Žičkoj, Hilandaru i Kosovskoj sada, je ta intrigantna okolnost da je ovaj umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački, Atanasije Jeftić,(poznat po svojim smehotresnim ispadima i glupiranjima koje je redovno činio, čak i za vreme službi) bio zajednički imenilac za razarajuće i "bliz-krigom" sprovede promene i unutrašnje preraspodele u eparhijama gde je boravio kao zamenik, koje su gore navedene oblasti i manastire, dovele u bezizlaznu situaciju urušavanja poretka i duhovnu krizu.
Upravo ovo što se sada radi sa Artemijem, na malo suptilniji način činilo se pre nekih 7-8 godina sa vladikom Nikanorom (sada Banatskim) koji je trebalo da bude izabran za Žičku, jer je tamo već bio u funkciji zamenika episkopa upokojenog vladike Stefana. I ne samo da je trebalo da bude izabran, on je i BIO izabran glasanjem Sabora, i to čak TRI puta, da bi se poč. Patrijarh Pavle i nakon trećeg neuspešnog pokušaja da ipak bude izabran neko drugi, pobunio protiv glasanja Sabora i sam doneo odluku (naravno, ne bez podrške ovih koji su sada na čelu SPC-a), da MORA episkop na Žičkoj da bude Hrizostom. Dok je u vremenu od kada se vladika Stefan upokojio, do održavanja Sabora za biranje novog episkopa, opet Patrijarh postavio (OPET) umirovljenog Atanasija Jeftića, iako je regularni zamenik na Žičkoj bio i tada vladika Nikanor. A on nije jedini koji je ovako prošao...
Tako da se sada sa Kosovom dešava identično kao i nekada sa Žičkom: tamo gde je monaštvo i duhovnost bila najveća i narod se molio, kada žele da monaštvo oslabe, a narod "oslepe", postavlja se Atanasije (Jeftić), a posle njega više ništa nije isto, počevši od manastira i monaštva, do načina držanja službi i veroispovedanja. Postave ga za godinu ili dve dok se ne nađe neko ko će da ga nasledi i dokrajči započeto. Tako da je vl. Atanasije nešto kao " izvršni organ" za sprovođenje promena unutar SPC-a.
Nekada je tako posećivao Hilandar, gde je po svedočenjima monaha bio jako glasan i bučan, dok je "žario i palio" kad je menjan tipik Svetoga Save. NJegovim zalaganjem i uz jako dejstvo samog vrha SPC-a, a protivno želji i volji mnogih Hilandarskih monaha, nekanonski je sprovedena ova promena Tipika sv. Save, koja se još od Svetoga Save na ovamo držala kao svetinja manastira. Ne treba ni spominjati da je svojim zaveštanjem sveti Sava anatemom pretio onima koji se budu usudili da taj Tipik promene. Nakon promene Tipika, desio se poznati i nepreboljeni veliki požar u Hilandaru, a koji je Gospod predskazao jednom od otaca manastira, o. Kirilu, u viđenju koje se desilo dve nedelje pre samog požara. Međutim, tada, o. Kirilu to niko nije verovao.
O samom viđenju pisaću neki drugi put, jer je dosta opširno...