Najgori filmovi koje ste gledali od početka 2010.?
- Začetnik teme rapericpe
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 22.07.2009
- Poruka
- 1.124
Čovječe zar ne vidiš da piše film od početka 2010.
A što se tiče potanja Drag me to hell glupost teška.
Član
- Učlanjen(a)
- 29.12.2009
- Poruka
- 144
Clash of the Titans. Najobičnije, tradicionalno, holivudsko smeće. Original sa početka osamdesetih je još i ok, simpatičan je, a onda se neka budala dosetila da zanemari apsolutno svaki trag strukture grčkog mita i da napravi film po amerikanizovanoj šemi svake radnje, a da oslonac svega budu, naravno, specijalni efekti. Izgleda da Ameri ne poznaju ama baš ništa, sve ubacuju u kontekst nekih svojih ideoloških i, pre svega, demagoških trivijalnosti, sve se gleda isključivo njihovim očima i njihovim merilima. Nije im ni potrebno da poznaju nešto jer oni ustvari prave svoju mitologiju, herojstvo od njihovog načina ponašanja, razmišljanja. Primer - Perzej u jednom momentu kaže za Meduzu sledeće: "Idemo ubiti kučku", ili "Ne gledajte kučki u oči", nešto u tom fazonu.
Jasno je da će se mnogi sada pozvati na slobodu forme filma i bla bla bla, ali meni je tužno kada vidim da se jedna tako potentna tema kao što je neki grčki mit, složen i apstraktan, može svesti na takvu meru osrednjosti, plitkosti i banalnosti, a ima toliko prostora za rad, igranje, za dovitljivost, eksperimentisanje. Za tako nešto je potrebna inteligencija, talenat, širina, znanje i elokvencija, a pavijani koji su pisali scenario i režirali ovaj film očigledno nemaju ništa od toga. Filmovi koji su snimani pre 30,40, 50, pa i više godina, po svojoj inventivnosti, ambicioznosti, duhu, hrabrosti, lucidnosti i umetničkoj imaginaciji bacaju ovakve današnje filmove u sramotu. Međutim, publika je unapred pripremljena za ovakve filmove - svet tehnologije, reklame i vizuelnih i audio impresija, kao i stil pravljenja filmova kojim Holivud obasipa tržište već decenijama, nameće vizuelnu impresiju kao primarni kvalitet, pretpostavljen ideji, apstrakciji, literarnom ili likovnom dostignuću. Vulgarnost iznad intelekta, bojažljivo povlađivanje umesto iskoraka u nepoznato, plitkost ispred ideje i koncepta. Meni je dovoljno da vidim kako su neki stari majstori interpretirali antičke i klasične priče i dela, pa da mi dođe da zaplačem od muke kad vidim koliko danas nedostaje ambicije i koliko je sve to plašljivo, obezmuđeno i lišeno bilo kakvog rizika, što je i razumljivo kada je novac jedino merilo. Felinijev Satyiricon je snimljen pre 40 godina, adaptacija je Petronijusovog antičkog romana i svaki put me razvali svojom smelošću, avangardom, monumentalnošću, megalomanijom, snagom i karakterom. Clash of the Titans jednostavno nema karakter, današnja priča i današnje razmišljanje su samo prepakovani u antičku legendu, pardon - američku legendu. I to bi trebalo da bude interesantno. Nije nego...
