Najlepše pesme o ljubavi

[Gagulence]

MARIJI

Ti si učinila
da trkač na sunčanoj stazi
preskoči zgužvanu zmiju
da bi te uhvatio oko pasa
i otvorio kutiju nadutih pupoljaka

Ti si učinila
da se nepripremljena ukrštanja
dobroćudno uzmu za ruke
i dovrše svoje razgovore
među našim senkama

Ti si učinila
da se na živahnim zatiljcima
pojave tražene latice
i uznemiri se more na ravnim obalama
zbog sjajnih ptica koje dolaze

Odenula si me svojom kosom
i dok oblaci tonu kroz plava stakla
mi ulazimo u prastaro drvo
jedino koje je toplo
Ti si to učinila

 

[Gagulence]

Na rastanku pobednika nema,
svaki covek bar ponekad gubi,
svako srce bar jednom zaboli,
gubi onaj ko iskreno ljubi.

Na rastanku pobednika nema,
i zbog tuge svaka dusa vene,
prodje mladost i slike izblede,
al' ostaju uvek uspomene.

Na rastanku pobednika nema,
samo case,prazne,ispijene,
i secanje na veliku ljubav,
na prelepe dane izgubljene.

 

[Gagulence]

Ako jednom ostarim,
ako svemu dodje kraj,
i na nebo odletim,
opet volecu te znaj.

Ako jednom odes s'njim,
ako odes bilo gde,
ja cu da te pronadjem,
jer jos uvek volim te.

Znam da mozda nisam princ,
i da nemam neki dar,
imam srce veliko,
srce isto nam je bar.

Pa neka i nisam kralj,
moje kraljevstvo si ti,
eto,u tome je stvar,
jos te volim ljubavi.

Sve sam igre igrao,
razne karte delio,
ali se uvek vracao,
kao ptica selio.

I na kraju puta ti,
moje zrno ljubavi,
vece i od svemira,
u beskraju nemira.

 

[Gagulence]

Opasno je ovih dana,
nisam tu a ti si sama,
zrno sumnje,neces odoleti,
ja bih samo put da podjem,
da poletim,da ti dodjem,
odes li mi,necu preboleti.

U grudima srce steze,
u pameti sve jos teze,
daleko sam,ko ce da te ljubi,
kao vatra krv ti vrela,
ko' jabuka,slatka,zrela,
ova muka ko' metak me ubi.

Mozda se uzalud brinem,
hteo bih da zvezde skinem,
nek ti svaka zvezda nosi pismo,
i u pismu moje reci,
ljubav nek samocu leci,
ko' da nikad rastali se nismo.

Ti mi trebas,to ne krijem,
sa brigama bitku bijem,
ja sam covek sto voli i sanja,
a snivas li i ti mene,
sve najlepse uspomene,
i beskrajno duga milovanja.

 

[Gagulence]

Sve se desava u prolazu,
ljudi zive i nestaju
kao klasje usred zetve.

Samo senke mrakom vladaju,
ne vidjam parove,
ne cujem osmehe,
ne poznajem srecne.

Svako odlazi na svoju stranu,
u zivotu.

Dobre stare slike nestaju,
sve jednom pokrije tama,
opada lisce,mada nije jesen.

A polja ne cvetaju,
nosi ih vreme,
starost sve brise,
i mladost prestaje.

I samo kisa jos tuzno pise,
nema nas vise,
u secanju.

Ruke su zastale u ocaju,
jednom se srca ludo vole,
al'ljubav prestane,
i ljubav nestaje.

Kazu da nema nas u svemiru,
da cak i reke na uscu umiru,
i reke placu.

Zar mi smo sve,
a nismo nista,
zar svako ima svoj sudnji dan,
u vremenu.

 

[Gagulence]

Osecaj je tako glup kad ostanes sam,
ne pomazu ni pice ni cigarete,
nista se ne desava,
i radio bi sve,
ali ti ne ide,
i tu si negde izmedju jave i sna.

Ljubav je opasna igra,ume da ranjava,
u treptaju oka ona je otisla,
mozda se vrati,
mozda i ne,
i svakako nista nije kao pre.

Pomalo se smejes,
mada si bezveze,
pitas se zasto je grozna istina.

I koliko se boris,
ne mozes da stvoris,
tracak nade u mislima.

Zelis da je stegnes,
da je opet vezes za sebe,
dok ti klizi,iz ruku ti nestaje.

Bojis se samoce,
dok cekas neko novi da dodje,
tako je tesko kad si sam,
o,tako je tesko kad si sam.

 

[Gagulence]

Jednu malu volim ja,
i sanjam je svake noci,
ona ume ,ona zna,
samo ona mi moze pomoci,
u ocima krije sjaj,
usne njene,lek za mene,
jednu malu volim ja,
ona ima reci vredne,
u mraku,
ruke joj zaspale,
na mom vratu,
do jutra ostale.

Sanjam nebo,sanjam more,
kada suce zalazi,
sanjam kako slatko ljube
tihi morski talasi,
njene usne,
one kriju lek za mene,
svaku tajnu ljubavi
otkricemo kada dodje vreme.

Hej,moja malena,
da li znas,da li osecas,
koliko o tebi sanjam,
nasa tajna ljubavna,
sapni mi kada padne vece,
samo tiho reci mi,
dovoljne su tvoje reci,
mi cemo se voleti,
tako dugo,
zauvek.

 

[Gagulence]

Nocas je nebo prepuno oblaka,
nocas je nesto tuzan ovaj grad,
mozda je draga drugog poljubila,
mozda su svi ovi ljudi izgubili san.

I sve je tiho,niko ne dolazi,
umorna soba zeli da zna,
zasto se cuju samo moji koraci,
i zasto nikoga ne cekam ja.

Nikad ne pitaj gde plove brodovi,
nikad ne zeli da bas sve znas,
i nemoj nikad nebo da pozelis,
pre no sto budes spreman da prezivis raj.

Nebo ne gledaj,zvezde su daleko,
ja nisam znao jer nisam pitao,
mozda je zivot ustvari pakao,
mozda je istina i lazljiva pomalo.

Sta ce mi ljudi,oni su dosadni,
sta ce mi draga kad je lazljiva,
ja samo zelim da zaboravim,
da vreme prolazi,da dolazi mrak.

 

[Gagulence]

Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem, mlada, osecajnim
ja s tobom nisam ni nezan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao sanke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
“Dobro vece”, reci ces mi s tugom.
“Dobro vece, mis” i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

 

[Gagulence]

Mrak se skupio u kap
rano jutro kao slap ulazi u sobu
da l' si ikada pitala
tamne senke zidova ujutro gde odu

Oci su ti sklopljene
usne su ti umorne
ne ljubi me njima
nisu cvorci pevali dok je
iznad krovova svirala tisina

Hajde, Boze, budi drug
pa okreni jedan krug unazad planetu
noc je kratko trajala
a nama je trebala najduza na svetu

U mom oku samo hlad
u mom srcu samo stud, inje i prasina
nisu cvorci pevali dok je
iznad krovova svirala tisina

U cik zore zvizdi voz
njime odlazim u OZ
necu da se vratim
sto god tebi napisem pocepam i obrisem
al' ti moras znati

Nisi se probudila, zato nisi videla
igrale su sene
nek te dobri duhovi i kraljevski orlovi
cuvaju od mene...