Ali, da ne ispadne da smo kudim ovo "ostvarenje", može da se pogleda, doduše samo ako isključite svaku mentalnu potrebu višeg reda i posmatrate sve kao da gledate epizodu CSI: Majami ili još bolje - bilo koji film sa jurnjavom i eksplozijama i pucanjem u koji se ubaci neka ljubavna priča ili neka dubokoumna nedoumica o prirodi i karakteru čoveka, čisto da film, kao fol, ne bi bio totalno besmislen jer ima tu "humanu" crtu. Jedino se ovde krljaju mačevima, ali ipak ima i eksplozija
Ako se tako pogleda i pri tom se navija za dobre momke i bude se srećan zbog hepi enda koji je kao u najlepšoj (najljigavijoj) bajci, i po koji put se izusti "Uuuuaaauu" zbog efekata (koji jesu za to: "Wooow"), nećete ni primetiti da je prošlo sat ipo-dva i da je krajnje vreme da zviznete ne bi li se mozak vratio sa paše. Tako je ovaj film čak i zabavan, što mu je, ruku na srce, i jedina funkcija. Nego, jesam li možda spomenuo da mi je film sra.e? Toliko od mene.
Jasno je da će se mnogi sada pozvati na slobodu forme filma i bla bla bla, ali meni je tužno kada vidim da se jedna tako potentna tema kao što je neki grčki mit, složen i apstraktan, može svesti na takvu meru osrednjosti, plitkosti i banalnosti, a ima toliko prostora za rad, igranje, za dovitljivost, eksperimentisanje. Za tako nešto je potrebna inteligencija, talenat, širina, znanje i elokvencija, a pavijani koji su pisali scenario i režirali ovaj film očigledno nemaju ništa od toga. Filmovi koji su snimani pre 30,40, 50, pa i više godina, po svojoj inventivnosti, ambicioznosti, duhu, hrabrosti, lucidnosti i umetničkoj imaginaciji bacaju ovakve današnje filmove u sramotu. Međutim, publika je unapred pripremljena za ovakve filmove - svet tehnologije, reklame i vizuelnih i audio impresija, kao i stil pravljenja filmova kojim Holivud obasipa tržište već decenijama, nameće vizuelnu impresiju kao primarni kvalitet, pretpostavljen ideji, apstrakciji, literarnom ili likovnom dostignuću. Vulgarnost iznad intelekta, bojažljivo povlađivanje umesto iskoraka u nepoznato, plitkost ispred ideje i koncepta. Meni je dovoljno da vidim kako su neki stari majstori interpretirali antičke i klasične priče i dela, pa da mi dođe da zaplačem od muke kad vidim koliko danas nedostaje ambicije i koliko je sve to plašljivo, obezmuđeno i lišeno bilo kakvog rizika, što je i razumljivo kada je novac jedino merilo. Felinijev Satyiricon je snimljen pre 40 godina, adaptacija je Petronijusovog antičkog romana i svaki put me razvali svojom smelošću, avangardom, monumentalnošću, megalomanijom, snagom i karakterom. Clash of the Titans jednostavno nema karakter, današnja priča i današnje razmišljanje su samo prepakovani u antičku legendu, pardon - američku legendu. I to bi trebalo da bude interesantno. Nije nego...
Ali, da ne ispadne da smo kudim ovo "ostvarenje", može da se pogleda, doduše samo ako isključite svaku mentalnu potrebu višeg reda i posmatrate sve kao da gledate epizodu CSI: Majami ili još bolje - bilo koji film sa jurnjavom i eksplozijama i pucanjem u koji se ubaci neka ljubavna priča ili neka dubokoumna nedoumica o prirodi i karakteru čoveka, čisto da film, kao fol, ne bi bio totalno besmislen jer ima tu "humanu" crtu. Jedino se ovde krljaju mačevima, ali ipak ima i eksplozija
Ako se tako pogleda i pri tom se navija za dobre momke i bude se srećan zbog hepi enda koji je kao u najlepšoj (najljigavijoj) bajci, i po koji put se izusti "Uuuuaaauu" zbog efekata (koji jesu za to: "Wooow"), nećete ni primetiti da je prošlo sat ipo-dva i da je krajnje vreme da zviznete ne bi li se mozak vratio sa paše. Tako je ovaj film čak i zabavan, što mu je, ruku na srce, i jedina funkcija. Nego, jesam li možda spomenuo da mi je film sra.e? Toliko od mene.
Poslednja izmena:
